Naravno da nisam želeo da poredim uslove rada, ali svaka čast svima koji primaju veliku platu, a smatraju da je ona nezaslužena. Molim, dovoljno je da rade svoj posao, pa će biti zaslužena.
Da li još neko želi po ovom amandmanu?
Na član 384. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miodrag Đidić i Boško Ristić.
Odbor za pravosuđe i upravu i predstavnik predlagača na sednici Odbora predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanici Miodrag Đidić i Boško Ristić zajedno su podneli amandman kojim predlažu da se posle člana 386. doda novi naslov i član 386a.
Odbor za pravosuđe i upravu i predstavnik predlagača na sednici Odbora predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolege Đidić i Boško Ristić su, pretpostavljam, imali nameru da amandmanom i ovu pravnu normu i sankciju kodifikuju u krivičnom zakoniku – ometanje postupka pred Međunarodnim krivičnim sudom, a što je izostavljeno od strane predlagača.
Ova namera može da se učini dobrom, ali ona je na neki način i mač sa dve oštrice. Ako pogledate šta je bila njihova namera i ako pogledate kako glasi tekst zakona, složićete se da je u okolnostima u kojima se nalazi naša država Srbija i Crna Gora to, sa jedne strane, neophodno.
A kada imate u vidu da je, ne gospodin Đidić, već Boško Ristić bio promoter svega onoga što nije išlo u prilog državi i narodu u vreme vladavine DS-a i DOS-a, naročito kada je u pitanju teret koji nam se protiv svih elementarnih normi i logike stavlja od strane BiH i ustaške hrvatske države; ako imate u vidu činjenicu da su nas neznalice i ljudi koji nisu dostojni da predstavljaju državu i narod zastupali pred Međunarodnim krivičnim sudom, onda ostaje i odgovor od strane predlagača zašto to nije uvršteno u Predlog zakona, ali na način zaista da se država i narod štite.
Ja sam ovaj amandman Boška Ristića i kolege Đidića zapravo iskoristila da aktuelizujem i sa skupštinske govornice nešto o čemu se ovih dana dosta piše, što i gospodin ministar zna i narodni poslanici, a što predstavlja, u moru poniženja srpskog naroda i svih građana Srbije, još jednu dodatnu bruku i sramotu.
Naime, na nivou državne zajednice Srbija i Crna Gora, nekako u isto vreme kako su separatisti režima Mila Đukanovića i Filipa Vujanovića otpočeli sa plaćanjem nekakve ratne štete, kako su oni to nazvali, Hrvatima, formira se komisija na nivou državne zajednice Srbija i Crna Gora koju predstavlja, zamislite ko, neko ko apsolutno nema elementarno normalno mišljenje o srpskom narodu, izvesni profesor pravnog fakulteta Radoslav Stojanović.
Moram da vas podsetim da je to onaj isti koji je imao minutažu od 20 minuta na TV B92 prošle nedelje u pauzi svedočenja profesora doktora Vojislava Šešelja u slučaju Slobodana Miloševića i koji je najgore moguće uvrede i opaske na račun doktora Šešelja i načina na koji on brani interes države i naroda izrekao na toj televiziji, odnosno bio je specijalni gost.
Ono što je očigledno i zbog čega SRS sve ovo radi i sa skupštinske govornice pokušava da u jednoj normalnoj i demokratskoj atmosferi promoviše najvažnije vrednosti za građane i za državu uopšte sistematski je urušavano od strane DOS-ovske vlade, a sada i dalje opstankom Vuka Draškovića kao takvog i izborom Radoslava Stojanovića, ni onaj pre njega nije bio bolji, da predstavlja našu zemlju pred ovim sudom.
Mi samo možemo da pretpostavimo kakve će stavove tamo da ima, jer on unapred misli za svoj sopstveni narod da je genocidan narod i da smo mi ljudi koji ne da nismo branili svoje interese i interese dece koja ovde žive, kada je u pitanju besomučna NATO agresija, a da ne govorim o zapadnim srpskim zemljama i o Republici Srpskoj Krajini, o Republici Srpskoj. Neverovatno je da predstavnici vlasti nad takvim njegovim kvalifikacijama... A veoma je važan slučaj u pitanju, pre svega herojski način odbrane i postavke od strane profesora Šešelja i činjenice koje iznosi, a koje niko živi ne može da porekne da su istinite. Vi ste svedoci toga i gledali ste koliko ste mogli i pratili ta suđenja.
Ovde se pojavljuje čovek koga ste vi, mislim na vas iz vladajuće koalicije, na nivou državne zajednice Srbija i Crna Gora odredili da bude predsednik te komisije, još da ga debelo nagradite, osim što će da opanjkava državu i narod i da na takav način navodno štiti naše interese, da bude budući ambasador u državi Holandiji.
O čemu se ovde radi? Ko će da štiti interese nedužnih građana? Ko će da štiti interese male Milice Rakić i dece koja su poginula širom Srbije i koja su stradala pod NATO bombardovanjem?
Naravno, to ne može izdajnik kao što je Radoslav Stojanović, a onima koji ga u tome podržavaju neka služi na čast.
Samo, budite sigurni, u trenutku kada SRS preuzme vlast u Srbiji, baš na način kao što se to juče u Kuli desilo, bićemo toliko odgovorni i spremni da se suočimo sa onim što smo preživeli i da na jedan dostojanstven način, ali pravi način, zastupamo interese države i naroda, jer mi nismo krivi apsolutno nizašta, za sve ono što nam se stavlja na teret, za ono za šta se od nas traži basnoslovna cifra u stotinama milijardi evra. Znaćemo da štitimo svakog haškog zatočenika, profesora Šešelja i sve ljude koji tamo pokušavaju da u ime nas i budućih generacija koje će da žive tamo štite interese države i naroda.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Da pohvalim Vladu što nije prihvatila ovaj amandman. U poglavlju koje se odnosi, a to je ranije bila Glava XVI, ovi iz Demokratske stranke žele da ubace novo krivično delo - ometanje postupka pred Međunarodnim krivičnim sudom. Očigledno se misli na Haški tribunal. On se zove Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju. Međutim, može da bude i onaj koji je osnovan po Rimskom statutu. Taj što je osnovan po Rimskom statutu i obaveze koje postoje, to je ratifikovano i te obaveze postoje.
Prema stavovima koji su ovde navedeni imamo dva stava, s tim što u prvom stavu postoji pet tačaka. Lažni iskaz, mislim da smo lažni iskaz već obuhvatili odredbama poglavlja protiv pravosuđa, davanje lažnog iskaza, član 335. Znači, ovo je već obuhvaćeno. Sprečavanje i ometanje dokaza, takođe. Znači, apsolutno su sve tačke obuhvaćene odgovarajućim odredbama krivičnog zakona. Ja sam letimično pogledao, ali čini mi se da je sve obuhvaćeno.
Šta je poenta ovog amandmana? Ovde neko pokušava da nam kaže da se navodno sprovodi neka krivičnopravna pravda u Hagu pred sudom koji je osnovan Rezolucijom Saveta bezbednosti kao mera prisile da se uspostavi mir u bivšoj Bosni i Hercegovini, na bazi Glave VII Povelje Ujedinjenih nacija, kao privremeni, ad hok organ iz člana 49. Povelje Ujedinjenih nacija. Među nama rečeno, to nije sud.
Ovde je nasilno ubačen Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom, potpuno neustavno. Mi nemamo obavezu da isporučujemo naše građane bilo kom sudu u inostranstvu, jer ako isporučujemo svoje građane onda dokazujemo da nismo država, jer ne raspolažemo sa atributima vlasti da sprovodimo zakon na našoj teritoriji. Druga stvar, vrlo bitna i vrlo značajna.
Treća stvar, u ovoj skupštini je donet Zakon o pomoći haškim optuženicima ili licima optuženim pred ovim sudom koji u pritvoru čekaju na početak suđenja. Jedan od tih, koji već tri godine čeka na početak suđenja, jeste dr Vojislav Šešelj.
Da vas podsetim, Krajišnik je čekao duže od četiri godine na početak suđenja. Po svim zakonima logike i pravne prakse morala je da se donese oslobađajuća presuda za sve njih, zato što tužilac nije sposoban da pokrene postupak, da krene sa postupkom, jer prvo uhapse čoveka, pa onda skupljaju dokaze.
Znači, prezumpcija nevinosti je prešla u ono što je Đinđić svojevremeno pričao – neka idu tamo, pa neka dokazuju svoju nevinost. Sve je okrenuto od 1993. godine, kada je nasilno formiran Haški tribunal. Doneta je Rezolucija i on je već 1995. godine krenuo, a od kada je došla ova Karla del Ponte ona je promenila sve, viđenje izvršenja, saizvršenja, saučesništva i uvela je nešto novo - učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu, što ne postoji pravno-teoretski.
Ovde neko pokušava da sankcioniše nešto što je već sankcionisano i ne znam, ako je to već sankcionisano i odnosi se prema domaćem pravosuđu, zašto bi sada posebne odredbe trebale prema međunarodnom pravosuđu. U čemu je razlika?
Usput da vam kažem da postoje još neke stvari: jedan od potpisnika ovog amandmana - Boško Ristić je neki tvorac te Ustavne povelje kojom je formirana državna zajednica, unakažena SRJ i vidite da već dve godine to ne može da se zalepi nikako. Malo nervozan ministar odavde hoće da poboljša taj postupak, da se ubrza taj postupak rasturanja države. Imamo Vuka Draškovića, on ide tamo i ko zna šta priča, koga zastupa, verovatno sebe i ženu. Niko ne deli to mišljenje.
Znači, imamo jednu državnu zajednicu u kojoj je u Ustavnoj povelji propisan primat međunarodnog prava nad unutrašnjim pravom ili sve što je međunarodno prihvaćena obaveza, a iz međunarodnog prava, postaje sastavni deo našeg pravnog poretka. Ako se to doslovce primeni, videćete, verovatno 70% kolizijske odredbe međunarodnim standardima koji odgovaraju Švajcarskoj, odgovaraju Holandiji, imaju takav ustavni sistem, prihvatljivo je za njih, u suprotnosti je sa našim ustavnim sistemom.
Po toj logici sada se gura i ovo da mora obavezno da se sarađuje. Sa kim da se sarađuje? Mi ne možemo da obezbedimo saradnju između građanina i domaćih organa vlasti, a kamoli sa inostranstvom. Vi biste odmah da preskočite to. Vidite da niko ne ferma šta vlast kaže. Sandra priča nešto, Boris priča drugo, Vuk priča treće, Čović se još uvek žali, tuguje, pošto mu je mnogo teško. Ljudi, o čemu pričate?
Pozivam poslanike da svi glasaju protiv ovog amandmana, svi da glasamo protiv ovog amandmana, zato što je ova materija već razrađena ostalim odredbama. Da vas podsetim, još uvek postoji zabrana primene odredbi onog zakona koji je ovde izglasan pre godinu i po dana da se pomažu lica koja se nalaze u pritvoru u Haškom tribunalu. Vi vidite kolike su smetnje zato što se ne primenjuje taj zakon.
Dakle, zato što se ne primenjuje taj zakon dokaze odbrane obezbeđuje tužilaštvo, a onda vi znate kakvi su ti dokazi, koji mogu da posluže odbrani, a ova država stoji sa strane; ko je nadležan, da li je nadležan, nema kvalitetne pripreme. I naravno, kada se pojavi neko neposredno svedočenje i iznesu neki podaci, onda dolazi do zaprepašćenja i u svetskoj i u domaćoj javnosti, jer se menja slika o onome što se dešavalo na teritoriji bivše SFRJ. Ta slika i te kako je drugačija od one koju je predstavio neko sa Zapada, a ovi što su podneli ovaj amandman tumačim da rade više za njih nego za nas.

Reč ima ministar Zoran Stojković. Izvolite.

Pošto je rečeno da Vlada da objašnjenje zašto nismo ovaj amandman prihvatili, ja ću biti vrlo kratak, vidim da je malo zabune u vama. Amandman nije prihvaćen iz vrlo jednostavnog razloga. Mi smo potpisnici, govorim vezano za stalni krivični sud u Rimu, prihvatili smo statut rimskog suda međunarodnog i ratifikovan je. On je sastavni deo našeg poretka i jedan od sudova koji će sutra funkcionisati.
Ovim članom se u stvari želi nešto što po meni nije dopušteno, da se u odnosu na jedan sud izvrši izdvajanje. Mi imamo već krivično delo sprečavanje dokazivanja i sprečavanje i ometanje dokazivanja, a odnosi se na sve sudove, znači i na taj sud. Nikakve potrebe nema više da se posebnom odredbom izdvaja jedan sud i u odnosu na njega određuje krivično delo.
Sa druge strane, u stavu 2. vrlo je interesantna situacija. Kaže – ko u vršenju službene dužnosti, vezano za ovaj deo iz stava 1, traži ili primi mito, kazniće se do pet godina. Mi imamo odredbu o mitu jasno preciziranu, šta je mito, kada može, koji su teži i lakši oblici i od jedne do 10 godina. Ovde bi čak išli na nešto što je potpuno van sistema, nedovoljno određeno, jer ne kaže se - vezano za službenu dužnost koju je dužan da izvrši ili nije dužan i tako dalje, nego jednostavno samo jednom rečenicom - od jedne do pet godina. Mislim da ovo niti može da se prihvati, niti bi se uklopilo u naš sistem.
Iz tih razloga, ja više neću da zadržavam, potpuno je neprihvatljiva ovakva mogućnost, gledajući naš krivični zakon. Hvala.

Hvala vama, gospodine ministre.
Na član 431. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Homan.
Odbor za pravosuđe i upravu i predstavnik predlagača na sednici Odbora predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača Zoran Stojković, ministar pravde, želi da da završnu reč? (Da.)
Izvolite, gospodine ministre.

Nakon diskusije koja je zaista bila stručna i pravna, vezano za ovaj zakon, a vidim da je bilo malo i zabuna, ja ću sada ponoviti ono što sam rekao. Zaista se zahvaljujem svim poslaničkim grupama na učešću u izradi ovog teksta. Vidim da je ocena da zaista ovoj zemlji treba jedan takav zakon. I, odmah da kažem, ne zahvalnost kao pomoć meni, nego na izradi jednog valjanog teksta koji treba da posluži za jedan duži period. Normalno, menjaće se amandmanima kada se pojave neke nove stvari, ali jednom i mi kao zemlja da dobijemo neki kodeks.
Iz tih razloga izražavam svoju zahvalnost i ujedno da kažem da ako dobijemo dobre zakone ide onaj drugi deo koji smo danas čuli, a to je: gospodo po sudovima, imate zakonodavni okvir, pa ćete biti dužni da radite, a vezano i za korupciju i za neefikasnost i neažurnost. Ja se nadam da ću i u tom delu naći podršku i pomoć ove skupštine. Hvala.

Hvala vama, gospodine Stojkoviću, a zahvalnost i predsedniku što je dao vremena da svi poslanici daju dovoljno amandmana; naravno, šalim se.
Zaključujem pretres Predloga krivičnog zakonika u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Sutra nastavljamo rad u 10,00 časova pretresom u pojedinostima sedme tačke dnevnog reda – Predloga zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica. Hvala vam svima na odgovornosti.
Sutra ćemo raditi do kraja ovog seta pravosudnih zakona, dakle, sedma, osma, deveta i deseta tačka dnevnog reda, to je ukupno 50 amandmana.
Hvala vam mnogo.