Poštovani narodni poslanici, u ime Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na Predlog krivičnog zakonika tako što sam predložio da se član 342. menja i glasi: "Ko se bez ovlašćenja i položenog pravosudnog ispita uz naknadu bavi pružanjem pravne pomoći kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine".
Naime, ovaj član 342. govori o krivičnom delu nadripisarstva, pa je predložena norma iz ovog člana dosta neprecizna i dosta nejasna, a pogotovo kada kaže - bez odgovarajuće stručne spreme.
Šta znači - bez odgovarajuće stručne spreme? Ja sam pokušao ovim amandmanom da definišem koja je to stručna sprema. To bi bio jedan minimum tj. položen makar pravosudni ispit.
Dakle, pravna norma mora biti jasna, precizna, a jezik pravne norme mora biti adekvatan materiji koju reguliše, pa zato smatram da je ovo rešenje jasnije, bolje i prihvatljivije, pa predlažem da u danu za glasanje usvojite ovaj moj amandman.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

 Dame i gospodo, ovo je poslednji amandman Srpske radikalne stranke na Predlog krivičnog zakonika od neusvojenih amandmana i zato bi bilo dobro da se napravi jedna rekapitulacija i još jednom kratko da podsetimo i narodne poslanike, pošto danas ovde ima malo više narodnih poslanika nego jutros, i javnost Srbije na činjenicu kako smo uopšte došli do Predloga krivičnog zakonika.
Govorili smo to u načelnoj raspravi. Mislim da nije suvišno da se ponovi da je tekst krivičnog zakonika veoma sličan ovom, da ne kažem u 90 procenata, otprilike kao tekst kakav je ovaj, bio u proceduri 2000. godine, i to na saveznom nivou na predlog tadašnjeg saveznog ministra gospodina Petra Jojića, a tada su taj predlog zakona radili i gospodin Jojić i gospođa Maja Gojković i Tomislav Nikolić, koji su bili potpredsednici Savezne vlade u to vreme.
Mi smo zastupali stav da je neophodno da se napravi kodifikacija krivičnog zakonika, da sva moguća krivična dela koja mogu da se pojave budu sažeta u jedan zakon i dosta se u tome uspelo i kroz ovaj predlog o kojem danas raspravljamo.
Činjenica je da je sa usvojenim amandmanima SRS-a ovo zaista taj tekst iz 2000. godine. Nejasno je zašto je bio predložen u ovakvom tekstu bez usvojenih amandmana, ali je jasno i očigledno da bez usvojenih amandmana Srpske radikalne stranke ovo ne bi bio dobar predlog i zato je verovatno ministar i usvojio dosta amandmana SRS-a.
Nejasno je zašto nije usvojen amandman na član 342. Ja zaista, evo i zbog kolega i zbog javnosti, moram da kažem da se taj član odnosi na nadripisarstvo. U Predlogu zakona se kaže: "Ko se bez odgovarajuće stručne spreme uz naknadu bavi pružanjem pravne pomoći, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine."
Ovo kako je ovde napisano podrazumeva da svako ko završi fakultet, ko ima odgovarajuću stručnu spremu može da krene ulicom i da nudi svoje usluge i da te usluge naplaćuje, da nigde nije registrovan, da nikome ne odgovara, da nikome ne plaća porez. Jednostavno, radi se o tome da u ovoj formulaciji nedostaje opet ono o čemu sam i danas govorila, preciznost pravne norme.
Precizna pravna norma, kada je u pitanju član 342 (nadam se, ministre, da se slažete) glasi upravo ovako kako je amandmanom predloženo, a to je: "Ko se bez ovlašćenja i položenog pravosudnog ispita uz naknadu bavi pružanjem pravne pomoći kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine."
Ne verujem da neko od narodnih poslanika ili vi ministre, možete da stavite neku zamerku i da kažete nešto konkretno zbog čega nećete da prihvatite ovaj amandman.
Očigledno je zaista ne samo pravnicima, nego i ljudima iz drugih oblasti da je ovakvo preciziranje neophodno i da ovo samo vodi ka stvarno boljem tekstu zakona i jednoj decidnoj, konciznoj pravnoj normi.
Opet ponavljam, ovakve pravne norme kako ih mi srpski radikali vidimo i kako kroz amandmane predlažemo su takve da su svakom jasne, da ne ostavljaju mogućnost preteranog tumačenja u smislu zloupotrebe; tumačenje zakona svakako je potrebno i zna se na koji način sve zakon može da se tumači, pravnici to znaju, neću ovde da držim predavanja, ali je neophodno da su pravne norme takve da to tumačenje smanjuje mogućnost zloupotreba kod tumačenja pravne norme.
Pitam vas, ako ostane ovo ovako kako ste mi vi napisali, kako će neki sudija da kazni lice koje sa odgovarajućim stručnom spremom uz naknadu pruža pravnu pomoć, a nema nikakav status u tom smislu, nema nikakvo ovlašćenje. Ne znam kako će neko da se pozove na ovaj zakon i da tuži nekoga ko će da ga prevari, da se pojavi neki diplomirani pravnik i sa položenim pravosudnim ili stručnim ispitom, nađe nekog svog komšiju koga će da ubedi da je on u stanju da mu završi građevinsku dozvolu kod neke opštine i on mu uzme pare, ne završi posao. Kako će taj da ga tuži, odnosno kako će sudija da ga kazni ako nemate u članu 342. i ovu odrednicu da se takav posao ne može obavljati ne samo bez odgovarajuće stručne spreme, već i bez valjanog ovlašćenja.
Svi znamo šta se dešava. Znaju to ljudi iz unutrašnjosti, znamo mi iz Beograda šta se dešava po mnogim opštinama, tzv. demokratskim opštinama, kako se završavaju legalizacije, kako se dobijaju građevinske dozvole, kako se nadripisarstvom bave službenici zaposleni u opštinama; pa se zna u svakoj opštini, na Savskom vencu, u Starom gradu, Paliluli, zna se u kojoj kafani može da se nađe čovek zaposlen u opštini, pa se tamo ode kod njega, pa se za pare naruči legalizacija objekta ili građevinska dozvola ili neki drugi akt organa uprave i naravno to se uz dobre pare završava.
Mislim da je to jedan od razloga zbog čega treba da se prihvati ovaj amandman, da se i takvim stvarima stane na put. A, na kraju krajeva, vi iz tzv. demokratske opcije nam stalno pričate o EU, mi vam predlažemo amandman koji je u skladu sa stavovima EU, vi ga nećete. Sada se izjasnite da li vi stvarno jeste za tu Evropsku uniju ili niste tada kada to traže srpski radikali.

Po istom amandmanu gospodin Krasić. Šest minuta, gospodine Krasiću.

 Gospodine Stojkoviću, mislim da ovo treba da prihvatite. Zašto? Zato što je ovde jedna čudna formulacija povodom jednog člana koji se odnosi na jedno krivično delo koje se retko primenjivalo kod nas. To mora da se kaže.
Iako ljudi u sudu poprilično dobro znaju ko se bavi nadripisarstvom, nikada nisu baš insistirali na tome da se dokazuje da li je neko uzeo, da li nije uzeo, da li je to bilo uz naknadu ili nije bilo uz naknadu, nije se vršio progon za ovo krivično delo. Vi ste ga ovako formulisali, ne vi, nego Vlada predlaže: "Ko se bez odgovarajuće stručne spreme uz naknadu..."
I na čemu je težište? Na spremi ili na naknadi? Na naknadi, jer može da se desi - ko se sa odgovarajućom stručnom spremom i bez naknade; to ne bi bilo krivično delo.
Znači, šta je u kumulativu? Kumulativno, bez odgovarajuće stručne spreme i uz naknadu, ali ja vam govorim da postoji mogućnost da sa odgovarajućom stručnom spremom i bez naknade, i to nije delo; bez naknade nije delo, ali je šteta.
Poenta je šta mi štitimo, šta su poslovi pravne pomoći. Imamo Zakon o advokaturi i pravnoj pomoći, pa smo rekli: advokatura, zna se, pravni fakultet, položen pravosudni ispit, upis u evidenciju advokata, ovlašćen za pružanje poslova za pravnu pomoć, zastupanje, ugovori, pravni saveti.
Pravna pomoć je da se da pravni savet. Ko bez odgovarajuće stručne spreme i uz neku naknadu – imate agencije, recimo agencije za promet nekretnina; neke agencije prilikom zaključenja koriste usluge advokata da bi sebe obezbedile, a neke ne koriste, nego tipski ugovor.
Međutim, one ne čine ovo nadripisarstvo. Zašto? Zato što je sastavni deo registrovanja njihove delatnosti i promet nepokretnosti i tu se podrazumeva sačinjavanje takvih ugovora.
Ma koliko ovim amandmanom jednostavno definisano delo nadripisarstva, jer očigledno se odnosi samo na sud, prema tekstu kako je Božidar Koprivica napisao; on kaže: "Ko se bez ovlašćenja i položenog pravosudnog ispita uz naknadu bavi", misli se bez upisa u odgovarajući registar radi vršenja određene delatnosti.
Ovde je definisana ta odgovarajuća stručna sprema. Rečeno je samo sa položenim pravosudnim ispitom može da ukazuje pravnu pomoć, ali onda imamo problem sa nekim službama.
Narodna kancelarija ne naplaćuje neku naknadu, ali daje pravne savete i neka je bog u pomoći onima koji odu po pravni savet tamo. Vi se smejete, ali ja vam kažem da tamo mašinski inženjer daje pravne savete. Ne znam one koje brani Simić u Hagu, oni sto posto sve što manje dobiju od doživotne robije, oni su sretni.
Znači, preporučio bih vam da prihvatite amandman gospodina Božidara Koprivice, jer koliko-toliko je precizniji od ovoga.
Ovaj mada daje kumulativno, jedan negativno, a drugi pozitivno, bez odgovarajuće stručne spreme, znači negativno, a pozitivno uz naknadu, ali su moguće različite varijante, gde su štete dalekosežne, jer ipak advokat nosi neku odgovornost, bez obzira šta mi pričali o toj profesiji i kako se oni ponašali. On ipak snosi neku odgovornost. Nadripisar ne snosi nikakvu odgovornost, a može da napravi katastrofalnu štetu. O tome se radi.
Mislim da ovaj amandman pomaže definisanje, ali trpi tu jednostranost, jer nadripisarstvo tumači samo u odnosu prema sudu. Ne daje šire ovu varijantu, jer pravna pomoć se deli i na drugim mestima, a ne samo u sudu.

Da li još neka poslanička grupa želi reč? (Ne.)
Narodni poslanici Đorđe Mamula i Petar Jojić podneli su amandmane, sa ispravkom od 19. septembra i ispravkom ispravke od 22. septembra 2005. godine, u istovetnom tekstu, na naslov iznad člana 350. i član 350.
Odbor za pravosuđe i upravu i predstavnik predlagača na sednici Odbora predlažu da se ovaj amandman, sa ispravkom i ispravkom ispravke, prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman, sa ispravkom, pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 369. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miodrag Đidić i Boško Ristić.
Odbor za pravosuđe i upravu i predstavnik predlagača na sednici Odbora predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, jeste, ja sam nasmejan i imam razloga da budem. Radostan sam i koristim priliku, a pri tome ne želim da povredim bilo koga od onih koji su izgubili, a svi su izgubili.
Dakle, želim da se zahvalim građanima Kule, oni su najviše dobili onim koga su izabrali juče. Hvala im na poverenju. Uveren sam da se neće razočarati i siguran sam da ćemo sledeći put dobiti još veću podršku, ako je to u višestranačju uopšte moguće.
U svakom slučaju, nije mi lako da branim ove amandmane, gospodine ministre, kada vidim ko su autori, ali u svakom slučaju mislim da kažem nešto o krivičnom delu odavanja službene tajne i neophodnosti mera generalne prevencije koje moraju da budu oštrije i naglašenije nego što su bile do sada.
Naime, u stavu 2. povodom krivičnog dela odavanja službene tajne se kaže: "Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno iz koristoljublja ili u pogledu naročito poverljivih podataka ili radi objavljivanja ili korišćenja podataka u inostranstvu, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina."
Amandmanom se ovo "od jedne do osam godina" menja rečima "od dve do deset godina". Zašto je ovo značajno? Ne zbog onoga što se sa osam godina maksimalizuje kazna na deset godina, već zato što je minimalna kazna dve godine.
Mislim da je za ovakvo krivično delo takva kazna potrebna, potrebna je kao mera generalne prevencije, potrebna je kako bi u društvu moglo jasnije da se shvati kakva je društvena opasnost dela i mislim da i sama sankcija mora da proističe pre svega iz društvene opasnosti dela.
U ovom slučaju, a imajući u vidu sve ono sa čime smo se suočavali u prethodnom periodu, nešto oko čega nema nikakve sumnje, mislim da gospodinu ministru i predstavnicima Vlade nije problem da ovakav amandman prihvate. Ne tiče se Vlade, ne tiče se izvršnih organa vlasti.
Jednostavno mislim da je dobar amandman, pre svega zato što minimalna kazna može da bude umesto jedne godine dve godine, a imajući u vidu stepen društvene opasnosti dela smatram da je to veoma opravdano.
Ne treba da vas podsećam na slučajeve koje smo imali u bliskoj prošlosti. Vi sami znate šta ste pronašli u tužilaštvu, da li mu ime Radovanović, oko odavanja službene tajne, a pri tome ne znam da li je čovek kriv ili nije, možda je i apsolutno nevin, stvarno nisam umešan i ne znam ništa o tome, s tim što je prilično smešno svima u Srbiji da gonite Mileta Dragića zbog 27.000 dinara i popravke automobila – čujem da je i istražnim organima pre neki dan isto tako popravljao automobile, pa možete i zbog toga da ga gonite – a ne gonite najveće lopove i one koji su umešani u celu aferu do krajnjih granica.
Bilo mi je važno za onaj malopređašnji amandman za koji se nisam javio, mislim da je gospodin Mamula podneo, a tiče se strožeg kažnjavanja onih koji pozovu što policiju, vatrogasnu službu ili neke druge nadležne službe, a koji je prihvatila i Vlada. Mislim da je to prihvatio i ministar Stojković. To je zajednički amandman Petra Jojića i Đorđa Mamule. Pisao je tu još jedan dodatak, a to je da se posebno kažnjava ono što stigne putem računara.
Ja sada građanima Srbije moram da ispričam šta se dogodilo pre nekoliko dana, šta je ustanovila policija Beograda, iako je reč o stranci koja se nalazi na vlasti. Građani Srbije treba da čuju kakva se stravična sramota i prevara dogodila i da vide ko se prevarama bavi.
Naime, na dan kada je jedna druga stranka odštampala u štampariji "Cicero" plakate protiv Tomislava Nikolića, pokušavajući da odglumi sukob između njega i Vojislava Šešelja, onda se javila jedna druga stranka, G17 plus i iz njenih prostorija, kako je ustanovio beogradski MUP i poslao tužilaštvu na dokumentaciju, da čujete šta su uradili, poslali su sa mejla Aleksandar Vučić yahoo.com mejl na redakciju "Blica" i rekli - Tomo, Tomo, kako to smeš da radiš našem šefu itd.
Da vidite sa kakvim prevarantima se mi u Srbiji suočavamo. Sa takvim prevarantima, a njima je smešno. Radosni su valjda što su dobili onih celih 6%, a šest tona šećera su platili tih 6%, šest tona brašna i šest tona ulja ih je koštalo 6%. Nama to ne treba.
Nama je dovoljno da pokažemo kako kradete tone i tone i na kraju dobijemo 32%, jer narod hoće one koji će protiv takvih da se bore. Vi se smejte, samo neka izađe neko i neka kaže da ovo nije istina.
Da se vratim ja na temu, nisu oni važni, jer to treba njima da služi na čast i to mora da bude njihova sramota i to će jednom zauvek da ostane zabeleženo u analima parlamentarizma i u odnosima između stranaka. Sve što smo mislili da je neko prljavo nešto negde mogao da uradi, oni su time prevazišli. Tu nema reči.
Još nekoliko reči da kažem o onome što narod i građani misle. Narod i građani misle da je dobro da se menja krivični zakonik, da je dobro da mi budemo ti koji ćemo kao država, bez obzira na političku stranku, bez obzira na političku pripadnost, da budemo oni koji ćemo da donesemo takav zakon koji će da važi za sve, koji će da bude dovoljno strog, dura lex, sed lex, ali i zakon koji će posle toga morati da bude primenjivan na sve.
Dakle, da ne bude selektivne primene, da ne bude da za jedne hoće, a za druge neće, i to je suština cele stvari i nema veze sa ovom Narodnom skupštinom.
Zato je važno da svi mi ovde damo neku vrstu podsticaja svemu da može da se krene u obračun sa kriminalom, sa korupcijom. Dobro je čak i prošli put, iako smo bili skeptici, što su uvedena neka nova krivična dela, jer sada tužilaštvo i policija ne bi mogli ni da reaguju u ovom slučaju da to krivično delo 2002. godine nije uvedeno, ako se ne varam; je li tako, gospodine Stojkoviću, jeste. To je jedno od tih krivičnih dela nove generacije.
Dakle, dobro je da mi to danas ispravimo, dobro je da to popravimo, ali ono što je mnogo važnije, to je realni život, jer korupcija i kriminal jesu najveći problem našeg savremenog društva. Protiv toga moramo da se borimo. Drugi problem nam je beda i nemaština i to nema veze sa ovim zakonom.
Ima veze posredno, jer ako vi pokažete da onaj ko se obogatio protivzakonito, ko je otimao narodnu imovinu, onaj ko je pljačkao Srbiju decenijama može da završi iza rešetaka i deo imovine tog naroda može da se vrati građanima Srbije, onda ćete imati i veze sa ovim zakonom, onda ćete moći da napravite i ekonomski program i onda će Srbija moći da krene napred i u moralnom smislu, kao društvo u celini. Zato je ovaj zakon izuzetno važan.
Ja bih voleo da prihvatite i ovaj amandman. Ne znam zašto bi vam to smetalo. Siguran sam da vam se ne kosi sa ostalim sankcijama, sa krivičnim delima iz iste grupe, prosto računam da bi ovo bilo nešto što je normalno i razumljivo da uzmete u obzir i da prihvatite.
Na kraju još jednom, uz zahvalnost građanima Kule, želim da se zahvalim i svim članovima i aktivistima Srpske radikalne stranke koji su na sebi imali ogroman teret, uložili ogromnu energiju, mnogo znanja, mnogo volje i sa tim uspeli da pobede i da pokažu šta je budućnost Srbije i da građani Srbije hoće promene i da hoće da se bore protiv korupcije. Hvala vam najlepše.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Replika, molim vas, predsednik poslaničke grupe G17 plus Miloljub Albijanić, izvolite.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici,  gospodine Vučiću, vašu ličnu nervozu, unutarstranačku ili bilo kakvu drugu nemojte prenositi na Narodnu skupštinu niti na narodne poslanike, jer nema nikakvog razloga.
Kada pominjete G17 plus to morate da činite sa izuzetnim uvažavanjem, a ne da sasvim paušalno ovde pokušavate da nekoga napadate. Ono što je jako važno to je da se zna da stranka G17 plus nema veze sa štampanjem plakata, vi razrešite međusobne vaše odnose sa gospodinom Nikolićem oko toga, niti ima veze sa slanjem famoznog i-mejla. Šta to, gde je policija ustanovila, jedino ako vi smatrate da ste policajac, što nikada nećete biti, možete tako nešto da tvrdite, osim ako nije u vašoj srodnoj duši ta činjenica da ste možda bili povezani pri osnivanju sa državnom bezbednošću, pa se osećate kao policajac. Grešite u tome, odmah da vam kažem.
Dakle, G17 plus nema nikakve veze sa tim, ali to što vas boli ta činjenica oko tog plakata je posebno pitanje. To je ono u vezi sa izjavama vaša dva poslanika na Odboru za finansije koji su priznali dve stvari: jedno, da je materijal štampan kod brata Mileta Dragića za predsedničku kampanju, a drugo priznanje na Odboru za finansije jeste da ste posetili firmu "Mile Dragić" za vreme izborne kampanje.
Dakle, Tomislav Nikolić sa delegacijom Srpske radikalne stranke. To su izjavila vaša dva poslanika na Odboru za finansije.
Ta činjenica koja vas povezuje sa Miletom Dragićem vas čini nervoznim. Zato ste vi želeli da u javnosti pokažete vašu nervozu, ali to je vaša stvar i nemojte mešati nas sa tim vašim poslovima.
Sa druge strane, što se tiče izbora u Kuli, oni su pokazali da je G17 plus kao stranka osvojila preko dva i po puta više glasova nego na prošlim lokalnim izborima u Kuli. To je za vas signal i zato vi pokušavate da nas na određen način napadate. Nemate razloga da se nervirate. Imaćemo mi preko 10%, iako je to sada 6,21%, iako ovde pokušavate za skupštinskom govornicom uvek da kažete - ali istraživanja javnog mnjenja, samo ne dodate - koja smo mi naručili, govore to i to. Nema boljih istraživanja nego što su to izbori.
Prema tome, šta su rekli izbori? Videćemo ko će formirati opštinsku vlast u Kuli, to su rekli izbori. Možete vi da radite šta hoćete, ali ja ovog puta pozivam stranke demokratske orijentacije da se udruže i formiraju vlast u Kuli kako valja i dolikuje. Hvala lepo.

Hvala vama. Po članu Poslovnika 101. stav 1.  molim vas, ja odlučujem da ste pogrešno protumačeni, jer je bio govor o kompjuteru i kompjuterskom virusu, a ovde ste se u odgovoru prozivali vi lično, vezano za izjave poslanika na nekom odboru. Izvolite, gospodine Vučiću.