Zahvaljujem se. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 164. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Vučković i Slobodan Pajović.
Odbor za pravosuđe i upravu i predstavnik predlagača na sednici Odbora predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 170. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Vučković i Slobodan Pajović.
Odbor za pravosuđe i upravu i predstavnik predlagača na sednici Odbora predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Slobodan Pajović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom na član 170. je predviđeno da se briše krivično delo uvrede iz krivičnog zakonika Republike Srbije. Razlozi za ovo su u prvom redu što je krivično delo uvrede veoma niskog stepena društvene opasnosti. Smatramo da ono može biti predviđeno i regulisano kao prekršaj i da se novčana kazna može izricati u prekršajnom postupku.
Za ovo krivično delo predviđeno je da se postupak pokreće po privatnoj tužbi i predviđena je novčana kazna. Oštećeni bi svoju satisfakciju mnogo brže i lakše doživeli u prekršajnom postupku i po stepenu društvene opasnosti ovo delo bi trebalo da se predvidi kao prekršaj, jer bi se brže rešavalo, a krivični sudovi bi se rasteretili ovakvih predmeta i mogli bi da sude u onoj materiji u kojoj je neophodno da rešavaju predmete, a ne da se dešavaju slučajevi da po tri-četiri godine ne može da se izrekne prvostepena presuda.
Govorio sam u načelnoj raspravi o ovome, rekao sam da u slučaju da u parničnom postupku sudovi dosuđuju pravičnu naknadu u slučajevima postojanja ovog krivičnog dela, satisfakcija za oštećenog bi se ostvarila u dovoljnoj meri u parničnom postupku.
To bi bila jedna vrsta kazne za onoga ko je izvršio krivično delo. Moglo bi da dođe do dekriminalizacije ovog krivičnog dela. Hvala.

Zahvaljujem se. Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Pod pritiskom nekih sa Zapada nama se sugerira poseban pogled na ova ipak dva najvažnija krivična dela protiv časti i ugleda, a tiču se uvrede i klevete. Kada bi stvarno postojala efikasna zaštita, a mislim da je to član 199. i 200. Zakona o obligacionim odnosima, gde postoji mogućnost da se tužbom traži naknada nematerijalne štete zbog povrede ugleda, dostojanstva i uopšte slobode ličnosti, onda verovatno ova dva krivična dela ne bi ni smela da postoje, jer su klasičan primer tzv. verbalnog delikta koji ima poprilično dodirnih tačaka sa slobodom mišljenja, izražavanja svojih stavova itd.
Međutim, velika poplava nezavisnih medija dala je za pravo svakom piskaralu koje stavi notes u džep i stavi hemijsku olovku, zakiti se sa hemijskom olovkom, da bude ne samo novinar, a neki i dalje smatraju da su novinari društveno-politički radnici, nego i da bude neko ko je kompetentni kritičar, tako da nam se u javnosti, pogotovo u medijima, javljaju ljudi koji su serijske mašine za uvrede i klevete.
Ima ih u politici, na svim stranama, ima ih u nevladinim organizacijama, ima ih u tzv. grupaciji nezavisnih eksperata, stručnjaka, ljudi koji kreiraju javno mnjenje, pa ima ih i među agencijama koji medijski osmišljavaju ovaj naš svakodnevni život.
Očigledno da umesto onoga što bi, ako mogu tako da kažem, bio moral i normalni tok događaja, neki kodeks, da li pisani ili nepisani, nije ni bitno, ali nešto što se zasniva na ukusu, što bi dalo nekih rezultata, mi imamo potpuno obrnuti proces, tako da mogu neki u novinama da budu i "stoka repata", "bez repata", mogu neki da budu sa bradom, oni koji podsećaju na one zbog kojih se donosi odgovarajuća rezolucija, može sve i svašta kod nas. Može više puta ponovljena laž da postane istina, pa sad ti dokazuj da to nije tako. Verovatno u ovim uslovima, kada ta demokratska očekivanja nisu zaživela, kada se taj kodeks svodi na moj interes, jer ukoliko ja imam interesa, onda je to prihvatljivo, ukoliko ne postoji interes, onda to nije civilizacijski.
Otprilike, u toj dobroj meri kojim rečima šta može da se opiše, koristi se jedan princip - šta je to civilizovano, pa se onda za primer koriste dva plemena. Kada jedno pleme pitaju – šta je po vama civilizovano, oni kažu – kada mi pređemo preko brda, zapalimo ono selo, pobijemo muškarce, otmemo žene i ovo doteramo sve kod nas kući. Onda kažu – šta nije civilizovano? Nije civilizovano kad oni dođu preko brda kod nas, pa nam popale ovde, pobiju muškarce i odvedu sve naše žene.
Po tom kriterijumu kod nas ide dijalektika između uvrede, klevete, istine, laži i svega drugog. Vi znate da već mesecima pričam da neko treba i državu da zaštiti od tih kvaziistinoljubaca. Verovatno su nam još potrebna ova krivična dela, verovatno ne sa sankcijom u smislu kazne zatvora, ali sa nekom značajnijom novčanom kaznom.
Skrenuo bih vam pažnju na jednu pojavu. Pošto postoje neki razlozi koji su zakonom propisani, gde nema krivične odgovornosti, iako suštinski postoji delo i uvrede i klevete, a to je ukoliko se radi o ozbiljnoj kritici, političkom nastupu, naučnom radu, stručnom radu, umetničkom delu itd., sada vi meni objasnite, gospodo poslanici, u kom kontekstu nastupaju Nataša Kandić, Biserko, Vučo, Borka Pavićević i da ne ređam ove paradigme beogradskog "kruga dvojke".
Da li Nataša Kandić nastupa u ime struke? Kakva je kod nje struka? Plaćenik Karle del Ponte, sa onim Vojinom Dimitrijevićem. Da li njena kritika može da bude nešto ozbiljno? Ne može da bude ozbiljno kad ne sagledava i jednu i drugu stranu, nego samo jednu stranu. Da li je ona političar? Nije političar, ne učestvuje na izborima. Da li je njena kritika akademska? Nije, kao što ni moja kritika ne može da bude akademska. Zna se, akademskom kritikom se bave ljudi koji se bave naukom, pa naučno sagledavaju problem.
Kako ona sagledava problem? Ona problem sagledava samo medijski, po sistemu da se mentalno izokrene sistem vrednosti, kako bi se ovde nanela što veća šteta. Nema drugog. Evo i sada kad je primila one ljude koji traže svoje nestale na Kosovu i Metohiji, njen odgovor je bio – napisaću neko srpsko ime i prezime, ali u knjizi koja će za tri godine da se izda.
Mi stvarno postavljamo pitanje gde je kraj uvredama i klevetama? Ako neko misli da brana protiv uvreda i kleveta putem medija i štampe postoji u Zakonu o javnom informisanju, veliku grešku pravi. Korać je sve uradio da taj zakon ne liči ni na šta. Kakva je praksa naših sudova? Katastrofalna. Zašto? Zato što znaju da postoji spor da li ova dela kao verbalni delikti i dalje treba da budu u našem krivičnom zakonu i ukoliko se i upuste u ocenu, a vi znate tu specifičnost kod krivičnog dela klevete, gde tuženi dokazuje istinitost svojih tvrdnji, gde se novinari zloupotrebljavaju da putem izveštaja sa konferencija za štampu ubace nešto sa nekom igrom reči, onda imamo situaciju da onaj koga opletu po novinama ili na medijima teško da može u javnosti da spere tu ljagu koja je njemu naneta. Da li može da uspe u parničnom postupku? Teško da može da uspe.
Onda se postavlja pitanje čemu ovi članovi, pogotovo ova dva, oni su ključni za ovu glavu, čemu ova dva krivična dela kada faktički nema zaštite. To je ono što rekoše – demanti je kada skupljate ono perje, a sa "Beograđanke" ste ga prethodno pustili da odleti.
Tako čovek dobije i rođenog brata, iako je jedinac, pa onaj koji je rekao nešto kaže: "Ne, to nikada nisam rekao, to je novinar napisao", pa se posle tri godine vođenja postupka pojavi novinar i kaže: "Jesam to napisao, nije to rekao okrivljeni", a samo zbog toga što je to zastarelo krivično gonjenje za novinara, a u međuvremenu se ne zna ko je novinar.
Dosta je više tih igara koalicije pojedinih advokata i pojedinih sudija, koji se nalaze u jednom organskom jedinstvu kako da se taj prljavi posao uradi. Znate, nekom je kuća, auto, nameštaj velika vrednost, ali postoje ljudi kojima ugled i dostojanstvo predstavlja nešto što ne može materijalno da se izrazi. Ti koji nasrću i koji žele da kreiraju, oni tačno znaju šta najviše pogađa određenog čoveka i zato kreću na ugled i na dostojanstvo, da se čovek dezavuiše, da se izbaci iz ravnoteže, da se dovede u situaciju da mora da se pravda, ni kriv ni dužan mora da se pravda.
Samo ću da vas podsetim, u vreme "Sablje", neću da govorim imena, trenutno nisu tu, ali poslanici su, zbog navodnog prisluškivanja, kombinacija i ko zna čega - "SRS je fašistička stranka", taj Orlić i kompanija... Kakva je zaštita Srpske radikalne stranke, pošto i ona ima dostojanstvo, pošto i njeni članovi i simpatizeri imaju ugled i dostojanstvo? Kakva je zaštita protiv Dušana Mihajlovića? Sve živo je oklevetao u Srpskoj radikalnoj stranci. Kakva je zaštita? Nema zaštite, ne postoji, puj pike ne važi.
Kakva je zaštita Tomislavu Nikoliću, Nataša Kandić ga je oklevetala. Da li je sud pružio zaštitu? Ne, ne sme niko da pokrene postupak protiv nje, iako 110% populacije Srbije zna da je izrekla najgore laži što mogu da se izreknu.
Zašto terate ljude da se ponizno javljaju sudu radi zaštite nečega što im po prirodi stvari pripada? Ko to štiti vaše dostojanstvo? Ako mi u ovoj zemlji ne zaštitimo ugled i dostojanstvo, zašto se onda čudimo što neko sa strane o nama još uvek ima neka razmišljanja da smo divljaci, primitivci itd. Ta slika ide odavde. Očigledno da taj kodeks, neke moralne vrednosti postoje, ali da li su to prave moralne vrednosti, to je drugo pitanje.
Gde je kraj? Da se ovim zakonom to suzbije, svede na neku podnošljivu i normalnu meru, da svako odgovara za javno izgovorenu reč, ne u smislu kombinacije - kupus gleda, meso vadi. To kod nas ne može da se uspostavi ovakvim zakonom, što u suštini nije toliko loše, ali sa ovom praksom koja postoji u našim sudovima, koliko je samo sudija napredovalo zbog toga što je žmurilo na ove odredbe. Znam pet sudija koji su napredovali samo zbog toga što su doneli presudu kojom nisu pružili zaštitu. Oni dobro znaju šta su uradili. Oni dobro znaju da su morali da pruže zaštitu. Čak se posle pet godina izvinjavaju, jeste, sve je u pravu, ali neko je napredovao, otišao, sudija okružnog suda.
Sada on dalje deli pravdu. On je moralna ličnost, a onaj ko je tražio zaštitu nije dobio zaštitu. Zbog čega? Zbog zakona? Ne, zbog toga što ne pripada nekome.
Ako hoćete ove članove da primenjujete, stavljajte ih u zakon. Ako mislite da bude sudska praksa, kako je sada, nemojte džabe da trošimo pare.
Rekao sam, što se tiče parničnog postupka, imovinsko-pravne zaštite, budite sigurni da ne postoji. Ko je dobio neke parnice? Na prste možete da izbrojite te parnice. Dobio je Aleksa Đilas, još neko. Mi vodimo protiv Vujice Spasovića postupak za naknadu štete. Svašta je lupetarao po svojim novinama. Ne sme sudija da završi postupak, jer se plaše nevladinih organizacija. Jer, kada to sedne na B92, Studio B i redom, kada krene, kao prava furija krene.
Zašto niste pustili zaštitu akademiku? Na promociji knjige su hteli da ga linčuju. Gde je bio državni tužilac? Da li treba da padne krv da bi pružio zaštitu? Vodite računa šta radite.

Hvala, gospodine Krasiću.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik akademik Milošević. Izvolite.

Sasvim kratko. Kada je bio taj moj, ako smem da kažem, linč u Medija centru, kada su mi dovikivali da sam najveće zlo u Srbiji, da ću živeti još samo dve godine, pa su mi na vratima ispisali auto-lakom reč "idiot", nisam podneo privatnu tužbu, ali je gradski SUP pokrenuo istragu. Istraga je ovako izgledala: islednik me pusti da ga čekam ceo sat; kao disciplinovani građanin čekam ceo sat, a onda izgubim strpljenje, razume se. Epilog: onda islednik lepo zatvori istragu, premda je imao televizijski snimak svih tih, smem li reći, političkih huligana koji su me tada napadali.
Evo, kako to dalje izgleda kada ne dobijete zaštitu. Pre kraćeg vremena, naravno, morao sam da kupim nova vrata, jer posle tog auto-laka gornja brava mi otkazuje; pozovem preduzeće od koga sam kupio vrata, čovek dolazi, otvara bravu i kaže - ovo još nisam video, sipali vam super lepak. Dakle, zamisao vrlo duhovita. Sreća u nesreći je bila što nisam bio u stanu. Mogao sam da zaključam gornju bravu, da se stvrdne super lepak i da uopšte ne izađem napolje, ko da dođe pa da mi pajserom obija vrata.
Pošto je ovde pomenuta, sa dobrim razlozima, Nataša Kandić, dozvolite mi još jednu paralelu sa njenim slučajem u poređenju sa mojim. Svi se mi vrlo dobro sećamo da je ona šamarala ovde u centru grada jednog našeg nesrećnog čoveka sa Kosova. Nije ga samo šamarala, nego je posle izjavila da žali što nije mogla i druge da šamara. Onda je došao gradski SUP, to je ovaj isti koji je oko mene vodio istragu, pa je zamolio da se legitimiše. Odbila je da se legitimiše. Ne samo to, kada su je lepo zamolili da se povuče, odbila je da se povuče i nastavila da vređa.
Naravno, pitam, nije li već samo odbijanje da se legitimišete organima reda već nekakav prestup, za koji se odgovara? Nije li i to šamaranje na javnom mestu nešto za šta se odgovara? Kada se ne povučete, kada vas policija zamoli da se povučete, valjda se i za to odgovara. Evo epiloga, svi ga vrlo dobro znamo: sud nije našao za shodno da Nataši Kandić odredi makar neku simboličnu novčanu kaznu.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Kako simboličnu, u zatvor.)
Makar simboličnu novčanu kaznu, a što se tiče zatvora, to bi se podrazumevalo. Sada vidite, mi se moramo sa dobrim razlozima pitati: od kuda dva aršina za istu stvar? Zašto jedan aršin za one koji kritikuju Natašu Kandić, a drugi aršin za samu Natašu Kandić?
Ovde sam predložio jedan odgovor. Kada u Sava centar dođe zamenik američkog ambasadora i kaže da podržava njen krstaški rat... Uzgred budi rečeno, krstaški rat nije bio neki sveti rat. Kada su krstaši osvojili Carigrad, onda su pljačkali neograničeno. Turska vojska je imala za pljačku samo tri dana. Krstaši su pljačkali iz dana u dan, pa su prodavali u bescenje i pljačkali pravoslavne dragocenosti, a prostitutke su igrale u pravoslavnom hramu onoga vremena. Dakle, to je krstaški rat. Što zamenik američkog ambasadora ne zna šta su krstaški ratovi, dobro, to se da razumeti. Ali, nemojte mi reći da to nije u nekoj vezi sa imunitetom, pod znacima navoda, koji ima Nataša Kandić.
Dakle, da završim (ne bih, naravno, govorio da nisam pomenut) – lepo je imati dobre zakone. Zakoni koji su ovde predloženi su zaista dobri, ali se zakoni moraju primenjivati, kakvi god bili, dobri ili loši.

Zahvaljujem se akademiku Miloševiću. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Narodni poslanik Milan Marković podneo je amandman kojim je predložio da se posle člana 170. doda novi naslov i član 170a.
Odbor za pravosuđe i upravu i predstavnik predlagača na sednici Odbora predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 171. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Koprivica.
Odbor za pravosuđe i upravu i predstavnik predlagača na sednici Odbora predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 171. Predloga krivičnog zakonika. Predložio sam da se u stavu 3. člana 171. reči "zatvorom do tri godine" zamenjuju rečima "zatvorom od jedne do tri godine".
Inače, radi se o krivičnom delu protiv časti i ugleda, odnosno krivičnom delu klevete, gde je inkriminisano delo iznošenje štogod neistinitog, što može štetiti časti i ugledu. U stvari, radi se o stavu 3, težem, odnosno kvalifikovanom obliku krivičnog dela.
Izvinjavam se, nisam bio upoznat sa tim, ali zaista kvalifikovani oblik klevete predstavlja teže delo, samim tim što porodica oštećenog možda trpi. Oštećeni naročito trpi, dešava se često, ja vam to mogu reći kao praktičar advokat, da dolazi i do razvoda braka, do gubljenja poslova, tako da bi zaprećena kazna tu trebalo da bude najmanje jedna godina.
Pošto me ministar upozorava da je amandman nekog drugog, onda je u redu, da sam to znao, ne bih se javljao po ovom amandmanu.

Narodni poslanik Milan Marković podneo je amandman kojim je predložio da se posle člana 171. doda novi naslov i član 171a.
Odbor za pravosuđe i upravu i predstavnik predlagača na sednici Odbora predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 172. amandman je podneo narodni poslanik Milan Marković.
Odbor za pravosuđe i upravu i predstavnik predlagača na sednici Odbora predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 177. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Vučković i Slobodan Pajović.
Odbor za pravosuđe i upravu i predstavnik predlagača na sednici Odbora predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 178. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Vučković i Slobodan Pajović.
Odbor za pravosuđe i upravu i predstavnik predlagača na sednici Odbora predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Slobodan Pajović.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman je podnet na član 178, a u istom smislu potpuno identičan podnet je i na članove 179, 180. i 181. pa se neću javljati kasnije po ovim amandmanima, već ću sada sve što imam u vezi sa tim reći.
Naime, krivično delo silovanja, po Predlogu zakona, definisano je – ko prinudi drugog na obljubu ili sa njom izjednačen čin upotrebom sile ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo kazniće se zatvorom od dve do 10 godina zatvora.
Mi smo stavili amandman koji glasi da se reči "sa njom izjednačen čin" zamenjuju "izvrši drugi prinudan polni čin". Naime, ova pravna norma sadrži jedan potpuno neodređen i neprecizan element i takva nepreciznost ne može ulaziti u pojam, predstavljati bitan element jednog krivičnog dela. "Sa obljubom izjednačen čin" – zaista se ne zna šta znači i šta predstavlja. Ja bih voleo da predlagač objasni, a ako se stvarno zna na šta se to odnosi, onda ga je trebalo decidno odrediti i navesti. Mislim da će ovakva odredba izazvati velike nedoumice i nije moguće da ovako neprecizno opstane. Mislim da je naš predlog logičniji i da obuhvata i neki drugi polni čin koji se prinudom izvrši.