Hvala.
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 60. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Vučković i Slobodan Pajović.
Odbor za pravosuđe i upravu i predstavnik predlagača na sednici Odbora predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Slobodan Pajović.

Na član 60. tačka 3) uložili smo amandman. Tačka 3) glasi  – ako su za sva krivična dela u sticaju propisane kazne zatvora do tri godine, jedinstvena kazna ne može biti veća od 10 godina zatvora. U amandmanu je stavljeno – jedinstvena kazna ne može dostići zbir utvrđenih kazni niti biti veća od 10 godina zatvora.
Ovaj amandman je nužan da se usvoji, jer može se desiti situacija da se izreknu dve kazne po dve godine zatvora i da se nekome izrekne kazna od šest godina zatvora kao jedinstvena kazna ako kazna ne može preći zbir utvrđenih kazni.
Žao mi je što ministar nije ovde, jer ovo je logično, a mislim da vi treba da mu sugerišete da se ovaj amandman usvoji, jer bismo dolazili do određenih apsurdnih situacija. Znam da vi zbog prakse podrazumevate da ne može preći zbir kazni, ali ako imamo tri puta po dve godine i damo devet godina zatvora itd. Hvala.

Hvala. Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 65. amandman su zajedno podneli narodni poslanici: Leila Ruždić-Trifunović, Milica Vojić-Marković, Helijana Dragojević, Živodarka Dacin, Slobodan Živkucin, Snežana Stojanović-Plavšić i Đorđe Čukvas.
Odbor za pravosuđe i upravu i predstavnik predlagača na sednici Odbora predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući. U ime mojih kolega iz Odbora za ravnopravnost polova (kako vidite, potpisala je većina nas članova Odbora za ravnopravnost polova, pa ga mi smatramo amandmanom Odbora) podnela sam amandman na član koji govori o uslovnoj osudi, a koji glasi: "Uslovnom osudom sud učiniocu krivičnog dela utvrđuje kaznu i istovremeno određuje da se ona neće izvršiti, ako osuđeni za vreme koje odredi sud, a koje ne može biti kraće od jedne niti duže od pet godina ne učini novo krivično delo."
Stav 2. tog člana na koji sam podnela amandman glasi: "Sud može u uslovnoj osudi odrediti da će se kazna izvršiti i ako osuđeni u određenom roku", a ja sam predložila da se posle reči "u određenom roku" ubace reči – kontaktira sa oštećenim, boravi u prostorijama u kojima boravi oštećeni i ako se ne podvrgne odgovarajućem tretmanu za nasilnike, "ne vrati imovinsku korist pribavljenu izvršenjem krivičnog dela, ne naknadi štetu koju je prouzrokovao krivičnim delom ili ne ispuni druge obaveze predviđene u krivičnopravnim odredbama."
Naš odbor je smatrao da je za kontaktiranje sa oštećenim, boravak u prostorijama u kojima borave oštećeni i ako se ne podvrgne odgovarajućem tretmanu za nasilnika, kada su krivična dela koja se odnose na nasilje u porodici, neophodan i ovakav tretman uslovne osude. Mi se u stvari iznenađujemo da gospodin ministar nije našao da je ovakav amandman neophodan, da se uslovna osuda njime proširi da bi se nasilje u porodici prekidalo na način da ga bude što manje ili da pokušamo da ga iskorenimo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marko Krstin. Izvolite.

Dame i gospodo, u sledu neke svoje teze da afirmišu zaštitu i pravo oštećenog, mislim da je ovo još jedan dobar amandman i mislim da se apsolutno uklapa u tekst zakona i ne odudara od koncepcije zakona i za predlagača ne bi bio problem da ga prihvati, a ja predlažem da ga prihvati.
Zašto to predlažem? Prvo, iz razloga što zaista oštećeni nisu dovoljno zaštićeni u našem krivičnom zakonodavstvu i praksi sudova kada sude u krivici. Drugo, kao pravnik praktičar, odnosno advokat veoma često sam u situaciji da strankama odgovaram na pitanje šta da radi supruga kada se razvede od supruga, a žive u istom stanu. Kako sada ona da se zaštiti? Nemam odgovor na to pitanje i kažem – tu vam može samo Gospod Bog pomoći.
Ovakav jedan amandman stvara određene uslove da se nekom opozove uslovna osuda, a pri tom mislim i na nasilje sa obe strane, ukoliko ne samo ne vrati imovinsku korist, ne nadoknadi štetu, već ukoliko nekog maltretira na najrazličitije načine, kao što je boravak u istoj prostoriji, kao što je kontaktiranje kada taj to ne želi i drugi niz suptilnih načina da se neko maltretira i zlostavlja, a što opet može biti mera zaštite oštećenog.
Imajući u vidu sastav naših poslanica koje su predložile ovako nešto, ovaj amandman treba respektovati i on ima puno osnova da se ugradi u tekst zakona. Zahvaljujem.

Da li još neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Đorđe Mamula. Izvolite.

Ovaj amandman ne treba prihvatiti. Laički pristup je toliko naznačen da je prosto neverovatno. Šta znači to - kontaktira sa oštećenim, boravi u prostorijama. Kojim prostorijama? U restoranu? Hotelu? Bioskopu? Ne mogu da budu u istoj prostoriji, je l′ tako? Ovo je prosto toliko laički napisano, neprecizno, tako da sam iznenađen da poslanici nisu vodili računa o nekim detaljima. Raspoloženje za amandman nije argument za amandman. Ovo ne treba prihvatiti.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 79. amandman su zajedno podneli narodni poslanici: Leila Ruždić-Trifunović, Milica Vojić-Marković, Helijana Dragojević, Živodarka Dacin, Slobodan Živkucin, Snežana Stojanović-Plavšić i Đorđe Čukvas.
Odbor za pravosuđe i upravu i predstavnik predlagača na sednici Odbora predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.

Moram samo da stavim neku primedbu na ovo - laičko pisanje amandmana, o kome je kolega Mamula govorio. Kolega, kada se radi o nasilju u porodici, ne radi se ni o kafani...
(Đorđe Mamula, sa mesta: Da li je ovo replika?)
... ne radi se ni o kafani, ni o slučajnom susretu, ni o prostoriji o kojoj se ne zna o čemu se radi. Prema tome, molila bih vas da se uzdržite od takvih komentara.
Na član 79. ispod naslova - Vrste mera bezbednosti, osam članova Odbora za ravnopravnost polova od kojih su dva člana muškarci, tako da ne bih volela da se stekne utisak da su ženski amandmani, oni su zajednički amandmani nas i naših kolega, podneli smo amandman kojim smo, kao meru bezbednosti, tražili da se uvrsti i zabrana kontaktiranja sa oštećenim i obavezno psihološko savetovanje i tretman nasilnika.
Član 79. odnosi se na učinioca krivičnog dela za koga se izriču mere bezbednosti, i to u krivičnom delu nasilje u porodici. U važećem Krivičnom zakoniku i u sadašnjem Predlogu krivičnog zakonika, u članu 194. predviđeno je krivično delo nasilje u porodici. Mnoga istraživanja su pokazala da najveći broj učinilaca ovog krivičnog dela ponovo vrši nasilje prema članovima porodice, bez obzira da li je vođen krivični postupak i da li postoje osude za krivično delo.
Da bi se ostvarila preventivna zaštita i predupredilo ponavljanje nasilnog ponašanja prema članovima porodice, neophodno je predvideti mogućnost izricanja adekvatnih mera bezbednosti, odnosno onih mera bezbednosti koje bi onemogućile kontakt nasilnika sa žrtvom i omogućile da nasilnik bude podvrgnut psihološkom savetovanju i tretmanu.
Mera bezbednosti - zabrana kontaktiranja sa oštećenim, treba da dovede do sprečavanja daljeg nasilničkog ponašanja učinioca onda kada utvrđene okolnosti ukazuju na opasnost od ponovnog vršenja krivičnog dela. Mera bezbednosti - podvrgavanje nasilnika psihološkom savetovanju i tretmanu, takođe je veoma bitna, posebno ako se ima u vidu činjenica da nam iskustvo pokazuje da nasilnici nisu skloni, niti su motivisani da se dobrovoljno podvrgnu psihološkom tretmanu.
Ove mere imaju za cilj da dovedu do promene u ponašanju nasilnika, da kod nasilnika razviju veštine komunikacije, umeće prepoznavanja stresnih situacija i adekvatno reagovanje na njih, kao i učenje novih strategija za rešavanje problema.
Uvođenje predloženih mera posebno je značajno, s obzirom na Porodični zakon koji ne predviđa mogućnost da sud u parničnom postupku, uz mere porodično-pravne zaštite, koje je predvideo, izrekne i meru bezbednosti.
Smatramo da bi ove mere doprinele boljoj i potpunijoj zaštiti žrtava i da bi se na taj način bolje ostvarili ciljevi prevencije kod oblika nasilja u porodici.