Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Odbor za pravosuđe i upravu i predstavnik predlagača na sednici Odbora predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređem na obrazlaganje amandmana Milovana Radovanovića, želim da čestitam građanima Kule na ozbiljnosti i odgovornosti koju su juče pokazali na izborima kada je pobedila Srpska radikalna stranka. Obećali smo da će srpski radikali da pobede u Kuli i pobedili smo.
Kolega Milovan Radovanović u ime poslaničke grupe SRS podneo je amandman na član 15. Predloga krivičnog zakonika.
Ovaj amandman je u skladu sa ovim amandmanom na član 14. o kom su govorili Nemanja Šarović i Zoran Krasić. Zaista je čudno da amandman, i ovaj, kao i onaj prethodni, nije prihvaćen, s obzirom da se amandmanom precizira predviđeni tekst u Predlogu zakona, a govori se o izvršenju krivičnih dela nečinjenjem.
U vladinom predlogu ovaj član ima dva stava. Prvi glasi: "Krivično delo je učinjeno nečinjenjem kada zakon propuštanje da se preduzme određeno činjenje predviđa kao krivično delo." Stav 2: "Nečinjenjem može biti učinjeno i krivično delo koje je zakonom određeno kao činjenje, ako je učinilac propuštanjem dužnog činjenja ostvario obeležja tog krivičnog dela."
Smatrali smo da bi formulacija koju ću sada da vam pročitam bila bolja, preciznija, pravilnija kod definisanja izvršenja krivičnog dela nečinjenja. Predlog je da ovaj član 15. ima tri stava. Prvi stav: "Krivično delo može se učiniti činjenjem ili nečinjenjem", jednostavno da se definiše na koji način uopšte može da se izvrši krivično delo. Stav 2: "Krivično delo je učinjeno nečinjenjem kada je učinilac propustio činjenje koje je bio dužan da izvrši." Kratko, jasno, precizno, logično, zaista ne vidimo šta ima u ovom stavu što bi eventualno predlagač ili bilo ko od kolega koji će podržati zakon imao da stavi kao primedbu. Stav 3: "Nečinjenjem može biti učinjeno krivično delo koje zakonom nije određeno kao nečinjenje ako je učinilac propuštanjem dužnog činjenja ostvario obeležja krivičnog dela." Takođe precizno, jasno, upravo onako kako mi srpski radikali mislimo da treba da bude pravna norma.
Uvek to govorimo kada govorimo o vladinim predlozima, da se mora insistirati na jasnim i preciznim normama da bi se kod primene zakona izbegao svaki nesporazum, svaka eventualna zloupotreba. Uvek nam je to prisutno kada podnosimo ovakve amandmane sa zaista iskrenom namerom da poboljšamo tekst vladinih predloga.
Kada je u pitanju Predlog krivičnog zakonika, govorili smo u načelnoj raspravi, ali opet moram vrlo kratko da se osvrnem i na tu načelnu raspravu, čisto da se podsetimo o čemu smo to pričali pre desetak dana, pošto, ponavljam ne znam ni ja koji put, Poslovnik Narodne skupštine je takav da poslanici gube kontinuitet sa onim što smo raspravljali pre 10 dana. Sada moramo da se vraćamo ponovo na isti zakon, ali u pojedinostima.
Dakle, kada smo govorili u načelnoj raspravi, tada smo mi srpski radikali naglasili i izneli stav da mi nemamo neke drastične primedbe na Predlog krivičnog zakonika, iz prostog razloga što je tekst sa usvojenim amandmanima Srpske radikalne stranke u velikoj većini onaj tekst koji je bio u proceduri 2000. godine, kada je savezni ministar bio gospodin Petar Jojić, a potpredsednici Savezne vlade Tomislav Nikolić i Maja Gojković.
Oni su sa ekipom stručnjaka radili predlog krivičnog zakonika. Taj predlog krivičnog zakonika, sa određenim izmenama, dala nam je sadašnja Vlada Republike Srbije na razmatranje i usvajanje.
Šta se desilo? Suština tog zakona jeste bila u ovom osnovnom vladinom predlogu, ali bilo je dosta toga što je Vlada (valjda da bi, eto, bila autentičan tvorac ovog zakona) izbacila, neke veoma važne i veoma značajne članove, ili ih je promenila na neki način koji se ne uklapa u koncept ovog zakona. Posledica toga je da je ministar u ime Vlade prihvatio veliki broj amandmana poslaničke grupe SRS.
Ovo govorim jednostavno da ne bude zabune, s obzirom da nije uobičajeno da predstavnici Vlade prihvataju u tom broju amandmane Srpske radikalne stranke, iako su nam uvek amandmani i ozbiljni i suštinski i takvi da poboljšavaju tekst zakona. Ovi amandmani su jednostavno morali biti usvojeni, s obzirom da bez takvih amandmana ovaj zakonski tekst ne bi imao nikakvog smisla.
Mi amandmane nismo pisali... Gospodin ministar Stojković se ovde zahvaljivao narodnim poslanicima na saradnji, na velikom broju amandmana koji je on prihvatio itd. Mi, ministre, ove amandmane nismo pisali radi vas, ni da pomognemo vama, mi smo ove amandmane pisali zato što su oni sastavni deo onog teksta zakona koji je gospodin Petar Jojić pustio u proceduru u Saveznoj vladi još 2000. godine.
Šta vam ovde nije dobro? To što niste prihvatili sve naše amandmane. Ovaj o kome sada govorim i o kom je malopre govoreno su zaista formalni, radi preciznosti teksta. Bilo bi dobro i očekivali smo da ih usvojite. Videćete još kroz raspravu, ima nekoliko amandmana bez kojih, odnosno čijim neusvajanjem jednostavno ovaj zakon neće biti dobar i neće biti prihvatljiv za poslaničku grupu SRS.
Pored toga što ste vi, ministre, učestvovali u radu sa poslanicima i na Odboru, a mi znamo vaše stavove o amandmanima koje ste prihvatili, ali o amandmanima koje niste prihvatili ne znamo ni vaše stavove ni stavove Vlade. Mi nismo dobili pismeni izveštaj Vlade, a trebalo je. Kada smo govorili na odborima, vi niste nešto mnogo to obrazlagali. Jednostavno, vi ste rekli – ovo ne može da se prihvati, a ovo se prihvata i na osnovu obrazloženja koje je uz amandman i dato.
Zato očekujem da za svaki amandman koji ne možete ili nećete da prihvatite kažete, u ime Vlade, zbog čega to nećete. Ako sada insistiram da dobijemo mišljenje Vlade, a samo da vidim ko je predsedavajući, pošto gospodin Mihailović, a taman on je tu, odmah bi rekao – hitni je postupak i Vlada nije obavezna da vas obaveštava. Ipak mislim da Vlada treba da komunicira sa narodnim poslanicima.
Predlažem, gospodine ministre, da usvojite i ovaj amandman i ovaj prethodni gospodina Nemanje Šarovića.
Kada pogledate u celini sa ovim predloženim tekstom, videćete da je bolje rešenje, preciznije, jasnije. Ne sumnjam da je vaša namera da zakon koji ovde bude donet bude i precizan, i jasan i primenljiv. Zato prihvatite i ove ostale amandmane Srpske radikalne stranke, pa ćete tek onda imati valjan tekst krivičnog zakonika.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Vučković i Slobodan Pajović.
Odbor za pravosuđe i upravu i predstavnik predlagača na sednici Odbora predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Slobodan Vučković.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon, koji po hitnom postupku raspravljamo, uz set ostalih zakona, gde je usvojen ogroman broj amandmana, ukazuje na jednu brzinu na koju je ovaj zakon donet. Meni je drago da gospodin ministar prisustvuje sada kada raspravljamo o amandmanima.
Gospodine ministre, žao mi je što niste bili kada smo govorili u načelu o zakonu, kada sam istakao ovde da je za zlostavljanje životinja predviđena kazna do šest meseci, a za zlostavljanje ljudi, građana do godinu dana; kada smo govorili da je u velikom broju članova zakona koji se odnose na izbornu krađu to regulisano minimalnim novčanim kaznama, kao početnim kaznama. Mislim da je bila dužnost Vlade da na to reaguje i očekujem da ćete o tim pitanjima nešto reći sada.
Da se vratim na član 15. U članu 15. naslov je - izvršenje krivičnog dela nečinjenjem. Zatim se u st. 1. i 2. istog člana govori o učinjenom krivičnom delu. Krivično delo se izvršava, naslov je izvršenje krivičnog dela i nema nikakvog razloga da se krivična terminologija, koja je pravno-tehnička, koja je određena, koja je ustanovljena, koju svi poznaju, menja na učinjeno krivično delo. Izvršenje je naslov dela i mislim da nema nikakvog razloga da to ne usvojite.
Jeste vi nama usvojili, gospodinu Pajoviću i meni, desetak amandmana, ali valjda Vlada ne misli, ako usvoji one druge amandmane koji stoje i koji se mogu usvojiti, da ih ne treba usvojiti. Mislim da je to jako važno pitanje i da je terminologija u pravu neobično važna. Molim vas da o tome kažete nekoliko reči.
Na kraju krajeva, o ovom zakonu će biti još mnogo reči u javnosti, možda još mnogo više nego za vreme njegove pripreme, pa će se to analizirati, gledati i pitaće se neko, kad bude upoređivao beleške i zapisnik iz ove skupštine, zašto nešto nije usvojeno, ako je moglo biti usvojeno.
Koji su to mogli biti razlozi, pitaće se ljudi i tumačiće na različite načine. Nije ovo tako presudno pitanje, ali je terminologija u pravu vrlo važna.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Bore Kutić.
Odbor za pravosuđe i upravu i predstavnik predlagača, na sednici Odbora, predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo, narodni poslanik Srpske radikalne stranke Kutić Bore podneo je amandman na član 18. i predložio je da se stav 3. briše. Zašto? Pre svega, u predloženom članu predviđa se koja su to krivična dela malog značaja. U stavu 3. je to bliže označeno.
Međutim, kod krivičnog dela iznude propisana je kazna zatvora do osam godina. Sada se postavlja pitanje – da li će moći da se izrekne kazna zatvora i za krivično delo iznude, koje spada u grupu težih krivičnih dela, da se sada ima smatrati i normirati, primeniti i definisati kao krivično delo malog značaja. Ako je za iznudu propisana kazna zatvora od jedne do osam godina i u tom slučaju učinilac krivičnog dela bi mogao i za ovo krivično delo da smatra da mu se može blaža kazna izreći i da se i krivično delo iznude smatra krivičnim delom malog značaja.
Smatram da je ovaj amandman apsolutno pravilno postavljen i da bi trebalo brisati stav 3, jer će on izazvati velike probleme u primeni odredaba krivičnog zakonika, kada je u pitanju krivično delo iznude.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Da ne bude zabune posle ovoga što je gospodin Jojić rekao, to jeste krivično delo, delo malog značaja. U stavu 1. se kaže: "Nije krivično delo ono delo koje, iako sadrži obeležja krivičnog dela, predstavlja delo malog značaja". To se ide od nekih pretpostavki itd. "Delo je malog značaja ako je stepen krivice učinioca nizak", za većinu dela, za neka se i ne kažnjava, "ako su štetne posledice odsutne ili neznatne i ako opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije", a opšta svrha jeste suzbijanje krivičnih dela.
Ta prva dva stava mogu da se prihvate, ali ovo što stoji kao ograničenje u stavu 3. za nas je neprihvatljivo. Kaže: "Odredbe st. 1. i 2. ovog člana mogu se primeniti na krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do tri godine ili novčana kazna".
Ne valja da stoji ovo ograničenje. Sada će vama delovati malo kontradiktorno sa onim što je pričao malopre Jojić.
Ne treba da stoji nikakvo ograničenje, iz prostog razloga što je pitanje da li smo mi pravilno odmerili sankcije za određena krivična dela u posebnom delu. Moguće da je propisana negde kao minimalna kazna, recimo, pet godina, a da suštinski nema štetne posledice. Samo bih vam skrenuo pažnju na zaveru, neuspeli pokušaj, eksces izvršioca itd. Ministre, znate i sami koliko je saizvršilaštvo problematično i u teoriji i u praksi.
Onda se stvarno postavlja pitanje, ako date ovakva ograničenja, ukoliko je samo propisana novčana kazna ili kazna zatvora do tri godine, tu može biti delo malog značaja, a ukoliko je neka malo oštrija sankcija propisana, da nije moguće, tim pre što su u stavu 2. ova tri uslova data alternativno, ne kumulativno. Znači, ako je stepen krivice učinioca nizak, a moguće je da stepen krivice učinioca bude nizak, a posledica da bude teška.
Uzeću jedan primer, primer Rasima Ljajića. On drži dokumentaciju o ratnim zločinima protiv Srba u bivšoj BiH. On se ponaša prema toj dokumentaciji kao prema Alajbegovoj slami. Njega to uopšte ne interesuje. Novine objašnjavaju kako ta dokumentacija trune itd.
Sada ću javnost da upoznam. Vidite, 18. i 19. septembra 1995. godine u Novigradu je hrvatska vojska izvela akciju "Drina-Una". Napravljen je spomenik u Novigradu i na spomeniku piše "Žrtvama ustaškog terora". Dalje, u istoj akciji stradali su žitelji u Kostajnici, u Kozarskoj Dubici, a 10. oktobra 1995. napadnut je Mrkonjić Grad od strane hrvatske ustaške vojske, a u akciji "Maestral" osvojen je Drvar, a 10. oktobra 1995. godine Mrkonjić Grad.
Podaci o NATO bombardovanju na Ozrenu 1995. godine u toku ofanzive mudžahedina, koji se proganjaju u celom svetu. Ta dokumentacija stoji, neko je sakrio tu dokumentaciju, a onda je uzeo ovaj nesretni Radoslav Stojanović, kao neki pravni zastupnik, ide na pregovore, dogovore.
Sada vi meni objasnite – nečinjenje ministra Rasima Ljajića kakve posledice ima po ovu državu i po ovaj narod? Da li je to delo malog značaja? Povezujem ovaj član sa onim oblicima izvršenja krivičnog dela. Nečinjenje, pre svega, odnosi se na službena lica. Znači, materija je vrlo problematična.
Zato smo predložili da se stav 3. izbriše. Stav 1. i 2. sasvim dovoljno daju osnova da se od slučaja do slučaja konkretno procenjuje da li je određeno delo odnosno činjenje i nečinjenje pojedinca delo malog značaja ili ne. Ovde kaže – stepen krivice učinioca nizak, posledice odsutne ili neznatne, i ako opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije. Opšta svrha jeste da se suzbija kriminalitet.
Razmislite malo, mislim da je ovo ograničenje iz stava 3. nepotrebno, tim pre što sudska praksa vrlo brzo može da formira jedan kvalitetan stav. Samo da ga ne formiraju ovi krivičari iz Vrhovnog suda, što oslobađaju narkodilere. Imamo u Vrhovnom sudu koji oslobađaju narkodilere, imamo u Vrhovnom sudu - smanjuju kaznu onima koji su na svirep i zverski način ubili taksistu na putu Beograd-Pančevo. Neka mi nađu neku olakšavajuću okolnost. Videćemo kako će biti sa ovima koji su ubili taksistu kod Vidikovca, pa su ubili još nekoliko ljudi do Čačka, tako su novine objasnile, da ne prejudiciram stvari, možda to nije tačno, možda jeste. Ali, da vidimo kako oni tumače svrhu kažnjavanja. Puste narkodilera.
Naravno, onda se sa podmetnutim saopštenjem Visokog saveta pravosuđa ljute na Narodnu skupštinu što ne prihvata njihove predloge. Nećemo da prihvatimo više, barem što se tiče SRS, dok sve ne proverimo, ko mu je tata, ko mu je mama, kako je radio, zašto je radio, koliko je studirao, koliki ima koeficijent rešenih predmeta. Sve ćemo da ispitamo - i s kim je u vezi, s kim nije u vezi, sve, bilo da se to nekome sviđa ili ne. Neka prigovaraju Srpskoj radikalnoj stranci.
Prošli put je palo 17, a ovoga puta kada budete doneli, ministre, odnosno ne vi, nego Visoki savet pravosuđa, kada bude dao ovu njihovu odluku o izboru predsednika sudova, tek će da vidi koliko će da padne predsednika sudova. Za svakoga skupljamo dokumentaciju, jer napokon mora da se zavede neki red. Valjda sud postoji zbog toga da bi štitio prava i zakonom propisane interese građana. Valjda zbog toga postoji. Ako čovek ima konflikt, pa se javi sudu da ga reši, tamo dođe u situaciju da konstatuje da je neko imao jaču vezu, ili nekoga sa strane, nije bitno kako je završio predmet, onda, molim vas, ako takve sudove imamo, mi nemamo vlast, nemamo državu.
Samo predlažem da usvojite ovaj amandman, jer je on u duhu ovoga svega što vi predlažete ovim zakonom.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 43. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Vučković i Slobodan Pajović.
Odbor za pravosuđe i upravu i predstavnik predlagača na sednici Odbora predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Pajović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom na član 43. predviđeno je da se tačka 4) briše, a ta tačka se odnosi na novu kaznu koja je uvedena ovim zakonom, a to je oduzimanje vozačke dozvole.
Neprirodno je i nepoznato u uporednom pravu da postoji ista mera bezbednosti i kazna.
Naime, Krivičnim zakonikom predviđena je mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilima, a ovde se radi o kazni koja se tiče oduzimanja vozačke dozvole. Dakle, radi se o suštinski istoj stvari, samo što je jedno kazna, a drugo je mera i što se izriče u različitim uslovima.
Međutim, za oduzimanje vozačke dozvole, kao kazne, predviđen je slučaj ukoliko je učinilac krivičnog dela koristio vozilo za izvršenje krivičnog dela. To je potpuno nepotrebno, a što dobacuje kolega, to sada svi rade, obično se krivična dela više i ne vrše bez vozila. Ovde možemo da koristimo primer, recimo, ako bi se desilo da se u vozilu pronađe pun gepek oružja, dakle, da se bavi trgovinom oružja, onda mu se oduzima auto, izrekne mu se nekoliko godina kazne zatvora i kada izađe iz zatvora, onda treba još jedno dve godine da ne vozi auto uopšte. Stvarno se ne može videti nikakva svrha ove kazne.
Naravno, mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilima izriče se u slučaju kada je učinilac krivičnog dela prekršio neki propis vezan za oblast saobraćaja, to je sasvim normalno i logično.
Sigurno je da praksa neće primenjivati ovu kaznu, jer se ne može videti nikakva svrha. Ona će biti samo jedna novina da bi se, eto, nešto novo uvelo u zakon. Hvala.