Mislim da je ovim amandmanom htelo da se... Očigledno je to grupa poslanika, nije samo jedan poslanik podneo amandman, nego veći broj poslanika zastupa ovaj stav i mislim da bi ministar kao predstavnik Vlade morao da izađe da nam objasni sve ovo. Morate da kažete da postoji veza između člana 191. i člana 389 - trgovina decom radi usvajanja. Morate da objasnite, jer posle ovih reči proizilazi praktično, poslanici se trude, a vi ćutite, kao nije pokrivena cela ta oblast.
Očigledno, u članu 389. se nalaze organizatori jednog udruženja, jedne mašinerije koja vrši poseban tip krivičnih dela.
Mora da se kaže zašto to pravno-tehnički ne može da ide u član 191, već je sadržano u članu 389, ako sam ja dobro protumačio član 389, a možda je i član 388.
Mislim da je prilika da se popriča o tome, mislim da je nemoguće da se ovo delo, pa bio to član 191. ili član 389, slučajno izvrši, da izvršilac bude samo jedan čovek. Mislim da tu mora da stoji neka grupa koja je manja, jedan lanac, nije to klasična zavera, to je tip zločinačkog udruživanja, organizovanog zločinačkog udruživanja, jer postoji cilj da se vrše određena krivična dela, da se deca oduzimaju od pravih roditelja. Dakle, nije bitno formalno-pravno tehnički na koji način, ali da se ta deca daju nekima i verovatno je to plaćeno sa nekom materijalnom naknadom ili nekim bogatstvom.
Mislim da je ovo obuhvaćeno, jedno i drugo, a sada je stvar tehnike kako se to izražava. Naravno, član 389, daleko su teža krivična dela, međutim, ovde može da stvori zabunu da član 191. ne ukazuje na udruženje. Mislim da se oni s pravom plaše da neko isključi odgovornost po članu 389. pa dođe do člana 191. koji mu je verovatno malo lakši i ja mislim da je u znak protesta, jednostavno, iz straha da se ne pokrije cela oblast došao ovaj amandman. Znači, iz straha da se ne pokrije ta oblast je došao taj amandman.
Vidite ovde u članu 191, po amandmanu, to su izuzeci gde je i podstrekavanje kao oblik saučesništva u užem smislu inkriminacija. Po pravilu, podstrekač, da ne pričam o tim teorijama akcesornosti, jer vrlo su retki slučajevi kada podstrekač samo za čin podstrekavanja, pa bez obzira da li je delo učinjeno, odgovara, jer tu teorija akcesornosti maksimalno dolazi do izražaja. Sada je prava rašomonijada u krivičnoj materiji i sve i svašta se brka, gde stičem utisak da su ljudi iz straha podneli ovaj amandman da ne bi ostalo nešto kao pravna praznina.
Vi treba da odgovorite zašto ne prihvatate ovaj amandman, čime je ovaj tekst pokriven, članom 389. ili nije, i da se da neki prostor ako postoji još neka šupljina da ne bi to zloupotrebili neki. Hvala.
