Reč ima narodni poslanik Rodoljub Gačević, potom narodni poslanik Lazar Čavić, pa narodni poslanik Tomislav Penezić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Statut Republičke radiodifuzne agencije.
Nastavlja se jedna od tendencija da se što više poslanicima i građanima Srbije oktroiše formiranje agencija i statuti tih agencija, da se pod plaštom navodno demokratije, nezavisnosti, objektivnosti, nediskriminacije i jednakosti pristupa elektronskim medijima omogući svim političkim strankama, građanima i zainteresovanim licima da imaju mogućnost pristupa medijima, da su mediji objektivni, da su nepristrasni itd. Međutim, u praksi to tako nije, jer je i ranije isto tako pisalo da su svi mediji dostupni, objektivni, nezavisni, slobodni, ali to je samo bilo na papiru.
Šta garantuje da će zaista to tako i biti kao što piše u ovom statutu? Praktično ništa. Niđe nije napisano koji su to mehanizmi koji će ovo garantovati, koji će ovo sprovesti i na koji način će se sprovoditi. Ovde je agencija, preko svojih organa, samo razvodnjavanje odgovornosti, da bi se eventualno neka odgovornost svodila na nekog emitera, odnosno neko lice koje će biti ili žrtveno jare ili će se kazniti nekom kaznom da bi se umirila javnost, da bi se eventualno, povodom nekih primedbi građana, naroda i političkih stranaka, duhovi smirili.
Ne vidi se na koji način će to biti regulisano, na jedan valjan način, nego je jednostavno deklarativno napisano šta je smisao agencije i kada se ovako posmatra - pa dobar je smisao agencije, treba imati agenciju da bi se sve to uredilo i da bi to zaista bilo objektivno, da bi to bilo demokratski, i ko zna koliko atributa pod pojmom demokratije.
Moć elektronskih medija je ogromna. Recimo, formira mišljenje javnosti i nismo mi onakvi kakvima sebe zamišljamo, nego šta kaže narod o nama, i to je jedno pravilo.
A kako se formira mišljenje građana i kako se nameće smisao da se građanima servira pojedino mišljenje od strane političkih organizacija, od strane Vlade ili neke vladajuće poslaničke grupe? Inscenira se intervju na ulici, kao tobož od slučajnih prolaznika, plati se ili nije bitno da li su to možda aktivisti neke političke stranke i oni dobiju instrukciju šta će i kako će da govore. A onda odgovaraju na pitanje - šta mislite o toj i toj političkoj stranci, šta mislite o tom i tom političaru, šta mislite o toj i toj ličnosti, a onda po želji naručioca dobija se i mišljenje.
Građani koji to posmatraju navikli su da je zaista onako kako piše u statutu, odnosno kako bi trebalo da bude i prihvataju zdravo za gotovo. Kažu - šta ti mene ubeđuješ kada sam gledao na televiziji, čitao u novinama itd. Teško je razbiti tu informaciju koju je dao moćni medij. Znate da je informacija kao kada se baci u vetar džak papirića, a demanti je ako bi se trčalo za tim papirićima da se pokupe. Bolje je ne praviti demanti nego suludo praviti Sizifov posao skupljajući te papiriće, da bi se eventualno neko sredstvo informisanja, odnosno neki medij demantovao.
Kada je bila izborna kampanja prošlih predsedničkih izbora, lokalnih, rečeno je da su sva sredstva objektivna, da je svima jednak pristup itd. Međutim, recimo BK televizija, odnosno Pokret snaga Srbije, Karićeva stranka, sve vreme je koristila tu kuću i izbornu kampanju okretala u svom interesu, non-stop su bili prisutni na toj TV promociji.
Formirali su mišljenje kod građana. Tada je rečeno da će se preduzeti neke mere. Od toga nije ništa bilo, a i ako je bilo posle izborne kampanje, šta vredi, verovatno je postignut neki rezultat, nije verovatno, nego apsolutno sigurno.
Šta je to i zbog čega mnogi političari hoće da imaju svoje moćne medije? Nije samo u pitanju materijalni položaj, već da posle stvara strast da ima društveni položaj, odnosno da ima političku vlast da bi zaštitio svoju imperiju. Tu je i želja da što više ojača svoju poziciju, kao građanin i kao političar, i da bi zaštitio imperiju od eventualno nekih napada, poreskih organa itd, pre svega mislim radi materijalne strane, da bi se, na neki način, postigli drugi materijalni ciljevi.
Na zapadu je nekako drugačija situacija. Tamo postoje TV kanali, svaki se za sebe finansira, osim nekih koje država finansira, kao RAI UNO televizija, italijanski prvi program. Ovi drugi imaju svoj program, svoje marketinške, ekonomske, komercijalne programe, odnosno reklame, neki su za nameštaj, drugi su za drugu vrstu - potrepštine za domaćinstvo itd, a posebno one političke emisije. Ili, na primer, one koje su i kod nas poželjne - naučne, obrazovne, kulturno-vaspitne i druge emisije, kojih je sve manje kod sredstava javnog informisanja.
Mislio sam da će vremenom kultura nadvladavati, da će se tračevi sve više smanjivati. Međutim, to tako nije. Od momenta kada su sredstva informisanja sve više postala privatna, odnosno prešla na samofinansiranje, sve više je kojekakvih izmišljotina, špekulacija, nametanja pojedinih mišljenja i senzacionalizma, kako bi se stvorio što veći tiraž, a time i dobit za pojedina sredstva informisanja. Tako je ne samo kod novina, tabloida, nego i kod pojedinih TV emisija, odnosno elektronskih sredstava medija i sl. Dakle, sve više je toga da se po bilo koju cenu, bilo kojim načinom postigne taj ekonomski interes.
Zašto je potreban ovaj statut? Po mojoj oceni, statut je potreban isto kao i Poslovnik o radu Skupštine. U Poslovniku jasno piše da je činjenje, na primer, nekog prekršaja, neke reči, povreda Poslovnika. To tako piše u Poslovniku. Za to ne treba da se glasa. Međutim, ako vladajućoj većini to ne odgovara, onda se kaže, naravno i predsednik kaže, ako ima osećaj za interes vladajuće većine, to ćemo utvrditi u danu za glasanje. Ako je putem glasanja, onda sam potpuno siguran da će utvrditi da je danas nedelja.
Isto je tako i kod statuta. Treba da se glasa da tamo odlučuje Savet, ili Etički komitet, kazaće - to je to, ovo je ispravno, ovo nije ispravno i na taj način će da služi upravo toj istoj funkciji, svrsi, kao ovaj poslovnik Skupštine. Dakle, oni će ga primenjivati onako kako to odgovara Agenciji, a zna se ko stoji iza Agencije. Navodno stoji Skupština, a tu je isti takav slučaj kao i kod Poslovnika o radu Skupštine, isto će tako neko nametati i oktroisati to mišljenje, reći - mora se tako i tako tumačiti, tako i tako se mora glasati i tako će se primenjivati.
Dakle, ako bi se sve ovo uzelo u razmatranje, tumačenje i analizu, onda bi se jasno moglo reći da je formiranje Agencije, kao posredničkog organa, zatim, formiranje Saveta, Etičkog komiteta, pa i niz drugih institucija, napravljeno upravo da se ne može naći nečija direktna odgovornost, da bi se to, na neki način, razvodnilo, u krajnjem slučaju da bi se, radi umirivanja javnosti, našao neki eventualni krivac kod emitera koji je svojom nepromišljenošću, neodgovornošću itd. pustio u etar neku dezinformaciju. Veoma je teško posle te dezinformacije demantovati i utvrditi prave činjenice.
Dakle, ta moćna sredstva informisanja su u ovom pravcu instalirana i nametnuta kako bi se vršio što veći uticaj na javno mnjenje, na građane, da bi se podržala neka politička opcija, da bi se prihvatile pojedine informacije koje daje vladajuća većina.

Hvala vam, gospodine Gačeviću.
Reč ima narodni poslanik Lazar Čavić, potom narodni poslanik Tomislav Penezić, pa narodni poslanik Petar Jojić. Izvolite, gospodine Čaviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj statut, kao i sve zakone, prepisali ste od vaših nalogodavaca i svi ovi zakoni koje predlažete nemaju vezi sa nama i našim narodom. Sve to radite za tu Evropu koja je počela da se raspada, pa zar i naš narod treba da se raspadne u toj istoj evropskoj eksploziji globalizma, koja nije definisana, niti će biti definisana. Znači, okanite se tih zakona i postupite u skladu sa zakonima koje naši ljudi hoće
Osvrnuo bih se na Statut Republičke radiodifuzne agencije. Moje kolege su već dosta toga rekle, samo bih skrenuo pažnju na nekoliko članova. Znači, odluku o promeni sedišta Agencije donosi Savet Agencije. Zašto Skupština donosi ovaj zakon kada Savet može da promeni sedište ove vaše agencije. Znači, da li će to možda sutra biti u nekom od gradova Srbije?
U članu 5. stav 1. pozivate se na podsticanje slobode, profesionalizma i nezavisnosti radiodifuznih javnih glasila. Ovaj član je u suprotnosti sa nama, kao građanima. Naši građani nisu ni slobodni, niti su po demokratskim načelima, niti žive po tim demokratskim načelima.
Evo nekoliko primera da navedem; znači, radiodifuzni sistem je već prodat, okupiran od belosvetskih medija i pojedinaca. Na primer, uzmite B-92, Studio B, Dojče Vele. Pogledajte sve što je potpisao Vuk Drašković, prolazak i ulazak NATO snaga i logorovanje na našim teritorijama. Šta je sa našim bankama koje su takođe neslobodne? Vidite šta nam radi MMF. Zar Amerika i ostali da nam rešavaju Kosovo u granicama naše države.
Takođe, nadovezujem se odmah na to, Savet Agencije ima devet članova koje bira i razrešava Skupština po sistemu "šešira", a devetog člana biramo sa Kosova i Metohije. To je dobro ako za to u ovom trenutku imamo slobode. Jer, na Kosovu i Metohiji, kao što znamo, nema ni "s" od slobode, niti govora, kretanja, a kamoli u radiodifuznom prostoru, jer je on okupiran, pa tamo ne mogu ni avionom da nam lete. Radiodifuzni signali su pod NATO okupacijom i ostalim šiptarskim kontrolama. Zato sam skeptičan u pogledu ovog devetog člana.
Takođe, član 8, gde kaže da se član Saveta bira na period od šest godina. Znači, ne vidim razloga da se taj savet bira na šest godina, jer normalno kada dođe do promene strukture Skupštine treba da dođe i do promene tih članova Saveta. Ko će da kontroliše te ljude koji su ostali na tim mestima kada dođe druga struktura? Tu može doći do problema.
Član 14, Etički komitet; postavlja se pitanje šta je Etički komitet? Po vama to je savetodavni organ Agencije. Problem je čiju etiku će ovaj komitet da sprovodi, da li etički kodeks srpskog naroda ili etički kodeks Soroša, BBC-a ili drugih zemalja i naroda, ili će to biti neka vaša mala agencija za zapošljavanje vaših ljudi.
To sa Etičkim komitetom sve je sumnjivo i verovatno to je još jedna u nizu prevara i obmana građana. To se vidi iz samog člana 14, gde se navodi da predsednik i članovi Etičkog komiteta imaju pravo na naknadu za svoj rad. Znači, pitanje je koliko će se sredstava izdvajati za to telo.
Takođe, član 42. kaže: "Savet može emiteru izreći opomenu i upozorenja, a može mu privremeno ili trajno oduzeti dozvolu za emitovanje programa". Tu može doći do selektivnog kažnjavanja onih koji nisu pod njihovom kontrolom.
Smatram da ovaj statut ne treba da podržimo.

Hvala, gospodine Čaviću. Reč ima narodni poslanik Tomislav Penezić, potom narodni poslanik Petar Jojić, pa narodni poslanik Milan Veselinović. Izvolite, gospodine Peneziću.

Dame i gospodo, u prethodnim danima, odnosno u diskusijama o nekim zakonima bilo je možda malo i prizvuka dvosmislenosti i neozbiljnosti. Ovde tome mesta nema. Primetili ste da svi govornici uglavnom idu nekakvim hronološkim redom, jer ovde se drugačije i ne može govoriti. Ovo nije sistemski zakon, o kome treba da se diskutuje uopšteno, nego tačka po tačka.
Primetili ste i to, a primetićete i dalje kada budem govorio da uglavnom svi predstavnici SRS govore o istim problemima, što znači da se srpski radikali dogovaraju, da razgovaraju, analiziraju zakone, odnosno u ovom slučaju Statut, i da o njima imaju jedinstveno odnosno zajedničko mišljenje.
To zajedničko mišljenje ili bolje rečeno odluka je da se o ovome ne može glasati, jer ima dosta ponavljanja, dosta dvosmislenosti, neodređenosti, a o tome ću sada govoriti.
Dakle, ovaj statut treba doneti. Dobro je da se donese statut, da se uvede nekakav red u medije, jer u današnjim medijima ima svega. Ponekad neke novine, dnevnu štampu, uzmem, pročitam, a onda ne smem da donesem kući nego bacim u smeće jer imam žensku decu, da imam mušku možda bih im doneo da ih malo podučim, ali sramota me od svoje dece da vide šta sve u tim novinama ima, a slove za dnevnu štampu i za ozbiljne novine.
U ovom statutu govori se o Agenciji, a zatim o Savetu Agencije, pa o Etičkom komitetu, o kome ću govoriti, javnosti radi, izricanju mera emiterima i finansiranju. Išao bih nekim redom. Pokušaću da budem što ekonomičniji radi vaše žurbe, a vidim da vas malo ima, a i ovi što su tu verovatno negde žure jer posle naše diskusije završava se ova sjednica.
Prvo što mi pada u oči, i ne vidim razloga, jeste ono što su svi ostali govorili - ne znam zašto naša agencija može imati pečat na engleskom jeziku?
Ako Englezi nemaju na srpskom jeziku, ako nemaju Bugari na srpskom jeziku, Makedonci, zašto bi mi onda imali na nekom drugom jeziku? Imamo svoj jezik i ne treba tog jezika da se stidimo. To je naš zvanični jezik, a kome treba nešto o tome da govori, neka prevede, neka nađe prevodioca i biće mu sve jasno.
Drugo, u članu 5, nadležnost agencije, tačka 3) kaže "zabrana svakog oblika cenzure i", pa stoji crta pa se kaže "ili uticaja na rad radiodifuznih javnih glasila, čime se garantuje njihova nezavisnost, nezavisnost njihovih redakcija i novinara".
Znači li to, ili nisam dobro razumeo, da može svako da objavi šta hoće? Evo, borimo se ovde za nekakvu cenzuru. Doći ćemo na to kasnije. Mislim da bi ovde trebalo da stoji da postoji nekakva cenzura, da se usvoje neka pravila šta može, a šta ne može. To postoji u ostalim zakonima, ali ovde bi trebalo da stoji izričito. Znači, nema cenzure.
Ovo mi se sviđa pod brojem 17), što se kosi sa ovim, kaže se "zaštita maloletnika", to je u redu, kao i ovi ostali članovi, da ih ne nabrajam, ali mi nije jasna tačka 18) "obavljanje i drugih poslova u skladu sa Zakonom o radio-difuziji".
Sasvim je nepotrebno, jer ne piše ni koji su to drugi poslovi, niti moraju da stoje ti drugi poslovi. Valjda je u svemu ovome sadržano ovo, pa ne treba da stoji "i drugih poslova". Pod tim drugim poslovima može svašta da se izmisli.
Prema tome, posavetovao bih vam da to "obavljanje i drugih poslova" izbrišite, nepotrebno je.
Član 8, prelazim na Savet, biranje na šest godina, a ovamo je ostao jedan stav koji kaže: "Mandat predsednika Saveta traje do kraja isteka mandata na koji je izabran kao član Saveta". To se kosi sa članom 36, prestanak mandata člana Saveta.
Ovamo piše da se članovi Saveta mogu menjati odnosno da im mandat prestaje istekom vremena, razrešenjem, podnošenjem ostavke, pa smrću člana Saveta, a ovaj predsednik ne sme ni da umre, ne sme ni da da ostavku, ne sme ništa od ovoga, to može da se odnosi na ostale smrtnike. Trebalo bi da se naglasi da to važi za predsednika Saveta.
Vraćam se ponovo na Savet Agencije. Kaže se da imenuje predsednika i članove Etičkog komiteta Republičke radiodifuzne agencije. Negde ovamo će biti rečeno da taj etički komitet, odnosno predsednik i članovi Etičkog komiteta, kao saradnici Agencije, imaju pravo na naknadu za svoj rad. Etički komitet se sastoji od predsednika i dva člana. Ovo je neko gomilanje administracije. Znači što više ljudi uposliti, a zna se da je njihov mandat pet godina, te su nesmenjivi ukoliko se pridržavaju ovog statuta.
Znači, devet članova Radiodifuznog saveta Agencije, tri ova člana, razne službe se tu pominju - to je jedan čitav aparat koji će biti na grbači budžeta ili samofinansiranja. I u tom smislu sada ću preći na finansiranje.
O glasanju neću govoriti, o tome su govorili svi. Jedino što zameram kod glasanja, kaže se da se glasanje obavlja kada je diskusija završena. Valjda se to zna. Treba izbrisati ovaj član. To je član 23. koji kaže: "Savet može odlučivati javnim ili tajnim glasanjem. Savet odlučuje na sednicama". Preporučio bih vam, neki ni u kući tajnim glasanjem ne mogu da prođu, pa bih preporučio da u svim oblastima, a i ovde, bude isključivo tajno glasanje.
Javno glasanje može biti iznuđeno, može neko na nekoga da utiče, da se lobira. I sam pogled na čoveka, koga je neko lobirao, može trenutno da utiče na krupne odluke. Pozivam vas, da kažem jedan narodni izraz, "stisnite petlju" pa ne dignite ruku kada vas pogleda onaj od koga zavisite. Dakle, brisati ovaj član 23, da se glasa na kraju.
Dalje, javnost rada Saveta i Agencije. Ovde je sasvim nejasno rečeno. Kaže se, sredstvima javnog informisanja Agencija će obezbediti zapisnik sa sednice, osim delova koji budu označeni kao službena tajna o čemu odlučuje Savet. Savet može da odluči da je sve tajna. Šta mi možemo da smatramo tajnom?
Ono što Savet smatra tajnom, a to ostaje tajna i za nas. Samo oni znaju šta su proglasili tajnom. Ako je ovo radio-difuzija, mislim da treba da bude potpuna javnost u radu. Ako oni nađu za shodno, oni će nešto proglasiti tajnom, a ono što njima odgovara to će biti javno.
Ovde imamo izricanje mera i to je ponavljanje dva puta iste stvari. Ponavljate član 39. i član 42. koji kaže: "Savet može emiteru izreći opomenu i upozorenje..." Posebnu pažnju ću posvetiti finansiranju i time ću završiti, pošto vidim da sam oduzeo dosta vremena. Između ostalog, Agencija može ostvariti prihode, pa prvo stoji od donacija, od konkursne dokumentacije itd. Donacije mogu biti u novčanim sredstvima ili stvarima. Donatori ne mogu biti lica za koja postoji osnovana sumnja da mogu imati neki interes u oblasti kojima se bavi Agencija.
Ko će to da obezbedi istinu o tome ko je dao novac, koliko i zašto? Vi znate da je ovo oblast u kojoj se najviše kupuju ljudi i informacije, i najviše se truje ovaj narod, ova nacija. Vi znate da su mediji zavadili srpski narod, a oni koji su podložni tim medijima su delovali dalje. Koji su interesi, recimo, Soroša ili bilo koje druge strane agencije, nije on agencija, da finansira glasila ili medije u Srbiji? Verujte, ko god da dinar, taj je dao sa namerom.
Sinoć sam prekinuo gledati program zbog izvesne osobe, reći ću spodobe, neću reći ime da me ne bi mogla tužiti, na "Pinku", jer je bilo toliko odvratnosti protiv srpskog naroda da sam morao da prekinem.
Žao mi je što nisam gledao jednog pametnog čoveka, a to je Aleksandar Vučić.

Narodni poslanik Petar Jojić nije tu. Reč ima narodni poslanik Milan Veselinović. Da li vam je dovoljno minut i po? Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, mislim da su danas poslanici SRS dosta rekli o manama Statuta Radiodifuzne agencije, koji je sklepan, delom prepisan iz Zakona o radio-difuziji, delom ono što je napisano nije dobro napisano, nije koncizno i precizno, pa smo zbog toga mi srpski radikali protiv ovog statuta, kao i protiv Zakona o Radiodifuznoj agenciji, jer smo svesni da se ovo u praksi neće primeniti.
Ako danas pogledamo naše medije, sredstva informisanja i uopšte radiodifuznu mrežu, uverićete se da je to pravi haos.
Naime, u medijima i uopšte u sredstvima informisanja je haotično stanje i nema građanina Srbije koji nema želju i nameru da se to stanje poboljša, uredi zakonom, ali onim zakonskim projektima koji su primenjivi u praksi i u našem društvu, a ne onim zakonima kojima mi želim da se prilagodimo Evropi ili nekom mentoru sadašnje vlasti iz Evrope, sa Zapada ili uopšte nije bitno iz kojeg centra.
Znači, danas gubimo vreme, kao što rasprava o mnogim zakonskim projektima jeste uzaludno gubljenje vremena, jer smo svi svesni da se to u praksi neće moći primeniti. Zašto ne? Zato što je danas, posebno od 2000. godine do današnjeg dana, u oblasti radio-difuzije i radiodifuzne mreže pravi haos.
(Predsednik: Vreme.)
Tamo su oni mediji za koje, ako pogledate ili pročitate dnevnu štampu, uključite TV program, možete da zaključite ko stoji iza njih, ko to finansira. Znači, svaki od njih ima nekog gazdu, pa čak i ovi mediji za koje ste vi doneli odluku da i građani plaćaju, tj. RTS.
Po mom mišljenju, ovakvo haotično stanje u medijima izaziva zabrinutost građana. Time se želi skrenuti pažnja sa glavnih tema i problema koje građani Srbije imaju, tj. te medije koriste oni koji razbijaju državu Srbiju i koji rade o glavi državi Srbiji.
Zato neće moći to stanje da se reši i uredi ta oblast dok mi srpski radikali ne dođemo na vlast i dok ti mediji ne budu srpski mediji, odnosno mediji kao usluga i servis građana Srbije.

Zahvaljujem svima koji su uzeli učešće u diskusiji i skrećem najoštrije pažnju stručnim službama po poslaničkim klubovima da ne potcenjuju poslanike i da malo pažljivije vode računa.
Na dnevnom redu je bio statut Republičke radiodifuzne agencije broj 022-1571/05, od 28. juna 2005. godine, i Predlog finansijskog plana Republičke radiodifuzne agencije za 2005. godinu, broj 400-1895/05, od 16. avgusta 2005. godine.
Sudeći po diskusiji, očito su ispred sebe imali jedan stari predlog, a stručna služba je podelila odmah kako koji predlog stigne. Deo poslanika je imao ispred sebe tekst koji uopšte nije na dnevnom redu i bili su zavedeni time. Na svu sreću, deo poslanika je pratio šta je na dnevnom redu i imao ispred sebe pravi tekst. Svima im se zahvaljujem na ogromnom doprinosu.
Pre nego što zaključim zajednički jedinstveni pretres, da li predstavnik predlagača docent dr Nenad Cekić, predsednik Saveta Republičke radiodifuzne agencije, želi završnu reč?
Izvolite, gospodine Cekiću.

Ne bih vam oduzimao vreme, hteo bih samo da se izvinim narodnim poslanicima što nisam došao na vreme, ali prekasno sam bio obavešten da je ova tačka dnevnog reda danas na zasedanju Skupštine.
Izglasavanje Statuta će omogućiti, to moram da vam kažem, da Agencija potpuno pravno uradi sve ono što joj je zakonska obaveza, da imenuje upravne odbore, dakle, dve radiodifuzne ustanove, Srbije i Vojvodine, i da raspiše konkurs za dodelu dozvola za emitovanje u saradnji sa Agencijom za telekomunikacije, nemojte zaboraviti da tu nismo jedini akteri. Znači, usvajanje Statuta nama omogućava da ovaj haos u etru, potpuno se slažem sa ocenom, sredimo i da sa jedne strane stanje u radio-difuziji dovedemo u okvire zakona koji trenutno važe. Hvala vam.