Dame i gospodo narodni poslanici, zaista moram priznati da sam iznenađen, blago je reći iznenađen, koliko je neprecizan ovaj tekst.
Zaista mi nije jasno ko je ovo pisao i ukoliko su već radili ti čuveni eksperti ove vlade i uopšte Dosovog režima, onda su mogli malo bolje da prouče i ozbiljnije da urade, jer ste vi sami ovo predstavili kao nešto što je od izuzetne važnosti uopšte i za medije i za državu, za celokupnu Srbiju.
Dosta je toga što je ovde nejasno. Pokušaću malo od člana do člana, koliko mi to ovo kratko vreme za raspravu dozvoljava, da ukažem na neke nelogičnosti.
Najpre, ovde se kaže već u članu 4. da Agencija može imati pečat na engleskom.
Postavlja se pitanje, čemu će služiti taj pečat na engleskom, kakve mogućnosti za korišćenje i u kakvim situacijama će se koristiti uopšte pečat na engleskom jeziku? Ne vidim da je to u skladu sa Ustavom, u skladu sa deklaracijom koju je donela Skupština o korišćenju ćirilice. Koje su to prilike u kojima će Agencija, koja nikakve nadležnosti u tom nekom pravcu nema, koristiti pečat na engleskom jeziku.
Ukoliko se već može napraviti pečat na nekom stranom jeziku, odnosno na drugom jeziku, osim onoga koji je u službenoj upotrebi u Srbiji, zašto onda baš engleski, zašto ne italijanski, zašto ne nemački, ruski, kineski, zašto niste izabrali neki jezik nacionalnih manjina, zašto ne mađarski jezik, jer ima mnogo više Mađara u Srbiji nego što ima Engleza. Zašto ne bugarski, rumunski, rusinski, bilo koji drugi.
Zatim, Agencija ima svoj logo, ali se ne kaže ko i na koji način određuje logo, kada ga određuje, kada ga menja ili bilo šta drugo. Zašto onda i logo nije određen ovde automatski u statutu, da nam date predlog, pa da izglasamo i to.
Zatim, kod nadležnosti Agencije ovde ima dosta, rekao bih, potpuno demagoški izbačenih nekih floskula, veći deo ovih prvih tačaka, čak 17 tačaka ima i dosta toga praktično ne znači ništa, ali je zanimljivo, jer se kaže da je u nadležnosti agencije zabrana svakog oblika cenzure ili uticaja na rad radio-dufiznih i javnih glasila. Kako će to sada oni proceniti ko utiče i zabraniti da neko utiče, kojim to sredstvima, jer ovde to apsolutno nije propisano.
Zatim se kaže - u nadležnosti je i primena principa objektivnosti, pa i zabrana diskriminacije. Znači, primena zabrane diskriminacije u nadležnosti je agencije. Ili, primena javnosti postupka prilikom izdavanja dozvola za emitovanje. Videćemo kasnije da od te javnosti, koja je proklamovana ovde i na još nekim mestima, u stvari nema ništa, ali zanimljivo je i to da je tek na 10. mestu izdavanje dozvola za emitovanje programa i propisivanje obrazaca za te dozvole.
Dakle, ono što bi trebalo da bude jedna od najvažnijih aktivnosti Radiodifuznog saveta, ono oko čega će se najviše lomiti koplja, znači, upravo izdavanje dozvola emiterima, to je ovde tek na 10. mestu. Zato je na 9. mestu nadzor nad primenom odredaba ovog zakona, a ovo nije zakon, nego je ovo statut.
Tačke 11) i 12) su praktično iste. Dalje se kaže - prava i obaveze članova Saveta. "Član Saveta ne može u odlučivanju da zastupa stavove i interese bilo kog državnog ili političkog organa ili bilo koje organizacije, interesne grupe, emitera, drugih pravnih i fizičkih lica, kao ni stavove ovlašćenog predlagača na čiji je predlog izabran."
Pitam vas, ko će ovde proceniti da li neki član saveta zastupa interese određene političke partije, grupacije ili interesne grupe, njegovog predlagača ili bilo koga drugog.
Ko je taj ko će proceniti čije interese zastupa član saveta i, ukoliko neko otvoreno kaže, evo, zastupam interese te i te političke grupe, koje su to sankcije koje vi njima možete da nametnete.
Dalje, mislim da je ovo jedna od najbesmislenijih odredbi, a to je član 16. stav 2. koji kaže: "Član Saveta je obavezan da se upozna sa materijalima i predlozima o kojima treba da odlučuje savet." Ko će to da odluči i da proveri da li se član Saveta upoznao sa materijalima, da li ste predvideli da ih stručne službe prethodno ispituju, da polažu neki test pre sednice, pa ko je prošao, ko se upoznao, taj može da odlučuje, a ko se nije dovoljno upoznao, njemu daju popravni, odlaže se sednica za dva dana, pa opet test. Ko je taj ko će proveravati da li se neko upoznao ili nije.
Da li je bilo ko od članova saveta obavezan da diskutuje o bilo kom predlogu na sednici saveta ili da glasa o bilo kom predlogu? Naravno da nije. Kako ćete vi onda na bilo koji način utvrditi da li je neko pročitao predloge za neku sednicu ili ne? Hoćete li ga slati na poligraf, šta ćete da radite?
Ono što ne može da se sprovede u praksi, što je potpuno besmisleno, najbolje da ne ulazi u zakone, najbolje da ne ulazi ni u ovaj statut. Ovaj statut, više ne znam, ima 65 članova, mislim da bi mogao na 15-ak da se svede. Ionako ono što je trebalo detaljno da regulišete u statutu niste, to ostavljate za neke naknadne akte, a to ćete već videti, i ovaj statut je samo privremeni, naknadno će se doneti novi statut, gde je pitanje kakve će ingerencije Skupština imati.
Zatim, član 19. kaže - Savet odluke donosi na sednicama, pa onda donosi odluke dvotrećinskom većinom, odnosno kada za odluku glasa najmanje šest članova. Pravno ovo je potpuno nepismeno. Ako ste hteli to, onda je trebalo reći dvotrećinskom većinom od ukupno prisutnog broja članova Saveta. Time biste rekli sve. Šta vi ovde regulišete?
Zašto prevodite? Samim tim ste sami rekli da nije dovoljno jasna ova definicija, čim ste imali potrebu da je dalje objašnjavate, pa onda kvalifikovanom većinom, odnosno kada za odluku glasa najmanje pet članova. I dvotrećinska većina je kvalifikovana većina. Odnosno dalje kaže - prostom većinom, kada za odluku glasa većina prisutnih članova.
Dalje, član 20. kaže - dvotrećinskom većinom Savet odlučuje prilikom: prvo, usvajanja teksta Statuta Agencije. Znači da će oni ponovo još neki statut donositi.
Pa dalje kaže - prilikom usvajanja poslovnika o radu Saveta, pa prilikom usvajanja pravilnika, pa onda prilikom usvajanja teksta strategije razvoja radio-difuzije. Kada vi ovde kažete da je statut tekst, pa da je strategija razvoja radio-difuzije tekst, a pri tom poslovnik o radu Saveta nije u tekstu, to nije tekst što će se usvajati, pravilnik o unutrašnjoj organizaciji nije tekst, pitam: šta je?
Da li će to biti slikovnica, da li će biti tonski zapis – šta će biti, u kom obliku – pošto ste jasno ovde odredili da neće biti tekst.
Član 21, i ovo je veoma zanimljivo, s obzirom na činjenicu da je jedan od najvažnijih poslova koje će obavljati Radiodifuzni savet upravo dodeljivanje frekvencija, postavlja se pitanje zašto će se onda u tom slučaju odlučivati ovom kvalifikovanom većinom, odnosno samo pet članova je dovoljno.
Zašto niste predvideli da se i ovo obavlja dvotrećinskom većinom? To je, od pitanja oko kojih treba konsenzus, najvažnije pitanje. Ali ne, vi ste odlučili da smanjite, a posle ćemo videti kakve ste sve pritiske omogućili ovde kasnije na članove Agencije, na emitere.
U članu 22. kažete da Savet prostom većinom može da donese odluku, pa na primer o davanju uputstava emiterima, tumačenju Zakona i propisa. Kao prvo, mislim da ne bi Savet trebalo da tumači zakone i propise. Kao drugo, da li je dobro da samo tri od devet članova Saveta budu u mogućnosti da donesu određena tumačenja zakona. Da li će toliko često biti tumačeni određeni propisi da ne možete da okupite tada dovoljan broj članova Saveta?
Zatim, pogledajte oko glasanja. Inače, sve ove odredbe koje se odnose na glasanje, na izbor predsednika, zamenika, potpuno su kriminalne, nejasne, besmislene i omogućiće raznorazna tumačenja. Kaže: "Glasanje se obavlja kada je diskusija o određenoj temi završena i kada predsedavajući formuliše predlog odluke, tako da se može nedvosmisleno glasati za ili ne glasati." Ko je to izmislio da se glasa za ili ne? Oduvek, koliko znam, glasalo se za ili protiv, i eventualno neko može još da bude uzdržan. Kako može da se glasa za ili ne? Hoće li da pita predsedavajući: ko je za i ko je ne? Naravno da neće.
Pogledajte, ovaj stav je suprotan jednom od narednih, gde se kaže: "Predsedavajući ne postavlja pitanja ko je "protiv", a ko je "uzdržan".
Znači da predsedavajući moće da pita samo ko je "za" i ko se izjasni "za" taj ulazi u broj onih gde treba da se određena većina prikupi, i onda je potpuno nejasno kako će se formulisati taj predlog da se glasa za "ne" i ko će biti za "ne".
Kaže naredni stav: "Prilikom glasanja se ne utvrđuje razlika između glasova "protiv" i "uzdržanih". Kako će se uopšte utvrditi ko je protiv, ko je uzdržan, ako predsedavajući nema ovlašćenje to da pita, zaista ne znam, ali bi bilo dobro da ovde predlagač pokuša da to odgovori.
Član 24. propisuje kada se tajno glasa, kada je obavezno, a onda jednom širokom odredbom praktično daje ovlašćenje Savetu da svako glasanje o bilo kojoj temi može da pretvori u tajno.
I kaže: "Savet može da donese odluku o izjašnjavanju tajnim glasanjem i o drugim pitanjima ukoliko prethodno javnim glasanjem, prostom većinom (dovoljno je tri člana Saveta od devet), donese takvu odluku." Znači, o bilo kojoj temi Savet može da donese odluke tajno. Mislim da je ovo zaista sramota i mislim da se na ovaj način omogućuju razne mahinacije, da se omogućuje pritisak na članove Saveta.
Pogledajte dalje, zanimljiv je i član 25. Kaže: "Tajno glasanje se ponavlja kada za predlog odluke glasa polovina prisutnih članova Saveta." Znači, ukoliko se odredi da je tajno glasanje, da se nešto sakrije od javnosti, ko je kako glasao, a određeni predlog ne dobije potrebnu većinu, onda ćete vi da napravite pauzu pola sata, sat, pa da nastavite sa pritiscima na članove Saveta, pa ćete onda opet da glasate, pa ako to ne urodi plodom, onda opet možete da odložiti za još jedno dva sata, pa da ponovite treći put glasanje i tako unedogled.
Nema nikakvih ograničenja, sto puta možete ponavljati glasanje dok na tajan način, demokratski, određena odluka ne dobije većinu, odnosno dok određeni emiter ne dobije dozvolu ili dok nekom emiteru dozvola ne bude ukinuta.
Takođe, član 27. kaže: "Tajno glasanje sprovodi komisija od tri člana, od kojih je jedan član Saveta, a dva iz stručnih službi Agencije, ili obratno." Pozivam bilo koga da mi odgovori ovde šta znači "ili obratno", ko još na ovakav način određuje bilo šta. Znači, biće ovako ili neće, i ko to određuje u kom će slučaju u komisiji biti dva člana Saveta, odnosno u kojim slučajevima će biti dva člana iz reda zaposlenih. Na osnovu koje procedure? To naravno nije propisano.
Dalje kaže: "Kandidat koji nije izabran za predsednika Saveta može biti kandidovan za zamenika predsednika Saveta." Pitam vas, da li može da se ponovo kandiduje za predsednika Saveta i koji su to razlozi što ne bi mogao? Nije propisano ovde. Prema tome, ne vidim nikakvu smetnju.
Sam način glasanja upućuje na to da će, kao što je dugo trebalo da izaberete ovde članove Radiodifuznog saveta, isto biti velika mogućnost i velika verovatnoća da se izbor predsednika Saveta obavlja narednih pola godine ili godinu, i da na taj način omogućite da se ovo stanje, kakvo imamo danas uopšte u radiodifuznoj sferi, zadrži unapred neodređen period vremena. Da ko emituje program emituje, da se dalje ne izdaju dozvole, da se ništa ne naplaćuje, da se zadrži ovaj potpuni haos, koji ste vi obećali da ćete razrešiti odavno.
Onda pogledajte kada kaže ovde, ovo se odnosi na javnost rada, sredstvima javnog informisanja Agencija će obezbediti zapisnike sa sednica Saveta, osim delova koji budu označeni kao službena tajna o čemu odlučuje Savet. Šta je to tajno i šta je to o čemu javnost ne sme da zna?
Dakle, nije ovo Odbor za bezbednost, ovo je Savet Radiodifuzne agencije. Šta je to što može da bude službena tajna? Kao drugo, nije propisano na osnovu kojih kriterijuma i u kojim slučajevima? Kako se to donosi odluka da se određeni deo zapisnika označi kao službena tajna?
Zatim se kaže da je dužna Agencija da obezbedi redovne i vanredne konferencije za štampu. Koliko često? Jednom godišnje? Da li je dovoljna jedna redovna i jedna vanredna da se ovaj uslov ispuni?
Zatim se kaže - Agencija će obezbediti usluge radnika Agencije zaduženog za javno informisanje. Koje to usluge obezbeđuje? Kakvim se vi to uslugama bavite? To nigde ni u statutu, ni u zakonu nema.
Kaže se da će Agencija i Savet obezbediti javnost rada i na sledeći način: sednice Saveta otvorene su za akreditovane predstavnike javnih glasila. Koji su uslovi za akreditaciju? Ko propisuje ko će biti akreditovan, a ko neće?
Vi ćete opet imati ovde da javnost rada postoji, ali samo za one koji su podobni, da li politički ili na ovaj ili onaj način, ali trebalo bi onda bar odrediti ko to može da odredi da li će se nekom dati akreditacija ili neće, ukoliko već postoji želja za javnošću rada.
Član 35. kaže: "O otvorenim sednicama Saveta i konferencijama za štampu, Agencija je dužna da obavesti akreditovane redakcije najkasnije dva dana pre njihovog održavanja."
Znači, biće redakcija za koje će ovo biti zatvoreno. Ko to uopšte određuje, jer nigde u Statutu nije određeno kada će postojati zatvorene sednice Saveta i kako može da postoji zatvorena konferencija za štampu.
Da li je to moguće u demokratskom društvu i da li je to uopšte logički moguće da imate zatvorenu konferenciju za štampu, pa će oni sami sa sobom da sede u zatvorenoj prostoriji i da drže jedni drugima konferenciju za štampu.
Potpuno je logički besmisleno imati zatvorenu konferenciju za štampu. Ovde pričate o otvorenim sednicama Saveta, ali nigde ne određujete koje će biti zatvorene.
I vi na posredan način kažete - o otvorenim ćemo vas obavestiti, one odabrane akreditovane dva dana ranije, ali o zatvorenim sednicama ćemo da ćutimo. I onda dođete do toga, kada se svi članovi uzmu u obzir, da jednostavno možete da održite sednicu Saveta bez ičijeg znanja, da bude zatvorena, pa da odredite po nekom nepoznatom postupku da će zapisnik sa te sednice biti označen kao službena tajna, pa ga ne morate dati nikome na uvid, pa ćete o toj zatvorenoj sednici održati zatvorenu konferenciju za štampu i onda se postavlja pitanje gde je tu uopšte bilo kakva javnost.
A još, da bi ta vaša transparentnost bila potpuna, verovatno ćete na nenajavljenoj sednici, koja bude zatvorena i čiji zapisnik bude tajan, isto tako da odlučujete tajno i onda se neće znati ništa, ni ko je za šta glasao, ni koja je odluka doneta, ni o čemu se raspravljalo, nego će se jednostavno pojaviti u etru neko ko će imati dozvolu da emituje ovo ili ono ili ćete jednostavno na ovaj način nekome oduzeti dozvolu za emitovanje.
Zaista mi je žao, ovakvih besmislica ima još dosta, zbog kolega koji čekaju sada ću završiti, ali mislim da je potpuno osnovano da se nešto što je ovako neodređeno, ovako besmisleno – pogotovo što je prošlo toliko dugo vremena otkako je ovo trebalo da bude doneto, imali ste vremena da kvalitetno pripremite statut –povučete iz procedure, pa da onda ovo odradimo ljudski.