Još neko o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 44. amandman je podneo narodni poslanik Blagoje Krajinović.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Blagoje Krajinović.

Stvarno poštujem vaše fakultete, doktorate i sve što ste stekli godinama rada, ali zakon da se piše samo da biste ga napisali, da bi pokazali kako razmišljate o svemu, mislim da nema svrhe.
Ovo je član koji nije primenjiv. Odredbama ovog člana zabranjuju se određene radnje na javnim putevima. To je dobro. Pitanje je ko će sankcionisati te radnje. Mi u Vojvodini danas imamo samo dva inspektora koji pokrivaju puteve.
Oni da su supermeni, da mogu da lete, ne mogu da stignu na svako mesto, da pokriju sve ovo i da sprovode ovaj član. Nema šanse to da rade. Ne mogu da reaguju blagovremeno i ne mogu fizički to da postignu.
Moj zaključak je da bi ovaj član trebalo da ide u Zakon o bezbednosti saobraćaja, jer tu jedino postoje ljudi koji mogu da sprovedu ovaj član, a to je saobraćajna policija.
Niko drugi to ne može sprovesti na terenu, osim njih. To je suština ovog amandmana i zato mislim da je on dobar i da treba da se prihvati.

Još neko o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 49. amandman je podneo narodni poslanik Goran Jakšić.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Goran Jakšić.

Poštovani presedniče, poštovane kolege, ovaj amandman se odnosi na deo zakona kojim se sprečava oštećenje javnih puteva i na mere koje su ovim zakonom predviđene da se upravo to spreči.
Konkretno, ovaj amandman odnosi se na član kojim se, u tom smislu, u stavu 1. vrši kontrola tzv. vanrednog prevoza, odnosno onih vozila čije dimenzije, osovinsko opterećenje, ukupna masa, dužina i visina su van onoga što je predviđeno zakonom.
Kako je predviđeno stavom 1. člana 49. kontrola najvećeg dozvoljenog osovinskog opterećenja, ukupne mase, dimenzije vozila koja saobraćaju na javnom putu, vrši se od ovlašćenog službenog lica ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove.
Dakle, saobraćajne policije, ovlašćenog lica nadležnog za poslove saobraćaja, odnosno ovlašćenog lica opštinskog, odnosno gradskog organa nadležnog za poslove saobraćaja.
Predložio sam u ovom amandmanu da se u stavu 1. kojim se definiše ko ima pravo da vrši ovakvu kontrolu, u ovom članu zakona, nakon reči "ovlašćeno lice ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja", ubaci i deo u kome se kaže da na tu kontrolu ima pravo i ''ovlašćeno lice privrednog društva koje specijalizovanom opremom neposredno obavlja merenje vozila, na osnovu sporazuma sa Javnim preduzećem''.
Smisao ovog amandmana je praktičan, nema drugog razloga. Jednostavno, u ovakvoj kontroli je potrebno izvršiti određene tehničke pripreme, radnje i sa tim tehničkim radnjama uz odgovarajuću opremu, ona mora da se obavi sa tim, odnosno da se taj posao stručno završi.
Ukoliko bismo ostali bez ovog amandmana bili bismo u situaciji da navedena lica, odnosno organi koji su u Predlogu zakona dati, moraju da nabavljaju posebnu opremu, a ta oprema treba da bude u upotrebi obučenih lica, da se ta lica obuče, da se odrede nova lica, da se dodatno upošljavaju lica u ovim navedenim organima.
Ovako bismo iskoristili situaciju da već postojeća privredna društva, dakle preduzeća koja imaju odgovarajuće obučene ljude i odgovarajuću opremu, mogu da u skladu sa zakonom, odnosno u skladu sa ugovorom, odnosno sporazumom koji bi bio napravljen sa javnim preduzećem, za puteve Srbije, može ovaj posao da radi, što bi bilo mnogo isplativije, stručnije i sa sasvim odgovarajućom opremom da bismo dobili prave rezultate i na osnovu toga bismo dobili dozvolu ili ne bismo dobila dozvolu vozila u tzv. vanrednom prevozu. To je potpuno praktična stvar.
Mi imamo, u ovom trenutku, jedno preduzeće i ono nije javno. Dakle, radi se o "Srbija putu". To preduzeće objedinjava sva preduzeća za puteve u Srbiji ili najveću većinu i to nisu javna preduzeća, ona se bave poslovima javnog interesa, da tako kažemo, održavaju putnu mrežu i imaju ovu opremu, imaju osposobljene ljude i mislim da mogu apsolutno da u jednoj vrsti sporazuma, odnosno da ovaj posao obave, jer, prosto, biće teško tehnički da se izvede, jer, saobraćajni policajci nisu oni ti koji mogu da vrše te manuelne radnje, nameštanje vozila, merenja koja moraju da budu od strane ovlašćenog lica, koje to zna da radi.
Uključivanje nekih drugih lica, dodeljivanje navedenim organima u članu 49. ovog zakona, dovelo bi do materijalnih, a možda i tehničkih problema, kupovanje nove opreme, ovako bismo sve to sveli na jednu praktičnu meru. Hvala puno.

Na član 49. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Bojan Kekić, Branče Stojanović i Živojin Stefanović.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 51. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Bojan Kekić, Branče Stojanović i Živojin Stefanović.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Bojan Kekić.

Suština ovog amandmana je, pre svega, da zakon jasno definiše kako se vrši zaštita javnog puta.
Naš amandman se odnosi, pre svega, na prekomerno korišćenje javnog puta, gde tražimo da ministar bude ovlašćen za utvrđivanje visina naknada za prekomerno korišćenje.
Suština je da pojedini magistralni, lokalni putevi, odnosno putevi prvog i drugog reda, da se koriste mnogo više nego što je to planirano i precizirano, a sve u slučaju da se obave pojedine delatnosti.
Konkretno u mom Požarevcu, odnosno put Požarevac – Kostolac godinama je regionalni put, a koristi se za prevoz uglja i dolazi do uništenja puteva, zato što se, koristi ne samo za onu svrhu za koju je predviđen, već to njegovo opterećenje zahteva da mora da bude više održavanja, odnosno češće.
Amandman se takođe odnosi na sve cementare koje vrše prevoz, odnosno proizvodnju i prevoz cementa, zatim šumske uprave, korišćenje puteva za NIS.
Ovo su samo primeri, a suština je da ministar može svojim rešenjima, odnosno svojim aktom privredno društvo, odnosno lice koje obavlja privrednu delatnost, na bazi prekomernog korišćenja, da propiše kolika je ta šteta i koliko je ubrzano održavanje, odnosno koliko treba da se izvrši održavanje tog puta, odnosno da on bude u svojoj normalnoj funkciji.
Takođe, u okviru svega ovoga samo bi podsetio da bi Agencija za privatizaciju mogla određenim svojim aktima, da li je to upravni odbor ili na predlog Vlade, na predlog ministra, da ona preduzeća koja koriste javni put za ostvarivanje svoje privredne funkcije, da sredstva koja su bila, da budu apsolutno preneta republičkom javnom preduzeću, znači koje održava javne puteve, da ta sredstva iz privatizacije budu inicijalna sredstva, odnosno sredstva koja će ovu mrežu, putnu mrežu u Republici Srbiji i te kako obnoviti.
To su ona preduzeća koja su formirana za održavanje javnih puteva, ali i preduzeća koja stiču prihod, odnosno njihova privredna delatnost, kao što su autotransportna preduzeća ili autobuska preduzeća, znači ona, koja će koristiti te puteve, pa da od njihove privatizacije sve, jednim određenim aktom, a i na predlog ministra za kapitalne investicije, da se usmere u održavanje puteva. Sigurno da ćemo tim sredstvima imati mnogo bolju i razvijeniju mrežu.

Reč ima narodni poslanik Branče Stojanović.

Vrlo kratko, da dam podršku ovome što je rekao kolega Kekić, da kažem, jedan apel i molba da se ovaj i ovakav amandman prihvati. Nisu samo šumska gazdinstva, radi se i o velikim kombinatima. Recimo, u Smederevu "U.S. Steel" kao veliki kombinat koji i te kako koristi javne puteve za dovoženje imputa za proizvodnju, naravno, načinom prevoza i vozilima koja se koriste, i te kako ugrožava puteve.
Teško je to regulisati na nivou lokalne samouprave i tako velikih sistema kakav je "U.S. Steel",a ranije "Sartid".
Mislim da je amandman na mestu i da bi bilo dobro da ministar svojim aktom reguliše ovakve stvari i da zaštiti javne puteve.

        Na član 53. amandman je podneo narodni poslanil Blagoje Krajinović.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Blagoje Krajinović.

Da bi razumeli zašto sam ovaj amandman podneo, moram da pročitam stav 1. člana 53. gde se kaže: ''Organ koji je, u smislu zakona kojim se uređuje bezbednost saobraćaja na putevima, nadležan za tehničko regulisanje saobraćaja ( u daljem tekstu: organ nadležan za tehničko regulisanje saobraćaja), može zabraniti saobraćaj ili saobraćaj određene vrste vozila na javnom putu, njegovom delu ili putnom objektu, osim na autoputu, ako to zahteva održavanje sportske ili druge manifestacije, pod uslovom da je moguće preusmeravanje saobraćaja na druge javne puteve'', i onda se kaže ''po prethodno pribavljenoj saglasnosti upravljača javnog puta na kome se zahteva održavanje sportske ili druge manifestacije''.
U stavu 2. kažete da, organ nadležan za tehničko regulisanje saobraćaja, dužan je da obavesti organ koji je nadležan za unutrašnje poslove i upravljača javnog puta. Ako upravljač javnog puta već daje saglasnost unapred, zašto bi ga ponovo obaveštavali, ako je on već dao saglasnost.
Zašto administraciju tu stalno uvećavati i povećavati, a da li znate koliko treba da se izvuče jedna dozvola određenom čoveku – 15 ili 20 dana, minimum. Kada sagledate sve ovo, već treba 15 ili 20 dana da dobije saglasnost i onda još 15 ili 20 dana da bi obavestio upravljača javnog puta da ponovo da neku saglasnost.
Znači, dva puta daje saglasnost upravljaču javnog puta. Zato sam rekao da u članu 2. treba da se izbaci ''i upravljača javnog puta'', ne treba isto raditi. To je ono, mislim da ovaj zakon non-stop umnožava administraciju i non-stop duplira poslove, neke papire koje čovek treba da izvuče da bi došao do mogućnosti da nešto radi.