Gospođice Jovanović, moram da Vas obavestim, pošto ste Vi neobavešteni, niste Vi jedini na ovoj političkoj sceni koji su neobavešteni. Ja sam predsednik IO Nove Srbije. Gospođice Jovanović, što se tiče toalet papira, time se bavite vi iz SRS. Mi se bavimo autoputevima i koncesijama, gospođo.

Izvolite, reč ima Nataša Jovanović.

Znate šta, kolega Markićeviću, uopšte niste, po mom skromnom mišljenju, a verujem da svi poslanici koji su prisutni u sali znaju da ja jako dobro poznajem Poslovnik. Onda kada ga predsedavajući ne poštuje, imam neke svoje metode da to rešim. Ovoga puta, naravno, samo ću, uz upozorenje predsedniku Skupštine, da se malo više skoncentriše na to ko ima pravo na repliku i na transformator i na svaku pljačku, da vam kažem i da vam odgovorim.
Ne treba da se dičite time, već treba da se stidite, što bi naš narod rekao, što ste spali ''sa konja na magarca''. Pošto je trebalo da vi kao predsednik odborničke grupe vodite računa o tome da vam odbornici u Čačku ne biraju za predsednika, odnosno za predsednika upravnog odbora i za direktora preduzeća lopove i kriminalce – naravno da je neko na nekoga morao, predsednik vaše stranke, to je sada vaša interna stvar, da svali krivicu.
Odgovorni ste i Vi i Velimir Ilić i svi ti odbornici i svi oni koji podržavaju takvu mafijašku vlast u opštini Čačak. Deset godina vi tamo vršljate i radite šta god hoćete i nama onda pričate da nije važan neki transformator ili sredstva za higijenu ili bilo šta! Narod vama plaća ogromne račune za grejanje, za vodu, za sve ono gde otimate i kradete. Hiljadu i sto ljudi je samo za mesec dana došlo u prostorije SRS sa računima koji su astronomski, a koje ste im fakturisali Vi i oni koje ste Vi lično postavili tamo i dali ih kao vaše kadrovske predloge da otimaju od građana imovinu Čačka i da ih na takav način pljačkaju.
Kolega Markićeviću, sve što budete dalje rekli, samo ide u prilog onome što smo mi ovde izneli. I da ste privezak u Koštuničinoj vladi. I sada ste rekli za njega da je neobavešten.
Evo, ja ga ovim putem obaveštavam da vi u Čačku vršite zloupotrebe i da ima takvog koalicionog partnera, a sledeći put kada vam dođe gospodin Ilić, vaš vajni ministar, koji ne da nije uspešan, nego je zaista i po svom ponašanju i neprofesionalnom stavu jedan od najgorih ministara kojeg je Vlada Republike Srbije ikada imala, videćete kako će da se provede.
Veoma često ne zna da pogodi ova vrata pod težinom naših argumenata. Pozivam ga da u nastavku zasedanja dođe. Da, da, težinom amandmana!! Videću, sada je tri sata. Zavisi kada dođe kakva će to biti situacija za njega i kako će da pogodi ulazna vrata. Malo je to problematično za popodne.

Pošto više o ovom amandmanu nema govornika, narodni poslanik Aleksandar Đorđević podneo je amandman kojim predlaže dodavanje novog člana 8a.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Đorđević.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničkog kluba SRS, podneo sam amandman. Posle člana 8. dodaje se novi član 8a, koji glasi: "Delatnost upravljanja opštinskim putevima i ulicama koji saobraćajno povezuju teritoriju opštine, grada, kao i teritorije opštine i grada sa mrežom državnih puteva prvog i drugog reda obavljaju opštinske uprave, a za grad Beograd nadležni sekretarijat gradske uprave".
U obrazloženju koje smo dali, smatram da se novim članom 8a preciznije definišu upravljanja opštinskim putevima, imajući u vidu da je upravljanje javnim putevima delatnost od opšteg interesa.
Ovaj amandman koji je podnela SRS na Predlog zakona o javnim putevima Vlada nije prihvatila i odgovor Vlade je bio sledeći: "Amandman se ne prihvata iz razloga zbog kojih nije prihvaćen Amandman pod brojem 1, iz čega takođe proizilazi da je u izvornom delokrugu jedinice lokalne samouprave da određuje upravljača mreže opštinskih puteva i ulica na svojoj teritoriji".
Jasno sam rekao, baš kada sam govorio o ovom prvom amandmanu, koji sam podneo Narodnoj skupštini, u ime poslaničke grupe SRS, da u izvornom delokrugu – Zakon o lokalnoj samoupravi u članu 18. stav 1. tačka 10), ovo obrazloženje koje ste dali za prvi amandman sada ga dajete i za ovaj amandman koji sam podneo u ime poslaničke grupe SRS.
Ali, ono što je posebno važno jeste da je naš amandman upravo usko povezan sa razlozima koje ste naveli za donošenje zakona o javnim putevima, a to je, da, javno preduzeće treba da bude, čiji je osnivač Vlada Republike Srbije, taj koji će upravljati javnim putevima Republike Srbije.
Analogno tome i u opštinskim upravama za Grad Beograd i gradove koji imaju status grada to se odnosi na nadležne sekretarijate za ovu delatnost.
Znači, suština predloga amandmana SRS je upravo u programu koji mi imamo, za razliku od vaše Vlade koja nije imala program u ovoj oblasti.
Vi ste ovaj amandman odbili kao i sve prethodne amandmane. Imajući to u vidu očekujem od poslanika Narodne skupštine da u danu za glasanje glasaju za amandman SRS.
Izlaganje jednog od poslanika vladajuće koalicije, koji je ovde izrekao mnogo primitivnih i ružnih reči, to upravo govori samo o njemu, a ja moram da kažem da je predsednik Skupštine morao da zaštiti dostojanstvo Narodne skupštine.
Smatram, ono što je najvažnije ovde i za šta se mi iz SRS zalažemo jeste to da ova Narodna skupština donosi zakone koji su u skladu sa Ustavom Republike Srbije, koji su precizni i jasni i koji će štiti interes Republike Srbije kao države, imajući u vidu da govorimo o zakonu koji je sistemski zakon, zakon o javnim putevima Republike Srbije.
U ovom slučaju smatramo da je Predlog zakona koji je Vlada podnela Narodnoj skupštini jedan od loših predloga.
Pokušali smo da amandmanima popravimo ovaj loš predlog zakona, u kojem ne postoji nacionalna strategija kada su u pitanju javni putevi Republike Srbije, ne postoji jasan koncept.
Zakon je napisan konfuzno, neprecizno i iz tog razloga pokušali smo, koliko je to moguće amandmanima, da popravimo jedno loše zakonsko rešenje. To je bio cilj poslaničke grupe SRS.
Mi imamo jasan program u ovoj oblasti, kao i u svim oblastima društvenog života i onog momenta kada se budu raspisali izbori SRS će dobiti većinu u Srbiji, moći će sama da formira vladu i da vlada u interesu građana Srbije.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podnela Skupština Autonomne Pokrajine Vojvodine.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podnela Skupština Autonomne Pokrajine Vojvodine.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Milajić.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Vojislav Milajić.

Dame i gospodo, Predlogom zakona predviđeno je u članu 11. da je, upravljač javnog puta dužan da označava i vodi evidenciju o javnim putevima i o saobraćajno-tehničkim i drugim podacima za te puteve.
Ministar nadležan za poslove saobraćaja propisuje kako se vrši evidentiranje, kako se vodi ta evidencija i označavanje.
Konceptom SRS mi smo u ranijim zakonskim predlozima govorili o tome da nije ministar taj koji može da donosi tu vrstu propisa, nego Ministarstvo, iz jednog prostog razloga, zato što Ministarstvo ne čini ministar nego ljudi koji rade u njemu.
To su stručne službe, zamenik ministra, pomoćnici ministra koji pokrivaju određene sektore, savetnici, stručni saradnici.
To je jedna ekipa ljudi koja radi na određenoj problematici, oni pripremaju te propise. Formalni potpisnik tih akata je ministar.
Međutim, iza tog akta, bilo da je odluka ili uputstvo ili predlog, koja je već forma u pitanju, stoji celo ministarstvo. To je principijelan stav SRS i mi smo osporavali, napadali u svim zakonskim projektima gde se pojavljivalo to da ministar propisuje i donosi određene odluke.
Što se tiče samog člana 11. on se odnosi na način označavanja javnih puteva, vrstu i sadržinu evidencije, način vođenja evidencija, način prikupljanja, odnosno obnavljanja podataka, kao i uslova korišćenja podataka iz evidencije o javnim putevima.
Ovo je usko povezano sa članom 8. i amandmanom, koji je podnela gospođica Nataša Jovanović, gde smo tražili brisanje stava 2. To je isto principijelan stav SRS i koncept SRS da upravljač javnim putevima može biti samo javno preduzeće.
Znači, da se isključi mogućnost preduzetnicima, društveno-pravnim licima da budu upravljači opštim dobrima u koje spadaju i javni putevi.
Jer, ovde u tački 2. gde se vode evidencije postoji mogućnost duplog vođenja evidencije, da jednu istu evidenciju vode javno preduzeće i neki ovlašćeni upravljač, neko preduzeće koje je ovlašćeno da se bavi tom vrstom posla. Postoji mogućnost dupliranja određenih poslova između javnog preduzeća i preduzetnika koji bi obavljali isti posao.
To se najbolje vidi u članu 7. stav 3. gde se izričito i decidno kaže da je upravljanje državnim putevima delatnost od opšteg interesa. Predlagač zakona hteo je da naglasi značaj upravljanja javnim putevima i proglasio da je to delatnost od opšteg interesa.
U stavu 1. istog člana navodi šta spada pod upravljanje javnim putevima, pa navodi: korišćenje javnog puta (vršenje javnih ovlašćenja); zaštita javnog puta; obavljanje stručnih poslova na izgradnji, rekonstrukciji, održavanju i zaštiti javnog puta; ustupanje radova na održavanju javnog puta; nadzor nad izgradnjom, rekonstrukcijom, održavanjem, zaštitom; planiranje izgradnje, rekonstrukcije; vođenje evidencije o javnim putevima i o saobraćajno-tehničkim podacima za te puteve.
Znači, oni taksativno navode šta sve spada pod upravljanjem javnim putevima. To su sve vrlo značajne funkcije i to ne bi smelo da se ispusti, da država dozvoli sebi taj luksuz da ustupi preduzetnicima i preduzećima, pravnim licima, da obavljaju tako važne funkcije, upravljačke funkcije, koje se odnose na jedno opšte dobro kao što je državni put ili javni put.
Jedno od ovlašćenja je ''ustupanje radova na održavanju javnog puta''. Taj deo, već, može da se prenosi na preduzetnike i pravna lica i u tom delu bi javno preduzeće trebalo da bude, u stvari, transmisija, sa jedne strane, između onoga što se zove opšti i državni interes i interes preduzetnika i preduzeća da vrše određenu delatnost koja je vezana za izgradnju, rekonstrukciju i održavanje javnih puteva. Samo u tom delu bi mogli da se pojavljuju preduzetnici i preduzeća.
Sve ovo ostalo, sva ovlašćenja koja su navedena učlanu 7. bi morala da ostanu isključivo u nadležnosti javnog preduzeća, jer je to delatnost od opšteg interesa i država bi morala da štiti taj opšti interes.
Znate da je bilo zloupotreba oko ustupanja tih radova, oko asfaltiranja auto-puta Beograd-Niš – ko je to radio, kako je radio, koje su sve afere proizašle iz tih poslova?! Baš zbog toga je neophodno da te upravljačke funkcije država zadrži za sebe, preko javnog preduzeća.
U članu 14. takođe upravljaču javnog puta poverava se vršenja javnih ovlašćenja, koja se odnose na izdavanje određenih saglasnosti i odobrenja. Ovde se generalno kaže upravljaču, ne kaže se javnom preduzeću.
Malo je nelogično da se prenose ovlašćenja na preduzetnike i na pravna lica da izdaju saglasnosti koja se tiču, primera radi ću izneti: saglasnosti za izgradnju, odnosno rekonstrukciju priključaka na javni put; saglasnost za građenje vodovoda, kanalizacije, toplovoda, železničke pruge i objekata koji su isto vezani za javni put; saglasnost za građenje u zaštitnom pojasu pored javnog puta; saglasnost za izmenu saobraćajnih površina pratećeg sadržaja javnog puta; saglasnost za održavanje sportske ili druge manifestacije na javnom putu; posebne dozvole za obavljanje vanrednog prevoza na javnom putu i odobrenja za postavljanje reklamnih tabli i reklamnih panoa.
Mislim da je to moralo biti u isključivoj nadležnosti javnog preduzeća, jer to, po prirodi stvari, ne može da se prenese na nekog drugog. Država, isključivo, mora da ima kontrolu nad tim, baš pozivajući se na taj neki opšti interes koji provejava u ovom zakonu, gde u članu 8. stav 3. stoji da, je, upravljanje državnim putevima delatnost od opšteg interesa.
Znači, vi deklarativno kažete da je upravljanje putevima od opšteg interesa. Međutim, posle kroz zakon, kako konkretizujete ta ovlašćenja, celu stvar razvodnite i dozvolite da privatni sektor uđe u celu priču. Morate da shvatite da preduzetnik, pravno lice štite svoje parcijalne, lične interese. Oni, kroz taj posao koji rade, vezano za javne puteve, pre svega, gledaju svoj lični interes. Država, s druge strane, mora da štiti opšti interes. U sukobu ličnog i opšteg interesa, znam ko će izgubiti!! To će sigurno biti država!!
Zbog toga mislim da je bolji koncept koji zastupa SRS, a to je da se o tom opštem javnom interesu brine isključivo javno preduzeće i ne treba mešati privatni sektor u to, pogotovu ovo što sam nabrojao a tiče se evidencija, odobrenja, saglasnosti i normativa određenih koji treba da se ispune prilikom rekonstrukcije i izgradnje javnih puteva.
Deo gde bi mogao privatni sektor da se uključi to je u samom izvođenju radova. Zakon o izgradnji i planiranju je već delom uredio tu oblast da određene firme, koje hoće da se bave putnom mrežom, moraju da imaju licence, određene kadrove, mašine, opremu da bi uopšte mogli da uđu u taj posao. Znači, preduzeća koja ispunjavaju te uslove, dobiju licencu od nadležnog ministarstva mogu da konkurišu za taj deo posla. Samo u tom delu posla treba uključiti privatni sektor, zbog konkurencije, cena. Što je veća konkurencija to su povoljniji uslovi rekonstrukcije i izgradnje puteva, opravke puteva. Tu nemamo načelnih primedbi na taj deo.
Jedino je velika opasnost da se taj opšti ili javni interes naruši uključivanjem upravljača koji se pojavljuju iz privatnog sektora, znači, preduzetnici i pravna lica, gde su osnivači privatnici, oko vođenja evidencija, planova, planiranja, davanja određenih saglasnosti, dozvola. Mislimo da tu nije mesto njima i da isključivo država treba da zadrži pravo za sebe, kako bi zaštitila taj opšti interes. Hvala lepo.

Hvala vama gospodine Milajiću.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.) Hvala.
Na član 16. amandman je podnela Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Na član 16. amandman, sa ispravkama, zajedno su podneli narodni poslanici Bojan Kekić, Branče Stojanović i Živojin Stefanović.
Vlada nije prihvatila amandman, sa ispravkom, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman, sa ispravkom, pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Branče Stojanović. Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, želja nas trojice poslanika koji smo podneli amandman ispred poslaničke grupe Socijalističke partije je, uvažavajući važnost puteva i njihovo održavanje i sredstva koja su potrebna, da se u članu 16. tačka 2) procenat "10,0%" zameni procentom "35%", kako bi ljudi koji se bave ovom problematikom obezbedili pristojnija sredstva za održavanje puta, a verujem da bi vrlo rado prihvatili ovakav amandman.
Apelujem na poslanike da u danu za glasanje glasaju za ovaj amandman, kako bismo imali kvalitetnije i bolje puteve i bolje održavanje. Hvala.

Hvala najlepše.
Da li još neko želi o ovom amandmanu? (Ne.) Hvala.
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Stamenković.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Blagoje Krajinović. Izvolite.