Izvolite, opominjem poslanike da budu malo tiši, vi nastavite.

... pokrivenost uvoza izvozom povećana je sa 32% na 45%. Najznačajniji pozitivan rezultat je da je deficit računa platnog bilansa sa 15 ili 6% BDP u prošloj smanjen na 8 do 10% BDP u ovoj godini, projekcija do kraja godine. Budžetski deficit od 3,9% u 2003. godini, 2005. suficit od 1,3%, što je doprinelo smanjenju deficita tekućeg računa platnog bilansa, smanjenjem državnih dugova i padu kamatnih stopa na tržištu državnih hartija od vrednosti.
Taj budžetski suficit, koga neki kritikuju, iskorišćen je za vraćanje dugova iz prošlosti i 2005. godine je isplaćeno 7,5 milijardi dinara duga putnoj privredi preko Ministarstva za kapitalne investicije, koje je, i pored znatno smanjenih sredstava, najuspešnije Ministarstvo. I svi oni koji ga kritikuju zna se iz kojih razloga, ne smeta im što idu po veoma kvalitetnim novim putevima, što se u Srbiji nije gradilo od postojanja do današnjeg dana koliko se sada gradi. To je upravo razlog da se napada i Ministarstvo i ministar, jer zaboga, od tog dela Srbije uspeh se ne oprašta.
Taj budžetski suficit, pored tih 7,5 milijardi stvorena je osnova za vraćanje duga penzionerima od 45 milijardi dinara. Budžetski suficit je omogućio realizaciju potpuno novih programa Vlade, a to je ono što interesuje nas koji se bavimo privredom; makrokredite za samozapošljavanje, subvencione stambene kredite sa oborenom kamatnom stopom, osnivanje Fonda za mlade talente, podsticaj regionalnog razvoja, Pad eksternih dugova omogućio je zaduživanje privatnog sektora bez povećanja ukupne zaduženosti zemlje. To je bila bukvalno stimulativna mera za razvoj privatnog sektora, a povećan je 10% broj zaposlenih u ovom delu.
Sada odgovor na ono pitanje – gde je rast zaposlenosti.
Ima ga u kvalitetu radnih mesta, dragi moji, jer kvalitet radnih mesta nisu društvena preduzeća sa negativnim kapitalom u kojima su ljudi prividno zaposleni, nego upravo radna mesta u novootvorenim malim i srednjim preduzećima. Samo da vas podsetim: u EU 80 miliona takvih radnih mesta su osnova za bogatstvo i blagostanje u EU. Prema tome, to jeste izuzetno reformski karakter promena koje imamo, zato što menjamo kvalitet radnih mesta.
U tom cilju Vlada je uložila jednu milijardu za program makrokredita za samozapošljavanje, a to je 4.000 novih radnih mesta. Pola milijarde za investicije i za zapošljavanje u Kragujevcu, Boru i Vranju; jednu milijardu za druge aktivne programe.
Rezultat toga, ako neko slučajno zna da se konektuje neka pogleda na internatu, pola gradova u Srbiji je eksplodiralo – svi grade ili planiraju industrijske zone, poslovne inkubatore, slobodne bescarinske zone, a sve je to slika privrede kakvu imamo u Evropi. Sve je to podsticaj preduzetništvu, koji je najveći reformski deo ovog budžeta.
Na kraju, tačno reče ministar, po prvi put se vidi kraj procesu tranzicije i to zahvaljujući egzaktnim pokazateljima. Već drugu godinu zaredom imamo visok privredni rast, mada se sećate da su nam na proleće prognozirali da ćemo propasti, da ćemo imati negativan rast proizvodnje.
Znači, dve godine zaredom – povoljna privredna konjunktura.
Jedini neostvareni cilj je smanjenje inflacije, za mene to nije nikakva katastrofa, jer inflacija ide sa konjunkturom. Da nema konjunkture, mi bismo imali malu inflaciju, ali sterilni sistem.
Da je ta inflacija pala na onih 4,5%, koliko smo planirali na kraju tranzicionog perioda, sada bismo imali smanjene investicije i negativne trendove.
Ovde je primedba da je ta inflacija rezultat uvođenja PDV. To je smešno. PDV uteruje sivu ekonomiju u legalne tokove, kontroliše novčane tokove i upravo ne pogoduje inflaciji. Najteže reforme su iza nas.
Zato ovaj budžet za 2006. godinu ima osnovne karakteristike –uravnotežen, smanjenje javne potrošnje i ima javne investicije.
Hoću da završim kao sam obećao u roku od deset minuta, skratiću dosta toga, neću govoriti o ciljevima i prioritetima ekonomske politike u 2006. godini. Ministar je dosta toga rekao.
Čvrstom monetarnom i fiskalnom politikom i institucionalnim reformama, kojih i te kako ima, Vlada garantuje makroekonomsku stabilnost; smanjenje javne potrošnje (tih 1,3% će biti kontinuitet i u sledećoj godini), sigurnost poslovanja, jačanje konkurentnosti privrede, dugoročno održiv privredni rast, zasnovan na povećanju domaće štednje, investicija i izvoza; smanjenje deficita tekućeg računa platnog bilansa i obaranje ukupnog javnog duga ispod 50% bruto društvenog proizvoda, uz redovno servisiranje dugova.
Javna potrošnja – to je ono zašto se neki bune, jer se teško gube stečene privilegije, ali je interes svih građana Srbije. Javna potrošnja opterećuje privredu, smanjuje ekspanziju privrednu i upravo ugrožava osnovne interese građana.
Zbog toga je za pozdraviti to što će u 2006. godini njeno dodatno smanjenje od 1,3% u bruto društvenom proizvodu na trajnoj osnovi, i to: – 0,55% racionalizacijom troškova u fondu zdravstva, smanjenjem subvencije društvenim preduzećima i ukidanjem izvoznih subvencija od 0,4%.
To jeste normalno, subvencija u privredi je bila – sipanje vode u pesak, a ne razvojni dinar. Zato se sada ide sa razvojnim dinarom, odnosno sa ulaganjem u privredne aktivnosti; 0,2% smanjenje broja civila, što je već završeno u vojsci, znači, završen je jedan bolni posao. Smanjuju se transferi.
Nažalost, nemam vremena da vam pričam, završiću, malo pogled unapred, o makroekonomskom okviru za period 2006. i 2008. godine i trećem i o četvrtom delu, koji je za mene ujedno najbolji u ovom budžetu, to je treći deo koji govori o javnim finansijama, a pre svega četvrti, koji govori o strukturnim reformama. Te strukturne reforme, ovako planirane, veoma dobro podržane zakonskom aktivnošću, pozdravljam, jer će obezbediti da stvarno do 2008. godine završimo sa tranzicijom, na žalost svih onih kritičara koji bi želeli da bude što gore, da bi njima bilo što bolje.
Mogu da poručim, kao predstavnik stranke koja ima najbolje rezultate, ovaj budžet i političare kritikuju oni koji nikada nikakvih rezultata nisu pokazali. Mi ćemo glasati za ovaj budžet.

Hvala. Po prijavama za reč, reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, zatim, Slavoljub Matić, a ako ne bude u sali, onda, Milka Silajev. Izvolite.

Juče ste nam, ministre, sat i po vremena ovde govorili  o zamišljenom budžetu zemlje dembelije, a očekivali smo, na dnevnom redu je budžet Republike Srbije za 2006. godinu, da nam malo pričate o tome kako će građani Srbije da prežive još jedan vaš budžet.
Kažete – do sada ste pet puta obrazlagali budžet, a dve godine ste ministar. Sama činjenica da ste tri puta obrazlagali rebalans budžeta, govori o tome koliko ste dobar tvorac budžeta. Još ste rekli da ste vi prvi put lično zadovoljni. E, to je ono što nas brine, to što ste vi zadovoljni, bojim se da znači da će građani Srbije biti jako nezadovoljni realizacijom ovog budžeta.
Toliko toga ste juče ovde ispričali, pa sam pokušala da evidentiram neke najkarakterističnije stvari da pokušam da ih prokomentarišem.
Kažete da su ciljevi ovog budžeta obaranje inflacije, nastavak strukturnih reformi i povećanje izvoza. Nisam uspela da zapišem, rekli ste još dve stvari.
Ovi ciljevi su zaista na mestu. Ne znam koji bi to poslanik i koji bi građanin Srbije rekao da ima nešto protiv ciljeva koje ste izneli.
Ali, stvari govore nešto sasvim drugačije. Vi ste do pre nekoliko dana pričali da lažu ekonomisti, Vi i Vaš partijski prijatelj Jelašić, koji pričaju o nekoj dvocifrenoj inflacije za ovu godinu, a sada je sami priznajete. Kolika će stvarno biti inflacija, odnosno kolika bi stvarno bila kada ne bi statistika radila ono što radi, odnosno ispunjavala želje naručilaca, a uostalom to najbolje znaju građani Srbije kroz svakodnevne svoje troškove.
Nastavak strukturnih reformi i povećanje izvoza. Šta ćemo mi to, ministre, da izvozimo kada ništa ne proizvodimo? Zaista, ne razumem koji vam je bio motiv kada dobro znate da ste pozatvarali sve što se zatvoriti moglo, da sada pristižu, to je opet greh onih pre vas koji su rasprodali privredu Srbije, pa su onda tavorila ta razna preduzeća dve godine, sada ističe taj rok od dve godine koliko su po ugovoru bili obavezni da, kao, čuvaju delatnost preduzeća koje su kupili, e sada dolazi do izražaja ono što smo mi pričali tada – da se preduzeća jeftino kupuju samo zbog dobrih lokacija.
I, naravno, svi ti radnici naknadno dobijaju otkaze, jedna tura je dobila otkaze još kada su otkupljena preduzeća, a sada se i ovaj ostatak nalazi na ulici, zato što novi vlasnici, gazde menjaju delatnost; tamo gde je bila, proizvodnja čarapa, prave hotele, baš ih briga za proizvodnju, oni hoće ono od čega će da zarađuju.
Kažete – u toku ove godine izvršena je reforma državnog penzionog fonda, a sledi zdravstveno osiguranje i obrazovanje. Tu sam se sledila. Ako bude reforma zdravstvenog osiguranja i obrazovanja kakva je reforma penzionog fonda, onda stvarno – narode Srbije, neka vam je Bog u pomoći!!! Od ove vlade, od ovog budžeta, od ovog ministra pomoći nemate, naprotiv!!!
Na koji način ćete reformisati zdravstveno osiguranje? Videćemo kada budemo o tome raspravljali, ali je interesantna Vaša ideja o, bar onom što u medijima saznajemo, jer ovo što ste ovde ispričali je sve divno i krasno, na koji način mislite da reformišete obrazovanje?
Da li Vi zaista mislite da u našem obrazovnom sistemu ima mesta za otkaze; da prosvetni radnici strahuju da li će da se zamere direktoru, da li će lepo da mu kažu – dobro jutro ili će malo mrko da ga pogledaju.
Sada direktori već slušajući ovo što Vi najavljujete, što najavljuje Vaš kolega Vuksanović, zloupotrebljavaju to što su direktori, uvode strahovlade po školama i umesto da se prosvetni radnici bave onim što jeste njihov posao, oni moraju da se dodvoravaju direktorima, da rade kako oni kažu, da bi se zaštitili, da bi obezbedili i sačuvali svoja radna mesta.
Onda idu dalje Vaše hvale, ovo zaista ne znam gde ima, možda ste doneli iz Japana! Kod njih je sigurno ovako. Privredni rast najviši u Evropi?!
E sada je problem zbog tog visokog privrednog rasta od 8,6 projektovanog za, ovu, narednu godinu, a sada je 6,1% – nastaje inflatorni udar.
Dalje, kažete, rekordan rast inostranih investicija. Gde li su, ovaj narod u Srbiji za njih ne zna, jer da ima tih investicija i da je to nekakav rekord, onda bi valjda bio smanjen broj nezaposlenih. Valjda taj neko ko investira pravi neku fabriku, valjda mora i da zaposli nekoga u toj fabrici. To građani Srbije ne znaju.
Kažete, povećana štednja na dve milijarde evra. Možda je to tačno, ali zašto ne kažete da se u tu štednju uračunavaju depoziti pri otvaranju, uzimanju kreditnih kartica. Zašto ne kažete da su tu depoziti koji se ulažu za podizanje potrošačkih kredita, pa izdvojite to da vidite kolika je stvarna štednja. Naravno, vi sve to dobro znate, ali lepo zvuči kada pričate.
Kažete, suficit u proizvodnji, ovo je stvarno, prehrambenih, odevnih i predmeta od krzna. Koja to naša sada tekstilna fabrika radi, a pogotovu koja izvozi?
Ministre Dinkiću, dajte malo, pa budite realni!!
Dalje, kažete, ministre, da smo sada u uzlaznom privrednom ciklusu. Valjda u uzlaznom privrednom ciklusu treba ljudi da se zapošljavaju, a ne da i dalje ostaju bez posla, treba da rastu realno plate, a ne da kupovna moć građana opada. Govorile su moje kolege šta znači povećana kupovna moć i šta znače troškovi u septembru, šta znači trošenje kredita. Ove godine su građani iskoristili ove vrlo skupe i nepovoljne kredite, potrošačke, pa onda te kredite troše za svoje svakodnevne potrebe!! Već od iduće godine će biti problem i sa vraćanjem kredita i sa podmirivanjem ovih redovnih troškova.
Kažete, osnovne karakteristike budžeta su smanjivanje javne potrošnje, bitno veće javne investicije, znatno veći razvojni deo budžeta.
Zaista lepo zvuči, ali je trebalo da kažete, nadam se da ćete to ipak da kažete, šta zaista znači smanjivanje javne potrošnje –udovoljavanje zahtevima MMF: smanjivanje penzija, pretnja otkazima u zdravstvu, obrazovanju, u pravosuđu i ako je to ono što je vaš cilj i vaša namera, onda hvala, ali Srbiji to ne treba.
Bitno veće javne investicije, to ste samo napomenuli, niste nijednu naveli i bilo bi lepo da vidimo koje su to bitno veće javne investicije.
Dalje ste rekli, jedna od osnovnih karakteristika budžeta, znatno veći razvojni deo budžeta, a to je pravljenje bazena na Banjici. Neverovatno!
Gospodine ministre, ovo što ste nam predstavili kao budžet, niti je razvojni, niti je socijalni, niti je reformski. Ovo je nešto što će da se potroši do juna ili jula meseca, pa ćemo onda, gospodo kolege poslanici, imati rebalans budžeta, pa ćemo opet da povećavamo iznose i to je suština budžeta Mlađana Dinkića.
Hvalite se velikom budžetskom rezervom, hvalite se suficitom. Čuli ste od kolega šta to u stvari znači. Veliku budžetsku rezervu, zapravo, izvlačite iz budžetskog suficita, odnosno iz kredita i zaduženja. A zašto ste vi predvideli tako veliku budžetsku rezervu? Da se Vlasi ne dosete; sada će Mlađan Dinkić da raspoređuje pare naroda Srbije, pa onda nije predvideo u budžetu one "borkinje" za ljudska prava, to su ona Kandić, Vučo, (Vučo reče da su one ''borkinje'' za ljudska prava) i nije njih predvideo, ali će zato da im daje parice iz budžetske rezerve, pa onda to građani neće znati.
Nije predvideo ovde kod troškova ''manekena'' Srbije, predsednik Republike, ukupno 122 miliona 946 hiljada – građani Srbije koštaće vas predsednik DS, koji se lažno predstavlja kao predsednik svih građana Srbije, nije predviđena Narodna kancelarija, zato što ste, ministre, očekivali da ćemo mi svim oružjem da napadnemo Narodnu kancelariju, a i zato što vi znate, pretpostavljam, da Narodna kancelarija nema utemeljenje u Ustavu, ni u jednom pozitivnom zakonskom propisu.
Boris Tadić nikako nije smeo da formira Narodnu kancelariju, a pogotovu sada po svim mesnim zajednicama postoje narodne kancelarije Borisa Tadića. Zato ćete vi i Narodnu kancelariju da plaćate iz velike budžetske rezerve, a u obrazloženju budžeta, dakle, u razdelu 2 govori se o predsedniku Republike i ukupnom trošku od 122 miliona 946 hiljada dinara za troškove predsednika Republike i tu se ne spominje Narodna kancelarija.
U obrazloženju na str. 120. i 121. kod predsednika Republike, razdeo 2 u stavu 2. se kaže: ''U okviru ovog razdela planirana su sredstva za obavljanje funkcije predsednika, odnosno Generalnog sekretarijata predsednika Republike Srbije, kao i za rad Narodne kancelarije''.
Ministre Dinkiću, voleli bismo da znamo koliko je to para, konkretno, za rad Narodne kancelarije.
U poslednjem stavu na ovoj strani (koji se završava na narednoj strani 122.) kaže se: ''U okviru sredstava za tekuće popravke i održavanje izvršavaju se rashodi popravki i održavanja objekta na Andrićevom vencu broj 1, u kojem se nalazi sedište Generalnog sekretarijata (ali nije, to je sedište predsednika Republike, pa i generalnog sekretarijata), održavanje i čišćenje mermera, parketa, tepiha, zavesa, mebla i drugo''. A izostavili ste ogledala, pošto je Tadić na sve zidove stavio ogledala da može da se ogleda, kao i izdaci na ime tekućih popravki i održavanje prostorija Narodne kancelarije.
Dakle, opet Narodna kancelarija sakrivena, a mi hoćemo da građani Srbije znaju koliko će da plate Narodnu kancelariju i onog Đilasa i koliko će da plate "borkinje" za ljudska prava.
Bilo bi dobro, ministre, da ste nam rekli, kada ste pričali o tome kako će građani Srbije dobro da žive u 2006. godini (rekli ste da je 2005. godina, poslednja godina, kako vi tzv. reformisti volite da kažete, te teške tranzicije, bolne tranzicije, dakle, sledi nam godina u kojoj će teći med i mleko), ali niste nam rekli – kolike će biti stvarno penzije, koliko će biti plate prosvetnih radnika, koliko će biti plate zdravstvenih radnika, koliko će biti plate zaposlenih u pravosuđu. To se očekuje od vas, to se očekuje od ovog parlamenta.
Objasnili ste sinoć da plate u zdravstvu, čini mi se, mogu da se povećavaju za 9 procenata. Nisam to zapisala, ali čini mi se toliko, što nije mnogo, ni bitno, ali bitno je ono što se krije iza toga. Biće tolike plate, ako se niko ne primi na posao novi, a ako se neki ljudi otpuste, onda će plate u tom okviru moći da se povećavaju. To se odnosi na sve korisnike budžetskih sredstava.
(Mlađan Dinkić, sa mesta: Samo na lokalne samouprave.)
Samo na lokalnu samoupravu? Shvatila sam juče kada ste govorili da se to odnosi i na zdravstvo, i na pravosuđe, i na prosvetu, jer ste govorili o dobrovoljnim odlascima iz ovih oblasti, pa bi onda to značilo da, ako neko u jednoj školi ima 50 zaposlenih – imaju, recimo, predviđenih milion dinara za plate i direktor otpusti njih 49, njegova plata milion dinara. Ko će da radi i kako će da radi to ne znamo?!
Ovo što ste govorili vezano za stambene kredite, ministre, više puta smo vam govorili, a zaista sam sada ubeđena da vam je jasno da smo bili u pravu. Džabe vam krediti, džabe vam sredstva predviđena za kredite, džabe vam smanjena kamata, može da bude i dva posto, nema građana Srbije koji pri ovakvim uslovima mogu da uzmu kredite. Morate da nađete, evo sada smo dobili zakon o hipoteci. Pričala sam sa vašim kolegom Parivodićem, koji je ovlašćeni predlagač, ni on nema još uvek rešenje, kaže da pokušava da ga nađe.
Mora Vlada, morate kroz neki propis da nam ponudite da se nađe veza između korisnika kredita i buduće nekretnine. Do sada kredit može da uzme samo neko ko već ima nekretninu, jer na nju može da upiše hipoteku. Nemamo mi ništa protiv da neko ko ima stan da uzme kredit da kupi veći stan, neko ko ima stan da uzme kredit da kupi poslovni prostor i obrnuto. Nemamo ništa protiv, ali to nije ono što treba građanima Srbije.
Građanima Srbije treba da se omogući da povoljan kredit uzme neko ko nema nikakvu nekretninu, a vi nemate za to i dalje rešenje. Onda nemojte da obmanjujete javnost i da lažnim informacijama građane uljuljkavate, da kažete – možete da dobijete kredite.
Pa onda građanin ode, sakuplja tamo gomilu dokumentacije i kaže - sve je to u redu, a sada samo dajte nekretninu na koju ćete upisati hipoteku. Dakle, vidite, pokušajte da pomognete ministru Parivodiću da nađete rešenje za ovo.
Vidite, dame i gospodo, deo ovog budžeta predviđen je za ono protiv čega smo se mi iz SRS borili od kada je ova nova Vlada nama predlagač zakona, jer ona prethodna je sve ovo radila ali kroz uredbe, a ova nova preko skupštinske većine kroz zakone.
Veliki deo sredstava je predviđeno za razne agencije, komisije, direkcije, uprave itd, a mi nemamo predstavu šta oni stvarno rade. Znamo mi šta je po zakonu predviđeno, šta ko od njih radi, ali šta zaista rade – to mislim da niko u zemlji Srbiji ne zna?! Onda vam se neki bune, pa se javljaju po medijima.
Naravno, nemam nameru ni njih da štitim, jer ni oni nisu ništa uradili, znate dobro na koga se to odnosi, jer da rade bar te agencije, koje građani Srbije plaćaju, ne samo agencije, razne komisije, uprave, ne znam kako se sve već ne zovu, da rade, onda se sigurno ne bi desilo da vaš, novi prijatelj, Karić, dnevno prima sedam hiljada evra, a od toga je polovina državnih para.
Nisu to pare ''Mobtela'', jer on sam kaže da mu je plata 250 hiljada evra. To znači da dnevno Bogoljub Karić dobija 7 hiljada evra. Pola od toga je državnih para. Ministar Dinkić se izgleda iznervirao što sam rekla da je Bogoljub Karić njegov prijatelj.
Činjenica je da jeste. Znamo i ko je putovao u Japan da vas pomiri, gospodine Dinkiću. Znamo da ste tamo sa Karićem zajedno kupovali lance i katance i da ste se dogovorili da ćete vi ispred njega da idete da stavljate lance i katance, a on iza vas da obećava da će da ih skida. Završili ste to sa bankama u Srbiji, završavate i sa osiguravajućim društvima.
Pozivam narodne poslanike da shvate ozbiljno sve naše primedbe, da pročitaju budžet, da ne slušaju ono što je juče Dinkić ovde ispričao o željama njegovim i ono što je saznao u Japanu, kako se lepo i dobro živi.
Nemojte da podržite ovaj budžet, neka ga gospodin ministar vrati, neka ga još jedanput dobro pregleda i neka zaista konačno dobijemo budžet od koga će građani Srbije imati nekakve koristi, a ne samo da im se uzima za sve moguće i za nemoguće, da građani Srbije plaćaju porez na vodu, a da Dinkić plaća narodnu kancelariju Tadićevu i Đilasovu, to je zaista nedopustivo.

Pošto narodni poslanik Slavoljub Matić nije u sali, reč ima Milka Silajev, a neka se pripremi Momir Marković.

Poštovano predsedništvo, predstavnici Ministarstva, poštovane dame i gospodo poslanici, posle jednog vrlo kompetentnog izlaganja gospođice Grubješić, posle realističkog, realnog i kvalitetnog izlaganja gospodina Todorovića, govorila bih o ovom budžetu sa optimističkim pristupom.
Znate, razlog za optimizam sigurno postoji, jer prošlogodišnji predlog budžeta je iznosio 362 milijarde, ovogodišnji predlog budžeta iznosi 487,9 milijardi. Ipak je to razlog za optimizam, bez obzira na sve žalopojke koje se čuju sa ove govornice. Malo više optimizma u Srbiji svima nama ne bi škodilo, a ja sam optimista. Postoji izreka – vera u uspeh, polovina uspeha, i nadajmo se da ćemo kao Srbija uspeti da što pre uđemo u ovu Evropu, poštujući norme koje ona propisuje, poštujući sve ono što ona na neki način preporučuje.
Vi znate da je rasprava o budžetu uvek svojevrsni test da li Vlada ima podršku u većini parlamenta. Ovoga puta glasanje o predloženom planu javnih prihoda i rashoda za 2006. godinu ima još veću specifičnu težinu, jer od njegovog usvajanja zavisi i sudbina trogodišnjeg aranžmana sa MMF.
Budžet je usaglašen sa zahtevima MMF, kada je reč o ciljevima koje on mora da zadovolji, a to su: smanjenje javne potrošnje, stroža monetarna politika, novi zakon o bankama, privatizacija javnih preduzeća, nastavak strukturnih reformi. Kada Skupština uz budžet usvoji i zakone o zdravstvenom osiguranju i bankama, izmene Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije, kao i zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnim preduzećima, očekuje se da bord direktora MMF pozitivno oceni poslednju reviziju, što bi značilo i uspešno okončanje aranžmana.
Predlog budžeta, kao što znate i kao što sam rekla, bio je 487 milijardi, rashod je 448 i Srbija drugi put, drugu godinu zaredom ostvaruje budžetski suficit, ovaj put u visini od 39,6 milijardi dinara. Njime treba da se amortizuje deficit u tekućim računima platnog bilansa i smanji pritisak na inflaciju.
Kada se ostvare ova dva cilja treba da se smanje stope poreza na plate i doprinosa za zdravstveno osiguranje, predviđeni rast bruto društvenog proizvoda od 5%, a očekivani rast cena na malo 9,3%. Vlada je predvidela da nastavi i vodi čvrstu monetarnu politiku i da nastavi sa reformom institucija sistema.
Budžetom je planirano smanjenje javne potrošnje za 1,3% bruto domaćeg proizvoda, planirani prihodi od privatizacije i naplate odobrenih kredita su 30 milijardi dinara, a izdaci po osnovu otplate spoljašnjeg duga u idućoj godini iznosiće 47,4 milijarde dinara.
Najveće učešće u strukturi izdataka imaju transferi, čak 40%.
Ukupni transferi biće 110 milijardi dinara, od čega više od polovine tih sredstava odlazi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, tj. 84 milijarde za pokriće deficita u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih.
Za finansiranje nadležnosti državne zajednice planirano 55,4 milijarde dinara, dok deo budžeta za poljoprivredu u narednoj godini iznosi 23 milijarde dinara. Inače, smanjenje javne potrošnje za 1,3% bruto nacionalnog proizvoda najviše doprinosi racionalizacija iz oblasti zdravstva, zatim, smanjivanje subvencije neefikasnim društvenim preduzećima, smanjivanje plata u državnim organima, smanjivanje broja zaposlenih u državnim organima za 10%. Ovim smanjivanjem stvara se mogućnost smanjivanje stope poreza.
Suficit se koristi za otplatu domaćeg i spoljnjeg duga, a značajna sredstva se izdvajaju za posebne programe Vlade, o kojima posebno želim da govorim.
Novina u budžetu za 2006. godinu je da će Fond zdravstva, po prvi put od 1945. godine, imati suficit u iznosu od 10 milijardi dinara, što bi trebalo da bude posledica dobrovoljnog odlaska 7.140 zaposlenih i trajnog ukidanja njihovih radnih mesta. Uglavnom su to sporedne delatnosti, a nikako lekara i stručnih lica. Čak se planira i povećanje broja lekara, s obzirom na to da imamo dosta lekara na birou. Uštedi u Fondu zdravstva trebalo bi da doprinese i ukidanje nepotrebnih rashoda po osnovu Predloga zakona o zdravstvenom osiguranju, koji je na dnevnom redu Skupštine Srbije.
Što se tiče trošenja suficita u narednoj godini, 47,4 milijarde biće usmereno na otplatu javnog duga, pri čemu je za otplatu domaćeg duga predviđeno 40,4 milijarde dinara, a za otplatu spoljnjeg 6,4 milijarde dinara.
Predviđena su izdvajanja za stambene kredite u iznosu od 2,8 milijarde dinara, za kreditiranje izvoza 1,5 milijarde dinara, za mikrokredite za nezaposlene i za podsticanje regionalnog razvoja po milijardu dinara. Fond za mlade talente, po drugi put, će biti udvostručen i iznosiće 900 miliona dinara. Subvencije železnici treba da se smanjuju, jer se smanjuje i broj radnika.
Investicije u oblasti kulture biće usmerene na obnovu svih kapitalnih objekata i institucija kulture, tako da je za rekonstrukciju Narodnog pozorišta, Biblioteke, Muzeja predviđeno 40 miliona dinara, za proizvodnju srpskog filma 130 miliona dinara, za otkup knjiga 140. Ovo je moj optimistički prilaz budžetu, jer je i takav realno optimistički, a za kapitalne izdavačke projekte 15 miliona dinara.
Jedna od novina je uvođenje nacionalne penzije za sto istaknutih samostalnih umetnika u kulturi, u iznosu od 30.000 dinara.
Vlada planira da nastavi obnovu Hilandara i za to je predviđeno 113 miliona dinara, dok je za programske aktivnosti Narodnog pozorišta predviđeno 84 miliona dinara, a i Srpskog pozorišta u Novom Sadu 48 miliona dinara i 25 miliona dinara za Narodno pozorište u Nišu. Istovremeno je predviđena i rekonstrukcija pozorišta u Subotici, Užicu, kao i revitalizacija bioskopske mreže u velikim gradovima Srbije.
Budžet za sport u 2006. godini trebalo bi da bude dvostruko veći u odnosu na ovu godinu. Biće investirano 220 miliona u izgradnju objekata koji će biti korišćeni za Univerzijadu 2009. godinu, a 62 miliona biće utrošeno za rekonstrukciju bazena SC "Banjica" zbog organizacije Evropskog prvenstva u vaterpolu. Značajan iznos od 330 miliona dinara predviđen je za rekonstrukciju i izgradnju lokalnih sportskih objekata po čitavoj Srbiji, jer je u zdravom telu i zdrav duh. Našoj Srbiji su potrebni sportski tereni, potrebno je da se naša omladina više angažuje u sportu.
Vlada je planirala i pet puta više sredstava za Ministarstvo vera, što će biti iskorišćeno za adaptaciju verskih objekata na teritoriji Republike i oko pola milijarde namenjeno je graničnim prelazima u Srbiji.
Predviđena su sredstva za subvenciju turizma – 280 miliona, kao i razvoj infrastrukture u turizmu, jer je to grana koja je perspektivna za Srbiju i koja nimalo nije za zapostavljanje. Planira se da se radi na razvoju turizma Stare Planine, Palića, Divčibara, Soko banje, Golije, Vlasine. Raspored sredstava će biti po posebnom aktu Vlade Srbije.
Za poljoprivredu je namenjeno 23 milijarde dinara, što je za šest milijarde više nego prošle godine, a subvencije poljoprivredi nisu ukinuti. Učešće poljoprivrednih penzija u budžetu za narednu godinu povećano je sa 0,6 na 0,8%. Poljoprivredne penzije biće uvećane, pa će u januaru biti isplaćena penzija za 2006. godinu, a poslednja isplaćena penzija poljoprivrednicima bila je 2003. godine. Nastaviće se ulaganje u infrastrukturu na selu i to: vodovoda, kanalizacije, puteva, kreditiraće se zasadi voća, vinove loze.
Za izmirivanje obaveze Republike za staž osiguranja po posebnim propisima i naknadu razlike do minimalne penzije, predviđen je iznos od 6,6 milijardi. Iznos od 720 miliona biće namenjen programu rehabilitacije i zapošljavanju lica sa invaliditetom. Deo sredstava od 350 miliona namenjen je Fondu solidarnosti, a raspored se vrši po posebnom aktu Vlade.
Dvanaest milijardi duga penzionerima, od ukupno 45, rešen je tako što će penzionerima biti isplaćeno, umesto u obveznicama, u kešu, i to u dve rate. Prva rata treba da bude isplaćena u decembru ove godine, a druga u julu naredne.
Iznos od 15,4 milijarde dinara namenjen je za transfer gradovima i opštinama Srbije. Iznos od 713 miliona dinara namenjen je za Koordinaciono telo Vlade Republike Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, a raspored se utvrđuje posebnim aktom Vlade.
Sredstva od milijardu dinara namenjena su za mikrokredite za programe zapošljavanja onih koji su ostali bez posla, sa ciljem da im se omogući otpočinjanje samostalne delatnosti, i deo za podsticanje regionalnog razvoja Bora, Vranja i Kragujevca i drugih gradova u iznosu od milijardu dinara.
Najvažniji zadatak Srbije jeste smanjivanje deficita platnog bilansa i inflacije, jačanjem konkurentnosti privrede i investicija, uz istovremeno smanjivanje potrošnje. Zato je u proceduri zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnim preduzećima. Suština tog zakona je uspostavljanje kontrole rasta cena plata u javnim preduzećima, čiji je osnivač lokalna samouprava. Komunalna preduzeća će za povećanje cena morati da traže saglasnost Vlade, a članom 19. zakona o budžetu ograničavaju se i plate zaposlenih.
Usvajanje ovog zakona je od ogromne važnosti za funkcionisanje države: aranžman sa MMF treba uspešno da se završi i okonča. U suprotnom, posledice će biti katastrofalne jer bi tada prekinuli pregovore o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji. Nijedna ozbiljna zemlja ne bi dala signal svojim investitorima da ne dođu u Srbiju, to bi bio veliki korak unazad. Sada je Srbija pravi hit za ulaganje i mi treba da koristimo tu šansu.
Za sve u životu postoji pravo vreme, a ovo je vreme velikih odluka za Srbiju po mnogim pitanjima, kada nam je potrebno mnogo pameti, odsustvo sujeta i neslaganja. G17 će podržati ovaj predlog zakona, a nadam se da će i opozicione partije to uraditi obzirom na njihovu veliku političku zrelost, kao i to da su svesni trenutka u kome se zemlja nalazi.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković, neka se pripremi Savo Urošević.

Dame i gospodo narodni poslanici, da ostade ministar još malo pozdravio bih ga sa sajonara. Lepo je, mi smo izuzetno bogata zemlja, kada smo mogli prvog ili kako bi on rekao ''najprvog'' čoveka iz oblasti telekomunikacija i ministra finansija da šaljemo čak u Japan da se pomire. Mogli su doduše i negde na Kopaoniku to da obave, ali ipak je Japan malo dalje.
Dame i gospodo, ministar Dinkić je svojevremeno rekao da će kruna njegove karijere biti Nobelova nagrada. Doduše, video je da je Andrić napisao knjigu otprilike ove debljine i za to dobio Nobelevu nagradu za književnost, pa je i on počeo ove predloge zakona o budžetu da piše ovako debelo.
Nije suština u debljini, suština je u onome što se unutra nalazi. Obavestite ga kada bude došao, za statističke podatke se ne dobija Nobelova nagrada.
Drugo, juče sam se, kada je počelo izlaganje, posle govora ministra malo uplašio. Narodni poslanik Matić je tako kritikovao ministra da sam verovao da je koalicija pukla, da su izbori na pragu. Mi još nismo uspeli da ubedimo sve građane Srbije u opasnost da se i jedan glas da sadašnjoj vladajućoj koaliciji. Jedva 43% građana Srbije je po istraživanjima odlučilo da glasa za nas. Dakle, treba nam još malo vremena da ubedimo onih 7% pa da onda sami preuzmemo odgovornost.
Na kraju sam konstatovao da je narodni poslanik Stamenković podmetnuo poslaniku Matiću svoje beleške, pa je onaj ne gledajući čitao Stamenkovićeve beleške i zato je kritika narodnog poslanika Matića upućena ministru bila onako žestoka.
Svi koji su slušali ministra Dinkića dobro su shvatili budžet jer je sve podatke ponovio, neke četiri, neke pet puta. Imao sam osećaj da su mu pisali u 4-5 primeraka, izvlačili i spojili zajedno, pa je čitao sve, tako da smo iste podatke čuli po četiri-pet puta. Dobar bi bio pedagog, vidi se juče da zna da priča bajke.
Međutim, da krenemo od toga šta ovaj budžet predstavlja. Prošlogodišnji budžet je bio 396 milijardi 99 miliona dinara. Ovogodišnji je 487 milijardi 900 miliona dinara. Razlika je 92 milijarde. Za 92 milijarde će više Ministarstvo finansija kroz poreze, razne druge dažbine i otimačine skinuti sa grbače građana Srbije. Prema tome, građani Srbije, tih 92 milijarde nisu tuđe pare nego pare koje se sada nalaze u vašem džepu, a na kraju godine se sigurno neće nalaziti.
Strana 32 – obrazovanje. Lepo je što je malo veći deo sredstava predviđen za obrazovanje. Međutim, u obrazovanju, u zdravstvu i u svim drugim segmentima društvenog života povećanje plata zavisi isključivo od toga koliko će radnika koji su zaposleni u tim segmentima ostati bez posla. Dakle, proporcionalno će se povećavati broj plata i broj nezaposlenih koji će čekati posao na birou. To je suština ovog projekta, ovako debelog koji je Dinkić predložio.
Što se obrazovanja tiče, kako se o obrazovanju vodi računa i koliko je štete donelo to što ste pre svega gledali da je član neke od stranaka iz vaše koalicije, da vam kažem da je recimo u Lipljanu postavljen Radojica Mitrović, član DSS-a, inače jedini predstavnik Srba u šiptarskoj opštini Priština. Prvo što je uradio pripremio je 42 otkaza za sve prosvetne radnike. Inače, radi se o dve škole, o poljoprivrednoj školi i gimnaziji. Potpisao je rešenja nekim vucibatinama iz Lipljana, formirao svoje obezbeđenje.
Treći dan štrajkuju glađu i već je dvoje ili troje završilo u Urgentnom centru.
Prema tome, za obrazovanje treba odvojiti sredstva, ali obrazovanje ovakvo kakvo jeste, ovakav kakav jeste, ministar ne može da vodi.
Sledeće je Ministarstvo za kapitalne investicije. Čuli smo jutros slavopojke ministru za kapitalne investicije, ali do dana današnjeg taj isti ministar ili neko iz njegove stranke ili neko iz njegovog ministarstva mi ne odgovori na pitanje u kojoj se to još državi gotov put daje pod koncesiju. Put Horgoš – Novi Sad, pola auto–puta je napravljeno, treba napraviti još jednu polovinu. Novi Sad – Beograd je napravljen ceo auto–put. Za most koji treba da se napravi kod Beške država se zadužila za 120 miliona evra ili dolara i finansiraće ga država.
Prema tome, samo auto–put od Beograda do Požege je ono što bi svaka pametna država mogla eventualno da da pod koncesije, a da ne pominjem one lokomotive koje su pomenuli moji prethodnici. Ne radi se tu o velikim parama, radi se o nekoliko miliona evra provizije koje je verovatno neko iz železnice, a bogami i neko iz Ministarstva (sumnjam na jednog ali ne smem da kažem, preti novinarima i bojim se da će i meni da preti) strpao u džep. Radi se o cifri od 640 miliona evra suvih para, od naplate putarine od pre mesec i po dana.
Sada autoput Horgoš – Novi Sad i Novi Sad – Beograd može mirne duše od naplate putarine da finansira izgradnju i druge trake i mosta i autoputa Beograd – Požega. Prema tome, toliko o tim silnim hvalama vašeg ministra za kapitalne investicije. Vreme mi ne dozvoljava da mnogo više pričam, moram da skratim. SRS je dosta amandmana podnela pa ćemo pričati o svakom amandmanu.
Sledeća je stran 39 – Centar za razminiranje. Kod tog Centra za razminiranje, za koji je predviđeno ukupno 7.419.000 dinara, pa malo da popričamo. To je onaj isti Centar za razminiranje koji je kompletnu akciju razminiravanja radio na prelazu u Batrovcima, pa im vojska dala mapu, šemu minskog polja, sa ucrtanim minama. Oni su od ukupne površine očistili sve ono okolo minskog polja i 25 mina u minskom polju. Minsko polje i dan–danas kod Batrovaca stoji.
To je isti onaj centar koji je očistio onu bombu na Avali kada je bombardovan toranj na Avali; ostala jedna neeksplodirana bomba od 500 kg. Međunarodna zajednica je dala donaciju od 200.000 evra da se ta bomba izvadi.
To je taj isti centar koji je planirao čišćenje te bombe, išli su 21 metar u dubinu i bombu nisu našli, a znali su gde je otprilike. Centar kaže, niste očistili bombu, ne možete povući sredstva, sredstva preduzeću "Ratko Mitrović". Centar za razminiranje nije platio od donacija, nego je plaćeno iz budžeta.
To je isti onaj centar koji sada čisti, odnosno isključivo slovenačka firma ITF i jedna hrvatska firma "Enigma" uzimaju poslove i onda naše minere angažuju kao fizičku radnu snagu da čiste. Dobili su četiri lokacije u Nišu. Projekat je napravljen, samo su tereni izvan. Naseljeno mesto je još uvek zagađeno, pre svega kasetnim bombama i vrlo opasnim bombama, ne čisti se i nema ga u projektu.
To je isti onaj Centar za razminiranje koji u projektu predviđa na Kopaoniku, gde su pale silne kasetne bombe, i pošto je Kopaonik 80% pod četinarskom šumom, one su se okačile i zakačile na drveću, samo čišćenje na zemlji i pod zemljom, ako je neka od tih bombi ispod zemlje.
Mine koje se nalaze na krošnjama, koje predstavljaju latentnu opasnost, ne čiste se. Takav centar za razminiravanje treba rasformirati i formirati neki centar od stručnih ljudi, koji će sigurno raditi, jer ima dosta još minskih polja neraščišćenih.
Na kraju, strana 33 – Ministarstvo kulture, a inače po ostalim delovima ovog projekta za Nobelovu nagradu ću pričati kada budem govorio o amandmanima. Ministarstvu kulture predviđeno je 3,582.694 itd.
To je isto Ministarstvo kulture kome su SRS i poslanici SRS, članovi Odbora za kulturu, još pre dve godine ukazali na stravičan lopovluk koji se u Muzeju istorije Jugoslavije, naočigled svih obavlja i dan-danas.
Ministarstvo kulture se pravilo blesavo, nemamo zakonske mogućnosti. Nemamo zakonske mogućnosti da zaustavimo lopuže i kada su se stekle, onda, kaže mi ministar pre neki dan na Odboru za kulturu, vodiću vas da vidite kako je to sređen muzej. Sređen, sve očišćeno, ništa nema.
To je isti onaj Muzej za koji smo podneli krivičnu prijavu, poslanici SRS, članovi Odbora su podneli krivičnu prijavu, 21 Titov sat je ukraden, posle sedam dana je prodat u Njujorku za pet miliona dolara. Ministarstvo kulture ima sve informacije, ali nema želje da završava posao ili ima interesa. Treću relaciju ne mogu da nađem.
Dame i gospodo narodni poslanici, o ovom ovako debelom budžetu, a pogotovo kada se uporedi sa ovim budžetom iz prošle godine koji smo takođe kritikovali, ima mnogo štošta da se priča, ali to ćemo tokom rasprave o amandmanima, jer treba još mnogo mojih kolega da govori u načelu. Uvek smo kao stranka uskraćeni za vreme, jer mnogi džabe dobijaju ovo vreme.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Sava Urošević, a neka se pripremi Nemanja Šarović. Gospodine Uroševiću, samo da znate, poslaničkoj grupi G17 plus je preostalo 10 minuta za ovaj zakon. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Ministarstva finansija, poštovani narodni poslanici, puno pozitivnog je rečeno o novom, petom, Predlogu budžeta za nepune dve godine, otkako je ova većina na vlasti i otkako je u Ministarstvu finansija gospodin Mlađan Dinkić, odnosno otkako je  na čelu Vlade u ekonomskom delu stranka G17 plus.
Šta pokazuje to što je za drugu tranzicionu Vladu, a ističem da je druga tranziciona Vlada u najnepovoljnijem položaju, jer prva tranziciona Vlada je imala mnoge povoljne okolnosti za svoj rad, sve što ona ne stigne da uradi, a što je teško u tranziciji, zadatak je druge tranzicione Vlade.
Ova se vlada u potpunosti upustila u borbu sa svim teškim problemima i na najbolji mogući način ih rešava. Jedan od dokaza je i ovaj budžet, a pet puta ova vlada izlazi i traži poverenje od Skupštine. Nadam se da će, a i siguran sam, i peti put da dobije poverenje na najkritičnijoj tački, a to je usvajanje budžeta.
Osnovna karakteristika, po mom mišljenju, ovog budžeta je i ta što se ponovo i u 2006, kao i u 2005. godini, pojavljuje suficit. Zašto je to osnovna karakteristika po meni? Godinama smo imali deficite i borile su se prethodne vlade na razne načine sa deficitima. Ti budžetski deficiti su uglavnom bili izvori inflacije.
Već drugi put imamo suficit koji pokazuje da i kod ovog budžeta omogućeno je pravo punjenje prihodne strane, tako što je izvršena reforma poreskog sistema, što je uveden porez na dodatu vrednost. Poreska uprava sada radi bolje nego ikad i naplaćuje u većem procentu obaveze od korisnika.
Takođe, suficitu je doprinela činjenica da je javna potrošnja značajno smanjena i svedena na neke evropske okvire, odnosno teži okvirima u delu društvenog proizvoda kod zemalja u kojima u potpunosti vlada tržišna ekonomija.
Samom pojavom suficita otvorena je mogućnost da se u 2007. godini smanjuju poreske stope ili smanjuju poreske stope, možda čak i PDV, a sigurno poreske stope doprinosa na prihod građana, što će značajno rasteretiti privredu i omogućiti da dođu u većem broju strane investicije. Kažem, dosta se toga čulo, ne bih se osvrtao na pozitivne strane budžeta.
Prokomentarisao bih još za ovom govornicom neke iznete tendenciozne tvrdnje, poput toga da je na inflaciju u ovoj zemlji uticao PDV u većoj meri nego što jeste. Ministar je priznao da je jednokratno kod uvođenja PDV inflacija povećana zbog toga što su pojedini artikli poskupeli. Oni koji nisu imali porez do sada, sada imaju.
Jedan od kolega poslanika je rekao da je PDV uticao na porast cene poljoprivrednih proizvoda.
Obzirom na činjenicu da se bavim poljoprivrednom proizvodnjom, mnogo bih voleo da u toj poljoprivrednoj proizvodnji postoji takva ravnoteža, kao što je kolega naveo, da tržište meni prizna uvek proizvodnu cenu. Kolega je rekao, poskupela proizvodnja, skočila cena. Na tržištu poljoprivrednih proizvoda izvanredno funkcioniše zakon ponude i tražnje. Tržište poljoprivrednih proizvoda je uvek rezultat jedne ravnoteže ponude i tražnje, a ne realnih troškova koji se pojavljuju u proizvodnji tih proizvoda.
Pre nego što kažem poslednju rečenicu, reći ću još jednu stvar koju sam primetio, analizirajući ovaj budžet, a to je krajnje konzervativna procena prihodne strane u budžetu. Očekivao sam da bude najmanje povećanje 2006. na 2005. prihodne strane za procenjeni rast domaćeg društvenog proizvoda koji je 5% i za predviđenu inflaciju –9,5%. Znači, trebalo je da bude najmanje 14,5%. Tako nešto sam očekivao.
Međutim, imamo rast prihodne strane za samo 12%. Tako da još jednom očekujem jedan rebalans polovinom godine, kada se bude videlo da će prihodi u budžetu biti veći i da ćemo posle tog rebalansa imati puno investicija.
Na kraju, citiraću kolegu Todorovića koji je govorio pre mene o budžetu, koji je rekao da za ovaj budžet ne može da se kaže ni da je dobar, ni da je loš, nego da je realan. Ja bih dopunio, kada je nešto realno – onda je to najbolje.
Prema tome, siguran sam da će poslanici G17 plus glasati za ovaj budžet. Pozivam i ostale poslaničke klubove da, glasajući za ovaj budžet, doprinesu reformama u Srbiji.