Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS sam podneo amandman na član 18, koji glasi: "Briše se".
Ovde su poslanici SRS jasno i glasno rekli zbog čega ovaj zakon treba da se povuče i zašto smo podneli ove amandmane, uglavnom sve pod naznakom da se briše. Narodna skupština treba nešto ovde da donese u interesu gospodina ministra Mlađana Dinkića i sve njegove manipulacije od 2000. godine do današnjeg dana treba da blagoslovimo.
Razlozi za donošenje ovog zakona su uglavnom standardni, a mogli smo ih čuti do sada kroz sve zakone koji su donošeni, a to je da moramo doneti zakone kako bi mogli da dođemo u EU. Svi zakoni koji su doneseni na tim principima uglavnom su pogrešni i oni su nesprovodljivi kod nas u Srbiji. Ova priča je ispričana hiljadama puta i svima je jasna i glasna, i njen proizvod se uglavnom vidi, a to je kroz loš standard i život građana Srbije, koji je postao uglavnom nepodnošljiv.
Mi vam predlažemo da ovaj zakon povučete iz procedure i da olakšate i građanima Srbije i nama, da ovde ne presedimo čitav dan i ne mlatimo praznu slamu, jer od ovog zakona, kao što i sami znate neće ništa biti, samo ćemo doneti jedan katastrofalan zakon, koji će uništiti i ono malo što je ostalo.
Član 18. glasi: "Dozvolu za rad banke NBS daje posle davanja preliminarnih odobrenja i podnošenja zahteva za davanje ove dozvole". Vi ste to ovde trebalo jasnije da napišete, da to uglavnom treba da odradi ministar ili guverner Narodne banke, jer će uglavnom od njihove dobre volje zavisiti ko će sve dobiti ove dozvole, ko će sve moći da radi i čije banke. Uglavnom srpske banke ovo neće raditi, niti će dobiti ove dozvole.
To je vaš princip i to je nešto što ste vi dokazali kroz delovanje do sada, od 2000. godine, kako se nalazite u politici, kroz ovu vašu G17 plus, ne bih to nazvao strankom, ali da kažem da je stranka, da ne budem sad vulgaran. Uglavnom ta delovanja Narodna skupština treba da ozakoni, a to je veoma teško i nezgodno, a srpski radikali u tome neće učestvovati.
Šta bi najbolje sad trebalo i mogli da uradite? To bi bilo jedino ispravno, a to je da povučete ovaj zakon iz procedure i da se oko toga više ne mučimo ovde. Treba da prepustite nekome ko je čistog morala i obraza da uradi ove zakone o bankarskom sistemu, jer uglavnom bankarski sistem Srbije više ne postoji. Da se ne vraćamo na one ispričane priče. To ćete valjda dokazivati i na sudu, kako su uništene četiri najveće banke, gde je novac sa Kipra.
Sada se kao najveći krivac pominje Al kaida za uništenje onih srpskih miliona dolara i evra. Kriva je Al kaida za nestanak tog novca, pa bi vas molio da to malo bolje građanima Srbije objasnite. Desilo se nešto 11. septembra 2001. godine u Americi, pa je krivac Al kaida. Ne zna se krajnji ishod i nestanak novca koji pripada srpskom narodu.
Na vama je da odustanete od ovog zakona, da prepustite to časnim i poštenim ljudima da napišu jedan lep i fin zakon od koga će Srbija imati koristi. Ima dosta poštenih ljudi. Mi iz SRS znamo te ljude, imamo u svojim redovima časne i poštene ljude i oni bi najverovatnije mogli da naprave jedan dobar i častan zakon.
Imali ste i drugih časnih poslova koje ste mogli uraditi da ste hteli, a to je da pokažete volju građanima Srbije i da u opštine koje su do sada radile nezakonito pošaljete budžetsku inspekciju. Posebno vas molim da to uradite za opštinu Inđija, pa ću sa ovog mesta da vam postavim i jedno poslaničko pitanje.
Kada ćete u opštinu Inđija poslati budžetsku inspekciju, da od 2000. godine do današnjeg dana ispita svo poslovanje iz budžeta opštine Inđija, jer po nekim proračunima, otprilike se od 2000. godine do današnjeg dana oko dve milijarde vrti, a da je ugrađeno u opštinu Inđija oko 500-600 miliona, a za milijardu i po dinara se ne zna gde se nalazi. To bi vam bilo časnije i poštenije da ste uradili. Videli biste gde se novac slivao, gde je odlazio, a građani bi imali daleko više koristi nego što ste ovo do sada radili.
Još jedno pitanje bih sa ove govornice uputio - da se Agencija za javne nabavke isto pošalje u opštinu Inđija, jer su se letos odigravale teške stvari na području opštine Inđija, gde su neki objekti rušeni i davani su poslovi bez javnih nabavki. To je konkretno pitanje za gospodina Dinkića, a drugo da se prosledi Agenciji za javne nabavke.

Da li se još neko javlja za reč? Gospodin Krasić.

Bogami, gospodine Dinkiću, juče ste nas iznenadili sa Al kaidom, da je ona kriva što nema podataka o našim parama. Sad ovi poslovni partneri iz inostranstva mogu da shvate da vi krijete da je ova država finansirala Al kaidu i Bin Ladena, i da smo mi krivi što su srušeni oni tornjevi. To biste vi morali nekako da objasnite, jer je zbog te vaše izjave juče određena pauza ovde.
Ako niste mogli da nađete neki bolji razlog, trebalo je da kažete - pogledajte izveštaj veštaka Haškog tribunala, koji je tražio te pare sa Kipra, pronašao nešto, pa prevalite krivicu na tog pojedinca. Mnogo bi bilo bolje i za vas i za nas. Ovako ste nas stavili u vrlo neprijatnu situaciju. Hajde što je Amerikancima, nego je i nama sad kriva Al kaida.
No da se vratim na ovu vašu dozvolu za rad. Opet loš prevod koji, praktično, ništa ne znači. Iako u prvoj fazi postupka osnivanja banke nekako, posle izvesnog vremena provedenog na kukuruzu ispred kancelarije guvernera, dobijete preliminarno odobrenje za osnivanje banke, sledi drugi deo. Ovaj drugi deo je poprilično reketaški, zato što imate rok u kome morate da podnesete zahtev za dobijanje dozvole za rad, a to nije samo dozvola za rad, nego dozvola za postojanje novog pravnog lica, jer bez te dozvole nema ni registracije pravnog lica, ne delatnosti.
Sada se tu traži dokaz o uplati novčanog dela osnivačkog kapitala. Da bude stvar ironična, traži se to od osnivača.
Kada se u članu 15. navodi nešto slično, onda su tu osnivači dužni da na privremeni račun kod te Narodne banke uplate novčani deo osnovnog kapitala. Sad protumačite ko je kako pisao ovo. Verovatno je pisano nogama, a ne rukama.
Vrhunac svega ovoga jeste što u poslednjem stavu kaže: "NBS može bliže urediti sadržinu dokaza". Ni u jednom od procesnih zakona u ovoj zemlji i na kugli zemaljskoj niko nije išao toliko daleko u inovaciji da kaže kakva mora da bude sadržina dokaza. Pošto vi to ne znate, tu postoji razlika između dokaza i dokaznog sredstva, ali i ako zanemarimo to, niko ne može da propiše sadržinu dokaznog sredstva. Vi idete i u to.
Kaže, "i podatke iz stava 2. ovog člana", opet nova tura klečanja na kukuruzu, da bi neko ko ispunjava zakonom propisane uslove morao da strepi da li će da ispuni i one koji zakonom nisu propisani, a nalaze se u samovolji nekog guvernera NBS.
Neću da pričam o stilu kako je ovo napisano, neću da iznosim druge pojedinosti, zato što postoji mogućnost vođenja upravnog spora i povodom preliminarnog odobrenja za osnivanje i povodom dozvole za rad, ali samo hoću da potvrdim, potenciram, pojačam ono što već satima pričamo. Ovo je zakon koji bi mnogo efikasniji bio kada bi imao dva do tri člana u kojima jasno, kako vi to kažete, transparentno stoji da sve zavisi od Jelašića.
To je vrhunac te demokratije koju ste nam doneli, to je vrhunac poštovanja ljudskih prava, to je vrhunac shvatanja tržišne ekonomije, to je vrhunac shvatanja međunarodnih bankarskih i drugih standarda, to je vrhunac vaše politike. Jasno vam je da ta politika vodi u sunovrat, ne samo što vam je jasno, nego vi to svesno radite, tražite ovakvim predlogom zakona praktično ovlašćenje od skupštinske većine da ovako vladate na bankarskom tržištu, da sve zavisi od vaše volje.
Ovde svaki član i svaki stav može da se komentariše i da se utvrdi gde se nalaze propusti. Napominjem da se nalazimo na članu 18, a to je kraj druge faze osnivanja banke. To je faza kada nemamo još ni pravno lice, nego ide sledeći član, pa ćete da vidite kako G17 maršira kroz bankarski sistem.

Hvala, gospodine Krasiću. Za reč se javlja predsedavajući Gordana Pop-Lazić. Izvolite. Hvala.

Poštovani kolega Krasiću, vas ministar ni kada je u sali ne sluša, i ne samo vas, nego ni bilo kog drugog govornika. On očigledno misli da jedini zna šta radi, a ne zna u stvari da ne zna šta radi, ali zato smo mi tu da mu ukažemo na greške, a tu su i oni koji se u bankarstvo razumeju mnogo više od njega, jer ne znam da je on nešto, sem ono što je volontirao u Narodnoj banci i glumio guvernera, imao bilo kakve veze sa bankama.
Ovaj član 18. je, dame i gospodo, apsolutno neprihvatljiv i to iz više razloga. Prvo, predlogom je predviđeno da su rešenja Narodne banke Srbije konačna i da protiv njih ne može da se podnese žalba, čime se Narodna banka Srbije stavlja van celokupnog ostalog pravnog sistema Srbije. Postavljamo pitanje: da li je to uopšte održivo i da li je to moguće?
Nije dobro to što predlog nije u potpunosti usaglašen sa drugim sistemskim zakonima, na primer sa Zakonom o privrednim društvima, Zakonom o opštem upravnom postupku, dokaz za to evo ga ovaj pretposlednji stav, a nije bogami ni sa Ustavom Srbije. Evo posla za Ustavni sud, ako ga ima.
Po nama, nije dobro ni to što je Narodna banka Srbije zadržala toliko velika diskreciona prava. Ukoliko se ovaj zakon usvoji, zaista on će vrlo brzo morati ili da se menja ili će Ustavni sud morati nešto da reaguje po ovom pitanju. Jasno je nama da su ovde delom preuzeta rešenja iz bankarskih zakona i Slovenije i Hrvatske, usaglašena sa principima korporativnog upravljanja OECD-a, kao i direktivama EU.
Cilj je očigledno harmonizacija sa bankarskim zakonima u EU, ali znatno su proširena ovlašćenja Narodne banke, pre svega u kontroli banaka, ali i u ovom delu dozvole za rad i preliminarnih uslova za dozvolu za rad.
Videćemo kasnije kakve će sve probleme imati ove strane banke oko uslova. Te da govore srpski, te da jednom mesečno sastanak mora da bude u Srbiji, da ne bude negde sa strane i ne znam šta, lingvistički uslovi različitih dimenzija. Ono što svakako ne može da se nikako prihvati, to je situacija da neko može da donese neko rešenje, a da taj neko na koga se to rešenje odnosi ne može nikome da se žali. Jedino Bog otac ima pravo na apsolutnu pravdu i niko drugi.
Ne mogu da verujem da je ovo prošlo Sekretarijat za zakonodavstvo i da niko Vladi Srbije i ministru nije skrenuo pažnju na ovu činjenicu, ali ako nisu oni, ako ovo ne primete narodni poslanici, ako glasaju o svemu ovome, ako se ovaj zakon usvoji, moraćemo da tražimo od Ustavnog suda da reaguje, ali se iskreno nadamo da će i da odreaguje i da neće da se ponaša kao mnogo puta do sada, da mnogi podnesci i zahtevi za preispitivanje ustavnosti pojedinih odredbi čuče negde u nekoj fioci.
Mi znamo da institucije ne funkcionišu, ali da li je moguće da jedino Narodna banka i gospodin Dinkić mogu da funkcionišu u ovoj državi na način kako samo to oni hoće i isključivo na osnovu svoje samovolje. Svi bankari, domaći ili strani, u ovoj zemlji, žale se na tu samovolju i na preterana diskreciona prava Narodne banke, guvernera i ministra Dinkića. Ako svi oni tako kažu, valjda mi nemamo razloga da u to sumnjamo. Dokaza ima u ovom zakonu koliko god hoćete.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman je podneo poslanik Momčilo Duvnjak.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Vitomir Plužarević.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Duvnjak je podneo amandman na član 19. i on predlaže da se ovaj član 19. briše, odnosno da se ova osnivačka skupština u stvari i ne organizuje.
Osnivačka skupština po članu 19. treba da bude po principima ministra. Da li su ti vaši osnivači koje vi predlažete i uvažavate i da li će taj statut biti onako vaš dinkinski, da li će saglasnost u roku od pet dana dati vaša malenkost, ali tu je problem što ta lica moraju biti po volji vaših principa. To ste već pokazali, dokazali u vašim stručnim i političkim nastupima.
Sećam vas se kad ste nosili te torbe zvane kese i danas vas vidimo sa istim torbetinama koje nosite. Verovatno one asociraju na nešto, a to naš narod zna i da upotrebi izreku "kesa kesi". Zamislite vaše poznavanje propisa, kada ste na silu upali u banke i maltene šamarali ljude da bih preuzeli nadležnosti i dužnosti tih banaka. Vaše znanje u to vreme, a i sada ne može se meri niti ovim predlogom zakona, a ni ovim članom 19. o kojem sada govorimo.
Znači, ovi osnivači, koji ne smeju biti povezani sa Al kaidom, tako ste vi izjavili, te vaše izjave su smešne. Rekoste da je novac sa Kipra raspoređen u 52 zemlje i da ste time otkrili puteve tog novca, ali para nema, pa onda brže bolje sve to predložite Haškom tribunalu da on pronađe te čudne pare.
Videli smo kako se Dinkić ponaša, i u članu 9. ovog zakona on i samo on. Kakav sud ili nezavisno sudstvo, opet samo Dinkić i niko više. Ustav Srbije se ne poštuje ovim članom. On je ustav, on je guverner, on je ministar, on rešava, on postavlja i smenjuje, on je za sada sve, ali samo zakratko - možda i do ponedeljka.
Kažete i ovo je novi zakon koji se usaglašava sa principima OECD-a i ti principi su vam važni isto kao i ovaj zakon. Pa vi ste već završili ovaj zakon onog trenutka kada ste ugasili sve naše banke i kada ste isterali na ulicu veliki broj radnika koji su radili po bankama.
Navodno ste ih zaposlili u nekim drugim bankama, odnosno institucijama. To nije tačno. Vi ste sve te banke reorganizovali onako kao da je to vaša privatna prćija i time ste pokazali da niste dorasli, a to pokazuju i politička zbivanja u Srbiji i šire, tim zadacima. Hvalite se da sada u našim bankama ima dve milijarde i 80 miliona evra kao ušteđevina građana. To je samo jedna marketinška priča i ta priča nije realna sa standardom naših građana.
Znate vi da naši građani podižu kredite, od poljoprivrede pa do penzionera, samo da bi preživeli, da bi kupili zimnicu, da bi se ogrejali preko zime, a seljaci da poseju to zrno pšenice, koje vi ne cenite, nijednim komentarom ne uvažavate taj proizvod.
Hvalite se i sa kreditnom aktivnošću. Lako je sada podići taj mučenički kredit koji nije u skladu sa evropskim normama. Tamo su kamate daleko, daleko prikladnije nego u našim uslovima. Ali, vi ste, da bi premostili ovu ekonomsku propast, ponudili građanima da konzumiraju ta kreditna sredstva i hvalite se da ti krediti iznose 479 milijardi dinara.
Recite vi nama, gospodine ministre, čime će građani Srbije otplatiti, isplatiti i vratiti te 479 milijarde dinara, tim nazovimo našim bankama, kad niko ne radi i nema mogućnosti da svojim radom obezbedi životnu egzistenciju. Zar ćete posle doneti zakon o hipotekarnoj aktivnosti i da država počne da prodaje tu muku koja je založena kako bi neko preživeo do narednog dana ili naredne godine?
Kažete - reforma je krenula 2001. godine i završiće se 2006. Mislim na tu reformu banaka. Niti ste vi kao reformator, niti su građani mogli da utiču na tu reformsku delatnost, već ste vi samo sprovodili zadatke i obaveze koje ste dobijali od tog Međunarodnog monetarnog fonda, a njihov je cilj da nađu nekog takvog kao što ste vi i da se vi hvalite da ste neki vajni ekspert i da ćete vi izvući ovu zemlju iz tog bezdanja.
Sada vam je ostalo još da izvršite prodaju još nekoliko banaka i pominjete između ostalog i Vojvođansku banku. I ona je sada na transferu, odnosno na tenderu i treba da se izvrši prodaja te banke. Naravno da su tu sada angažovane te sve banke koje ste vi ovde pomenuli, mislim na Francusku, mislim na Italiju, na Grčku, Mađarsku i Poljsku. Rekli ste da ima 11 banaka u konkurenciji. Da li će na tom tenderu biti istaknut interes građana Srbije? A ne da tu bude prioritetni interes tih banaka koje učestvuju na tom tenderu.
Što se tiče ove Komercijalne banke, to smo pratili putem sredstava informisanja, kako ste to na volšeban način istrgovali i kako ste vi kao pravi trgovac tu transakciju izvršili. I sada ste ponosni da je ona vredna 400 miliona evra i da može da posluži u nekom budućem periodu i kao regionalna banka, i da se ona neće prodavati, već da može samo da se dokapitalizuje. Verovatno ćete u tu banku zapošljavati vaše najbliže prijatelje i rođake.
Nećete, kako ste izjavili, prodavati ni ovu Poštansku štedionicu. Neće se ona privatizovati. Pa verovatno je ona u ovom trenutku nespremna za tu privatizaciju, a spremnost se ogleda u tome da nema dovoljnu količinu kapitala kako bi mogli da se ugrađuju ti vaši trgovci.
Istakli ste da ćete pooštriti kontrolu u bankama, a sve u cilju zabrane povrede konkurencije. Pa kako ćete izvršiti tu kontrolu, odnosno kako ćete tu zabranu povrede konkurencije sprovesti kad u Srbiji neće moći uskoro niko da otvori novu banku po vašim kriterijumima i principima. Čuli smo to u prethodnim komentarima, gospodin Krasić je to na jedan kvalitetan način prokomentarisao.
Pominjete i poslovnu tajnu, a želite da vam sve bude transparentno. Tako ste komentarisali u prethodnom periodu sve te reči o kojima danas komentarišemo.

Narodni poslanik Momir Marković.

Ako je u bilo kom članu ovog predloga zakona jasno zašto ovaj zakon ne bi trebalo usvojiti, jasno je upravo u članu 19.
Dame i gospodo poslanici, član 19. kaže - osnivačka skupština banke održava se posle prijema rešenja Narodne banke o davanju dozvole za rad banke. Kada će se održati osnivačka skupština nego posle rešenja, posle dozvole za osnivanje banke? Ovako nešto u zakonu je sasvim nepotrebno. Dalje - osnivačku skupštinu čine osnivači banke. Ko bi mogao da čini osnivačku skupštinu osim osnivača? Ne vidim nikakve logike, osim ako je pogrešno prevedeno, onda to može da bude opravdanje ili pogrešno prepisano.
Osnivači banke pravo glasa na osnivačkoj skupštini ostvaruju srazmerno visini svog uloga. Naravno i to je rešeno mnogim drugim zakonskim projektima, pogotovo ovaj drugi deo koji kaže - na osnivačkoj skupštini se, i to dvotrećinskom većinom glasova osnivača, donosi statut, biraju predsednik i članovi upravnog i izvršnog odbora banke. To je Zakon o preduzećima, Zakon o akcionarskim društvima i mnogim drugim zakonima je to regulisano.
Sledeći deo kaže - usvajaju program aktivnosti za period od tri godine. Sada dolazimo do podatka koji nikome živom, pa ni Mlađanu Dinkiću, nije jasan. Zašto tri godine? Zašto ne godinu dana? Zašto ne pet godina ako hoćemo dugoročno da gledamo razvoj banke. Šta je to što je opredelilo predlagača zakona da kaže tri godine i šest meseci ili dve godine i šest meseci? Neverovatno.
Poslednji deo kaže - osnivači banke dužni su, i sada dolazimo do onoga o čemu sve vreme govori narodni poslanik Zoran Krasić, da akte usvojene na osnivačkoj skupštini dostave na saglasnost NBS u roku od pet dana. Onda će saglasnost dobiti ukoliko, kako reče narodni poslanik Krasić, kleče na onom kukuruzu ili ukoliko otvore novčanik kod guvernera Narodne banke.
Onog istog guvernera koji je državljanstvo ove države primio dva dana posle dolaska u zemlju i zaposlio se u državnoj instituciji, pa tek onda postao državljanin ove zemlje.
Onog istog guvernera koji je kupio onoliku vilu za 380.000 evra. Onog istog guvernera koji je bukvalno došao u izdrndanom autu i sa starim odelom, a sada ne mogu vozovi da povuku njegovu imovinu. Šta mislite kako je to stekao? Upravo od kada se guverner Narodne banke bavi davanjem ovakvih i sličnih rešenja, uverenja, potvrda, saglasnosti itd.
NBS odlučuje o davanju saglasnosti iz stava 5. ovog člana u roku od 60 dana. Taman toliko da bi se pregovori oko visine finansijskih sredstava koja su potrebna da bi se dala saglasnost usaglase. Možda neće neki bankari tako rado da pristanu da daju ono što se inače nigde u svetu ne daje, a ovde će morati. Taman dva meseca dok se dogovore, a ako hoćeš banku, to košta toliko.
Ministar nije ovde, a i kada je tu čita novine. Mislio sam da čita novine, a onda sam prošao i vidim njegova velika slika. Pa da postavim ministru poslaničko pitanje i da mi se odgovori u pisanom obliku. Gde se konačno nalaze onih 4,5 milijardi dolara koje su na Kipru pronašli prvo Batić, pa Velja Ilić, pa Mihajlović? Te pare su ostajale na Kipru. Našao ih sadašnji ministar, čini mi se da je bio guverner kada ih je pronašao, pronalazač guverner. Dalje ih na Kipru nema, pa pitam gde se sada nalaze, pošto su to pare ove države, ovih građana, građana Srbije i da li će se ikada vratiti u platni promet države i u kom obliku?

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podneo poslanik Goran Dunjić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.