Dame i gospodo narodni poslanici, molim zbog razumevanja za tehničke uslove RTS-a, nećemo početi sada u 14,00 časova, nego ćemo početi u 14,30 časova, da bismo omogućili da imamo direktan prenos, znači, nećemo raditi bez prenosa. Dakle, u 14,30 časova nastavljamo, poslanici koji su se spremili da nastave rad u 14,00 časova, nastavljamo tačno u 14,30 časova.
(Posle pauze - 14,30.)

Dame i gospodo narodni poslanici, sada su stvoreni tehnički uslovi i možemo da nastavimo popodnevnu sednicu.
Sada možemo da ponovimo formulaciju na koju je ukazao juče gospodin Krasić. Dakle, danas ćemo raditi do završetka rasprave u pojedinostima o petoj tački dnevnog reda - Predlogu zakona o bankama.
Stali smo kod amandmana na član 13.
Na član 13. amandman je podnela poslanik Gordana Gajić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Gordana Gajić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, u ime poslaničke grupe SRS podnela sam amandman na član 13. koji glasi: "Član 13. briše se."
Zašto poslanici SRS traže da se brišu članovi Predloga zakona o bankama? Zato što taj zakon ne valja i zato što mi smatramo da taj zakon ne donosi ništa dobro građanima Srbije. Vi ste, ministre, postali svesni da vas građani Srbije nisu hteli na tom mestu da budete ministar u Vladi Srbije, hteli su nekog drugog, ali vi to ne poštujete, vi gledate da ispunite sve zadatke što su vam vaši prijatelji sa Zapada naredili, da sprovedete ovde u državi Srbiji i ne hajete za interese građana Srbije.
Mi smo svesni toga da vi gledate što gore stvari da unesete u Srbiju i zato smo protiv ovog zakona o bankama.
Poslanici SRS glasaće protiv ovog zakona.

Još neko o istom amandmanu? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

U obrazloženju ovog amandmana na član 13. da malo prokomentarišem nešto iz člana 12. obzirom da ovi članovi 12, 13. i 14. čine jednu celinu.
U poslednjem stavu člana 12. dakle navedeno je da NBS može propisati bliže uslove i način obezbeđenja sredstava. Radi se o osnivačkom kapitalu. Tako nešto ne bi smelo da stoji u zakonu, već ovaj zakon sve to treba da reguliše. On doduše u članu 12, u jednom od ovih stavova, reguliše novčani deo ili taj tzv. minimalni novčani deo osnovnog kapitala u dinarskoj protivvrednosti od 10 miliona evra.
Vidite, ova nepravilnost iz poslednjeg stava člana 12. se širi i na ostale članove, mada se član 13. odnosi na osnivački akt. Ovde ima nekoliko stvari koje ne bi smele da stoje, da budu napisane ovako kako ste ih vi predložili.
Počeli ste sa rečenicom da osnivački akt banke sadrži, pa onda poslovno ime i tako dalje. To je zbog prevoda greška. Tu ste morali, ako ste hteli ovo da regulišete, da navedete da se osnivačkim aktom uređuje, pa onda poslovno ime, to je neki ugovor o osnivanju između lica koja pretenduju da budu osnivači, pa kaže - pretenduju, zato što po članovima koji slede, a videćete kakav je taj postupak, ima dve faze. Da ne ređam sve ove stvari koje treba da budu regulisane osnivačkim aktom, uređene, ugovorene, da budem precizniji, pa ste u tački 8. naveli način pokrića gubitka banke. Zaboravili ste onaj deo koji se odnosi na način raspodele dobiti banke.
Zašto to kažem?
Zato što, pored toga što u nekim kasnijim odredbama se definiše način pokrivanja gubitka i obaveze koje moraju da se poštuju pre nego što se napravi plan raspodele dobiti ukoliko se pojavi na kraju poslovne godine, sve ovo takođe mora da makar u obrisima kao rezultat sporazuma osnivača bude navedeno u tom osnivačkom aktu.
Dalje, tačka 10), naveli ste da će u osnivačkom aktu oni da, kako vi kažete, sadrži, odnosno da ugovore ili urede, dakle, tačka 10) prava osnivača u slučaju statusnih promena banke. Ovo meni ukazuje samo da možemo da zaključimo da oni ljudi koji su radili ovaj predlog zakona malo su gledali u Zakon o privrednim društvima.
Ne znam kako bi oni mogli da urede neke buduće statusne promene banke kada se u okviru statusnih promena podrazumeva pripajanje, spajanje, podela, tako da praktično vi ste ovde nešto ubacili samo radi reda, jer oni ovo ne mogu da ugovore. Šta god da ugovore, ne bi moglo da važi, jer se na ovu oblast konkretno primenjuju ostale odredbe Zakona o bankama i Zakona o privrednim društvima.
Na samom kraju da konstatujem još i ovaj poslednji stav - NBS može propisati da osnivački akt sadrži i druge obavezne elemente, odnosno podatke. Vrlo ste loše upotrebi ove dve reči i elemente i podatke, jer nisu to podaci. Osnivački akt svakog akcionarskog društva sadrži jasne izjave volja strana ugovornica, sa tačno propisanim pravilima i obavezama, te prava i obaveze ne mogu da se devalviraju na taj način da one predstavljaju elemente ili podatke.
A pogotovo je slična primedba kao što sam malopre izneo, a tiče se člana 12. i to je poslednji stav - NBS ne može da dobije to ovlašćenje, jer ako guverner NBS dobije ovlašćenje, odnosno da on nekim svojim aktom dalje propisuje nešto, onda možemo doći do situacije da se tim odlukama, metodologijom, preporukama i drugim instrumentima iz nadležnosti guvernera NBS dezavuiše ceo zakon.
Šta može da se desi? Može da se desi da oni koji žele da osnuju banku i koji smatraju da treba da ispune samo ove uslove od tačke 1) do 12), da te uslove treba da sadrži njihov osnivački akt, i to pripreme, jave se Narodnoj banci, i ona kaže, moraćete još ovo i još ono, zato što je guverner Narodne banke zaključio da nije dovoljno to što je propisano zakonom.
Pravilo je da se uslovi i način za ostvarivanje nekog prava propisuju zakonom. Podzakonskim aktom mogu da se urede samo neka tehnička pitanja, a da se ne naruši materijalna odredba i materijalna sadržina i suština nekog prava koja je uređena zakonom. Videćete kasnije, skoro u svakom članu u poslednjem stavu stoji da Narodna banka može da propiše, pa šta, uslove i način - baš ono što mora da se propiše zakonom.
I ove primedbe treba da imate u vidu prilikom odlučivanja o ovom amandmanu i uopšte o ovom predlogu zakona, jer se osnivački akt ovde tretira kao upravni akt, a ne akt koji izražava saglasnost volja onih koji žele da osnuju banku, da budu osnivači, akcionari i da se bave bankarskim poslovima, što samo ukazuje da je u pitanju loš prevod nekog zakona iz bliže i dalje okoline, a ne Predlog zakona koji bi se naslanjao na osnovni zakon za materiju privrednih društava, a to je zakon koji je prošle godine donet u ovoj skupštini, gde su ove stvari propisane.
I naročito ova primedba kako oni mogu da ugovaraju statusne promene pre nego što je banka i osnovana. Uvek kada se radi o nekim statusnim promenama, uvek se neposredno primenjuje zakon, sa svojim odredbama koje regulišu kako se vrši pripajanje, spajanje dve banke u novu banku, eventualno podela i zato je praksa da se u ovakvim propisima daju minimalni uslovi koji treba da se ispune da bi neko ostvario neko pravo.
Ovde očigledno imamo problem sa zakonom kojim se prevazilaze čak i moguća ovlašćenja koja Narodna skupština može dati jednom regulatornom i kontrolnom organu, kakav je u bankarskom poslovanju Narodna banka Srbije.

Hvala najlepše, gospodine Krasiću.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.

Suštinu amandmana na neki način je objasnio i kolega Krasić, šta je insistiranje SRS: da se ne ostavlja u članu 13. mogućnost da Narodna banka određuje dodatne uslove. Naravno, uvek iza toga ili ispred toga postoji dobra namera predlagača, ali mi ne znamo ko će sutra biti guverner Narodne banke i da li će to biti selektivno primenjivano, sve u zavisnosti koja banka treba da postavlja dodatne uslove.
To je nešto što, u svakom slučaju, pored ovih taksativno nabrojanih uslova, stvara mogućnost za određenu sumnju da će sutra guverner Narodne banke biti promenjen, a možda ovaj kada proda vilu neće više imati volje da bude guverner, možda će se nešto drugo dešavati, ali u svakom slučaju da to ostavimo po strani. To je njegov stav i njegovo odnos, u krajnjem slučaju to je moralno pitanje, ako ništa drugo, da li će ovaj guverner konačno da proda tu vilu ili da podnese ostavku zbog vile. Ono što je veoma interesantno, to je da se na ovaj način dodatno opterećuje osnivanje i funkcionisanje pojedinih banaka ili se otvara mogućnost da se oteža nekim bankama osnivanje ili funkcionisanje.
Interesantno je da se priča ministra za finansije svodi na to da otvaranje novih banaka u Srbiji jednostavno je doprinelo procvatu finansijske, ekonomske, privredne i svake druge situacije u Srbiji. Ali, ono što je bitno, to javnost treba da zna.
Ministar je objasnio onu drugu stranu, zbog čega su neke banke ukinute a neke prodate, a iza toga nije se suština objasnila, a to je da u ovom slučaju nisu, ministre, toliko interesantne banke, niti bitne, koliko su bitni oni koji su bili deponenti ili komitenti tih banaka.
Imamo situaciju da se prodajom Vojvođanske banke dovodi bukvalno u pitanje ili se traži odgovor ko će biti vlasnik većeg dela imovine koja se nalazi na prostoru Vojvodine. Ako pogledate kakva je likvidnost Vojvođanske banke, kao i Beobanke, doći ćete do zaključka koji je ministar izneo, a ranije primenio, a to je da samo poslovanje banke sa gubicima i onda će svako reći, ne isplati se državi da pokriva te gubitke, bolje je da prodamo nekome.
Šta ćemo sa onom imovinom koju su založili komitenti te banke? Šta ćemo sa onim preduzećima, zadrugama, firmama, koje su zarad podizanja kredita, stavili hipotekarni zalog, pa kupovinom banke za tako jeftine pare, kako to ministar uprošćeno objašnjava, kaže se, pokrili smo gubitke, spasili smo bankarski sistem, otpustili smo 8.500, što je za mene iznenađujući podatak, jer se zvanično barata sa informacijom od 25.000. To je zvanični podatak koji je dala Vlada, 25.000 otpuštenih bankarskih radnika.
Nije to suština rešavanja problema nego likvidacijom odnosno prodajom banaka postavlja se realno pitanje ko će biti budući vlasnik Srbije. Jer, preko Beogradske banke, novosadskih, vojvođanskih i drugih banaka, kupovinom tih banaka postaje se većinski vlasnik nepokretnosti, odnosno sa onim sa čim raspolaže Srbija kao imovinom i to je ključno pitanje.
I to se uradilo zahvaljujući bivšem guverneru Narodne banke i zahvaljujući velikom doprinosu sadašnjeg ministra finansija.

Hvala vam, nema potrebe da dobacujete, nemam nameru da branim Kori Udovički.
Reč ima ministar Dinkić.

Radi javnosti i radi onih koji to ne znaju, jedno pojašnjenje. Vaš strah je bezrazložan, iz prostog razloga što u procesu privatizacije banaka čisti se bilans banke i sve ono što su hipoteke izdvaja se iz bilansa i to se ne prodaje strancima. To je tako urađeno i u slučaju "JU banke", tako će biti i u slučaju Vojvođanske banke.
Drugim rečima, privatizuje se banka sa svojim kapitalom, a potraživanja i hipoteke koje su uspostavljene na bazi nekih starih kredita izdvojena su i taj koji kupi Vojvođansku banku neće kupiti zemlju u Vojvodini, kao što se neki plaše. Dakle, taj strah je bezrazložan. Mi smo o svemu tome vodili računa i kod "JU banke", i kod Novosadske banke, i kod Kontinetal banke, isto tako i kod Vojvođanske banke.

Gospodine Mirčiću, izvolite.