PETA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 24.11.2005.

7. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PETA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

7. dan rada

24.11.2005

Sednicu je otvorio: Vojislav Mihailović

Sednica je trajala od 10:15 do 01:40

  • TAGOVI

  • Peta sednica Drugog redovnog zasedanja (2005)
  • Predlog zakona o bankama (pojedinosti) (2005)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska radikalna stranka

    Milorad Mirčić

    Srpska radikalna stranka
    Prvo, prošla su vremena kada smo mogli da verujemo  na reč. Ta vremena su nakon petooktobarske revolucije valjda prošla. Valjda su ljudi izašli iz zabluda, a vi ste ostali i dalje sa zagovaranjem teorije - ako nemam realno uporište u zakonu, ako nije to realno sprovedeno u životu, onda mi verujte na reč. To je bila jedna stranka koja je na ruku tražila poverenje, vi na reč, a Srbija propada.
    Ministre, ne možete da opovrgnete ovim vašim apelom da vam verujemo na reč, činjenicu da su prodajom i privatizacijom Novosadske banke, primera radi, od strane Erste banke, akcije sa kojima je raspolagala Novosadska banka ili hipotekarno, zalogom sa kojim je raspolagala Novosadska banka, da je to oslobođeno tako što je procena vrednosti kapitala Novosadske banke data u procesu privatizacije kao vrednost banke, a da je sve ono što je Novosadska banka na ime kredita imala, ili u obliku akcija ili u vidu hipoteke, da je to oslobođeno. Nije tačno.
    Da se ne bih pozivao na ono što vama nije argumentacija, nije reč, nego proverite, vidite, mnoge firme, ne samo na području Novog Sada, nego u Vojvodini, bukvalno prelaze pod vlasništvo ili kontrolu novog vlasnika. Naveo sam kao primer Erste banku i Novosadsku banku, ne ni iz jednog drugog razloga.
    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Rodoljub Gačević.
    Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
    Reč ima narodni poslanik Rodoljub Gačević.
    ...

    Rodoljub Gačević

    Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon o bankama treba povući iz skupštinske procedure, iz razloga koje su poslanici SRS naveli, a to je da bi se sprečilo dalje urušavanje celog ovog bankarskog sistema, odnosno upropaštavanje bankarskog sistema države, a naravno, time i cele privrede. Iz tih razloga bi bilo mnogo bolje povući ovakav zakon nego ga ovakvog dalje razmatrati i gubiti vreme. Ne samo iz tih razloga, nego i iz drugih formalnih razloga, isto je ovo potrebno učiniti, jer mnogi članovi, kako su u ovom zakonu definisani, besmisleni su, nemaju jasnoću, preciznost, konfuzni su.
    Takav je, na primer, član 14. koji se odnosi na statut. Jasno je da ovaj zakon treba da definiše šta statut banke sadrži. Ovde to ne stoji, nego je to dosta nedorečeno, rečeno uopšteno. Sve to čini nejasnim ceo ovaj zakon, nepreciznim, pa ga je bolje brisati, kao što smo to predložili, nego imati ovakav kakav je napisan i predložen.
    Na primer, član 14. u ovom zakonu kaže: statut banke sadrži, pa tačka 3) "pitanja o kojima odlučuju drugi organi banke, sastav i postupak odlučivanja ovih organa, kao i mandat članova tih organa". Toliko je nejasno, neprecizno.
    Nigde ne stoji kojih organa, da li se to odnosi na upravni odbor, izvršni odbor itd, nego stoji jedna parola koja nema neki poseban smisao i nema nešto što je ovde jasno i precizno definisano.
    U istom ovom članu tačka 8) kaže: "podatke i isprave koji se smatraju poslovnom tajnom banke i način postupanja s tim podacima i ispravama". Potpuno neprecizno i nejasno. U odeljku 4. ovog zakona, član 46, ovde jasno piše na šta se odnosi, koji su to podaci dostupni javnosti, koji su podaci samo dostupni nekim organima, npr. organima gonjenja, sudskim organima itd. Ovo je opet jedna besmislena formalnost.
    Isto i tačka 9) kaže: "druge elemente, odnosno podatke". Na šta se ovo odnosi? Ovde ne stoji ništa konkretno, niti se zna. Otprilike, ovo liči na ono što je nekada bilo o udruženom radu, kada se pravi opis i popis radnih mjesta, pa kada je trebalo definisati koje poslove treba radnik da obavlja, na kraju se kaže - sve ono što mu neposredni rukovodilac da u zadatak, odnosno naredi. Otprilike, tako stoji i kod ovog obrazloženja.
    Na kraju kaže: "NBS može propisati da statut banke sadrži i druge obavezne elemente, odnosno podatke". Na šta se ovo odnosi. Ja, niti bilo ko drugi može shvatiti na šta se odnosi, te ovako konfuzan zakon odlično pogoduje i korupciji i zloupotrebama, i daje jedan manevarski prostor, ako se ide na ruku svemu tome, na kraju i malverzacijama. Bar se formalno vlast zalaže da suzbije korupciju, kriminal i sve ove negativne pojave koje u društvu stoje. Kako će, kada je napisano ovako neprecizno i nejasno? Sve ovo daje prostor upravo da se radi tako i da se s time nastavi.
    Hteo bih da zamolim gospodina ministra, pošto je prisutan, da mi da odgovor, ako je moguće sada, ako ne, neka bude smatrano kao poslaničko pitanje.
    Mnogi koji su ostali bez posla, proglašeni su kao tehnološki višak u bankama, imali su uslove, kaže - ako ima još pet godina do sticanja prava na penziju, onda mu se isplaćuje naknada kao tehnološkom višku i neki su dobili, neki će dobiti možda u toku godine, izvesnu sumu novca. Prošle godine je bio jedan limit od 968.000 dinara, kada građanin ima te prihode ima obavezu da plati porez na dohodak. Oni pitaju: da li će po tom osnovu, pošto će oni ući u taj limit, morati da plate i porez na dohodak u ovoj godini, a ovo im je za pet godina.
    Mislim da bi bilo logično da se ne plaća za ovakve slučajeve kad se radnici proglašavaju tehnološkim viškovima, ostaju bez posla, da nije korektno da plaćaju i porez na dohodak građana. Znači, još će im se uzeto 10%.
    Zamolio bih da se na to odgovori, zato što su mi neki od njih rekli da su uputili pismo. Gospodine ministre, ne znam da li ste dobili ili ćete dobiti takva pisma, ali neki iz moje opštine su već postavili takva pitanja i traže odgovor, da bi znali šta dalje da čine.
    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Gospodine Gačeviću, prosledićemo kao poslaničko pitanje. Vidim da postoje konsultacije za tumačenje. Molim vas da ujutru, sa službom, proverimo formulaciju poslaničkog pitanja, da bismo mogli da dobijemo tačan odgovor. Zainteresovani smo svi.
    Izvolite, po istom amandmanu, gospodin Krasić.
    Gospodine Markoviću, proverite u zapisniku. Pre nego što ga potpišem, pošaljem ga vama. Pre nego što se pošalje poslaničko pitanje, predsednik ga potpisuje. U slučaju da postoji ma koja vrsta nejasnosti u pitanju konsultuje se zapisnik. Ako u stenogramu koji se vodi nešto nije jasno, konsultuje se poslanik koji je postavio pitanje, a to je uobičajeno. Ovo je samo molba, pošto bismo to uradili odmah ujutru, jer sam shvatio važnost, približava se kraj godine. Izvolite, gospodine Krasiću.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Zoran Krasić

    Srpska radikalna stranka
    Zamolio bih vas da pogledate šta je sve navedeno u članu 14. Predloga zakona. To je član kojim se reguliše statut banke. Da bi onima koji nisu čitali Predlog zakona, a nalaze se u ovoj sali, moram da kažem da je ovde vrlo komplikovana procedura donošenja statuta. Mi ćemo tek kasnije da dođemo kod člana 19. gde se na Skupštini donosi statut.
    Prvo ide nešto što je nacrt, predlog u ovom postupku koji u prvoj fazi postupka iz člana 15, pa tek onda dolazimo do Skupštine, koja praktično mora da usvoji ono na šta je dobila saglasnost, ali o tome kada dođe član 15. na dnevni red.
    Ovde ste isto naveli da statut banke sadrži i u suštini ništa ne sadrži. Najvažnije što sadrži nalazi se u tački 9) druge elemente, odnosno podatke, a ovaj sledeći stav možete slobodno da pripišete ovoj tački 9), da Narodna banka Srbije može propisati da statut banke sadrži i druge obavezne elemente, odnosno podatke.
    S obzirom da se Narodna banka pita oko kadrova, oko imovine, oko organizacije, oko usaglašenosti ovoga, onoga itd, bukvalno rečeno, nama onda ovakav zakon nije ni potreban. Ako mi ozbiljnost ovog zakona treba da cenimo na tome što predstavnik Vlade kaže - verujte mi, neće biti tako, onda nama samo ostaje da konstatujemo da će se sigurno desiti nešto što je suprotno od toga. Hajde da krenemo redom. Godine 2000. je rečeno 6,5 milijardi je na granici, a čim padne režim odmah prelazi to preko granice i biće u funkciji. Nije to samo gospodin Dinkić pričao, to su svi pričali. Nema ništa od 6,5 milijardi.
    Zatim je dalje rečeno - sve će se razvijati na tržišnim principima, sve će da bude kako treba. Naravno, od toga ništa se nije desilo. Jutros smo čuli da su one žene koje su radile u Beobanci na šalteru bile babaroge, neljubazne, zbog kojih je morala banka da se ugasi. Onda smo čuli da su tolike bile dubioze da su banke morale da se ugase i nama je odmah procvetalo.
    Onda smo čuli da je građanima vraćena jedna milijarda na ime stare devizne štednje, ali sada zato imamo u deviznoj štednji dve milijarde. To me više podseća na ono, dao banku da uđe u kolo, a dve banke da izađe iz kola. Nikada nije rekao kakva je struktura. Čak je ovde ministar sa ovog mesta malopre rekao - a što ne objavite ko to ima para na štednji. Što ministar ne objavi to. Odakle poslanicima ti podaci? Odakle građanima podaci ko koliko ima para? Ako nešto nije u redu, vlast je tu, neka ona to završi, neka obavesti.
    Mi znamo, mali broj ljudi ima pare na štednji, zato što mali broj ljudi može da ima pozitivan ishod svog života i poslovanja u ovom periodu. Dalje, ponosim se bankarskim sistemom. Molim vas, mi nismo Švajcarska. Neko ko prvi put gleda ovu skupštinu i kada čuje našeg ministra, on će da pomisli da Srbija nije Srbija nego Švajcarska. Zašto? Bankarski sistem idealno posluje, a privreda u haosu. To ne ide jedno sa drugim.
    Vi ste na taj način rekli, ministre, da ove banke dobro posluju zato što peru pare iz inostranstva, neke kriminalne pare, pa ste rekli da sada u bankarskom sektoru ima više zaposlenih nego 2001. godine. Koliko ima zaposlenih u industriji? Da bi se uravnotežile te javne finansije, i sami znate, na jednog penzionera treba da imate optimalno 2,5 zaposlenih koji stvaraju neku novu vrednost, da li u domenu proizvodnje, da li u domenu usluga. Ovde se sve izbrkalo. Srbija nije Švajcarska.
    Odakle toliko interesovanje banaka za naše tržište? Da mi nismo postali za te banke ona egzotična ostrva? Država ima potrebe za devizama, kako vi sada kažete investicijama, u investicijama je spas. Spas se po vama svodi na to da ljudi gube posao u proizvodnji. Nešto zapošljavate u tim bankama, sve na lizing ide, od kravate do šta god hoćete, pa čak i lokomotive na lizing, sve ide. Vaša priča i stvarnost su dva odvojena sveta.
    Ako smatrate da možete ta dva sveta da spojite u jednu realnost, da naša svakodnevica bude ono što vi pričate u smislu blagostanja, nisam siguran da ovaj poslednji stav može to da doprinese. Narodna banka može svojim propisima bliže da propiše i uslove, i način i obavezni sadržaj i sve ovo drugo itd.
    Vi, pored toga što stvarate monopol u bankarskom sistemu, ali čak ni taj monopol ne stvarate po svojoj želji, jer izvan granica postoji konkurencija, pa se javlja više zainteresovanih grupacija, preko sina brodovlasnika do ne znam koga. Vi njima dajete ovo tržište i vi njih amnestirate. To je poenta. Iz svega toga, iz te koprodukcije ništa ne kapne ni kao suza da ostane ovde. To je problem.
    Vi želite to stanje sada da fundirate. Čime? Upravo ovim zakonom, a mi pokušavamo da vas sprečimo, pa podnosimo amandmane.
    Za vas su oni besmisleni, za vas oni ne dotiču sadržinu konkretnog člana, sve mi to shvatamo što vi pričate. Vi slobodno to pričajte. Možete da nas napadate, da osporavate itd, ali vi snosite odgovornost za stvarnost. Samo ste to zaboravili. Ovde guverner Narodne banke dobija veća ovlašćenja nego ova dva predsednika u kohabitaciji.
    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Darko Glišić.
    Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
    Reč ima narodni poslanik Darko Glišić.
    ...

    Darko Glišić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, član 15, kao i prethodni amandmani koje su podnosili poslanici SRS, ima cilj da se briše član 15. ovog zakona.
    Takođe, brisanje tog člana zakona, koji u Odeljku 2 tretira preliminarno odobrenje za osnivanje banke, odnosno nekih 10 dokumenata koji su potrebni da se izdaju za osnivanje banke, naravno da bi obesmislio ceo zakon i da zakon onda ne bi bio usvojen, ali upravo je to i cilj svih naših amandmana, da usvojite jedan od ovih amandmana koji predviđa brisanje nekog od ovih članova zakona i da ovaj zakon ne prođe.
    Šta je prava posledica i šta je motiv za usvajanje i donošenje jednog ovakvog zakona? Naravno, u prethodnih pet godina u ovoj oblasti urađeno je prilično stvari koje odudaraju i koje iskaču van zakonskog okvira. Jedan ovakav zakon bi sve to što je rađeno u prethodnih pet godina stavio u zakonske okvire. Zbog toga Mlađan Dinkić, koga mnogi smatraju ovakvim ili onakvim, smatram da ovim potezom pokazuje da je lukav čovek, jer on vrlo uspešno anticipira šta će se desiti u predstojećem periodu.
    On zna da nakon sledećih izbora G17 plus kao stranka jako loše prolazi. On zna ko na sledećim izborima dolazi na vlast, dakle on nije kao Boris Tadić, kome je ideologija ogledalo, on nije kao Bogoljub Karić, kome je ideologija "leva ruka desni džep". Dale, Mlađan Dinkić lepo predviđa stvari, šta smo uradili, uradili, sada to lepo da spakujemo u neki zakonski okvir. Pitaće neko kada dođe na vlast posle sledećih izbora, koji će vrlo brzo, šta je bilo sa Narodnom bankom, šta je bilo sa Štedionicom, šta je bilo sa mnogim stvarima koje su evidentno kršenje zakona.
    Sada ajde da donesemo jedan zakon navrat-nanos, na brzinu dostavite poslanicima maltene pred raspravu, da ga donesemo kako bismo ove stvari stavili u legalne i zakonske tokove. To je suština ovog zakona i zbog toga ovaj zakon, bilo je čak nekih špekulacija da će on biti povučen pre ove rasprave, ali ne, ministar finansija jasno zna da se može desiti da se možda posle budžeta raspadne vladajuća većina, možda čak i pre usvajanja budžeta, može se desiti da ti izbori budu mnogo brže nego što se očekiva, pa da to spakujemo kako valja (očekuje, hvala vam, moj lapsus).
    Dakle, ti izbori se očekuju, vlast ih očekuje nešto kasnije, ali izgleda da će se desiti neuporedivo brže nego što to mnogi prognoziraju.
    Moram da se osvrnem na dve rečenice koje je ministar Dinkić rekao za ovom govornicom, kada ste rekli da ima mnogo novca položenog u bankama. Stiče se utisak kao da narod prosto ne zna šta će sa parama, kao da narod živi sve bolje i bolje. Dao bih vam jedan predlog da malo prošetate bilo kojim gradom u Srbiji, da malo izađete među narod i naprosto vidite da ona slika koju ovde prezentujete zaista nema ni u jednom procentu onu stvarnost što se tiče građana Republike Srbije.
    I kada kažete da penzioner vole da čekaju u redovima, verujte da ne vole. Dinar koji dobiju i penziju koju prime ne mili im se da čekaju u redovima da bi to podigli. Naprosto to je njihova muka. Imam u kući penzionera, pa vrlo dobro znam da mu se baš ne čeka ni u redovima, ni za automat, nego čeka kada će stići novčana prinadležnost koja će pomoći ljudima da prežive i sastave od prvog do prvog.
    Dakle, suština ovog zakona je da se stavi u zakonski okvir ono što je rađeno u prethodnih pet godina i mislim, ako je zdrave pameti među narodnim poslanicima, pre svega vladajuće većine koja bi trebalo da se izjasni o podršci pre svega budžetu, a vidim da neki poslanici od tih već polako razmišljaju svojom glavom i kažu da ne žele naturena rešenja, da ne žele da ih neko pozove i da im kaže - glasajte za budžet, glasajte za ovaj ili za onaj zakon.
    Pa ćemo lepo u ponedeljak, kada budemo glasali o budžetu, razrešiti ovu situaciju i političku krizu koju imamo, ići ćemo na nove vanredne parlamentarne izbore i na tim parlamentarnim izborima dobićemo prave i autentične predstavnike vlasti, imaćemo pravu sliku koga narod želi, ne samo u Ministarstvu finansija, već u svim porama društva, na svim mestima koja predstavljaju nosioce veoma bitnih političkih odluka u ovoj zemlji, a ubeđen sam da bi to bili srpski radikali, pa da onda krenemo da rešavamo stvari na pravi način.
    Dakle, kada kažem radikalno, onda mislim najpozitivnije. Ministar je radikalno upotrebljavao u negativnom kontekstu, kaže kada je morao da otpušta radnike on je morao tada radikalno da postupi. Tad ste reformski postupili ili demokratski, kažite kako god hoćete . Smatram da nakon sledećih izbora SRS će radikalnim promenama zaista dovesti građane u tu situaciju da osete bolje.
    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Izvolite, gospodine Krasiću, po istom amandmanu.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Zoran Krasić

    Srpska radikalna stranka
     To je praktično član kojim počinje Odeljak dva, koji reguliše prvu i drugu fazu postupka osnivanja banke.
    Pošto znam da većina poslanika nije čitala Predlog zakona, ovde je cela faza osnivanja osmišljena po sistemu: može, ukoliko prihvati guverner Narodne banke; ukoliko guverner Narodne banke ima kijavicu, onda ništa ne može.
    Kako je do sada bilo i kako postoji još u mnogim zemljama, nezavisno od ovih direktiva i ovoga iz Bazela što dolazi. Do sada je bilo da, ako neko želi da se bavi privrednom delatnošću, treba da ispuni zakonom propisane uslove i da se registruje i krene sa tom delatnošću. Tako se vrši konstituisanje privrednog društva kao pravnog lica. Izuzetak su bile neke delatnosti, gde bi već registrovano pravno lice moglo da obavlja tu delatnost ukoliko dobije dozvolu za rad od nadležnog državnog organa.
    Kako je to urađeno kod banaka? Ovde kod banaka ne postoji pravno lice, ono nastaje tek kada se dobije dozvola za rad, a u preliminarnom postupku istupaju oni koji mole praktično guvernera da im dozvoli da budu pravno lice. Znači, ovde nije postupak u smislu da li ću da dobijem dozvolu da obavljam neku delatnost, nego je postupak: molim vas omogućite nam da napravimo pravno lice.
    Ne sporim da takvih primera ima u uporednoj praksi, ali ne postoji nijedan primer da je celokupni postupak, koji vi nazivate prva i druga faza, u takvoj zavisnosti od zdravstvenog stanja, emocija i volje guvernera Narodne banke. Kako to predlagači pokušavaju da kamufliraju? Tako što je u članu 15. propisano šta sve treba osnivači banke da podnesu NBS da bi dobili preliminarno odobrenje za osnivanje banke.
    Ako prihvatimo kao polazište vašu koncepciju i držimo se materije te vaše koncepcije, onda neke stvari ovde nisu jasne. Ako osnivači podnesu ovo što je od tačke 1) do tačke 9) i ispune sve ove preliminarne uslove, NBS onda donosi, prema ovome što je napisano, preliminarno odobrenje, ali vi u ovom članu nemate sadržinu tog preliminarnog odobrenja.
    Šta tim preliminarnim odobrenjem rešavate, pošto ga donosite u formi rešenja. Šta sve podnosite? Podatke o osnivačima banke, osnivački akt i predlog statuta, izjava da će novčani iznos osnovnog kapitala da se uplati, podaci o svim licima koji će imati učešće u banci, kadrovi, procedura za upravljanje rizicima, dokaz o ispunjenosti uslova iz člana 94. stav 3. ovog zakona.
    NBS može zahtevati da joj osnivači banke dostave i druga dokumenta. Znači, sve što ste napisali u zakonu važi i ne važi, ali ako guverner kaže moraćete još, pa snimak. Onda kaže - o tom zahtevu se odlučuje u roku od 90 dana od prijema urednog zahteva.
    Tu bi trebalo da bude tačka za član 15, pa da ide nov član, pa preliminarno odobrenje sadrži, pa onda da se odobrava taj postupak, koje obaveze se daju tim potencijalnim osnivačima, u kojim rokovima.
    Toga nema. Onda ovo što ide trebalo bi da bude poseban član. Znači, posle 60 dana od dana dobijanja preliminarnog odobrenja Narodnoj banci podnesu zahtev za izdavanje dozvole za rad i to sve da se navede.
    Opet nemam odgovor na pitanje, a zašto se preliminarno odobrenje ne objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije". Vi ste kasnije kod rešenja o dozvoli za rad propisali da se to objavljuje. Zašto se ovo preliminarno odobrenje ne objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije"? Tim pre što sledi novi rok od 60 dana da se podnese zahtev za izdavanje dozvole za rad.
    Zašto? Nije vam bitna javnost. Bitna je sam volja guvernera NBS. Ceo ovaj zakon da prepravite u dva člana: banke će raditi onako kako to propiše guverner NBS i drugi član ovaj zakon je stupio na snagu juče. Eto, vi ćete za to da glasate. Nije uputno da se stavi ime i prezime guvernera u jedan zakon, ali i to možete da stavite, jer je kod vas sve moguće.
    Vidite, ako pođemo od koncepcijskih razloga akta o osnivanju i načina osnivanja, ovde se ne radi samo o kontroli i da li će da se da dozvola za jednu delatnost nego dozvola za postojanje pravnog lica. Ovaj zakon je apsolutno neustavan. Mi radikali nemamo potrebe da komuniciramo sa vašim predsednikom Ustavnog suda. Ima toliko predloga koje smo pokrenuli, pa i za ovih godinu dana verovatno je pedesetak zakona moglo da se ospori pred Ustavnim sudom, odnosno da se pokrene postupak, a oni tamo, znate kakvi su, te ovaj interes, te onaj interes.
    Ako se krećete u vašem sistemu, dve faze do osnivanja itd, i tu ste napravili grešku. Znači, neko ne može da bude pravno lice, jer to zavisi od volje guvernera NBS. Mnogo više od njegove volje nego od uslova koji se propisuju zakonom. Ljudi, to je neprihvatljivo, tu nema pravne sigurnosti, tu samo postoji neizvesnost, voluntarizam, ovo je izvor mita i korupcije, nemojte, molim vas, u ponedeljak na dnevni red da stavite antikorupcijsku odluku, evo vam korupcija. Država stimuliše korupciju.
    Onda se čudite kako mu je vila, kako ovo, ono, da li 300 ili ovoliko ili onoliko. Dok je bio u Mađarskoj nije imalo kuče za šta da ga ujede, pa je došao ovde i ovde se obogatio kao neki bivši stipendista i talenat za neke stvari.
    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Vreme.