Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 145. i 163. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, u ime Srpske radikalne stranke, podneo sam amandman na član 11. Predloga zakona o bankama, koji glasi: "Član 11. briše se."
Ovo je još jedan zakon u nizu vaših promašenih zakona i zato smo mi iz Srpske radikalne stranke morali opet da podnesemo amandmane na zakon, koji su istovetni, jer smo želeli i da se celi zakon briše, tj. da se povuče iz procedure, pošto ne donosi ništa dobro građanima ove naše zemlje, nego samo nova zaduživanja i dalje siromašenje.
Ovim zakonom se legalizuje dalja pljačka i uništavanje domaćeg bankarstva. Sve je više stranih banaka u našoj zemlji, koje uzimaju naš novac i ulažu u svoje zemlje, a ne ovde. Ne verujem da će te strane banke doneti svoj kapital da bi ga uložile ovde. One gledaju da što više kapitala uzmu od naših građana, pa to onda ulažu u svoje zemlje.
Te strane banke ovde ne kupuju imovinu, tj. zgrade i ekspoziture, nego ih samo uzimaju u zakup, te jednog dana uzmu novac i odu kao što su i došli. Njih ništa ne veže za našu zemlju, osim želje da što više uzmu novca od našeg naroda i učine nas zavisnim od njih. Oni će biti velike gazde u našoj zemlji, jer to ne mogu u sopstvenoj, a mi ćemo biti njihovi veliki dužnici. Sve velike banke koje su nešto značile u ovoj zemlji su likvidirane.
Što se tiče bankarskih kamata, povećanjem stope obaveznih rezervi i kamatne stope za građane biće povećane. Ministar se brani time da kamatne stope za građane neće biti povećane, nego će se stvoriti konkurencija među bankama i one će morati da daju kredite sa manjim kamatama, tj. povoljnijim za građane, što nije tačno.
Gospodin ministar je rekao da kamate za stambene kredite ne smeju preći 4,5% dogovorenih na godišnjem nivou. Mi smo sada imali situaciju da poslovne banke odobravaju kredite građanima po raznoraznim osnovama, po pravilu potrošačke kredite, ali kada se sabere kamata, naknada i troškovi obrade kredita, onda se dolazi do frapantnih podataka - da je kamata na godišnjem nivou čak i oko 20%, a da građani koji su ta sredstva koristili to u tom trenutku nisu ni znali.
Iz svega rečenog, mislim da bi trebalo da prihvatite moj amandman, a i sve amandmane Srpske radikalne stranke, pa biste mogli da povučete celi zakon iz procedure, a samim tim bi se spasili dalje muke i beskorisnog sedenja u Skupštini.

Zbog Poslovnika i dostojanstva Skupštine, gospodine ministre, vaš pomoćnik za bankarski sistem mora da ostane u Skupštini. Naravno da vi morate u Vladu zbog obaveza koje je Skupština nametnula Vladi.
Gospodine Markoviću, izvolite, još sedam minuta ima za ovaj amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo sam se javio, međutim, gospodin Vuković je izašao da brani amandman, za repliku na izlaganje ministra.
Još jedno izlaganje i još jedna laž kada je rekao da se pod hipoteku može staviti i ono što se gradi. Apsolutno netačno. Imam ovde dva advokata koja su pisala ugovor o hipoteci mom prijatelju, koji je hteo da stavi kuću u kojoj već živi deset godina i pri kraju mu je. Rečeno mu je da treba upotrebnu dozvolu da dobije. Dok zgrada ne dobije upotrebnu dozvolu ne može se staviti pod hipoteku.
Što se tiče amandmana narodnog poslanika dr Vukovića, amandman se odnosi na član 11. koji kaže: "Banku mogu osnovati domaća i strana pravna i fizička lica." Dame i gospodo, ovde fali još jedan pasus, još tri-četiri reči, koje bi trebalo da budu, koje su po volji ministru finansija Mlađanu Dinkiću.
Koliko je banaka koje su formirala domaća lica, privatnih banaka do sada ugušeno? Ne znate. Koliko je državnih banaka ugušeno? Ni to ne znate. Znamo za one četiri najveće, ali je gomila još malih banaka po Srbiji ugušena, da bi mogla da radi Nacionalna štedionica, jer su nju osnovali, uz znanje i odobrenje, belosvetski kriminalci Hamović i Lazarević novcem koji je Mlađan Dinkić, kada je bio guverner banke, kao depozit odneo u "Evroaksis" banku, koja pripada onom Mirkoviću, koji je takođe kriminalac, jer je uništio Jugobanku u Moskvi i pridružio se onom trojcu Drakulić-Hamović-Mirković. Tako se formiraju banke.
Ono što reče gospodin Vuković, da ga ispravim, kaže - ne mogu kupiti nekretnine. Mogu, gospodine Vukoviću. Kupili su, sada je ovaj Grk kupio sve one zgrade, one poslovne prostore, Zavod za obračun i plaćanja, bivša SDK, 7.200 kvadrata je prisvojila Nacionalna štedionica, sa znanjem i odobrenjem gospodina Dinkića, pa je to sada Nacionalna štedionica prodala, kao da im je deda to zidao, Grku. Tako se pljačka država i formiraju banke.

Po istom amandmanu, narodni poslanik Aleksandar Đorđević.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Milivoje Vuković, koji je podneo amandman u ime poslaničke grupe SRS, u amandmanu tražio jasno da se ovaj član 11. briše.
U obrazloženju koje smo dali Narodnoj skupštini kažemo sledeće: "Narodna skupština Republike Srbije ne bi smela da bude glasačka mašina u funkciji G17 plus i Vlade Republike Srbije. Predloženi zakon o bankama treba da ozakoni sve zloupotrebe Mlađana Dinkića i njegovih pajtaša, pa je iz tih razloga dostavljen narodnim poslanicima pred sam početak rasprave, da ne bi mogli da prouče zakon i kroz raspravu u Skupštini obaveste javnost o namerama Mlađana Dinkića."
Dakle, gospodin Dinkić, koji je sada izašao iz sale, govorio je u superlativima o ovom predlogu zakona o bankama. Naravno da sve to što je govorio nije tačno. SRS, kao najjača politička stranka u zemlji i u ovoj Narodnoj skupštini, ima po ovom predlogu zakona jasan stav. Ukoliko ne prihvatite amandmane SRS, glasaćemo protiv Predloga zakona o bankama, imajući u vidu sve činjenice koje su kolege iz SRS za govornicom i u ovoj Narodnoj skupštini rekli, radi javnosti u Srbiji, da javnost u Srbiji bude obaveštena o svemu onome što radite i što je pogubno po građane Srbije.
Znači, nije tačno, kao što je ministar rekao, da je Slovenija napravila greške, koja je ušla u EU. Baš na tom primeru Slovenija nije radila u interesu MMF, kao što to radite vi, a sve na štetu građana Republike Srbije. Afere koje su bile od kada ste vi došli na vlast, od 5. oktobra pa do danas, mnoge afere su zaboravljene.
Ali, mi smo ovoj skupštini dužni da građane Srbije obaveštavamo i da ih podsećamo na ono šta ste sve radili u proteklih nekoliko godina. Činjenica je da afera o Nacionalnoj štedionici i sve ono što ste uradili, radili ste na štetu građana Srbije i Republike Srbije.
SRS će uvek, i to je ono što ćemo da radimo u ovoj skupštini, obaveštavati građane Srbije i javnost o pogubnosti svih onih predloga zakona koje vi u ovoj Narodnoj skupštini izglasavate voljom većine na štetu građana Republike Srbije i na štetu države Srbije.
Znači, SRS glasaće protiv Predloga zakona o bankama, iako interesna grupa koja se zove G17 plus ovde insistira na usvajanju, pa će vaša vladajuća većina verovatno, kao i do sada, izglasati ovaj predlog zakona, a zarad javnosti, građani u Srbiji treba da znaju da sve što radite, radite na štetu građana Srbije i države Srbije.

Narodni poslanik Goran Jakšić.

Poštovani predsedniče i kolege poslanici, upravo je kolega malopre, poslednji govornik, rekao da treba da govorimo o javnosti, i u ime javnosti i zarad javnosti. Potpuno se slažem, samo da, pošto je ministar zbog poslova važnih, i koje mislim da svi uvažavamo u Vladi i malopre kada je rekao predsednik, izašao, jednu stvar objasnimo.
Govornik je malopre rekao da ministar nije izneo podatak, ne zadnji, nego pre njega, da za stambene kredite je moguće uložiti kao osiguranje hipoteku na objekat u izgradnji za koji se uzima stambeni kredit. Samo da javnost dobro čuje. Ministar to nije rekao.
Ministar je rekao upravo da je on, kao ministar finansija, zajedno sa ministrom Parivodićem predložio da u narednom zakonu, koji ćemo mi ovde razmatrati u korist građana Srbije, podneo predlog da se zakon o hipoteci tako uredi da za kredite koji se traže za stambenu izgradnju omogući građanima osiguranje preko objekta u izgradnji. To ne postoji trenutno, ali ministar nije ni rekao da trenutno postoji, ali je rekao, zarad javnosti, da će to biti u predlogu zakona o hipoteci, koji ćemo mi ovde razmatrati i da će u narednom periodu, usvajanjem tog zakona građani moći, kada uzmu stambeni kredit, u narednom periodu da polože kao osiguranje hipoteku na objekat koji je u izgradnji.

Razjasnićemo i po stenogramu. Razmenjene su informacije povodom predloga i nacrta zakona i onoga za šta se poslanici zalažu i o čemu su razgovarali. Dakle, nema tu velike razlike.
Na član 12. amandman je podneo poslanik Aleksandar Vučić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Izvolite. Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Anđeliću, ne biste mogli da sedite uopšte u prvoj klupi, a kamoli na mestu ministra.
Možda ćete vi u nekim vašim mislima da budete ministar, ali nećete moći nikako ni u sledećem mandatu, zato što organizacija, odnosno stranka kojoj pripadate neće imati mogućnost da razmišlja ni o poslaničkim mandatima, a kamoli o ministarskom mestu. Tako što vas je predsednik Skupštine, kao eksperta za bankarstvo, najavio iz Ministarstva, ne znači da vi možete tu da sedite. Meni to ne smeta, samo treba da poštujete red i treba predsednik Skupštine da vam skrene pažnju na to.
To nikada nije bilo da saradnici iz ministarstva sede u prvom redu. Zna se da su ta mesta predviđena za Vladu. Objasnite sutra Koštunici kako ste seli na njegovo mesto. Ali, kako i šta mu sve radite, i tom DSS, ne čudi me da ga isterate iz njegovog kabineta, i da vi pomoćnici i saradnici radite šta hoćete.
Što se tiče osnivačkog kapitala banke i ovog zakona, meni je zaista u ovoj opštetragičnoj situaciji kada su u pitanju domaće banke besmisleno, i srpskim radikalima, da sa vama o tome raspravljam. Vi ste hrvatski model privatizovanja banaka u Srbiji primenili po sistemu otimačine, ulaska stranih banaka koje ovde posluju navodno kao domaće i potpuno ste doveli i ovo malo domaćih banaka što je ostalo u jednu bezizlaznu poziciju, što i oni sami znaju s obzirom na kapital i kapacitet kojim raspolažu, a to su uglavnom ove manje banke.
Osim Komercijalne banke, pošto je brzopotezno ministar smenio rukovodeći menadžment i rekao da će ona da opstane i da će da se širi na tržište Bosne i Hercegovine, naravno sve pod direktnom upravljačkom palicom njega lično kao ministra finansija i Radovana Jelašića.
Takvi pritisci na bivši menadžment vrši se kod ovih drugih banaka koje postoje i koje rade sa privredom unazad 15-20 godina. Evo, konkretno jedna banka, neću da joj spominjem ime, koja je poznata po tome da je od svog prvog početnog osnivačkog kapitala uglavnom radila sa privredom i pomagala srpsku privredu, u kompletnom pregledu i skali njenih komitenata, iako ona ima ugledne i jake privredne komitente, one koji su ostali i koji opstaju da posluju u ovim nemogućim uslovima, potpuno je degradirana od strane NBS, namerno zato što na taj način želi još dodatno da se obezvredi da bi se u bescenje prodala.
To je vaš model privatizacije i isti vam je slučaj sa bankama kao što postoje kod mene u Šumadiji regionalnog karaktera, postoji u Nišavskom okrugu, u Jablaničkom i svuda redom, i te banke će morati brzopotezno, najkasnije u roku od godinu dana, da se privatizuju.
Zato što su ove banke koje su uvedene uz pomoć Jelašića i Dinkića, pošto su ove naše zatvorene, preuzele kompletnu ulogu poslovanja sa stanovništvom po veoma visokim kamatnim stopama, a privreda ih uopšte ne zanima.
Vi, gospodine Anđeliću, iako ne možete da izađete da govorite u ime Ministarstva, a ministra nema, razmislite malo kakva je tu igra i da li je to mač sa dve oštrice, ako hoćete da razmišljate za dobrobit zemlje i privrede, bruto društvenog proizvoda i šta vam nosi sa jedne strane takva ekspanzija tih kredita, koje za stanovništvo nude ove banke sa ogromnim kapitalom, da ove naše domaće preostale ne da ne mogu da im pariraju, nego grcaju, jedva opstaju i prosto boga mole da se što pre privatizuju kada je već takva situacija.
Da li je smanjenje kreditne aktivnosti tih banaka nešto što će da poboljša naše privredne tokove ili ćete na taj način da utičete na to, dajući mogućnost da se tako ponašaju ovim stranim bankama, a pogotovo onima koje su potpuno preuzele monopolsku ulogu na našem tržištu, da one poslujući isključivo 80, 90, ili 99% sa stanovništvom, sa takvim kreditnim linijama i sa kamatnim stopama koje su daleko veće nego na zapadu za kratkoročne kredite, za ove keš pozajmice za koje građani moraju da apliciraju svakog dana, jer im znači 1000 ili 2000 evra, pa uzme jedan takav kredit građanin Srbije na pet godina i naredne tri godine od dana uzimanja samo banci plaća neverovatno visoku kamatu od 24 ili 25%.
Vi pokušavate ovim zakonom, za koji kažemo da je užasan, da navodno ispravite tu nepravdu. Šta tu sada vredi kad ste već prepustili kompletno tržište tim stranim bankama i kada su ove naše domaće dovedene na rub propasti. Što se novca tiče, dobila sam informaciju da je taj obavezan depozit deset miliona evra i da je 18% ono što je obavezno, a to je tek sada uvedeno od kada ove strane banke posluju na našem tržištu i ta skala koja se pravi svakako da ide pre svega u korist njima, a ne našim domaćim bankama, koje su celog veka kao ta jedna neimenovana, ali vi sigurno znate o kojoj pričam, koja je isključivo poslovala sa srpskom privredom.
Ako neko ne može, a očigledno je da ne može svako, nego samo onaj ko je miljenik stranaka na vlasti ili u direktnoj vezi sa nekim ko ima veze sa vama i sa vašom strankom, da konkuriše kod Fonda za razvoj, o čemu smo juče pričali, za neki kredit za preduzetništvo, za mala i srednja preduzeća, naravno da će da ide i da sebi traži neku pogodnu liniju kod neke banke, ali po kojim kamatnim stopama.
Da pričamo malo više o tome šta su spremne te banke koje ste uveli na naše tržište sa svojim osnivačkim kapitalom da pruže našoj privredi, a ne samo o tome kako narod zaista u očaju, bedi, nemaštini, mora da ide i ispred nekih banaka su bukvalno redovi, da uzima te kratkoročne pozajmice.
Kako bi se ratosiljao ogromnih dugova za struju, za komunalije, deci svašta treba, treba ogrev za zimu, da kupe ljudi neki tehnički uređaj, nije to baš tako šareno i lepo kao što vi i ministar Dinkić želite da predstavite.
Vas da sada neko pita da vam nedostaje, a vama sigurno ne nedostaje keš, ali da morate da uzmete kredit od dve hiljade evra na pet godina u bilo kojoj banci od ovih koje su forsirane u poslednje vreme, vi to ne biste uradili, zato što kao ekonomista i neko ko se bavi bankarskim poslovanjem znate da ćete mnogo više da platite i da je to čisto dranje kože, odnosno da su to lihvarske kamate i da je to izuzetno nepovoljno. Ali, vi niste u toj situaciji, u toj nuždi da to morate da radite, a 80% građana Srbije jeste.
Pogledajte, da ljudi imaju platu od sto posto ili mnogo više od proseka, ili prosečnu platu 17.000 dinara, zaista su svakog dana opsednuti mogućnostima koje im se pružaju sa bilborda i reklama i trče u banke da završe neki posao. Nema drugog načina. Doći ćemo u situaciju, ali mi u mnogo većem procentu nego što je to prisutno u Kanadi, jer je za jedan broj njihovih stanovnika, 10 do 15%, najveći san i cilj u životu da se oslobode zaduženja po platnim karticama.
Sada da pogledate kakva je situacija, kako su krenule ove platne kartice među našim građanima, videćete da su u 80 ili 90% slučajeva ljudi već sada prezaduženi. Čekova više nema, baš vas briga kako će narod da živi. Takozvane rivolving kartice i mogućnosti koje se pružaju, koje su navodna zamena za čekove, ne može svako da dobije, mora da položi depozit. A ministar Dinkić taj depozit koji se polaže za ove platne kartice, sa tim rivolving karakterom, računate u deviznu štednju, odnosno u ono što su građani položili kao obavezni depozit da bi došli do neke mogućnosti da posluju.
Dakle, osnivački kapital banke, i to je čisto knjiško pitanje u članu 12. što gospodin Vučić traži da se briše, to je jedan prikaz šta je to osnivački kapital, kako se obezbeđuje, kolika su ta sredstva i piše ovde da ne može biti manji od 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, ali džaba o tome da pričamo kada nije ostala mogućnost da ni jedna više srpska banka posluje.
Ove što su preostale, da li su regionalnog karaktera ili malo veće, koje imaju ekspoziture širom Srbije, prosto boga mole da što pre uđu u proces privatizacije, jer su ih ove tzv. strane, koje su po izuzetno povoljnim uslovima, vašom voljom i voljom guvernera i ministra, došle na naše tržite, satrle i one nemaju više šta da traže, u toj konkurenciji ne mogu da opstanu.
Moram da se vratim na ovo pitanje koje je potegao kolega Jakšić, kada je govorio u prilog tome da dodatno argumentuje ovo što je rekao Mlađan Dinkić, da je to samo u jednom delu, kolega Jakšiću, tačno.
Kada već govorite hipotetički o zakonu o hipoteci, jer to još nije zakon koji se nalazi u dnevnom redu i poslanici nisu uzeli taj zakon u razmatranje, morate da potencirate uvek činjenicu i ono što je tačno. A ne da pokušate da zabašurite to i da kažete, super, i rekao nam je ministar malopre i šta vi hoćete.
On je bio jasan u tome, malo je brzo to ispričao i ja ću vam sada reći polako. To je sve hipotetički. Da li će to da bude ili neće da bude, znate i sami, šta će danas da bude, šta će nama da se desi kada izađemo iz ove sale, predsedniku Skupštine, i da li će neko ne daj bože da se saplete ili će napolje na sunce ili na sneg, to je sve neizvesno. Sve to i da bude, gospodine Jakšiću, to je samo za hipoteku i mogućnost u budućem zakonu za stanove u izgradnji, nove i za kuće, a o čemu je govorio Mlađan Dinkić. Pretpostavljam da vi živite u Srbiji, u realnosti, stvarnosti i da u vašem Pirotu apsolutno vlada ista situacija kao i kod mene u Kragujevcu ili u Zemunu gde je gospođa Radeta i u Požarevcu gde je kolega Arsić.
Problem je u onim nekretninama koje nisu uknjižene. Znači, 95% nekretnina u Kragujevcu nije uknjiženo, čak ni Skupština grada Kragujevca. Zgrada u kojoj stanujem, odnosno stanovala sam, porodični stan 1973. godine napravljen, nije uknjižen. Čitava naselja. Novi Beograd i svi blokovi vode se i dalje kao poljoprivredno zemljište. To je problem i to je ono što građani traže. Džaba da mu obećavate i kamate od 3,5% kada on nema za šta da kupi.
Sada da hoću, a zaista želim kao i mnogi građani Srbije da rešim taj problem i pokušam nešto da uradim, nema šanse, a ljudi su zaista ogorčeni zbog toga, zato što im dan-danas nijedna od tih banaka, ni budući Parivodićev i Dinkićev zakon, ne daju tu mogućnost da tapija ili vlasnički list, pošto je koleginica Radeta inače ekspert za taj deo pravne oblasti, da mogu da zamene uknjižbu. Knjižiće se zgrade i gradovi u Srbiji narednih 20 godina.
To je pitanje, pošto jedan sudija, a sada sam dobila informaciju, radi uknjižbu za ceo Novi Beograd i Zemun, a zamislite vi koliko njemu treba vremena ako bi sada ljudi navalili i krenuli. Vredan je i dobar sudija, kažu oni, ali ne može čovek to da uradi. Sve je to jedan kompleksan problem i nije to tako baš.
Ne možete vi sada da kažete građanima lepo, došli su odlični i povoljni stambeni krediti, sada će taj budući zakon o hipoteci vama da da mogućnost da stavite hipoteku na objekat u izgradnji i on dođe kod neke firme, a obično je to neka građevinsko-urbanistička mafija, koja dobija mogućnost da po gradovima, a naročito u centru, gradi stanove po mnogo većoj vrednosti nego što bi trebalo da bude realna tržišna vrednost.
Tako vam dođe situacija da u nekim delovima Kragujevca, u kome je privreda potpuno propala, gde 40.000 ljudi nema svoj posao ni mogućnost da radi, kvadratni metar stana košta 1.400 evra. Vi onda pitate, da li je to na Menhetnu ili u Kragujevcu, a onda se postavlja pitanje, zašto ne date mogućnost građanima koji mogu da nađu, uslovno rečeno, stare stanove, koji koštaju 600 ili 700 evra, i da li će on da ga kreči, da li će da menja stolariju, to je njegovo pitanje, a to je duplo manje, a negde i troduplo manje.
To su sve stvari koje nije sposoban Dinkić da reši i svi njegovi finansijski stručnjaci, ni eksperti, ni guverner, zato što oni ne prave tako povoljne ugovore kada sklapaju u ime Vlade ugovore sa bankama, već su građani prinuđeni da se snalaze, a uglavnom ne mogu da se snađu. Prvo, to su visoke kreditne linije...
(Predsednik: Vreme.)
...završavam, plate nikakve i bedne i oni koji mogu da uđu u takvu vrstu aranžmana su blokirani zbog ovog najvećeg problema o kome sam sada govorila.

Hvala vam, gospođice Jovanović.
Još neka poslanička grupa o ovom amandmanu? (Ne.) Hvala.
Sledeći amandman koji ćemo razmatrati, nećemo odmah, jeste na član 13, koji je podnela narodni poslanik Gordana Gajić. Njega ćemo razmatrati posle jednočasovne pauze po Poslovniku, moramo da napravimo pauzu od 13,00 do 14,00 časova. Hvala vam.
Posebno posle ovog upozorenja, Skupština donosi zakone, ali ne može da radi na jačanju karaktera, tako da dobro razmislite kada god je u pitanju trošak, pa i sada kada plaćate, a da li ćete plaćati čekom ili kešom. Inače, hvala na dobrim željama, predsednik nikada ne pribegava opravdanju i ne znam otkud, sapleo sam se. Hvala.
(Posle pauze - 14,05.)