Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 145. i 163. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, na Predlog zakona o bankama i u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 10, gde se kaže da se član 10. ovog predloga zakona briše.
Poslanička grupa SRS pokazala je svoj odnos prema ovom zakonu, pa i prema članu 10. ovog predloga zakona, na način kako inače radimo kada Vlada pokuša da nam podmetne nešto kao što je ovaj zakon. Predlog zakona je veoma loš, zato ste nam ovaj predlog dostavili u poslednji čas, da bi nas onemogućili da se pripremimo da o zakonu vodimo kvalitetnu raspravu, zato smo podneli amandmane na svaki član i predložili da se svaki član pojedinačno briše, kako bismo mogli da objasnimo šta mi u stvari mislimo o ovom predlogu zakona.
Ministar je u svom izlaganju ispričao veoma lepu priču o bankama. Istina je, stvarna situacija, sasvim drugačija. Čuli smo od ministra da će pod povoljnim uslovima građani Srbije, donošenjem ovog zakona, biti stimulisani da mogu i da štede, ne znam stvarno ko danas ima mogućnosti u Srbiji da štedi u bankama, kada iz kraja iz koga dolazim, iz Pirota, 95% stanovništva jedva sastavlja kraj s krajem. Ljudi jedva preživljavaju iz meseca u mesec, a daleko od toga da mogu i da štede.
Sve banke u Srbiji koje su na bilo koji način sarađivale sa srpskom privredom, pomagale srpsku privredu, ministar je 2002. godine zatvorio i ostavio na hiljade ljudi u tim bankama bez posla, a na taj način je zatvorio sve fabrike i preduzeća koja su sarađivala sa tim bankama.
Banke za koje ste doneli odluku da odu u sanaciju više i ne postoje, a poslovni prostor tih bivših banaka se ili rasprodaje bez ikakvih tržišnih vrednosti ili se tamo useljavaju ljudi koji su bliski vlasti.
Ima mnogo stvari zašto je ovaj predlog zakona o bankama i član 10. za nas iz poslaničke grupe SRS neprihvatljiv. Nećemo glasati za zakon o bankama, jer ne želimo da dajemo legitimitet ničijoj samovolji.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Stefan Zankov, po istom amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo na ovde jedan, da kažem, kvaran način od strane Vlade dobili Predlog zakona o bankama, koji je sistemski zakon, praktično u minut do 12.
Šta smo mogli drugo da uradimo kao jedina savesna poslanička grupa, koja svoj posao obavlja odgovorno, nego da uložimo veliki broj amandmana kojim tražimo da se članovi ovog predloga zakona brišu. To je bio jedini potez koji smo mogli da povučemo u tom trenutku, jer drugog načina nije bilo da se borimo protiv ovako neodgovorne Vlade.
U suštini problematičan nam je još više predstavnik Vlade povodom ovog predloga zakona, ministar finansija, Mlađan Dinkić. SRS je unazad mnogo govorila o ministru finansija, Mlađanu Dinkiću, i želim da istaknem neke njegove, rekao bih, afere i poteze koji su ostali upamćeni u prethodnih pet godina. Smatram da ministar finansija, Mlađan Dinkić – a iskreno se nadam da je pisao ovaj predlog zakona, mada iz nekog ranijeg iskustva znam da su to otprilike prevodi slovenačkih i nekih sličnih zakona – nema pravo da piše i da brani ovaj predlog zakona, jer je zaslužan za uništenje bankarskog sistema u Srbiji, za uništenje četiri najveće domaće banke i uvođenje stranih banaka, koje bez ograničenja, praktično, iznose ogromne količine novca iz Srbije i koje zarađuju na razlikama u kamatama što se tiče štednje i kredita koje daju građanima Srbije.
Afera Kipar i ono što je govorio Mlađan Dinkić u predizbornoj kampanji pred izbore 2000. godine, kada je DOS sa G17 plus došao na vlast, takođe je nešto što izuzetno opterećuje i govori o silnim milijardama. Kada su pobedili na izborima, onda su svi tražili te milijarde, navodno niko ih nije mogao naći, a postoje i svedočenja nekih njegovih saboraca u tom poslu danas kada više nisu na vlasti i da su određene pare nađene, ali da su onda volšebno nestale po nekim ostrvima.
Da li taj novac danas učestvuje u privatizaciji najboljih srpskih kompanija? To je, po nama, više nego izvesno. Afera oko Nacionalne štedionice, gde su depozitom Narodne banke kupovane firme po Srbiji, i Nacionalna štedionica je protežirana od strane guvernera Mlađana Dinkića, lažno je predstavljena kao državna.
Poslovni prostor ZOP-a je otišao u bescenje, praktično nekim privilegovanim bankama. I veza sa energetskom mafijom je takođe nešto što opterećuje Mlađana Dinkića, kao predlagača ovog zakona u ime Vlade Srbije. Upad u Narodnu banku sa naoružanjem, sa čarapom na glavi, po izjavama svedoka, a to je potvrdio i tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović, koji kaže da mu je to jedino žao i jedina greška u periodu u kome je bio i radio kao ministar policije, zašto nije preduzeo određene mere. Onda se Mlađan Dinkić samoproglasio za guvernera Narodne banke u jednom periodu, pa sve do izbora u Skupštini Srbije i Crne Gore, odnosno SRJ.
Mlađan Dinkić je odgovoran za vraćanje nepostojećeg duga, silne milijarde su ovde u pitanju. Mi smatramo da je on morao da uzme u obzir, kao jedan od najodgovornijih pregovarača u tom procesu, veliku ratnu štetu koju je pretrpela Jugoslavija tokom 1999. godine i zato smatram da je ovaj dug u najvećem delu nepostojeći.
Posle pet godina vladanja Mlađana Dinkića kao guvernera Narodne banke, kao ministra finansija, on nam predlaže zakon o bankama i predlaže nam zakon o pranju novca. Naravno, pet godina je trebalo da se obave svi prljavi poslovi u vezi banaka, da se opere sav novac, da prođe kroz srpsku privredu na jedan legalan način i sada idemo sa tim bankama kao da ničega nije bilo. Hteo bih na kraju da pitam gospodina ministra: gde su milijarde koje su čekale na granici posle 2000. godine i na kojima ste zasnivali kampanju za te izbore koje ste dobili.
Vi ste tu kritikovali brojne takse koje ste posle samo povećavali, kao i pretplatu za RTS. Svedoci smo ovih dana da se ta pretplata ponovo uvodi, sve je to danas novo, sve je bila jedna obična laž i obmana građana Srbije. Hvalite se ogromnim deviznim rezervama koje ima NBS, ali ne pričate ili kažete onako pri kraju da je to u stvari samo ono što je otkupljeno od građana Srbije, znači, u nekom od prethodnih perioda, teških perioda, uštedeli su nešto za crne dane, a ovih dana oni moraju da prodaju, i to dovoljno govori o stanju u kome se nalaze građani Srbije.
Na samom kraju hteo bih u šali da pomenem vašu čuvenu reklamu tih dana 2000. godine. Posle godinu dana ste obećavali auto, posle dve godine decu će navodno građani moći da školu u inostranstvu, a posle tri godine stanove. Prošlo je pet godina. Osim vas i vaših partijskih saboraca to niko nema. Pet godina je prošlo, građani žive sve teže i teže.

Još neka poslanika grupa? (Ne.)
Reč ima ministar Dinkić.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, želim sa ponosom da kažem da sve ono što je bilo u onoj reklami 2001. godine je do poslednjeg ispunjeno.
Poslednja stvar koja je ispunjena su stambeni krediti. Kao što znate, nije tamo bilo putovanja, školovanja u inostranstvu, već su najpre bili krediti za automobile, zatim krediti za putovanja u inostranstvo za godišnje odmore, a zatim i stambeni krediti.
Kao što znate, u doba dok su neki od ovih govornika bili na vlasti, vi ste u bankama koje su navodno pomagale našu privredu mogli samo da dođete na šalter i da vam kažu da ne možete da podignete platu koju ste zaradili, vraćali su vas šalterski službenici i još su vam se smejali u lice, jer dođete i tražite da podignete vašu platu, a bankarski službenik, maltene da vam ne kaže psovku ili neke druge pogrdne reči, jednostavno, samo kažu - nema para, a kamoli da ima bilo kakvih kredita.
Dakle, za razliku od tog perioda kada nije bilo nikakve kreditne aktivnosti u bankama, ponosan sam da je posle deset godina krenula ozbiljna kreditna aktivnost u bankama, mnogostrano su povećani svi krediti, kako preduzećima, pa tako i građanima. Stambeni krediti, koje smo zaboravili, odobreni su još 1990. ili 1991. godine, konačno u ovoj godini se odobravaju sa kamatnom stopom od 4,5% godišnje, zahvaljujući osnivanju Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, koju je ova skupština osnovala zakonom i koja je omogućila da se jedan dobar deo rizika plasmana stambenih kredita smanji.
Takođe, zahvaljujući novom programu Vlade i budžetskom suficitu, mi smo uspeli da plasiramo kredite onima koji su do 45 godina starosti pod subvencionisanim uslovima, i imaćemo tri puta više para za te namene u narednoj godini, upravo zahvaljujući smanjenju javne potrošnje koju smo ostvarili u ovoj godini.
Čuo sam da neki kažu da stanovništvo kraj sa krajem sastavlja. Neću ulaziti u tu opservaciju, jedino se pitam ko su ti ljudi koji 60 miliona evra mesečno u proseku u naše banke stavljaju na ime štednje, jer ove godine se štednja povećala za samo prvih deset meseci za 650 miliona evra i neprekidno raste. Dakle, 200 puta je veća nego 2000. godine, dakle, ne dva puta, nego 200 puta je veća nego 2001. godine i trenutno iznosi 2.100.000.000 evra, a kako se bliži kraj godine sve je veći rast štednje, rekord će biti postignut u novembru, jer je za prvih 20 dana novembra 65 miliona evra uloženo na štednju u naše banke. To su pare građana Srbije, dakle građani Srbije otvaraju štedne knjižice, štede, što je dobro, jer naš cilj je bio od početka, kada sam preuzeo vođenje Narodne banke Jugoslavije nekadašnje, a sada NBS, da povratimo poverenje u dinar, što smo uspeli, da povratimo poverenje u bankarski sektor.
Naravno, ranije su nažalost banke, govorim o periodu koji smo zatekli 2000. godine, bile samo mesto gde ste se nervirali. Dođete na šalter i ne možete da podignete vašu penziju ili platu. Danas ipak imamo daleko jači bankarski sistem, mada duplo manje banaka imamo u našoj zemlji.
Jer nekim bankama koje su radile protivzakonito mi smo bez ikakvog razmišljanja radikalno oduzeli dozvole za rad. Preko 40 banaka je izgubilo dozvole za rad ili su se morale spojiti sa drugim bankama, ali sada smo napravili jedan zdrav bankarski sistem.
Sa ponosom mogu da kažem da danas u bankarskom sistemu Srbije radi daleko više ljudi nego što je radilo te 2000. godine, kada smo krenuli sa reformom bankarskog sistema. Kamo sreće da je u privredi bila slična situacija, da se situacija razvijala sličnim tempom, jer bi zaposlenost u svim segmentima naše ekonomije bila tako uspešna kao što je u bankarstvu.
U bankarstvu, ponavljam još jednom, radi više ljudi nego što je radilo 2000. godine, bez obzira što je u jednom trenutku početkom 2002. godine 8.500 ljudi ostalo bez posla u četiri velike državne banke. Međutim, tada mi to nismo želeli, već je bilo iznuđeno činjenicom da je gubitak u tim nekadašnjim gigantima u bankarstvu Srbije iznosio oko 30% tadašnjeg bruto domaćeg proizvoda ili osam milijardi maraka tadašnjih.
Bila je prekretnica, da li tim bankama ubrizgati svež kapital, a to bi značilo da od građana moramo da uzmemo četiri milijarde evra da bi ubacili tim bankama da bi one nastavile da rade ili da ih jednostavno stavimo u stečaj i da omogućimo bankama, mislim na one ostale koje su zdravo radile, kao i novim bankama koje dolaze na tržište da mogu da počnu da se razvijaju maltene od nule.
Takođe, mi smo odlučili da vratimo staru deviznu štednju, koja nije godinama vraćana. Naravno, to je bio potez koji je omogućio rast poverenja u naš bankarski sektor. Mi smo od 2000. godine do danas vratili oko milijardu evra stare devizne štednje građanima. Time se ponosim, a neki kažu da nije trebalo vraćati štednju, jer to je pravo tih ljudi koji misle, a da nismo vratili milijardu evra stare devizne štednje, siguran sam, ne bi sada imali dve milijarde evra, i samo zahvaljujući vraćanju milijardu evra stare štednje mi sada imamo dve milijarde i sto miliona.
Isto tako, da nismo merama ekonomske politike stvorili uslove za budžetski suficit, nikada ne bismo oborili kamatnu stopu na stambene kredite na 4,5% godišnje. Takođe mi smo platni promet iz tadašnjeg ZOP-a efikasno preneli u naš bankarski sistem. Svestan sam da su mnogi plašili tada građane, ako ne bude ZOP radio platni promet banke će napraviti pravi kolaps. Međutim, ništa se od toga nije dogodilo. Doduše, jeste u Sloveniji, Bosni i Hrvatskoj, a mi smo sve njihove zamke i greške izbegli i zaista vrlo efikasno platni promet uveli u naš bankarski sistem.
Sada banke to rade veoma efikasno. To je omogućilo i ekspanziju platnih kartica.
Pre nekoliko godina Srbija, nažalost, nije koristila platne kartice. Ljudi su verovali samo gotovini. Danas imamo preko tri miliona izdatih platnih kartica, tako da je zaista po svim parametrima i pokazateljima, ne samo onima koje Vlada Republike Srbije pokazuje, već koje ustanovljavaju u svojim izveštajima međunarodne relevantne finansijske institucije, kao što su Svetska banka i Evropska banka za obnovu i razvoj, najbrža i najefikasnija reforma, sa najvećim pozitivnim efektima, upravo u bankarstvu izvršena.
Sada smo došli do nečega što je bio ideal mnogih generacija, a to je da se banke iz Srbije mogu širiti i van granica Srbije. To će sigurno neke od poslanika više ili neke manje obradovati, a siguran sam da će vas više obradovati, ali činjenica je da će sada neke srpske banke moći da otvore svoje aktivnosti van sadašnjih granica Srbije. Tako će u prvom kvartalu sledeće godine Komercijalna banka, koja je u većinskom vlasništvu Republike Srbije, aplicirati za licencu u Bosni i Hercegovini i siguran sam da će od strane građana Bosne, pre svega od Republike Srpske, biti dočekana sa odobravanjem, s obzirom da je ideja da ta banka finansira investicije srpskih preduzeća na teritoriji ove republike.
Međutim, do pre godinu ili dve dana nije bilo moguće, nisu stvoreni uslovi da naše banke mogu da izađu izvan granica Srbije, tako da konačno sa ponosom mogu da kažem da smo dostigli taj nivo razvoja bankarskog sektora, da ne moramo samo da vodimo računa o teritoriji Republike Srbije, već da su iznikle i neke domaće banke koje su u stanju da odu i van granica Srbije, kao što recimo Italijani dolaze kod nas, kao što dolaze Nemci, Francuzi, a sada Srbi mogu sa svojom bankom da izađu van granica Srbije. Mislim da je to zajednički uspeh i Narodne banke Srbije i Vlade Republike Srbije.
Naime, ukupna štednja u Komercijalnoj banci trenutno iznosi 400 miliona evra. To je banka broj jedan po poverenju građana Srbije. Bez obzira što postoje strane banke, građani Srbije su najviše svojih štednih depozita poverili Komercijalnoj banci. Ima nezavisan menadžment, ljude koji nisu članovi ni jedne političke stranke, i zaista u ovih poslednjih godinu dana uspeli su da podignu značajno performanse ove institucije i to će im omogućiti da krenu van granica Srbije.
Takođe, slično planiramo vezano za još neke institucije iz finansijske oblasti gde je Srbija većinski vlasnik.
Želim da kažem, pošto se to ovde pominjalo, da je ova Vlada Republike Srbije uspela da povrati pravo blokirajuće manjine, kontrolni paket akcija u Nacionalnoj štedionici, nakon što je prethodna vlada to izgubila.
Naime, posle formiranja nove vlade zatekli smo 10% vlasništva u Nacionalnoj štedionici, 10% vlasništva države Republike Srbije, a sada imamo 37%, zahvaljujući odlukama koje smo doneli i sproveli u poslednjih godinu dana.
Time smo stekli pravo blokirajuće manjine. Grčki partner, koji je preuzeo od manjinskih akcionara akcije, ne može ni jednu stratešku odluku da donese bez saglasnosti Vlade Republike Srbije, jer ko god u bankama ima preko 25% akcija, ima pravo da blokira neku odluku ukoliko nije u državnom interesu, tako da mi sada nastavljamo razgovore sa grčkim suvlasnikom, ali ćemo koristiti pravo blokirajuće manjine u svim slučajevima gde bi eventualno bio ugrožen nacionalni interes Srbije.
To nismo imali pre godinu dana. Pre godinu dana smo imali samo 10%, zahvaljujući indolentnosti prethodne vlade. Povratili smo sada to učešće na 37%.
Imamo još nacionalnih banaka - Poštanska štedionica. Sećate se kako je bilo pre godinu dana vezano za isplatu penzija. Ljudi su dolazili, čekali su danima na isplatu penzija. Poštanska štedionica, koja je servisirala tu isplatu, to nije efikasno organizovala. Sve dok se u to nije umešala Vlada Republike Srbije, Javno preduzeće Pošta Srbije radilo je tako, a sada su efikasno organizovani i penzioneri mogu odmah da dobiju svoj novac onda kada su isplate u pitanju.
Naravno, želeo bih da penzioneri više koriste i platne kartice i da preko bankomata podignu taj novac, a ne da čekaju u redovima. Nažalost, ima onih penzionera kojima je prijatno da se druže dva puta mesečno i umesto da dođu da preko reda, preko bankomata, gde nema nikakve gužve, podignu novac, njima je draže da popričaju sa komšijom o tekućim zbivanjima i na taj način da ostvare svoje pravo.
Ali, Poštanska štedionica će takođe ostati u nacionalnom vlasništvu. Dakle, u ovom trenutku Srbija ima nekoliko nacionalnih banaka, koje su male po broju, ali po snazi su veoma jake. Ponavljam još jednom jer mislim da je to jako važno za sve vas koji donosite odluke o ovom sadašnjem zakonu o bankama, neke od ovih naših srpskih banaka konačno mogu da izađu i van granica Srbije.
Neće Bosna biti jedina zemlja gde će se izaći. Ići će se i u Makedoniju i u neke okolne druge zemlje. Znam da su to mali koraci, ali do pre godinu dana nismo mogli, jedva su neke naše banke konkurisale stranim bankama ovde. Sada kada su jače od nekih stranih banaka, stekli su se uslovi da izađu i van teritorije Srbije.
Ovaj zakon zbog toga mora i želi da uvede veći red u kontrolu samih banaka, da se ne desi nikada ono što se dešavalo u prethodnom periodu da, kada date novac banci na štednju, da ga banka potroši.
Da li je to bilo pod državnom prisilom, da li je to bilo u Titovo doba ili neko drugo, nije važno, ali bio je sistem da ste davali novac bankama na štednju, 20 milijardi maraka u bivšoj Jugoslaviji ili 8,7 milijardi maraka u Srbiji dato je bankama na štednju 60-tih, 70-tih i 80-tih godina. Banke su taj novac plasirali negde gde nikad nisu mogle taj novac da naplate i nastao je problem stare devizne štednje.
Neki su pravili Jezde i Dafine 90-tih godina. Ja sam taj novac vraćao, kao i novac na ime stare štednje. Kada kažem ja, ne mislim na sebe lično, mislim na Narodnu banku Srbije i Vladu Republike Srbije. Dakle, država je uspela, i time se zaista ponosim, da konsoliduje bankarski sistem. Trenutno bankarski sistem Srbije spada među najjače bankarske sisteme u jugoistočnoj i centralnoj Evropi, a ovim zakonom biće još jači. Hvala.

Hvala. Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Milivoje Vuković.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Za reč se javila narodni poslanik Vjerica Radeta, pa će reč imati gospodin Vuković.

Gospodine Vukoviću, neću preterano dugo i neću o vašem amandmanu, o tome ćete vi govoriti, ali ne mogu zaista a da malo ne popričam sa ministrom ovako posle onakvog finog njegovog izlaganja.
Ministre, pre neki dan sam vas zamolila, kada govorite u Narodnoj skupštini da ne pričate o zemlji dembeliji, već da pričate o zemlji Srbiji. Sve je to lepo što ste vi ispričali, samo to tako nije i toga nema. Mi četiri godine pokušavamo od vas da saznamo zbog čega ste ukinuli velike, najveće srpske banke, a vi ste danas konačno rekli da ste to uradili zbog namrgođenih službenika koji nisu dali građanima plate na šalterima, tako ste počeli malopre svoje izlaganje.
Ovo što ste pričali o kreditima i o tome da ste vi ponosni na sve ono što ste uradili za sve ove godine, na to kako ste, vi kažete radikalno, pozatvarali banke, kažem vam da se banke ne zatvaraju radikalno nego ekspertski. Vi ste ih ekspertski zatvorili. Reći ću vam na sve ovo jednu srpsku narodnu poslovicu i to samo njen prvi deo: "Čega se pametan stidi..."
Gospodine ministre, pratite malo ono što dobri ekonomisti u Srbiji upozoravaju građane Srbije, da im se ne desi ono, a vi volite da se upoređujete sa Hrvatskom, što se desilo građanima Hrvatske, da su se izprezaduživali, a to se očigledno već sada dešava i građanima Srbije.
Činjenica jeste da postoji mogućnost da se podignu krediti, ali je takođe činjenica da su preskupi krediti. Priznajte, vi to dobro znate da izračunate, kažete da je omogućeno da se uzimaju krediti i da se ide na godišnji odmor.
Tačno je, ali ako je neko uzeo kredit da ide na godišnji odmor ove godine, izračunajte sa kamatama koje mora da plati, nema šanse da do idućeg godišnjeg odmora isplati taj kredit. Kako će onda iduće godine na godišnji odmor? Sve što nudite može da se ispuca sad u ovom periodu i kraj. Ko će da vraća te kredite, od kojih para će građani da vraćaju te kredite i tu mogućnost korišćenja platnih kartica?
Što se tiče stambenih kredita, gospodine Dinkiću, nemojte ovde da govorite nešto što nije tačno, što nije istina. I vi sami znate da imate problema, i vi i banke, koje su i spremne da daju te stambene kredite, da građani ne mogu da uzimaju stambene kredite, to sam vam pre neki dan govorila, zato što nemaju nekretninu na koju mogu da upišu hipoteku, da ovo što je predviđeno zakonom o hipoteci, koji je dostavljen narodnim poslanicima, takođe nije dobro rešenje. O tome sam razgovarala sa vašim kolegom Parivodićem. Naravno, o tome ćemo govoriti kada taj zakon bude na dnevnom redu.
Nemate pravo da obmanjujete građane Srbije, da im kažete: evo, možete da uzmete stambene kredite, to nikad do sada nije bilo. Prvo, nije tačno. To je nekad bilo mnogo povoljnije i mnogo lakše nego sada, pa onda zaista u jednom periodu nije bilo. Sad ponovo mogu da se uzimaju stambeni krediti, ali sad, faktički, stambeni kredit može da uzme samo neko ko ima stan, pa može da poveća kvadraturu ili ko ima kuću, pa da kupi stan itd. Građani koji nemaju rešeno stambeno pitanje, nemaju mogućnost ni da ga reše ovim kreditima koje vi nudite.
Neću da govorim ni o tome koliko su povoljni, koliko su nepovoljni ti krediti. Jednostavno, to što pričate nije primenjivo i to svi građani u Srbiji znaju. Nije lepo da stanete ovde i da pričate građanima koji to ne mogu da opovrgnu i ne mogu da vam odgovore, da im kažete: dragi građani Srbije, navalite, uzimajte stambene kredite, kad oni znaju da to nije moguće.
Dakle, mnogo lepog ste ovde rekli, ali izašla sam samo da kažem, u stvari, svi koji su vas slušali mnogo dobro znaju da ništa od toga što ste rekli nije tačno. To što ste vi rekli jeste spisak lepih želja, možda vaše dobre namere da to jednog dana tako bude, ali nažalost, ministre, Srbija je mnogo daleko od takvog ideala o kojem ste vi ovde malopre govorili.

Hvala, gospođo Radeta, što smo se vratili na temu.
Reč ima gospodin Dinkić.

Upravo ovo šte ste vi rekli i mi smo uočili da jeste problem: da se stambeni krediti odobre ukoliko nemate hipoteku. Međutim, ministar Parivodić i ja smo zajedno radili na novom zakonu o hipoteci, koji će biti, nadam se, vrlo brzo razmatran u Skupštini.
Jedan član smo napravili gde se omogućava davanje stambenih kredita i za one objekte u izgradnji. Drugim rečima, možete za kuću da uzmete kredit, pa da krenete da je gradite, pa na ono što se gradi se stavlja hipoteka. Dakle, ne morate na početku da imate neku hipoteku. To je jedna stvar.
Druga stvar, primetili smo u praksi realizacije ovih stambenih kredita da postoje problemi, da su sudske takse za uknjižavanje jako visoke. Predložio sam ministru pravde da izmeni Zakon o sudskim taksama u delu uknjižavanja stambenih kredita i kredita za kuće, kod onih banaka koje imaju sklopljen ugovor sa Nacionalnom korporacijom za osiguranje stambenih kredita o osiguranju kredita.
Predlog je da se potpuno ukine sudska taksa za uknjižavanje, kako bi što više ljudi moglo da dobije te kredite i da ne plati uknjižavanje, a mi bismo onda direktno preneli samim sudovima taj izgubljeni prihod. To su neki od predloga koji bi trebalo da se nađu ovde i da omoguće dalji razvoj ovog tržišta.
Inače, do sada, samo za ovih dva meseca imamo oko 400 stambenih kredita isplaćenih građanima, koji su ih već podigli putem ovog našeg programa subvencionisanja kredita. Naravno, mi smo tek počeli sada sa time i očekujem da će u narednoj godini, kada imamo daleko više sredstava, to biti veći iznos. Ono što uočavamo u praksi, mi pokušavamo da promenimo. Zato donosimo zakon o hipoteci. Plus smo uočili da su jako visoke sudske takse. Predlog je da ih ukinemo, a da onda nadomestimo sudu prihode direktno iz budžeta.

Upravo je gospođa Radeta i gospodin Parivodić, kao što nas je obavestila, i čitav niz poslaničkih grupa je razgovarao o poboljšanju Predloga zakona i nadam se da ćemo svi pomoći u tome.
Gospodin Vuković ima reč, njegov je amandman.