Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pre nego što počnem da obrazlažem amandman na član 10. zakona o komorama, samo da postavim vama jedno pitanje, ali vas molim za pošten odgovor. To pitanje glasi: da li ste vi uopšte čitali ove amandmane koje je podnela poslanička grupa SRS? Bez obzira šta vi rekli, mislim da vi to niste pročitali, ni vi ni stručna služba, pravnici iz vašeg ministarstva, a evo sad ću vam, gospodine ministre, reći zbog čega sam vas to pitao.
To se lepo vidi i na osnovu člana 36, odnosno amandmana na član 36. Naravno da ove amandmane neću komentarisati, to će uraditi doktor veterinarske medicine gospodin Milković, ali amandman na član 36, gde se kaže sa kim će komore sarađivati, pa se između ostalog navodi Srpsko lekarsko društvo i ostale institucije, a onda je gospodin Milković rekao "kao i organizacijama dobrovoljnog osiguranja", vi niste prihvatili. Gospodin Milković je hteo samo da vam pomogne da ovo rešite na jedan bolji način.
Zatim, amandman na član 43. koji je podneo prof. dr Mileta Poskurica, a u članu 43. se kaže koje disciplinske mere mogu da se izreknu. Poslanička grupa SRS ostaje pri tome da javna opomena i novčana kazna u visini do 20% mogu da se izreknu onim prekršiocima disciplinske ili druge odgovornosti predviđene statutom ili drugim aktima koje bude donosila skupština komore, ali privremena zabrana samostalnog rada u obavljanju određenih poslova zdravstvene delatnosti i privremena zabrana samostalnog rada u obavljanju zdravstvene delatnosti, to je nešto što sigurno ne može da reguliše skupština, odnosno ne može biti regulisano komorom.
Na kraju, član 49, na koji je amandman podneo prim. dr Milivoje Vuković, takođe govori da ovi amandmani nisu pročitani, jer se kaže da nadzor nad zakonitošću rada i aktima komore vrši ministarstvo nadležno za poslove zdravlja. To je po nama potpuno neprihvatljivo, a o tome je nešto govorio i gospodin Petar Jojić, da ste morali malo da konsultujete i Ustav Republike Srbije pre nego što ste prešli na odbacivanje ovih amandmana.
No, vi ste nama učinili jednu dobru uslugu, što ste ostavili mogućnost poslanicima Srpske radikalne stranke, dakle poslanicima najvrednije poslaničke grupe u ovom visokom domu, da dodatno obrazlože o čemu se tu radi, jer mi amandmanima naravno nismo mogli da ukažemo na sve propuste ovog zakona i onda su, kao što je i gospodin Momčilov, i drugi doktori govorili o tome. Videla je i stručna javnost Srbije i narodni poslanici u republičkom parlamentu koji su to hteli da prate, a kojima je ova oblast veoma bliska, o čemu se tu radi.
Jedan narodni poslanik je rekao da nema nikakvih predrasuda o tome ko je podneo amandman, ako je on kvalitetan i dobar biće usvojen od strane njegove poslaničke grupe. Doći će vrlo brzo i dan za glasanje pa ćemo videti i tu iskrenost.
Hteo sam da sagledam član 10. sa aspekta pravnika. Kolege poslanici iz poslaničke grupe SRS su sa stručnog aspekta dosta govorili o ovom zakonu i još će govoriti. Ja ću malo da komentarišem svoj amandman na član 10.
Moj amandman na član 10. predviđa da se u stavu 1. ovog člana brišu reči "odnosno ogranak komore". Gospodin Ilić je govorio o tome da izbegnemo skupu administraciju. Rekao je da želimo da nam doktori budu u zdravstvenim ustanovama, da budu blizu građana Srbije, da znatno utiču na poboljšanje zdravstvenog stanja, kako primarnog, tako i onog drugog kasnije. To isto žele poslanici poslaničke grupe SRS. Gospodin Paja Momčilov je ukazao na sve mane i probleme ovog zakona o komorama.
Moram da budem iskren i da vam priznam da su zdravstveni radnici iz Rađevine, Azbukovice, Gornjeg Jadra, Loznice ovaj zakon očekivali kao nešto što će umnogome da promeni njihove uslove rada i da unese jedno veliko poboljšanje. Oni nisu sada zadovoljni sa ovim što je predviđeno ovim zakonom, jer uglavnom žele se preduzeti i određene sankcije, iako, vi to kažete, a posebno je to apostrofirao gospodin Ilić, nema nameru te vrste. Ima, ministre, jer to stoji u odredbama ovog zakona, tako je naprosto rečeno.
Zatim, mi smo protiv licence i mi smo to isticali i povodom nekih ranijih zakona gde je bila predviđena licenca, a pogotovo ovde. Vaše školovanje za obavljanje tog poziva traje šest godina. Zatim, tu su razne specijalizacije i subspecijalizacije koje traju četiri i više godina i na kraju polaganje stručnog ispita.
To je nešto što dovoljno kvalifikuje svakog od zdravstvenih radnika da može ukoliko on tom poslu prilazi sa ljubavlju da ga obavlja kvalitetno.
Kao kada bismo sada u nekim drugim profesijama i zanimanjima predviđali neke dodatne uslove. Znate, za obavljanje sudijske funkcije potrebno je da neko bude diplomirani pravnik, da ima položen pravosudni ispit i, naravno, određeni broj godina kao uslov radni staž, što ne znači da onaj ko ispunjava sve te formalne uslove bude na kraju i dobar sudija. Neko će se u praksi afirmisati ili neće.
Zato smatramo da ovu licencu ne treba ni u kom slučaju prihvatiti. Stičem utisak i čitajući nešto između redova ovde, pošto vi toliko insistirate na toj licenci, a kolega koji je govorio pre mene kaže da tamo sede sve doktori i da oni neće biti jedni protiv drugih...
Moguće je da neće biti, ali će se tu napraviti neke grupe gde će možda za obavljanje privatne prakse uslov biti licenca, pa ćemo onda nekome dati tu licencu ili nećemo. To će u praksi sigurno biti tako, možda i kao pojedinačni slučajevi, ali moramo da ukažemo na to i moramo da računamo da se to može desiti.
Imamo izuzetno dobro i povoljno mišljenje o najvećem broju zdravstvenih radnika. Gospođa Vjerica Radeta je iznela jedan slučaj. On nije jedinstven u praksi. Njih ima više. Ja mogu da iznesem i jedan pozitivan primer iz jednog malog mesta, iz Ljubovije, gde pripadnici Doma zdravlja u Ljuboviji, bez obzira da li su medicinske sestre, medicinski tehničari ili se radi o lekarima, svoju funkciju obavljaju na jedan izuzetno korektan i kvalitetan način, naravno u skladu sa materijalnim uslovima koje im taj dom zdravlja pruža i u skladu sa mogućnostima da se oni edukuju u vršenju tog posla.
Nije redak slučaj da jedan ili više lekara iz tog doma zdravlja pacijenta pozovu kući da vide kako je posle određenog tretmana. Računamo da je najveći broj zdravstvenih radnika u Srbiji takav, ali sigurno ima i onih drugih slučajeva.
Zatim, kada se kaže šta su poslovi komore, postoje povereni i ostali poslovi. Kada se analiziraju malo povereni poslovi stiče se utisak da ministarstvo nadležno za poslove zdravlja, kao i neka druga ministarstva, želi određen deo poslova i odgovornosti sa sebe da prenese na ove komore i ponegde u ovom zakonu komore mogu da se čitaju i kao agencije, ono što smo pri drugim ministarstvima imali umesto komora - agencije. Otprilike, ovde je sličan slučaj.
Videli ste, gospodine ministre, da mi na određen broj članova nismo uopšte reagovali, nismo komentarisali - organi komore, to je nešto što je uobičajeno, kao i niz drugih stvari. Nismo imali posebne primedbe, nismo ih ni iznosili.
Stoga ovu skupinu amandmana koju je podnela poslanička grupa SRS, čini mi se bez izuzetka, a da bi ovaj vaš koncept prošao, treba prihvatiti i onda bi zakon bio prihvatljiviji i u praksi bi bio sigurno kvalitetniji nego što će biti ukoliko se amandmani Srpske radikalne stranke ne prihvate.