Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je zakon o hipoteci, zakon koji se nekim čudom našao na ovom skupštinskom zasedanju, jer na osnovu onoga što smo pre par nedelja imali priliku od ministra Mlađana Dinkića da čujemo, kada je u pitanju ekonomska politika Vlade, ovaj zakon nije trebalo da se nađe na današnjem zasedanju, jer on podstiče ličnu potrošnju.
U svakom slučaju, on onemogućava cilj Vlade da se smanji inflacija koja je predviđena za narednu godinu u iznosu od 9%, u šta niko ne veruje u ovoj zemlji. Ipak, u svakom slučaju, očekivali smo da Vlada ima doslednu ekonomsku politiku, da bar delimično ima viziju kuda vodi ovu zemlju i kako će građani Srbije živeti u narednoj godini.
Očigledno, kroz ovaj zakon koji je, na neki način, sličan Zakonu o lizingu, možemo da vidimo šta će on da donese za građane Srbije.
Zakon o lizingu, u iznosu duga koji uzimaju građani Srbije, samo nekih 10-15% ide u investicije, a sve ostalo ide na ličnu potrošnju, pre svega na automobile, pa će i ovaj zakon značiti da će građani Srbije svoje stanove zalagati, podizati kredite koji će isto tako kroz ličnu potrošnju podsticati inflaciju i stvoriti veliki problem kompletnoj privredi Srbije.
Što se tiče obrazloženja ovog zakona, čini mi se da se ono ponavlja iz zakona u zakon, kada su u pitanju zakoni iz oblasti bankarskog sektora, pre svega, obećava se ulaganje, strane i domaće investicije. U ovom slučaju se čak obećava i niža cena novca na našem tržištu.
Očigledno je, bez obzira na sve mere koje je Vlada preduzela u prethodnom periodu, da do toga nije došlo, a neće doći ni ovaj put, jer je tražnja za kreditima ono osnovno što određuje kamate na bankarskom tržištu.
Činjenica je da je Vlada ukinula čekove pre nekih godinu dana, da su građani ostali bez mogućnosti da se, na neki način, beskamatno zadužuju i da su primorani da danas od banaka uzimaju kredite po jako nepovoljnim uslovima.
U svakom slučaju, s obzirom na jako lošu ekonomsku politiku, zavisno od tih kredita, i ubuduće će potražnja za kreditima biti izuzetno velika.
Dok god ne regulišemo tržište rada, dok god imamo ovako veliku disproporciju između ponude i potražnje, kada je u pitanju tržište rada, dok god imamo ovako nizak privredni rast, malu privrednu aktivnost, nema razloga da očekujemo bilo šta dobro. Kada su u pitanju krediti, kamate će biti velike, bez obzira na ovaj zakon. Ovaj zakon sasvim sigurno od toga neće ništa promeniti.
Potpuno bih se složio sa mojim kolegama da u ovom zakonu ima dosta nelogičnosti, nekih rešenja i instituta koji su neprimereni, koji bitno favorizuju prava poverilaca, a zanemaruju prava dužnika.
Što se tiče hipoteke na neizgrađene objekte, ona je unesena u zakon, pretpostavljam, da bi se prikrili svi nedostaci ovog zakona, da bi se marketinški eksploatisao taj institut, u nadi da građani Srbije neće prepoznati sve one nelogičnosti i sva ona loša rešenja koja ovaj zakon nudi.
Sasvim je sigurno da neizgrađeni objekat nije u potpunosti definisan i, kao takav, teško može biti predmet hipoteke. Sve ono što su o katastru i zemljišnim knjigama govorili moji prethodnici, mislim da je potpuno jasno.
Ovaj institut je očigledno neizvodljiv, a s obzirom na siromaštvo koje vlada u Srbiji, zahvaljujući politici ove vlade, nema ni razloga da banke ulaze u tako rizične poslove, kada na stotine hiljada građana danas ostaje bez posla i kada je u situaciji da ne zna kako će da preživi naredni mesec.
Banke će se, sasvim sigurno, odlučivati za one vidove kredita koji su znatno manje rizični, znači, tamo gde već postoje objekti – ići će se eventualno na te hipoteke.
Kada govorimo o ovom odnosu dužnika i poverilaca, mislim da nijedan do sada donesen zakon u ovoj skupštini nije ovoliko ponizio, odnosno stavio u situaciju dužnike da su u rukama poverilaca, da u potpunosti zavise od poverilaca, a od samog starta se nalaze u jako teškoj situaciji, jer je obično iznos kredita i hipoteke koja se stavlja, na osnovu tog kredita na nepokretnost, dva do tri puta, što je sasvim neprimereno.
To najbolje pokazuje kolika je potražnja za finansijskim sredstvima u našoj zemlji i kolika je ta disproporcija između ponude i potražnje novca.
Definitivno nije izgrađeno tržište nekretnina. Što se tiče tržišta hipoteka, verovatno će ovim zakonom ono zaživeti i biće prilike da se u nekom narednom periodu razvije. Ali, činjenica je da nemamo razvijeno tržište nekretnina. Imamo činjenicu da ni cene stanova, kuća, objekata, nisu realno definisane.
Naročito je veliki problem sa cenom zemlje. Izuzetno je niska cena zemlje. Mislim da je osnovni razlog za donošenje ovog zakona baš u želji da se što pre po niskim cenama otkupi zemljište i stanovi građana, jer ova loša politika Vlade najviše pogoduje manipulativnom kapitalu i eventualnim špekulantima, zelenaštvu u Srbiji, koje se sve više širi kroz pojedina zakonska rešenja.
Veliko je obećanje predlagača i Vlade, kada je u pitanju ovaj zakon, u odnosu na preduzetništvo, na mala i srednja preduzeća. To se u potpunosti ne uklapa u politiku SRS. Želja SRS je da se privredi pomogne kroz što jeftinije kredite. To je jedini način da dobijemo jeftiniji proizvod, proizvod sa kojim možemo na inostrano tržište, što je jedini spas za našu privredu, kao i forsiranje kredita kroz Fond za razvoj.
Nažalost, ova vlada ima drugačije mišljenje. Ovi hipotekarni krediti koji se nude u svakom slučaju su znatno skuplji. Plašim se da će za veliki broj malih i srednjih preduzeća to biti njihov kraj, jer pod ovakvim uslovima, kakve propisuje zakon, neće biti šanse da mala i srednja preduzeća na vreme i u nekom razumnom roku vrate svoje obaveze.
Bilo bi potrebno istaći još par instituta. Istina, nisam pravnik, ali mi je potpuno nelogično da se sa potraživanjem može nastaviti i posle zastarelosti roka potraživanja. Taj institut nisam potpuno razumeo.
To pokazuje na najbolji način da su se favorizovali poveriocu, ukoliko su ušli u međusobni ugovorni odnos, u svakom slučaju, institucija koja daje kredit morala je da zna na koji objekat i na koju imovinu je dat taj kredit.
Kažem, on je obično višestruko manji od vrednosti same imovine. Nema razloga da se dodatno obezbeđuje i ostalom imovinom dužnika. Mislim da su to ona dva instituta koja na najbolji način pokazuju da ovaj zakon nije urađen i izbalansiran s pravima dužnika i poverilaca.
Što se ove oblasti tiče, bitno je da Vlada preduzme ozbiljnije napore kada je dalja legalizacija objekata u pitanju, jer znate da smo s tim započeli. Ali, veliki broj objekata još uvek nije legalizovan.
Potrebno je uraditi mnogo ozbiljniju analizu i prepoznati razloge zbog čega nije došlo do te legalizacije i da bi ovaj zakon, u suštini, mogao da zaživi u nekom narednom periodu.
Žao mi je što na kraju moram da kažem, čini mi se da ovaj zakon u suštini reguliše otimačinu stanova i kuća građana Srbije. On može da bude jedino u korist banaka i manipulativnog kapitala, nikako u korist građana Srbije, jer su građani Srbije lošom ekonomskom politikom dovedeni u situaciju da žive od danas do sutra.
Sam zakon, u stvari, predstavlja možda vrhunac beščašća ove vlade. Umesto da je Vlada nastojala da popravi socijalni i ekonomski položaj građana i da im omogući da pristojno žive od svog rada i od svojih plata, ona ih gura u situaciju da prodaju svoje stanove i tako ostanu bez onog što im je jedino ostalo vredno od imovine koju nisu izgubili u prethodnom periodu, od kada se sprovodi ovakva politika.
U svakom slučaju, SRS neće glasati za ovaj predlog zakona. Zalažemo se da se donese zakon o hipoteci koji bi bio znatno realniji, primereniji našoj situaciji, interesima građana Srbije, srpskog preduzetništva, a to, u svakom slučaju, nije ovaj zakon. Hvala na strpljenju.

Hvala vama, gospodine Antiću. Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, potom narodni poslanik Nemanja Šarović, pa narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.

Dame i gospodo, Predlog zakona o hipoteci o kom danas ovde govorimo niti je nešto epohalno, niti je revolucionarno, kako pokušava u javnosti da se predstavi i kako je to ministar Parivodić, doduše ne za ovom govornicom, nego mnogo više ovih dana u medijima, pokušavao da predstavi građanima Srbije.
Ovde je ipak uvažio i ovaj parlament i očigledno zna da su poslanici, koji će govoriti o ovom, njegove kolege po struci i da mogu i da hoće argumentima da govore, pa je ministar i sam stavio do znanja da je svestan da ovo nije, kako je rekao, perfektan zakon. Naravno, mislim da nije ni blizu perfektnog. Zašto sam rekla da ovo nije ni epohalno ni revolucionarno?
Tačno je, neko od kolega je rekao da do sada nismo imali u našem pravnom sistemu zakon o hipoteci. To je tačno. To ne znači da nije bilo pravnog osnova za upis hipoteka na nepokretnosti. Toga je bilo, toga ima i to se i danas u Srbiji radi, i godinama unazad se radilo.
Postoje problemi zašto to nije efikasno, zašto na svaku nepokretnost ne može da se upiše hipoteka, a to jeste tema o kojoj govore srpski radikali, o kojoj ću i ja da govorim i koja je svakako opterećenje i Vladi Republike Srbije i vama, gospodine Parivodiću, u to verujem.
Ovo je moglo da se reši na potpuno drugačiji način. Založno pravo, odnosno založni objekat jeste uknjižena nepokretnost.
Malopre ste gospodinu Krasiću rekli da ne mislite ovako, kada je on rekao da je to tako. Tvrdim vam da jeste. Tu leži problem upisa hipoteke.
Mi imamo zemljišno-knjižna odeljenja sudova i katastar nepokretnosti, i to su kuće i ustanove u kojima se vode javne knjige u kojima se upisuju i knjiže objekti na koje može da se upiše hipoteka.
Problem koji postoji u Srbiji, i mislim da to svi znaju, bar većina, a pogotovo građani koji se susreću sa tim, jeste da je danas u Srbiji otprilike 60% nepokretnosti neuknjiženo. Mislim da imate taj podatak, ministre, i to jeste tačno. Zašto je to tako?
Ne treba nam za uknjižbu svih izgrađenih objekata, uz građevinsku dozvolu, ni nov zakon, ni neka nova ustanova, treba da se postigne efikasnost rada opštinskih sudova, zemljišno-knjižnih odeljenja tih sudova.
Treba nam, verovatno, i više sudija koji će da rade taj posao i govorićemo posle ovoga i o sudovima, i biće prilika da i vašem kolegi, ministru Stojkoviću, to kažem, da se ne vodite idejom Mlađana Dinkića, vašeg kolege ministra, čija je kompletna ideja, kada je u pitanju Srbija – što više otkaza, što više smanjenja radnih mesta.
To u nekim ustanovama nije moguće, konkretno, nije moguće u zemljišno-knjižnim odeljenjima sudova, ukoliko hoćemo da sva imovina u neko dogledno vreme bude uknjižena. Svi mi koji smo nekad bili u tom poslu, koji smo zainteresovani i koji smo i sada u tom poslu, znamo da više nema tehničkih smetnji za uknjižbu objekata koji su izgrađeni uz građevinsku dozvolu, zato što su više puta izvršena avionska snimanja.
Potrebno je da se u katastarskim operatima to stanje ucrta, pa ako treba, da se tamo zaposli još ljudi i da se maksimalno angažuju oni koji već rade. Da se na određeno vreme, ako nema potrebe – na neodređeno, zaposli jedan broj geometara, koji će to da unesu u katastarske operate, da bi mogao da se uradi prijavni list i da bi se taj prijavni list dostavio zemljišno-knjižnom odeljenju suda. I vi, kao bivši advokat, znate da je takva procedura.
Znači, da se na osnovu tog prijavnog lista vrši uknjižba. Ničeg spornog nema kada su u pitanju objekti koji su građeni sa građevinskom dozvolom. Naravno, dovršeni, slažem se, jer ako je građeno uz građevinsku dozvolu, mora da dobije, to sam ispustila, upotrebnu dozvolu da bi mogao ove druge poslove da radi.
Sledeći problem su objekti koji su izgrađeni bez građevinske dozvole i koji se u narodu zovu nelegalni. Ne mislim da su nelegalni, ako je neko svojim parama izgradio objekat, a nije mogao od nadležnog opštinskog organa da dobije urbanističke uslove i građevinsku dozvolu na svojoj parceli, zato što je neko propustio 10, 20, 30 ili 50 godina unazad da radi regulacione planove.
To građani ne smeju da trpe. To za srpske radikale nisu nelegalni objekti, već objekti izgrađeni bez građevinske dozvole. Zakon o planiranju i izgradnji je to rešio na vrlo nesrećan način. Kada smo o tom zakonu govorili, mi, srpski radikali, upozoravali smo tada ministra Šumarca da predlaže i da će tadašnja skupštinska većina usvojiti neprimenjiv zakon.
To se desilo i imamo taj zakon. Imali smo onu najezdu – navali narode, plaćaj taksu, prijavi sve objekte koji su izgrađeni bez građevinske dozvole. To stoji u opštinskim pisarnicama, nema uslova da se po tom zakonu ti objekti legalizuju, iako bi trebalo, valjda je cilj bio da svi ti objekti dobiju građevinske dozvole.
Dakle, to je druga vrsta problema. U februaru će biti dve godine kako smo podneli zahtev za stavljanje van snage tog veoma lošeg i neprimenjivog Zakona o planiranju i izgradnji. Taj zakon do danas nije došao na dnevni red.
Nije ovo uvod, nego nešto što je vezano, bez čega ne može da se govori o ovom zakonu o hipoteci. Sve ovo sam ispričala da bih objasnila, pre svega građanima Srbije, da nije toliko neophodno da se navrat-nanos donosi zakon o hipoteci i da on uz to ne bude dobar, zato što treba na brzinu da se donese.
Ovaj zakon, zapamtite ministre Parivodiću, pitaću i vas jednog dana da se setite da sam vam tvrdila, i da smo mi srpski radikali tvrdili, da donosite neprimenjiv zakon o hipoteci. Ovako koncipiran i ovako neprecizan zakon neće postići svoj cilj.
Pretpostavljam da je vaša namera, namera Vlade, bila da se donese zakon koji će stvoriti šire mogućnosti, više uslova za upisivanje hipoteka na nepokretnosti zbog dobijanja stambenih kredita. Mislim da je to bio cilj Vlade. Nemamo ništa protiv toga da se otvori mogućnost za dobijanje stambenih kredita u što većem broju, zapravo, u neograničenom broju.
Mi ovde vidimo drugi problem. Prvo, mislimo da Vlada mora da se izbori za jeftinije stambene kredite. Drugo, Vlada u pregovorima sa bankama koje su danas na tržištu u Srbiji mora da napravi fleksibilniji odnos. Imamo i ovu agenciju, korporaciju, koja je garant građanima za sve kredite koje će da uzmu od neke banke.
Dakle, tu treba da bude suština i srž delovanja Vlade, jer smo valjda zbog toga donosili nekad neke zakone i ministri, koji su predstavljali te zakone, tvrdili su nam: samo ovaj zakon i evo kredita.
Možda ćete i vi posle mene da izađete i da kažete: samo ovaj zakon i evo kredita. Mi srpski radikali tvrdimo da to nije tako, zato što to nije tako jednostavno. Ne sumnjamo u vašu dobru nameru, ali je moralo na malo drugačiji način da se ovo reguliše.
Imamo 32 amandmana na ovaj zakon. Naravno da ćemo kao kolege pravnici da ukrstimo argumente kada budemo govorili o zakonu u pojedinostima.
Sada ću, koliko mi vreme dozvoljava, samo da napomenem neke najkarakterističnije stvari o kojima možete da razmišljate kada budete na odboru učestvovali u radu po amandmanima. Možda vam nešto od ovoga bude prihvatljivo, a bilo bi dobro da bude, pa da neki od amandmana i prihvatite, da bar koliko-toliko popravite ovaj tekst zakona.
Gospodine Parivodiću, neprihvatljivo je da se ovim zakonom dozvoljava, recimo, upis hipoteke na idealnom delu nepokretnosti. Ako ste idealni suvlasnik na nekom objektu i ako hoćete da menjate prozore, morate da tražite saglasnost onog drugog idealnog suvlasnika, trećeg ili petog, zavisi koliko ih ima, a kod upisa hipoteke takva saglasnost vam ne treba. To ne može. Jednostavno, to nije moguće.
Predvideli ste za ugovore o kreditu, kažete "overu potpisa mogu da vrše sudovi ili drugi nadležni organi". Ministre Parivodiću, nema drugog nadležnog organa. Ne možete kao prorok da dajete predloge zakona.
Znamo na šta ste mislili, mislili ste na notare. To je nešto što će možda da bude. U ovom momentu imamo samo nadležne sudove za overu ovih potpisa i samo to može da stoji u zakonu. Nešto što će biti ubuduće, da li će biti, ne može biti predmet ovog zakona, niti bilo kojeg drugog zakona.
Hipoteka na građevinsku dozvolu – ministre, morate se složiti da to jednostavno nije moguće. Građevinska dozvola nije imovinsko, već lično pravo. Piše: "Na objekat u izgradnji". Šta to znači?
Da li to znači čak i na objekat u izgradnji bez građevinske dozvole? Nije sa građevinskom dozvolom, nije bez građevinske dozvole. U svakom slučaju, čini mi se da je to regulisano članom 38. Imamo i tu amandman. Govorićemo više o tome kada budemo na tom amandmanu. Sada vam samo govorim, nabacujem ono što je najkarakterističnije, što nikako ne može da bude Predlog ovog zakona.
Dalje, hipoteka mora da prati sudbinu nepokretne stvari. Ovim zakonom ste uključili i zakupce i trenutne držaoce. Jednostavno, nema nikakve pravne sigurnosti, nema pravne sigurnosti ni u onom delu gde nije predviđeno vođenje sudskog postupka. To je neprihvatljivo. Pravna zaštita za vlasnika nepokretnosti mora da postoji.
Vi, kao Vlada, mi, kao Narodna skupština, pre svega i više od svega moramo da vodimo računa o svojim građanima. Banka neka se zaštiti, nemamo ništa protiv, mora da se zaštiti, ali ne smete da donosite zakon koji, faktički, štiti samo poverioce, odnosno samo banke.
Dobro znamo, i svi građani Srbije znaju, koje su to banke danas aktuelne u Srbiji i koje su banke na tržištu Srbije.
Kada mi iz SRS kažemo da sumnjamo u pojedine ministre, konkretno – u ministra Dinkića, kada je u pitanju bankarski sistem, kad dobijemo ovakav zakon, to samo potvrđuje da su naše sumnje opravdane.
Reći ću vam i konkretan primer zašto. Dinkić nije objasnio javnosti Srbije zašto skoro nije dozvolio velikoj ruskoj banci da uđe u Srbiju pod veoma povoljnim uslovima, kroz kupovinu Kulske banke. Naravno, to nije prihvatio zato što već ima ovde svoje banke i šta će mu ruska banka u Srbiji.
Dakle, ovo sam spomenula samo da bih potvrdila i da bih ubedila i narodne poslanike i javnost Srbije da smo u pravu kada tvrdimo da je ovaj zakon o hipoteci, ovakav kakav je, zakon za poverioce, odnosno zakon za strane banke koje postoje u Srbiji.
Pošto mi, srpski radikali, volimo da javnosti i građanima Srbije objasnimo nešto što može sutra da im bude problem, ovako na najprihvatljiviji način, razumljiv svakom, sada ću da objasnim šta ovaj zakon, u suštini, može da znači, odnosno šta može da se desi i kako će građani Srbije gubiti svoje nepokretnosti.
Upozoravamo građane Srbije da vode računa, da će sa ovakvim zakonom o hipoteci, koji će sigurno, kada bude donet, biti toliko hvaljen u medijima, da će građani da pohrle da uzimaju kredite, vrlo lako ostajati bez svoje imovine, kada na nju upišu hipoteku.
Evo najbanalnijeg primera koji može svako da razume. Ako recimo vi, ministre, imate trosoban stan i garsonjeru i uzmete kredit da biste taj trosoban stan adaptirali, proširili, vi upisujete hipoteku na garsonjeru.
Poverilac zna da imate trosoban stan i ako dođe do toga da mora da naplati svoj dug, neće mu pasti na pamet da prodaje vašu garsonjeru na koju ste upisali hipoteku, jer može da bira po vašem zakonu, pa će lepo da proda vaš trosoban stan, da namiri dugove. To jeste tako i opet kažem, kada budemo govorili o amandmanu, govorićemo konkretno i o tome.
Inače, ovaj zakon ima mnogo odredbi koje su u koliziji unutar samog zakona i kroz amandmane smo vam skrenuli pažnju. Sa članom 13. vam je u koliziji bar pet drugih članova ovog zakona.
Dalje, ceo zakon je u koliziji sa Zakonom o obligacionim odnosima, sa Zakonom o premeru i katastru nepokretnosti, o planiranju i izgradnji, zemljišnoj knjizi, izvršnom postupku i, na kraju, ovo što ste predvideli, centralnu evidenciju u Agenciji za privredne registre, centralnu evidenciju hipoteka, to je nešto što ne može da opstane u našem pravnom sistemu.
Mi imamo ustrojene zemljišne knjige, ustrojen katastar nepokretnosti i pitam vas, na koji način će se regulisati?
Šta ćete uraditi sa zbirkama isprava iz zemljišno-knjižnih sudova, šta ćete uraditi sa katastarskim operatima?
Da li ćete sve to da prebacite u ovu agenciju, šta će onda da rade katastri, zemljišni sudovi, šta će se desiti sa već upisanim hipotekama, koja dokumentacija će morati da se prenosi i da li je to moguće fizički i organizaciono. Tvrdim vam da nije.
Ovaj posao zaista dobro znam, desetinu godina sam radila u imovinsko-pravnom odeljenju u opštini Zemun i zaista mi je ovaj posao i ova materija veoma bliska. Tvrdim vam, ministre, da ovo jednostavno nije moguće.
Šta će se desiti? Vrlo brzo ćete ustanoviti da ni u Agenciji ova centralna evidencija ne funkcioniše, da nije uspostavljena. Onda ćete predložiti izmene i dopune zakona, pa ćete umesto Agencije organizovati upravu, pa neće ići ni u upravi, pa ćete onda komisiju i kako će već sve da se zove.
Dakle, nije suština u tome. Suština je u tome da treba da se pod hitno menja Zakon o planiranju i izgradnji, da se pojača sud i insistira na efikasnosti odeljenja za zemljišno-knjižne sudove, knjižna odeljenja sudova; da se pojača i traži efikasnost rada katastara za nepokretnosti; da se Vlada pobrine o malo boljim uslovima za kreditiranje stambene izgradnje i kupovine stanova. Naravno, ne očekujemo da to može ova vlada, moći će sledeća, zato što će to biti vlada SRS.
Koristim priliku, evo 15,40 je časova, da pozovem građane Bačke Palanke, koji još nisu otišli do trga u svom gradu, da SRS u 16,00 časova drži veliki predizborni miting. Pozivam građane da dođu i podrže kandidate, koji će u nedelju biti na izborima, da sebi obezbede vlast bez korupcije. Za početak u Bačkoj Palanci, a vrlo brzo i u Srbiji.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović, a potom narodni poslanik Nataša Jovanović.

Najpre moram da dopunim gospođu Radeta, da kažem da će se na mitingu u Bačkoj Palanci, pored kandidata za opštinske odbornike, obratiti i deo rukovodstva SRS, pre svega Tomislav Nikolić.
Što se tiče ovog zakona o hipoteci, ovo je još jedan dobar primer i dobra šansa da građani Republike Srbije vide kako se prave zakoni kada treba nešto dobro da donesu građanima. Imali smo veoma dobar primer oko penzija, onda odlažete primenu nekih zakona praktično unedogled, odnosno do kraja 2010. godine.
Prvu isplatu odlažete za 2007. godinu, iako vam je jasno da ni 2006. godine nećete biti na vlasti, ali kada treba da pogodujete određenim interesnim grupama, kao što su to strane banke koje ste velikodušno pustili u Srbiju, nakon što ste uspešne srpske banke, koje smo imali do tada, uništili, pokazuje i ovaj zakon.
Ne znam o kom ste to dužničkom lobiju pričali, meni to zaista nije jasno, koji to dužnički lobi u Srbiji funkcioniše, da li ste mislili na penzionere kojima dugujete penzije. Oni vam duguju za struju i druge račune, ili ste mislili eventualno na sve one građane koje ste pred 5. oktobar nagovarali da ne plaćaju račune za struju, infostan i sve ostalo i onda ih nakon izbora, sa pozicija vlasti, kada ste okrenuli ćurak naopako, tužili za kamate i sve ostalo.
Jasno je da je ovaj zakon o hipoteci pisan po meri poverilaca i to prevashodno banaka. Znate da je narod u Srbiji nakon 5. oktobra, obmanut vašim obećanjima o lakom i dobrom životu u budućnosti, a željan raznih stvari, pohrlio da uzima kredite; da su ti krediti bili pod izuzetno lošim uslovima, pogotovo na početku, jer ste tek nedavno ustanovili obavezu da se, kada neko uzima kredit, na jasan i nedvosmislen način stavi do znanja koja je efektivna kamatna stopa.
Uglavnom ste kroz nominalne kamatne stope prikazivali da su krediti povoljniji nego što jesu, pa kažete da je sedam posto kamatna stopa, ali opteretite kredit raznim drugim troškovima, pa efektivna stopa bude duplo veća nego što je ona koju u brošurama banke prikazuju građanima.
Zbog svega toga, u mnogo slučajeva ljudi nisu u stanju da vraćaju te kredite koje su uzeli. Dakle, građani nisu u stanju da vraćaju kredite i banke već uveliko naplaćuju hipoteke, građani ostaju bez stanova, kuća, bez imovine koju su u prethodnim decenijama sticali.
Naravno da nisu ni mogli da pomisle, u trenutku uzimanja kredita kako će se to odvijati, ali ovaj zakon će poslužiti da se još malo olakša proces pljačkanja tih građana, prodaje i oduzimanja nepokretnosti koje zalažu prilikom dobijanja kredita.
SRS ima dosta primedbi na ovaj zakon, kao i na definicije koje su u zakonu date. Dosta je nepreciznosti, kao uostalom i u drugim vašim zakonima i ovde se može primetiti da neki pojmovi koje je pravna teorija učinila nespornim davnih dana, sada kroz ova vaša zakonska rešenja ponovo postaju sporna i iz nekih meni neobjašnjivih razloga postaju mnogo i nepotrebno komplikovana. Pokušaću, koliko mi vreme dozvoljava, da pomenem neke od najvećih primedbi.
Najpre, u članu 3, gde regulišete založni objekat, pa kažete da to može biti i objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji, bez obzira da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objekta.
Pitam vas, šta to znači – pod uslovom da nije, bez obzira da li je već izgrađen? Može li biti objekat u izgradnji, ako je već izgrađen? Koliko znam – ne može.
Druga stvar, šta znači objekat u izgradnji, ukoliko nije izgrađen, a nije izdata ni dozvola za izgradnju? Šta se onda stavlja pod hipoteku? Praktično znači da uslova nema. Znači, možete staviti objekat koji nije izgrađen, nema uslove.
Zatim, ovaj član zakona, ukoliko bude usvojen u ovom obliku, a svakako se nadam da neće, jer SRS je predala i amandman na ovaj član, otvara veliku mogućnost zloupotrebe. Činjenica da postoji dozvola za izgradnju određenog objekta, odnosno za deo objekta koji može biti založni objekat ne znači ništa.
Znate da se stanovi kupuju i u Beogradu i širom Srbije i mogu se kupiti i pre nego što izgradnja započne. Dakle, na osnovu projekta, i tada su najjeftiniji, možete kupiti određeni stan koji tek treba da bude izgrađen, može biti data dozvola, ali tu jednostavno nema šta da se stavi pod hipoteku. U tom slučaju ne možete garantovati da će nešto za šta je dato odobrenje i što je možda uredno i plaćeno, ikada biti izgrađeno.
Znam da ima veliki broj prevarenih ljudi koji su platili stanove, a investitori pobegli sa parama, neko preko granice, neki su na druge načine te pare proneverili, ali jednostavno od tih stanova nema ništa.
Na ovaj način možete i neke savesne poverioce dovesti u zabludu. Lično imam jedan sličan slučaj, moja porodica je 1993. godine uplatila garažno mesto, a ono do dana današnjeg nije izgrađeno. Nije izgrađeno 13 godina, ne postoje nikakve garancije ni da će biti za narednih 13, a vi ovim zakonom praktično želite da omogućite da se na nešto što ne postoji stavi hipoteka.
Ozbiljna zamerka svakako je i osnivanje centralne evidencije hipoteka i suštinski to predstavlja osnivanje još jedne agencije, bez obzira kako ćete je nazvati, odnosno povećanje administracije umesto smanjenja.
Treba da znate da ne bi trebalo da zakonom o hipoteci pravite određeni paralelni sistem vlasti, jer je pravo upisa hipoteke na nepokretnosti već regulisano zakonom o zemljišnim knjigama i o katastru nepokretnosti i formiranje ovog novog organa ne samo što je direktno suprotno nekim zakonima, već bi podrazumevalo i novu reorganizaciju sudova i bilo bi veoma komplikovano, pogotovo za one nepokretnosti gde već postoje upisane hipoteke.
Mislim da je jasno i trebalo bi da bude jasno da se hipoteka može upisivati jedino na uknjižene nepokretnosti, te da poslove uknjižbe obavljaju ili zemljišno-knjižna odeljenja sudova ili katastri nepokretnosti u onim opštinama gde još uvek nisu ustanovljene zemljišne knjige.
Ne bi trebalo odgovori ministra na neke od ovih zamerki koje smo uputili da budu, znam, ali rešićemo to kroz amandmane. Gospodine ministre, vidim da ste mnogo raspoloženiji ovde za priču sa kolegama poslanicima okolo, i bili ste veoma raspoloženi za priču i sa gospodinom Perom Cvetkovićem iz DSS-a, bili ste raspoloženi i u raznim TV emisijama, ali niste očigledno zainteresovani da onima kojima bi trebalo objasnite efekte ovih zakona, kao i nama poslanicima, koje imate zadatak da kao ministar u Vladi nagovorite da glasamo za ovaj zakon. Mi očigledno vama kao sagovornici nismo zanimljivi.
Vaš je posao bio da pre nego što ste predali ovaj zakon u proceduru raščistite prvo sami sa sobom i sa vašim ekspertima i kvaziekspertima neka rešenja, a ne da, nakon toga što pustite zakon u proceduru, kroz amandmane rešavate bilo šta.
Moram reći, još minut-dva, na primer – u članu 25. stav 1. tačka 3), koja se odnosi na namirenje poverilaca, kažete da hipotekarni poverilac može da zahteva da svoje dospelo potraživanje namiri: 1) najpre iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, a zatim iz ostale imovine dužnika, što je sasvim normalno i prihvatljivo; 2) istovremeno iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti i iz dužnikove imovine, pogotovo ukoliko hipotekovana imovina nije dovoljne vrednosti, što se takođe može prihvatiti, i onda treći stav, koji je po meni potpuno neprihvatljiv, 3) najpre iz dužnikove imovine, pa tek potom iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti.
Ovim biste dali ovlašćenje poveriocu da, ukoliko je na nekoj nepokretnosti uspostavljena hipoteka, a hipotekarni dužnik ima još neku drugu imovinu, zahteva od suda da mu se prvo rasprodaje druga imovina, nije bitno da li je pokretna, nepokretna, on će reći – hoće da mu se proda auto, akcije koje je upisao negde ili hoće da mu se proda kuća u kojoj živi.
To je potpuno besmisleno, onda nema hipoteka nikakav smisao. Zašto bi onda bilo ko uspostavljao hipoteku na određenoj nepokretnosti, ukoliko će sutra, da bi naplatio dug, prodavati nešto drugo.
Dakle, poverilac ima privilegiju da u trenutku uspostavljanja hipoteke izabere na kom će to objektu hipoteka biti uspostavljena. Jednom kada to svoje pravo iskoristi, onda je potpuno suludo, i to bi bilo preveliko povlađivanje poveriocima, da im dozvolite i da se posle toga, nakon godinu, dve ili pet, u zavisnosti od toga kakva je priroda pravnog posla povodom kog se i ugovara hipoteka, u tom trenutku ovlastiti poverioca da kaže – neću ti prodati ovaj stan, prodaću ti nešto drugo.
Dakle, ima tu još dosta nepravilnosti o kojima ćemo više govoriti kada nam vreme bude dozvoljavalo, u raspravi o amandmanima. Ali, ukoliko ne budete prihvatili ove sugestije SRS, nećemo biti u mogućnosti da glasamo za ovaj zakon.

Replika, gospodin Petar Cvetković.

Hvala uvaženom kolegi Nemanji Šaroviću što mi je omogućio da ovih tri minuta polemišem oko njegovih stavova.
Osnovna stvar u vašem izlaganju je nerazumevanje pravnog instituta hipoteke. To zalaganje za zaštitu interesa dužnika je veoma problematično sa stanovišta stvarnog prava i zakonitosti. Hipoteka se uspostavlja upravo voljom dužnika, jer on hipotekom garantuje da će vratiti neki dug poveriocu. I sa jedne i sa druge strane hipotekom se omogućuje da se uspostavljaju dužničko-poverilački odnosi, odnosno da se pospešuje privredna aktivnost ili rešavaju stambena pitanja.
Mi smo dugo godina i dugo vremena imali situaciju neregulisane hipoteke, tako da u ovom trenutku praktično nije moguće po kratkom postupku dati hipoteku na neku nepokretnost, jer to nije predviđeno pozitivnim zakonskim propisima. To ne znači nije predviđeno na dovoljno adekvatan i brz način. Hvala vam što ste me ispravili, odnosno omogućili da preciziram svoju tvrdnju.
Hipoteka nije namet nijednom dužniku. Svaki dužnik je svestan svojih postupaka i u mogućnosti je da da hipoteku na neku nepokretnost ili ne da hipoteku. Ukoliko neće da daje hipoteku, onda su otežani uslovi kreditiranja, onda će teže dobiti kredit bilo za stan, bilo za svoju privatnu firmu ili neku ekonomsku privrednu delatnost koju želi da obavi.
Njega niko nije prinudio, niti ima prava da ga prinudi, niti se ovim predlogom na bilo koji način dužnik prinuđuje. S druge strane, poverilac, u ovom slučaj onaj koji ima novac, a to je 99% slučajeva banka, ima i moć i interes da ulaže novac koji će biti siguran, koji će biti i vraćen.
Niko nije lud, osim u nekim davno prošlim vremenima, da daje kredite koji nikada neće biti vraćeni ili čija će rata kredita biti u vreme isplate, jedan smešan iznos, kao kutija cigareta ili ništa. To smo već videli čemu vodi i to nije moguće ni u modernim društvima i državama. To je već neko davno prevaziđeno vreme i, nažalost, ne mogu da razumem razmišljanje u tom smeru.
Što znači, i banka koja daje kredit ima interes da taj kredit bude vraćen, a kroz tržišnu utakmicu banaka, odnosno tih poverilaca koji imaju sredstva da daju kredit, odnosno da daju novac na zajam, smanjivaće se i ta kamatna stopa, koja takođe ima i drugu mogućnost ograničenja, a to je ona zakonska mogućnost, ali to nije predmet ove rasprave i predmet interesovanja.
Znači, da zaključim oko toga, i poverilac je zainteresovan da daje novac i da bude obezbeđen da će naplatiti taj novac.
Van pameti je da neko daje novac i da računa da neće biti vraćen, van pameti je da neko daje novac i problematično je da li će biti u dobrim odnosima sa vlašću ili sa nekim organom ili sa dužnikom da bi mu novac bio vraćen. Onda će biti uslovi potpuno praktično nemogućeg kreditiranja, bilo stambene izgradnje, bilo kreditiranja budućih privrednih aktivnosti.
Stoga nema potrebe za kukanjem nad dužnicima. Po ovom zakonu o hipoteci, svaki dužnik je, podvlačim, voljan i svestan da li će neku nepokretnost dati u hipoteku ili ne, a zakonske mogućnosti otvaraju mogućnosti da i založni dužnici mogu dati nepokretnost pod hipoteku, što direktno znači da hipotekarna nepokretnost ne mora biti u svojini dužnika. Hvala.

Po Poslovniku, gospodin Šarović.

Gospodine Cvetkoviću, zaista se zahvaljujem na vašem objašnjenju, ali ću vama prethodno morati, pošto ste vi meni objašnjavali institut hipoteke kako funkcioniše, da vama objasnim kako Skupština funkcioniše.
Kada se otvori načelna rasprava o nekom predlogu zakona ili o setu zakona, svaka poslanička grupa ima privilegiju da u određenom broju minuta, srazmerno veličini poslaničke grupe, prijavi govornike, pa onda oni izlaze ovde redom za govornicu, jedan po jedan, i kažu šta imaju o tom predlogu zakona.
Poslanička grupa DSS-a to pravo nije iskoristila, gospodine Cvetkoviću. Onda vi zloupotrebljavate pravo na repliku i izlazite ovde da polemišete sa mnom iz poslaničke grupe SRS, a ja sam ujedno iskoristio pravo koje mi omogućava Poslovnik, i izašao ovde da govorim o zakonu.
Što se tiče instituta hipoteke, ne znam sa kim ste polemisali, jednostavno, ono što ste vi kritikovali, nijednog trenutka nisam rekao. Hipoteka kao založno pravo na nepokretnost se vezuje za određenu nepokretnost. Dakle, ona se uspostavlja radi obezbeđenja naplate određenog potraživanja na određenoj nepokretnosti.
Hipoteka kao institut ne postoji na celokupnoj imovini dužnika i ne radi se ovde o kukanju nad pravima dužnika ili poverioca, to je nebitno, nego se radi o pravnoj sigurnosti, o tome da se ne može dati ovlašćenje poveriocu da sutra bira da li će svoje potraživanje naplatiti iz založenog objekta ili će reći, ne, neću iz toga, nego mi se više sviđa nešto drugo. To je nemoguće.
Samim tim, čak pre zbog toga što, kako vi sami ovde kažete, hipotekovana nepokretnost ne mora biti u vlasništvu dužnika.
Moguće je da poverilac, ukoliko pristanem da se hipoteka stavi na neku moju nepokretnost, kaže, jeste, ali ne želim taj stan, naplatiću svoje potraživanje iz stana u kome ti živiš.
Ali, hipotekarni dužnik nije bio spreman u trenutku potpisivanja ugovora i uspostavljanja hipoteke da rizikuje tu drugu nepokretnost. Zbog toga sme da se odnosi pravo poverioca na naplatu hipoteke samo na onu nepokretnost koja je označena kao založni objekat u trenutku potpisivanja ugovora. Sve ostalo bi bila zloupotreba, da li od strane dužnika ili poverioca, ali svejedno je. To je nešto što se, zarad pravne sigurnosti u zemlji, ne sme dozvoliti. Hvala.

Gospodin Krasić se javio za repliku na izlaganje gospodina Cvetkovića. Član 101. Poslovnika stav 3. omogućava predsedavajućem da proceni da li je potrebna replika. Izvolite, gospodine Krasiću.