Želim da se obratim kod ovog zakona, pre svega kod građana Srbije, pokušaj lične difamacije, to je druga stvar.
A ono što želim da kažem je sledeće, bilo je pitanje jedno i da odmah odgovorim, jedan poslanik je postavio pitanje, koliko ima penzionera sa penzijom od 4.000, 3.000 itd. Informacija zbog građana Srbije.
Kada u januaru 2006. godine, znači za manje od mesec dana stupa onaj zakon o PIO, a usvojili smo ga ovde pre dva-tri meseca, najniža penzija u Srbiji će biti negde oko 6.400 dinara i obuhvatiće 100.000 ljudi.
To znači, dajem odgovor poslaniku, da u ovom trenutku manje od 6.300 ima 100.000 penzionera, od ukupno 1.200.000 koliko je kod Fonda PIO zaposlenih. Ovo prvo je informacija, da znaju građani Srbije o kakvim se brojevima radi i redu veličine. To sam bio dužan da kažem, jer pitanje je bilo postavljeno.
Što se tiče ovih drugih objekcija ili primedbi koje su ovde stavljene, čovek može steći utisak da je najbolje da se ništa ne radi. Kada se ništa ne bi radilo verovatno bi neki ljudi bili zadovoljni. Nezavisno od nečijeg ličnog ili grupnog zadovoljstva, ova vlada radi i ona će raditi i dalje na dobrobit svih slojeva srpskog društva i svih građana Srbije.
Jedna od vrlo konkretnih stvari koje ovim zakonima činimo i da naglasim, kašnjenje od jedne i po penzije ili od 20 penzija kod poljoprivrednika, jeste kašnjenje koje je ova vlada zatekla kada je došla na ovo mesto i kada je preuzela odgovornost u martu prošle godine za upravljanje zemljom.
Šta smo mogli da uradimo kao Vlada? Radili smo ono što je moguće i jedino što je bilo moguće. Dakle, preuzeli smo obaveze i zato predlažem ovaj zakon Skupštini i siguran sam da će zakon biti usvojen, predlažem obavezu Skupštini, zakon, da ova jedna i po penzija bude zakonom utvrđena obaveza da država Srbija svojim građanima penzionerima isplati ovu obavezu.
Nije obavezna Vlada nego država Srbija i to se stalno brka. Vlade se menjaju a država ostaje, Vlada deluje u kontinuitetu. Svaka naredna vlada preuzima obaveze prethodne vlade. Dakle, to je obaveza države Srbije prema penzionerima, a ne ove vlade. Ova vlada je samo smatrala da treba da tu obavezu države da ispuni, a što je važnije od toga, našla je način da ispuni. Mnoge vlade bi možda htele nešto da urade, ali ne umeju ili ne mogu.
Dakle, ova vlada je našla način da tu obavezu ispuni i pošto sam siguran da će ovaj zakon biti usvojen u ovoj skupštini u toku sledeće nedelje, ako bog da zdravlja, onda ćemo i stići da penzionerima u Srbiji isplatimo, pored redovne penzije koju će dobiti za novembar, i četvrtinu penzije svakog penzionera. Tako da će to biti na neki način i svojevrsna čestitka ove vlade penzionerima u Srbiji.
U nastavku te aktivnosti i u narednom periodu, prema mogućnostima, a da ne ugrozimo čitav ekonomski sistem Srbije, mi ćemo kao što je predloženo u zakonu, isplaćivati u rokovima i na način kako je ovde predviđeno. Podsetio bih da jedna od primedbi na prethodni zakon bila što se isplaćuje u obveznicama, zašto nije u gotovini. Bila je priča da će neki tajkuni, raznorazni srpski tajkuni, da otkupe od penzionera te obveznice itd. Podsetio bih, svi smo slušali ovde te priče.
U međuvremenu Vlada se odlučila da ide na isplatu gotovine, a mislimo i penzioneri tako očigledno misle da je to za njih najbolje.
I jedan i drugi zakon imaju dva osnovna cilja. Jedno je da država ispuni obavezu prema penzionerima, ne Vlada nego država, naglašavam još jednom i to se često ne razlikuje u Srbiji a postoji razlika. I drugi razlog zbog čega smo to sada predložili jeste da, preskačući na taj način kašnjenje koje imamo i imali smo i kod Fonda PIO zaposlenih, a još drastičnije kod poljoprivrednika, dođemo u situaciju posle dugo vremena da se u Srbiji ponovo penzije isplaćuju narednog meseca za prethodni mesec.
Mislim da je to ogroman korak u najboljem interesu i sadašnjih i budućih penzionera. Siguran sam da će svaka naredna srpska Vlada održati ovo što smo sada postigli, a to je da se kod penzionera isplaćuju penzije uvek narednog meseca za prethodni mesec; prosto, to je jedna obaveza.
Što se tiče još jedne primedbe koja je ovde rečena, oko kamata zateznih i čitave priče koja je ovde iznošena, zašto ne računamo zateznu kamatu od momenta kašnjenja i slično tome. Ne bih posebno elaborirao, ali svi smo ovde svesni dve stvari. Prvo, penzije su i ove godine, 2005. godine, možda to nije poznato u javnosti, realno porasle, ne nominalno, jer imamo inflaciju oko 17% i koliko će biti ove godine, penzije su u Srbiji realno porasle. To je prva važna stvar koju želim da naglasim.
Istovremeno, penzije su se sve vreme od 2001. godine naovamo, kao što znate, usklađivale po švajcarskoj formuli, gde su se računali i troškovi i porast zarada. Čitav splet primedbi oko zatezne kamate i ostalog ne stoji, jer nije ugrožena realna vrednost. Ono što smo ovde uradili jeste da sada kada krećemo u isplatu računamo kamatu 8,5% od momenta početka isplate pa sve do kraja.
Na taj način čuvamo realnu vrednost penzija i to vredi i za poljoprivrednike. Njima će početi isplata od 2007. godine, kamata će početi da se računa sada u decembru. Sve ono što je bilo moguće u datoj situaciji, u datim ekonomskim okolnostima da uradimo, imajući u vidu potrebu da se penzioni sistem sredi i da penzioneri budu u boljem položaju nego što su bili, ova vlada je učinila.
U tom smislu, mogu iovako ionako da shvatim razne primedbe. Naravno da je moguće, da ima i rešenja koja su možda bolja, na neki način, a govorim samo o onome što je realno moguće. U vezi toga, nije dobro zbog građana Srbije kada se sa ove govornice navodi kao moguće rešenje da koristimo devizne rezerve zemlje za isplatu penzija ili bilo kojih troškova u zemlji. Većini građana ta materija nije dovoljno poznata i to može zvučati prosečnom građaninu kao nešto jednostavno, lako i kada bi samo postojala volja politička neka, pa eto koliko imamo para.
Mislim da to nije dobro zato što devizne rezerve imaju sasvim drugu funkciju.
To dalje neću elaborirati jer nisam ni guverner, ni ministar finansija, zbog građana Srbije hoću da kažem da je to dovođenje građana Srbije u zabludu, da mi možemo, ali nećemo.
Zapravo, devizne rezerve zemlje, kao u svim zemljama sveta, imaju sasvim drugu funkciju. Nisu u funkciji potrošnje. One su u funkciji održavanja stabilnosti valute i makroekonomske situacije u toj zemlji o kojoj se radi. U vezi toga, samo još jedna informacija, a opet zbog građana Srbije, da znaju o čemu se radi, onaj ko ovo sluša, mada je malo nevreme, to je da se devizne rezerve naše zemlje, kao i svake druge zemlje, drže u najkvalitetnijim i najpoznatijim bankama sveta, sa najvećim rejtingom, zbog najveće sigurnosti. To je ono što svi treba da znamo i mislim da treba da znaju i građani Srbije, što se tiče priče oko deviznih rezervi. Ovo sam imao potrebu da kažem da ne bi ljudi bili u zabludi o kojoj sam govorio.
Ova vlada je došla u situaciju u koju je došla svojim naporima da može da uđe u vraćanje duga penzionerima, državnog duga. Naravno da smo mogli teorijski da to ne vraćamo i da kažemo šta nas briga, kasne penzije, jedna i po penzija, ono kasni 20 penzija, mi ćemo do kraja mandata to tako da držimo, baš nas briga i neka se neko drugi bavi time. Pošto ovo nije vlada na baš me briga, mi smo ušli u ovaj posao o kome govorim i ono što je za mene najznačajnije kao ministra koji je zadužen pre svega za penzioni sistem, a ne govorim o incidentu i o vraćanju duga, što smo ponovo došli u situaciju da isplaćujemo redovno penziju u narednom mesecu za prethodni mesec, i to je ključno. To je pitanje sistema.
Kada su u pitanju poljoprivredne penzije o kojoj je bilo reči, tu smo još jednu stvar na ovaj način uspeli da uradimo, tako što smo sada poljoprivredne penzionere doveli u situaciju da i oni sada primaju mesec za mesec, uz ovaj skok o kome sam govorio. Zbog načina usklađivanja koji se vrši ceo period i poljoprivredni penzioneri sada penziju koju dobijaju, najmanje dvostruko veću od penziju koju bi dobili da nismo ove zakone usvojili. Zato što je zbog načina usklađivanja, sada novembar 2005. je mnogo više nego januar 2004. godine, kada je bila poslednja isplata.
Ne postoji nijedna grupacija u okviru penzionera koja usvajanjem ovih zakona, ne samo zbog isplate ovih penzija, nego zbog vraćanja normalnih odnosa u sistem, ne dobija.
Da li bi neko hteo više od toga, da odmah isplati sutra ujutru, pa hvala bogu. Naravno da ova vlada, da može to da uradi, da bi odmah isplatila. Međutim, to nije moguće. Moguće je ovako kako smo predložili. Tu mogu biti nijanse ovakve ili onakve, ali to je suština.
Otprilike, to je ono osnovno što sam čuo dok sam sedeo ovde. Nisam baš došao na kraju, što je rekao kolega, malo sam više slušao, slušao sam i ovih dana komentare narodnih poslanika.
Kažem, mislim da je to suština, jer suština primedbi i prigovora koji su ovde rečeni uglavnom se svode na ovih nekoliko pitanja koja sam prokomentarisao.
Jednostavno, da penzioneri znaju da će 24. decembra, bez obzira na priču koju su čuli sa ove govornice, početi ta isplata i do nove godine će biti isplaćena puna novembarska penzija i četvrtina penzije svakog penzionera u Srbiji. Ovo da pojednostavim, da ne bi bili ljudi u zabludi. Zahvaljujem se.

Hvala vama.
Zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona, u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona, u načelu, pojedinostima i u celini.
U nastavku sednice, po Poslovniku se javio narodni poslanik Nemanja Šarović. Izvolite.

Nažalost, moj predlog ministar nije poslušao i iskoristiću priliku da mu odgovorim na par stvari koje je rekao. Naime, rekli ste kako neko neke stvari ne razume, pa kažete da se vlade menjaju, a država ostaje.

Gospodine Šaroviću, javili ste se po Poslovniku.

Po Poslovniku, gospodine Markoviću, član 104. Povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine izlaganjem gospodina Lalovića, iako je odbio da učestvuje u prethodnoj raspravi u načelu i o amandmanima, a onda je sada zloupotrebio svoje pravo koje ima kao ministar i obratio se, računajući na to da niko od poslanika neće moći da mu odgovori. Ali, na to, gospodo, više da računate ne možete.

Gospodine Šaroviću, opominjem vas upravo po članu 104. da su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine i dužni su da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem. Gospodin Lalović je narodni poslanik i vi ste dužni da mu se obraćate sa uvažavanjem, a svakako povređujete dostojanstvo Narodne skupštine, mada vas nisam upozorio malopre, kada ste tražili da ne poštuje Poslovnik ministar, koji je pri tome i narodni poslanik, da postupi suprotno Poslovniku, a obratio se jer je prozvan po sinopsisu po kome predsednik vodi Narodnu skupštinu.
Dakle, molim vas, svaku vrstu primedbe koju želite da iznesete kao dokaz da nije poštovano dostojanstvo Narodne skupštine, svakako to uradite i podržavam vas, ali nemojte pri tome da kršite član na koji se pozivate. Vratiću vam vreme. Izvolite.

Gospodine Markoviću, vi ste sada povredili član 28. Upozoravam vas da, ukoliko imate bilo kakav komentar da date, onda sačekajte da prvo objasnim kako je povređen Poslovnik. Dakle, uzdržite se, pa tek kada završim, u odnosu na to možete i vi da se odredite. Nemojte pokušavati opet na vama svojstven način da dovodite građane u zabludu.
Naravno, nisam tražio od gospodina Lalovića, on je sad ovde kao ministar, a ne kao poslanik, to da bude jasno, nisam tražio da on bilo koju odredbu Poslovnika prekrši. On ima pravo da se obrati po Poslovniku, ali s obzirom na to da nije ispunio svoju obavezu da bude ovde za vreme rasprave, onda sam mu predložio da to svoje pravo ne iskoristi, jer bi to po meni bilo krajnje nekorektno. Dakle, nemojte se vi mešati tamo gde vam nije mesto. Ukoliko ministar Lalović nije zamerio to što sam mu rekao, onda nemate ni vi potrebe da budete veći papa od njega i da vi branite ono što nema potrebe da branite.
Dakle, rekao je gospodin Lalović da se vlade menjaju, a da države ostaju. To je bio ranije slučaj, dok je ova zemlja imala odgovorne vlade. Međutim , bila je dovoljna samo jedna ta kvazidemokratska vlada, pa da ne ostane iza nje više SRJ. Tu ste državu uništili. Sada je jasno da je više nema. To već i vi polako priznajete unutar vladajuće koalicije. Koliko će kvazidemokratskih vlada biti dovoljno da iza njih i ova država Srbija ne ostane, videćemo. Nadam se da će država Srbija preživeti i ovu vladu. Preživala je i brojne druge.
Dalje, rekli ste da bi neki bili srećni kada se ne bi radilo. Konkretno, vezano za ovaj zakon, penzioneri bi sigurno bili srećni da vi ovo niste radili, jer bi onda pare koje im država duguje dobili mnogo ranije nego što vi predviđate ovim rešenjem.
Kažete da je kritikovano kada ste predvideli da se isplaćuju obveznice. Naravno da jeste. Vi sada kažete da bi se "predloženim izmenama i dopunama Zakona proizveli pozitivni efekti, iz razloga što je na predloženi način umnogome olakšan način isplate koji bi bio u gotovini, a koji bi korisnike prava poštedeo komplikovane procedure oko naplate putem obveznica". Dakle, vi ste nas pre ne tako mnogo vremena ubeđivali kako je ovo najbolje moguće rešenje, a sada sami u obrazloženju zakona kažete da je to izuzetno komplikovano.
Da li gotovina ili obveznice? Naravno, gotovina, ali bolje obveznice koje dospevaju u januaru 2006. godine, nego gotovina koja će biti isplaćena u julu 2006. Dakle, tu se radi o roku dospeća. Bolje obveznice danas, nego gotovina za sedam meseci. To je valjda jasno svima.
Zatim, kažete da su penzije realno porasle. Zaista ne vidim kakve to veze ima, iako je i to diskutabilno, kakve to veze ima sa kamatom?
Penzija je porasla zato što su porasli troškovi života, zato što je velika inflacija itd, ali to nema veze sa pravom na kamatu za ono što dugujete od pre nekoliko godina.
(Predsednik: Vreme.)
Dalje, rekli ste da je ova vlada nasledila taj dug. Jeste, ali od prethodne vlade u kojoj ste takođe bili vi. Prema tome, nemojte zamajavati građane Srbije. Ovo je demokratski dug, vaš dug. Nije ovo dug od ne znam koje vlade, ovo je dug od vaše vlade. Vi se možete zvati ovako ili onako, možete promeniti partiju, ali vi ste i dalje Slobodan Lalović.

Neću izricati opomenu, naravno.
Nastavak sednice u utorak, 20. decembra, u 10,00 časova, raspravom u pojedinostima 3. tačke dnevnog reda.
Svima koji slave slavu svetog Nikolu, želim srećnu slavu.