Hvala vam. Da li još neka poslanička grupa želi po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Nemanja Šarović.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite, reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Zahvaljujem se, gospodine Markoviću. Dame i gospodo narodni poslanici, bar ono malo poslanika što je i dalje u ovom trenutku u sali, a to se naravno posebno odnosi na poslanike vladajuće koalicije, mislim da su ova trojica prisutna  u sali, a to je nešto što najbolje pokazuje kakva je vaša briga prema penzionerima, koliko su iskrene i časne vaše namere koje ste, između ostalog, proklamovali kada ste ovaj zakon pustili u skupštinsku proceduru.
Zaista, ono što je bilo najočiglednije prilikom obrazlaganja ovih zakona, kako u načelnom delu, tako i sada po amandmanima jeste to da niko iz vladajuće koalicije ili od onih koji će, takođe, podržati ovaj zakon i time omogućiti njegovo donošenje, ne želi da izađe za govornicu i da bilo šta kaže o ovom zakonu, da pokuša da na bilo koji način odbrani rešenja koja su predviđena ovim zakonskim projektom. Jasno je to već sada upravo zbog toga što su svesni da bi se upustili u odbranu nečega što je neodbranjivo, jer jednostavno niko ne može naći argumente kojima bi ovakvo rešenje, kakvo ste predložili, opravdao na bilo koji način.
U samom obrazloženju ovog zakona dosta ste nelogičnih stvari rekli. Jedna od rečenica kaže: "Danom stupanja na snagu navedenog zakona, odnosno preuzimanjem obaveze Republičkog fonda za PIO zaposlenih od strane republike Srbije, nastalih po ovom zakonu, stvoreni su uslovi da se iz budžeta Republike Srbije izmiri celokupan dug prema korisnicima prava koji je nastao zbog neredovnih isplata penzija itd." Ukoliko su se stekli uslovi da se celokupan dug isplati, onda se samo po sebi nameće pitanje zašto taj dug ne isplatite.
Čuli smo dosta detaljno obrazloženje gospodina Krasića, a to je jasno svima, ne morate za to biti pravnik, da državi nije potreban nikakav zakon da bi isplatila ono što građanima, odnosno penzionerima koji su ovu zemlju gradili, duguje. Kao što dobro znate, država nikada ne donosi poseban zakon da bi, ono što građani njoj duguju po bilo kom osnovu, pa i istih ti penzionera, od njih naplatila. Zato imate donete sve potrebne zakone. Za to vam ništa dalje i ne treba.
Drugo, kažete da zbog hitnosti donošenja navedenog zakona i pozitivnih efekata koji proističu za korisnike prava iz ovog zakona, nije mogla biti vršena analiza stavova zainteresovanih lica. Da li je uopšte bilo kome i bila potrebna analiza stavova zainteresovanih lica? Jasno je da vi tu analizu niste ni radili, jer znate na kakav bi odgovor naišli.
Ono što penzioneri treba da znaju je to da se ovim zakonom unedogled produžava rok koji, po prvobitnom zakonu koji sada menjate, a donet je pre nekih mesec-dva dana, taj rok je bio previše dugačak; vi sada i taj period u kome će ovaj dug biti isplaćen produžavate.
Radi se o 1,5 neisplaćenoj penziji. Rok koji nam predlažete za isplatu je čak 32 meseca. Dakle, od decembra 2005. godine pa do jula 2008. godine - 1,5 penzija, 32 meseca, kada to podelite dolazite do činjenice da će mesečno biti isplaćivano 0,04% penzije. Da li je to ona dinamika koju ova vlada nudi građanima Srbije? Da li su to ta demokratska rešenja?
Da li je ovo još jedan zakon koji nas približava Evropi, jer je obično za svaki zakon, nevezano o kojoj se oblasti radi, glavno objašnjenje. U nedostatku argumenata, najlakše je reći - ovaj zakon nas vodi direktno u Evropu.
To je taj brzi voz koji mi jednostavno moramo da uhvatimo i nije toliko važno šta ćemo mi sa penzionerima, dajte da vidimo šta ćemo mi sa ovima, na koje računamo da će na sledećim izborima glasati za nas.
Potpuno je mimo Ustava, mimo zakona i ovo pravo na kamatu, koje vi ovim zakonom ukidate penzionerima. Ne znam kome je uopšte mogla da padne na pamet takva zamisao da ono što im dugujete nekoliko godina ovim zakonom kažete - neće vam biti obračunata kamata, nego tek od prve isplate, koja će biti u 2006. godini, počinje računanje kamate.
To je još jedna od prevara koju ste vi pripremili donošenjem ovog zakona. U obrazloženju kažete - zakon se donosi po hitnom postupku, kako bi već u decembru bila isplaćena prva rata. Kao što znate, glasanje o ovom zakonu predviđeno je tek za 23. decembar. Najranije 24. decembra je moguće da ovaj zakon bude objavljen u "Službenom glasniku", što znači da, s obzirom na to da je članom 5. ovog zakona predviđeno da će stupiti na snagu osmog dana od dana objavljivanja, tek 31. decembra ove godine ovaj zakon će stupiti na snagu.
To nam jasno govori da ste i vi bili svesni da obmanjujete ovim penzionere i da njima apsolutno u ovoj godini neće biti isplaćeno, već umesto što je trebalo - 1/3 penzije da isplatite u januaru, tačnije 20. januara 2006. godine, vi sada tu obavezu delite. Verovatno će tada biti ova prva rata, odnosno prva šestina, a drugu ratu odlažete tek za jul mesec 2006. godine.
Da ste vršili ovu analizu, kako vi kažete, pozitivnih efekata, vi bi bili prinuđeni da pitate penzionere, da li to malo bede što vam dugujemo, odnosno tu prvu trećinu penzije koju ćemo isplatiti, da li želite da vam isplatimo odjednom ili da vam isplatimo deo sada, a deo za sedam meseci.
Pitanje bi glasilo - ukoliko je penzija, na primer da se radi o ovim najnižim koje su oko četiri hiljade dinara, pa polovinu ste namenili da isplatite u 2007. godini, odnosno negde oko 2000 dinara, vaše bi pitanje trebalo da glasi - da li, dragi naši penzioneri, želite tih 2000 dinara 20. januara 2006. godine ili želite 20. januara da vam damo hiljadu dinara, a onda u julu mesecu još hiljadu dinara. Šta mislite, šta bi vam penzioneri na to odgovorili? Mislim da je to svima jasno i da bi svako normalan uzeo 2000 dinara odmah, umesto hiljadu dinara za mesec dana, a hiljadu dinara za sedam meseci.
Dakle, ovo što radite ovim zakonom potpuno je neprimereno. Druga pljačka koja je ovim zakonom, odnosno što vi želite da ozakonite je to što penzionerima ukidate pravo na kamatu. Odredili ste da se za kompletan ovaj period na koji se dug odnosi, na kompletno kašnjenje neće zaračunavati nikakva kamata.
Inflacija je samo u 2005. godini nešto oko 20 posto, a vi kažete u zakonu da će se od prve isplate, koja će biti 2006. godine, obračunavati kamata, i to 8,5 posto na godišnjem nivou. Gde još takva kamata postoji? Odgovorite ovde koju vi kamatu zaračunavate istim tim penzionerima kada oni vama, zato što im penzije niste dali, ne plate na vreme struju. E onda ide zakonska zatezna kamata, pa za godinu dana nešto što je bilo hiljadu dinara, postane dve hiljade dinara. Vi ste lepo rekli, znate šta, mi vama nikakvu kamatu nismo dužni.
Zašto niste obračunali kamatu od dana dospelosti, znači, od onog trenutka kada ste bili dužni da isplatite penzije, pa do dana konačne isplate, pa lepo kamata na kamatu, kako to radite i sa strujom, pa koliko ispadne. Dakle, ovo je nešto što zaista predstavlja vrhunsko licemerje Vlade Republike Srbije. Vi mislite da vama penzioneri nisu u mogućnosti da obračunaju kamatu i zato se ovako bahato ponašate.
Budite sigurni da će doći vreme kada će vama ova kamata biti naplaćena, i to debelo, obračunaće oni to vama na izborima, i to sve, u to budite sigurni. Bolje bi vam bilo da sve ovo niste ni radili, da ste jednostavno prihvatili amandmane SRS, da ste taj suficit, kojim ste se toliko hvalili, ukoliko se dobro sećam od 49 milijardi dinara, lepo upotrebili da ovim ljudima koji su to zaslužili odavno isplatite te penzije i naš je predlog bio da prva rata već bude u decembru, pa da mogu ljudi nešto od toga da potroše, nekome će biti sigurno i slava, neko za novu godinu, neko za Božić, kome je već kako milije i draže.
Umesto toga, vi ste izabrali da se hvalite pred MMF-om, da Mlađan Dinkić i ostatak Vlade bombarduje sa svih informativnih emisija kako je već druga godina da mi ostvarujemo suficit, a jednostavno prenebregavate činjenicu da ljudi nemaju od čega da žive.
Veliki broj ovih ljudi neće uopšte ni dočekati tu poslednju ratu koju ste predvideli za jul 2008. godine i to je situacija samo za penzionere koji su ostvarili svoje penzije po osnovu zaposlenosti.
Penzionere poljoprivrednike, potpuno protivustavno i protiv zdravog razuma, odvojili ste i stavili ste ih u još nepovoljniju kategoriju, jer njima dugujete 20 penzija. Umesto da njima, čije su penzije znatno manje nego što su ove redovne, jer 20 penzija iznosi negde oko 20,5 milijardi dinara, dok jedna i po penzija za redovne penzionere iznosi 23,5 milijarde dinara, malo ubrzate te rate i to završiti za narednih godinu ili dve dana.
Dakle, oni primaju penzije po par stotina dinara, to je nešto što ni u kom slučaju ne bi opteretilo državu, ovako jaku, kako vi Srbiju danas predstavljate, to su neki novci koje ćete vi držati ko zna gde. Pitanje je šta ćete vi sa tih 49 milijardi suficita uraditi, u kojoj banci ćete ih držati.
A sada kada su se posvađali ovi vaši glavni finansijeri, Vuk Hamović i Vojin Lazarević, kako ćete napraviti kvote za podelu tog suficita između njih, da li će opet biti aktivirana "Evroaksis" banka ili ćete sada i jednom i drugom biti prinuđeni da otvorite po jednu?
Još za kraj, zaista, pošto se privodi i ova rasprava kraju, želeo bih da kažem ministru Laloviću i da ga zamolim praktično da ne izlazi više za ovu govornicu. Mislim da ne bi bilo korektno prema nama koji smo obrazlagali ove zakone u načelu i u pojedinostima, jer ministar Lalović je i poslanik, to bi trebalo da bude dodatni argument da prihvati ovaj moj predlog.
Mislim da je u najmanju ruku nekorektno ne biti u sali sve vreme rasprave, doći pred kraj, ne odgovoriti ni na jedno pitanje poslanika i onda izaći ovde za govornicu, verovatno ste i pre nego što ste ušli u salu dali izjavu koja će biti emitovana u Dnevniku državne televizije, kako je sve odlično, kako cveće cveta i kako Vlada Republike Srbije nastavlja da čini čuda za penzionere.
Dakle, ukoliko ste imali bilo kakve argumente, vaša dužnost je bila, i kao ministra i kao narodnog poslanika, da te argumente podelite ovde sa nama, narodnim poslanicima, da sučelimo svoja mišljenja, pa da onda, kako god hoćete i koliko god hoćete hvalite svoje zakone. Ovako, predlažem da ostanete dosledni u ovome što ste radili do sada, odnosno da ne radite ništa, da ne zloupotrebljavate i nas, i Skupštinu, i govornicu, i medije, i državni Dnevnik, imali ste priliku po više osnova da kažete šta god vam je bilo na srcu i na pameti, mislim da sada definitivno nije više vreme za to.

Hvala vama, gospodine Šaroviću. Da li još neka poslanička grupa želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača, ministar Lalović, želi završnu reč po članu 142. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije? (Da.)
Izvolite, gospodine Laloviću.

Želim da se obratim kod ovog zakona, pre svega kod građana Srbije, pokušaj lične difamacije, to je druga stvar.
A ono što želim da kažem je sledeće, bilo je pitanje jedno i da odmah odgovorim, jedan poslanik je postavio pitanje, koliko ima penzionera sa penzijom od 4.000, 3.000 itd. Informacija zbog građana Srbije.
Kada u januaru 2006. godine, znači za manje od mesec dana stupa onaj zakon o PIO, a usvojili smo ga ovde pre dva-tri meseca, najniža penzija u Srbiji će biti negde oko 6.400 dinara i obuhvatiće 100.000 ljudi.
To znači, dajem odgovor poslaniku, da u ovom trenutku manje od 6.300 ima 100.000 penzionera, od ukupno 1.200.000 koliko je kod Fonda PIO zaposlenih. Ovo prvo je informacija, da znaju građani Srbije o kakvim se brojevima radi i redu veličine. To sam bio dužan da kažem, jer pitanje je bilo postavljeno.
Što se tiče ovih drugih objekcija ili primedbi koje su ovde stavljene, čovek može steći utisak da je najbolje da se ništa ne radi. Kada se ništa ne bi radilo verovatno bi neki ljudi bili zadovoljni. Nezavisno od nečijeg ličnog ili grupnog zadovoljstva, ova vlada radi i ona će raditi i dalje na dobrobit svih slojeva srpskog društva i svih građana Srbije.
Jedna od vrlo konkretnih stvari koje ovim zakonima činimo i da naglasim, kašnjenje od jedne i po penzije ili od 20 penzija kod poljoprivrednika, jeste kašnjenje koje je ova vlada zatekla kada je došla na ovo mesto i kada je preuzela odgovornost u martu prošle godine za upravljanje zemljom.
Šta smo mogli da uradimo kao Vlada? Radili smo ono što je moguće i jedino što je bilo moguće. Dakle, preuzeli smo obaveze i zato predlažem ovaj zakon Skupštini i siguran sam da će zakon biti usvojen, predlažem obavezu Skupštini, zakon, da ova jedna i po penzija bude zakonom utvrđena obaveza da država Srbija svojim građanima penzionerima isplati ovu obavezu.
Nije obavezna Vlada nego država Srbija i to se stalno brka. Vlade se menjaju a država ostaje, Vlada deluje u kontinuitetu. Svaka naredna vlada preuzima obaveze prethodne vlade. Dakle, to je obaveza države Srbije prema penzionerima, a ne ove vlade. Ova vlada je samo smatrala da treba da tu obavezu države da ispuni, a što je važnije od toga, našla je način da ispuni. Mnoge vlade bi možda htele nešto da urade, ali ne umeju ili ne mogu.
Dakle, ova vlada je našla način da tu obavezu ispuni i pošto sam siguran da će ovaj zakon biti usvojen u ovoj skupštini u toku sledeće nedelje, ako bog da zdravlja, onda ćemo i stići da penzionerima u Srbiji isplatimo, pored redovne penzije koju će dobiti za novembar, i četvrtinu penzije svakog penzionera. Tako da će to biti na neki način i svojevrsna čestitka ove vlade penzionerima u Srbiji.
U nastavku te aktivnosti i u narednom periodu, prema mogućnostima, a da ne ugrozimo čitav ekonomski sistem Srbije, mi ćemo kao što je predloženo u zakonu, isplaćivati u rokovima i na način kako je ovde predviđeno. Podsetio bih da jedna od primedbi na prethodni zakon bila što se isplaćuje u obveznicama, zašto nije u gotovini. Bila je priča da će neki tajkuni, raznorazni srpski tajkuni, da otkupe od penzionera te obveznice itd. Podsetio bih, svi smo slušali ovde te priče.
U međuvremenu Vlada se odlučila da ide na isplatu gotovine, a mislimo i penzioneri tako očigledno misle da je to za njih najbolje.
I jedan i drugi zakon imaju dva osnovna cilja. Jedno je da država ispuni obavezu prema penzionerima, ne Vlada nego država, naglašavam još jednom i to se često ne razlikuje u Srbiji a postoji razlika. I drugi razlog zbog čega smo to sada predložili jeste da, preskačući na taj način kašnjenje koje imamo i imali smo i kod Fonda PIO zaposlenih, a još drastičnije kod poljoprivrednika, dođemo u situaciju posle dugo vremena da se u Srbiji ponovo penzije isplaćuju narednog meseca za prethodni mesec.
Mislim da je to ogroman korak u najboljem interesu i sadašnjih i budućih penzionera. Siguran sam da će svaka naredna srpska Vlada održati ovo što smo sada postigli, a to je da se kod penzionera isplaćuju penzije uvek narednog meseca za prethodni mesec; prosto, to je jedna obaveza.
Što se tiče još jedne primedbe koja je ovde rečena, oko kamata zateznih i čitave priče koja je ovde iznošena, zašto ne računamo zateznu kamatu od momenta kašnjenja i slično tome. Ne bih posebno elaborirao, ali svi smo ovde svesni dve stvari. Prvo, penzije su i ove godine, 2005. godine, možda to nije poznato u javnosti, realno porasle, ne nominalno, jer imamo inflaciju oko 17% i koliko će biti ove godine, penzije su u Srbiji realno porasle. To je prva važna stvar koju želim da naglasim.
Istovremeno, penzije su se sve vreme od 2001. godine naovamo, kao što znate, usklađivale po švajcarskoj formuli, gde su se računali i troškovi i porast zarada. Čitav splet primedbi oko zatezne kamate i ostalog ne stoji, jer nije ugrožena realna vrednost. Ono što smo ovde uradili jeste da sada kada krećemo u isplatu računamo kamatu 8,5% od momenta početka isplate pa sve do kraja.
Na taj način čuvamo realnu vrednost penzija i to vredi i za poljoprivrednike. Njima će početi isplata od 2007. godine, kamata će početi da se računa sada u decembru. Sve ono što je bilo moguće u datoj situaciji, u datim ekonomskim okolnostima da uradimo, imajući u vidu potrebu da se penzioni sistem sredi i da penzioneri budu u boljem položaju nego što su bili, ova vlada je učinila.
U tom smislu, mogu iovako ionako da shvatim razne primedbe. Naravno da je moguće, da ima i rešenja koja su možda bolja, na neki način, a govorim samo o onome što je realno moguće. U vezi toga, nije dobro zbog građana Srbije kada se sa ove govornice navodi kao moguće rešenje da koristimo devizne rezerve zemlje za isplatu penzija ili bilo kojih troškova u zemlji. Većini građana ta materija nije dovoljno poznata i to može zvučati prosečnom građaninu kao nešto jednostavno, lako i kada bi samo postojala volja politička neka, pa eto koliko imamo para.
Mislim da to nije dobro zato što devizne rezerve imaju sasvim drugu funkciju.
To dalje neću elaborirati jer nisam ni guverner, ni ministar finansija, zbog građana Srbije hoću da kažem da je to dovođenje građana Srbije u zabludu, da mi možemo, ali nećemo.
Zapravo, devizne rezerve zemlje, kao u svim zemljama sveta, imaju sasvim drugu funkciju. Nisu u funkciji potrošnje. One su u funkciji održavanja stabilnosti valute i makroekonomske situacije u toj zemlji o kojoj se radi. U vezi toga, samo još jedna informacija, a opet zbog građana Srbije, da znaju o čemu se radi, onaj ko ovo sluša, mada je malo nevreme, to je da se devizne rezerve naše zemlje, kao i svake druge zemlje, drže u najkvalitetnijim i najpoznatijim bankama sveta, sa najvećim rejtingom, zbog najveće sigurnosti. To je ono što svi treba da znamo i mislim da treba da znaju i građani Srbije, što se tiče priče oko deviznih rezervi. Ovo sam imao potrebu da kažem da ne bi ljudi bili u zabludi o kojoj sam govorio.
Ova vlada je došla u situaciju u koju je došla svojim naporima da može da uđe u vraćanje duga penzionerima, državnog duga. Naravno da smo mogli teorijski da to ne vraćamo i da kažemo šta nas briga, kasne penzije, jedna i po penzija, ono kasni 20 penzija, mi ćemo do kraja mandata to tako da držimo, baš nas briga i neka se neko drugi bavi time. Pošto ovo nije vlada na baš me briga, mi smo ušli u ovaj posao o kome govorim i ono što je za mene najznačajnije kao ministra koji je zadužen pre svega za penzioni sistem, a ne govorim o incidentu i o vraćanju duga, što smo ponovo došli u situaciju da isplaćujemo redovno penziju u narednom mesecu za prethodni mesec, i to je ključno. To je pitanje sistema.
Kada su u pitanju poljoprivredne penzije o kojoj je bilo reči, tu smo još jednu stvar na ovaj način uspeli da uradimo, tako što smo sada poljoprivredne penzionere doveli u situaciju da i oni sada primaju mesec za mesec, uz ovaj skok o kome sam govorio. Zbog načina usklađivanja koji se vrši ceo period i poljoprivredni penzioneri sada penziju koju dobijaju, najmanje dvostruko veću od penziju koju bi dobili da nismo ove zakone usvojili. Zato što je zbog načina usklađivanja, sada novembar 2005. je mnogo više nego januar 2004. godine, kada je bila poslednja isplata.
Ne postoji nijedna grupacija u okviru penzionera koja usvajanjem ovih zakona, ne samo zbog isplate ovih penzija, nego zbog vraćanja normalnih odnosa u sistem, ne dobija.
Da li bi neko hteo više od toga, da odmah isplati sutra ujutru, pa hvala bogu. Naravno da ova vlada, da može to da uradi, da bi odmah isplatila. Međutim, to nije moguće. Moguće je ovako kako smo predložili. Tu mogu biti nijanse ovakve ili onakve, ali to je suština.
Otprilike, to je ono osnovno što sam čuo dok sam sedeo ovde. Nisam baš došao na kraju, što je rekao kolega, malo sam više slušao, slušao sam i ovih dana komentare narodnih poslanika.
Kažem, mislim da je to suština, jer suština primedbi i prigovora koji su ovde rečeni uglavnom se svode na ovih nekoliko pitanja koja sam prokomentarisao.
Jednostavno, da penzioneri znaju da će 24. decembra, bez obzira na priču koju su čuli sa ove govornice, početi ta isplata i do nove godine će biti isplaćena puna novembarska penzija i četvrtina penzije svakog penzionera u Srbiji. Ovo da pojednostavim, da ne bi bili ljudi u zabludi. Zahvaljujem se.

Hvala vama.
Zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona, u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona, u načelu, pojedinostima i u celini.
U nastavku sednice, po Poslovniku se javio narodni poslanik Nemanja Šarović. Izvolite.

Nažalost, moj predlog ministar nije poslušao i iskoristiću priliku da mu odgovorim na par stvari koje je rekao. Naime, rekli ste kako neko neke stvari ne razume, pa kažete da se vlade menjaju, a država ostaje.

Gospodine Šaroviću, javili ste se po Poslovniku.

Po Poslovniku, gospodine Markoviću, član 104. Povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine izlaganjem gospodina Lalovića, iako je odbio da učestvuje u prethodnoj raspravi u načelu i o amandmanima, a onda je sada zloupotrebio svoje pravo koje ima kao ministar i obratio se, računajući na to da niko od poslanika neće moći da mu odgovori. Ali, na to, gospodo, više da računate ne možete.

Gospodine Šaroviću, opominjem vas upravo po članu 104. da su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine i dužni su da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem. Gospodin Lalović je narodni poslanik i vi ste dužni da mu se obraćate sa uvažavanjem, a svakako povređujete dostojanstvo Narodne skupštine, mada vas nisam upozorio malopre, kada ste tražili da ne poštuje Poslovnik ministar, koji je pri tome i narodni poslanik, da postupi suprotno Poslovniku, a obratio se jer je prozvan po sinopsisu po kome predsednik vodi Narodnu skupštinu.
Dakle, molim vas, svaku vrstu primedbe koju želite da iznesete kao dokaz da nije poštovano dostojanstvo Narodne skupštine, svakako to uradite i podržavam vas, ali nemojte pri tome da kršite član na koji se pozivate. Vratiću vam vreme. Izvolite.

Gospodine Markoviću, vi ste sada povredili član 28. Upozoravam vas da, ukoliko imate bilo kakav komentar da date, onda sačekajte da prvo objasnim kako je povređen Poslovnik. Dakle, uzdržite se, pa tek kada završim, u odnosu na to možete i vi da se odredite. Nemojte pokušavati opet na vama svojstven način da dovodite građane u zabludu.
Naravno, nisam tražio od gospodina Lalovića, on je sad ovde kao ministar, a ne kao poslanik, to da bude jasno, nisam tražio da on bilo koju odredbu Poslovnika prekrši. On ima pravo da se obrati po Poslovniku, ali s obzirom na to da nije ispunio svoju obavezu da bude ovde za vreme rasprave, onda sam mu predložio da to svoje pravo ne iskoristi, jer bi to po meni bilo krajnje nekorektno. Dakle, nemojte se vi mešati tamo gde vam nije mesto. Ukoliko ministar Lalović nije zamerio to što sam mu rekao, onda nemate ni vi potrebe da budete veći papa od njega i da vi branite ono što nema potrebe da branite.
Dakle, rekao je gospodin Lalović da se vlade menjaju, a da države ostaju. To je bio ranije slučaj, dok je ova zemlja imala odgovorne vlade. Međutim , bila je dovoljna samo jedna ta kvazidemokratska vlada, pa da ne ostane iza nje više SRJ. Tu ste državu uništili. Sada je jasno da je više nema. To već i vi polako priznajete unutar vladajuće koalicije. Koliko će kvazidemokratskih vlada biti dovoljno da iza njih i ova država Srbija ne ostane, videćemo. Nadam se da će država Srbija preživeti i ovu vladu. Preživala je i brojne druge.
Dalje, rekli ste da bi neki bili srećni kada se ne bi radilo. Konkretno, vezano za ovaj zakon, penzioneri bi sigurno bili srećni da vi ovo niste radili, jer bi onda pare koje im država duguje dobili mnogo ranije nego što vi predviđate ovim rešenjem.
Kažete da je kritikovano kada ste predvideli da se isplaćuju obveznice. Naravno da jeste. Vi sada kažete da bi se "predloženim izmenama i dopunama Zakona proizveli pozitivni efekti, iz razloga što je na predloženi način umnogome olakšan način isplate koji bi bio u gotovini, a koji bi korisnike prava poštedeo komplikovane procedure oko naplate putem obveznica". Dakle, vi ste nas pre ne tako mnogo vremena ubeđivali kako je ovo najbolje moguće rešenje, a sada sami u obrazloženju zakona kažete da je to izuzetno komplikovano.
Da li gotovina ili obveznice? Naravno, gotovina, ali bolje obveznice koje dospevaju u januaru 2006. godine, nego gotovina koja će biti isplaćena u julu 2006. Dakle, tu se radi o roku dospeća. Bolje obveznice danas, nego gotovina za sedam meseci. To je valjda jasno svima.
Zatim, kažete da su penzije realno porasle. Zaista ne vidim kakve to veze ima, iako je i to diskutabilno, kakve to veze ima sa kamatom?
Penzija je porasla zato što su porasli troškovi života, zato što je velika inflacija itd, ali to nema veze sa pravom na kamatu za ono što dugujete od pre nekoliko godina.
(Predsednik: Vreme.)
Dalje, rekli ste da je ova vlada nasledila taj dug. Jeste, ali od prethodne vlade u kojoj ste takođe bili vi. Prema tome, nemojte zamajavati građane Srbije. Ovo je demokratski dug, vaš dug. Nije ovo dug od ne znam koje vlade, ovo je dug od vaše vlade. Vi se možete zvati ovako ili onako, možete promeniti partiju, ali vi ste i dalje Slobodan Lalović.