Reč ima narodni poslanik Momir Marković. Imate nešto manje od 2,5 minuta. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dovoljno mi je tri minuta da kažem šta mislim o ovom zakonu i njegovom predlagaču.
Dame i gospodo narodni poslanici, pogledajte koji je to hohštapleraj.
Pročitaću član 4. koji se menja, gde kaže – radi izmirivanja obaveza prema licima koja ostvaruju prava u skladu sa ovim zakonom po osnovu neisplaćenih penzija itd. obveznicama iz stava 1. ovog člana (u daljem tekstu: obveznice) izmirivaće se obaveze za svakog korisnika, u visini i prema sledećoj dinamici: 20. februara 2006. godine jedna petina od duga koji su od 2000. godine naovamo napravili poljoprivrednicima.
U članu koji je predložen, i koji će verovatno vladajuća većina da usvoji, piše da je prva isplata u 2007. godini i to jedna četvrtina ukupnog iznosa za korisnika prava uvećanog za iznos kamate od 8%, pri inflaciji od 20% itd. A kamata se obračunava od 1. januara 2006. godine. Dakle, oni nisu napisali ni kada će u 2007. godini da počne isplata; može da bude i u decembru, ali je onda već 2008. na pragu.
Mene ne iznenađuje što onaj ne daje pare, ali me iznenađuje ministar Lalović; doduše, ni on me više ne iznenađuje, pre neki dan je izjavio da će ukinuti minuli rad. Ukinuće stečeno pravo za radnike koji su 40 godina ili 30 i kusur godina radili i ostvarivali 0,5%. Ima li nešto, ministre Laloviću, što ćete da date? Dokle više ukidanja?
Sa ovim predlogom zakona poljoprivrednicima, onaj što nećemo ime da mu pomenemo, mogu da kažem hohštapler, ali neću, išao je u predizbornu kampanju u Bačku Palanku – evo, mi vam dajemo, a radikali vam ne daju. Evo, koliko vam daju. Ono što vam je trebalo dati 2006. godine on vam isplaćuje u 2007. godini, a ne piše kada u 2007. godini.
(Predsedavajući: Vreme.)
Piše da vam obračunava kamatu od 8,5%, pri inflaciji od 20%, do sada, do nove godine, kada se svede statistika, osim ako ne skinu, onoliko koliko misle da će proći kod naroda.
Dame i gospodo narodni poslanici, vi iz vladajuće koalicije, mislim da bi najpoštenije što biste mogli uraditi bilo da za ovaj zakon i za ovakvo pljačkanje pre svega poljoprivrednika, a takav je isti i onaj zakon gde se radi o isplati duga drugim penzionerima, ne glasate.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona koji glasi – u članu 2. stav 1. alineja 3. reči "u 2009. godini" zamenjuju se rečima "u septembru 2006. godine".
Danas poslanici Srpske radikalne stranke sve ovo najviše govore zbog građana Srbije, i to penzionera, u nadi da će uvideti da se jedino SRS zalaže za rešenja koja su za penzionere najbolja. Ovde danas nije prisutan ni ministar finansija Mlađan Dinkić, niti bilo ko iz Ministarstva finansija, doduše, tu je ministar Lalović, ali opet to pokazuje koliko Vlada uvažava Narodnu skupštinu, odnosno građane Srbije.
Kategorija penzionera koja je najugroženija u Srbiji svakako su poljoprivredni penzioneri, jer dug prema njima iznosi 20 penzija. Svakako se mora pronaći drugi i brži način za isplatu tog velikog zaostatka.
Ministar finansija se neprestano hvali suficitom ove godine od 39 milijardi, ali nikako da ga utroši. Znači, potrebna je 21 milijarda dinara za isplatu ovih zaostalih penzija, ili za isplatu drugih socijalnih davanja. Kada su u pitanju raznorazne agencije, saveti, kancelarije, situacija je sasvim drugačija i za njih u budžetu uvek ima sredstava.
Umesto da se dugovanja poljoprivrednim penzionerima izmire u što kraćem periodu, oni će morati da čekaju pet godina da bi dobili ono što im pripada, kao da se zaboravlja da je to kategorija starih lica kojima je svaki dinar potreban, s obzirom koliko je danas skupo lečenje, prevoz, hrana itd.
S druge strane, upravo su ti poljoprivredni penzioneri, koji su korisnici ovog fonda, izloženi drastičnim poreskim dažbinama. Pre svega mislim na one poljoprivrednike koji ostvaruju neku poljoprivrednu proizvodnju, koji su bukvalno prisiljeni da se registruju kao poljoprivredno gazdinstvo samo da bi jednog momenta i oni mogli da izdvajaju prilična sredstva za doprinose ili, bolje rečeno, poreze.
Takođe, mnogi poljoprivredni penzioneri žive sami na selu, obično zaboravljeni od svih, i ove penzije im dođu kao jedini prihod od koga oni nekako jedva preživljavaju.
Članom 2. njima se ostavlja da čekaju čak do 2010. godine da bi dobili ono što im pripada. Ovako Ministarstvo finansija svesno doprinosi da se ono malo živih sela i zaselaka, udaljenih od urbanih centara, sasvim ugasi. Kada neko od tih poljoprivrednih penzionera umre, prava je misterija kada će se Fond za PIO poljoprivrednika setiti da isplati zaostale penzije njihovim porodicama. To je još jedna dodatna činjenica koja ide u prilog obrazloženju da treba prihvatiti ovaj amandman, čime bi se izašlo u susret velikom broju poljoprivrednih penzionera.
Poražavajuće za naše penzionere je uslovljavanje MMF-a, a znajući kako se Vlada i Dinkić suprotstavljaju gorepomenutom MMF-u, teško da će naši penzioneri moći da očekuju povoljan ishod po njih same.
Dinkiću nisu bitni ni penzioneri, ni prosvetari, ni zdravstveni radnici, njemu je bitno da li mu je neko na Zapadu iz bankarskog lobija uknjižio prelaznu ocenu za slepu poslušnost i uništenje finansijskog sistema Srbije.
Dakle, umesto predviđene rate za 2009. godinu, ovim amandmanom se predlaže isplata obaveze prema poljoprivrednim penzionerima za septembar 2006. godine. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Dame i gospodo, želim ponovo da ukažem na nekoliko segmenata ovog zakonskog predloga sa kojima se ne slažem i sa kojima se poslanička grupa SRS ne slaže i na koje smo ukazivali u načelnoj raspravi. Međutim, čini mi se da to nije dovoljno ili nije ozbiljno shvaćeno.
Prvo, ovde se radi o javnom dugu Republike Srbije prema penzionerima i ovo se odnosi na zakon koji smo upravo završili prethodnog dana, o dugu prema tzv. radničkim penzionerima. Naime, radi se o dugu, što znači da postoji poverilačko-dužnički odnos. Postoje dve strane: jedna je poverilac, to su penzioneri u ovom slučaju, druga je dužnik, a to je u ovom slučaju država. Nije logično i nije jasno kako može dužnik da propisuje pravila po kojima će vratiti dug poveriocu. Ako su dve strane u jednom odnosu, onda treba da postoji dogovor koji će prihvatiti obe strane i da se po tom dogovoru utvrdi dinamika vraćanja tog duga.
Ovde je država uzela sebi za pravo da sama skroji kapu penzionerima, da sama odredi dinamiku isplate, rokove, iznose, kamatu i da to na taj način vrati. Nenormalno je da se to radi na taj način, nije dobro da se vraćanje prolongira ovako dugo, pogotovo za penzionere poljoprivrednike i nije dobro da kamatu određuje dužnik, država u ovom slučaju, i da ta kamata bude bar dva puta niža od inflacije u ovoj godini, a verovatno će to biti i u narednim godinama isto tako. To je prva stvar na koju sam hteo da ukažem.
Druga stvar, nije logično, i to je zamerka predsedniku Skupštine, da opet nemamo ministra i nemamo nikog iz Ministarstva ko bi mogao da prenese ovo ministru. Logično je da ministar sedi ovde kada pričamo o amandmanima, da pokušamo da nađemo neko rešenje koje je u interesu tih građana. Radi se o kategoriji ljudi koji su u poznim godinama, uglavnom preko 70 godina, ljudi koji možda neće dočekati ni prvu ratu, a kamoli poslednju 2010. godine. Logično je da ministar sedi ovde i da pokušamo da nađemo zajedničko rešenje, na zadovoljstvo pozicije i opozicije, a najviše onih koji zavise od ovoga i koji čekaju.
Mislio sam da smo u raspravi objasnili dovoljno građanima koji su za ovo zainteresovani o čemu se ovde radi.
Nažalost, juče sam shvatio da to nije tako, jer sam čuo od mojih roditelja koji su korisnici ovog prava, kažu da će dobiti krajem ovog meseca prvu ratu tog duga. Čuli su na televiziji, videli od ministra Dinkića. Molim vas i molim ministra da ne obmanjuje građane. Rekao je to verovatno dvosmisleno, tako da su penzioneri shvatili da će dobiti prvu ratu krajem ove godine.
Moram još jednom da kažem, mada smo svi govorili o tome već dva dana, da penzioneri poljoprivrednici neće dobiti ove godine ništa, neće dobiti ni sledeće godine ništa i, upravo po ovim izmenama i dopunama zakona koje su sada na dnevnom redu, ono što je trebalo stići u februaru 2006. godine stići će u toku 2007. godine.
Ministar Dinkić obmanjuje građane, jer kaže da radikali sprečavaju usvajanje ovog zakona i na taj način sprečavaju isplatu duga penzionerima. Da ima logike, da ima razuma u ovoj skupštini, onda bi poslanici većine glasali protiv ovih izmena i na taj način omogućili da poljoprivredni penzioneri dobiju prvu ratu 20. februara, kako je to u osnovnom tekstu zakona predviđeno. Ovako, ako usvojite ovakve izmene i dopune zakona, onda će poljoprivredni penzioneri dobiti prvu ratu u najboljem slučaju za godinu i jedan mesec, a u najgorem slučaju za dve godine. Prva rata za dve godine, što je vrlo verovatno i verovatnije nego ovaj najpovoljniji slučaj.
Naime, Vlada je u ovim izmenama predložila da dinamiku isplate utvrđuje u stvari Vlada i dinamika nije utvrđena uopšte ovim predlogom zakona. Ona je izbrisana iz postojećeg zakona, nema precizno utvrđenih rokova. Ostaje Vladi da odluči kada će to učiniti, da li će to učiniti jednokratno u toku 2007. godine, odjednom isplatiti tu prvu ratu ili će to iz pet, šest ili ko zna koliko rata isplaćivati.
Molim poslanike, s obzirom da ministra nema i da je besmisleno pričati o njemu, da razmisle o ovome, poslanike većine, pošto će poslanici SRS glasati protiv ovakvog zakona, da ne vršimo diskriminaciju jedne kategorije građana ove zemlje. Na ovaj način preko 200.000 ljudi svrstavamo u građane drugog reda, a radi se o najugroženijim ljudima, najugroženijoj kategoriji ljudi, koji imaju preko 70 godina u ovom momentu. Ko će od njih doživeti prvu ratu za dve godine pitanje je, a onu zadnju 2010. godine, da i ne govorimo o tome.
Na kraju, interesuje me, u septembru je usvojen postojeći zakon, koji je predviđao obveznice, znači zakon je naložio da se ovaj dug vrati kroz obveznice koje bi se podelile penzionerima, bivšim zaposlenim i poljoprivrednim penzionerima. Interesuje me, imam informaciju da su te obveznice već odštampane, ko je kriv ili ko je odgovoran za taj trošak i koliki je taj trošak. Štampanje milion i po obveznica nije jevtino, verovatno je vrlo skupo, neko je takvu odluku doneo zakonom, neko je takvu odluku sproveo, jer je zakonska obaveza.
Posle mesec i po dana odustaje se od te ideje i sve to mora da se uništi i baci, a novac je za to utrošen.
Interesuje me, i ovo može biti poslaničko pitanje, pošto ministra ovde nema, da li su odštampane obveznice koje su bile predviđene postojećim zakonom i koliko je to koštalo državu Srbiju.

 Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka je izuzetno nezadovoljna ovim predlogom zakona zato što ova rešenja nisu bolja od prethodnih. I prethodnim rešenjem poljoprivredni penzioneri su bili zakinuti, oni ionako imaju izuzetno niske penzije, a ovim rešenjem situacija je još lošija.
Kad ste se već odlučili za obveznice kojima ćete isplatiti dug penzionerima, eventualno smo mogli da očekujemo kao neko poboljšanje vezivanje iznosa tih obveznica za devize, pa bi penzioneri sasvim sigurno bili u situaciji da te obveznice jako lako i brzo unovče u svakoj banci u Srbiji; bez obzira što su obveznice za veliki broj njih nepoznanica, snašli bi se jako brzo kada je novac u pitanju.
Želeo bih da kažem da se obveznice stare devizne štednje sa rokom isplate 2010. godine naplaćuju sa 75% od stvarne vrednosti. I, penzioneri bi onda stvarno bili u situaciji da odluče da li će od tog duga koji im je dužna država uz jedan manji deo naplatiti odmah, uz izvestan gubitak, ili će čekati eventualno 2010. godinu. Siguran sam da bi se većina njih, s obzirom na godine, odlučila da taj dug naplati odmah, pa makar i to bio gubitak od nekih 20-30%.
Ovako ste ih ostavili u situaciji da moraju da poštuju ove rokove koji su pred nama, uz izuzetno nepovoljnu kamatu, s obzirom na ono što su već govorili moji prethodnici o inflaciji. Nema nikakvog razloga da inflacija u narednoj i onoj tamo godini bude manja nego što je u ovoj godini. Činjenica je da je to jedna generisana inflacija od 2000. naovamo, pre svega kroz jednu nerealnu politiku kursa i da ćemo u narednim godinama biti u situaciji da se i te kako borimo protiv inflacije.
Uostalom, nije to problem samo naše zemlje, to je problem svih zemalja u tranziciji i ne bi trebalo da zavaravamo penzionere ovim iznosom kamate. On je premali. Samo u toku naredne godine, 2006. izgubiće verovatno desetak, dvanaest posto od svog osnovnog duga, a neće dobiti ni prvu ratu penzije, a u toku naredne godine isto tako gubitak će biti znatan.
Sve u svemu, do 2010. godine verovatno će izgubiti oko 40 - 50% realno od iznosa duga koji država ima prema njima, i to je neuporedivo lošije rešenje nego da smo kroz obveznice, koje bi bile garantovane jednom deviznom klauzulom, išli na isplatu ovih penzija, odnosno duga prema penzionerima.
Očigledna je loša namera predlagača i Vlade da se ovaj dug na sve načine umanji, da se penzionerima što manje isplati, a radi se o pre svega o poljoprivrednicima koji izuzetno teško žive i koji su možda najveći tranzicioni gubitnici ovih prethodnih godina, jer ste ih stavili u situaciju da se bore za svetske cene koje ste formirali na osnovu jednog nerealnog kursa, s jedne strane, a isto tako ste ih liberalizacijom uvoza poljoprivrednih proizvoda, svega i svačega u Srbiju izložili nečuvenoj konkurenciji. S druge strane, cene inputa, repromaterijala pratile su rast inflacije.
U makazama između cena i troškova poljoprivrednici danas nisu u situaciji da zarade bilo šta. Većina njih ne može niti doprinose za socijalno osiguranje da isplati, pa smo, nažalost, došli u situaciju da ne mogu ni da se leče, da dođu do lekova, osnovnu zdravstvenu zaštitu sebi da obezbede.
Ovim predlogom zakona, ono što im je država dužna i eventualno neku mogućnost koju su imali kroz isplatu tog duga da obezbede sebi lečenje, izgubili su, tako da sve u svemu imamo pred sobom jedno loše rešenje, za koje SRS dokazuje, evo već jedno sat i po, ministru da će značiti samo smanjenje iznosa koji je država dužna penzionerima.
Ostaje nam na kraju da pozovemo i poslanike ostalih političkih partija da ovakva rešenja na prihvate, jer ovo nije u interesu građana, a u ovom slučaju penzionera poljoprivrednika.

Reč ima narodni poslanik Zoran Mašić.

Dame i gospodo narodni poslanici, izneo bih samo još jednu dopunu onoga što u toku rasprave o amandmanu koji sam podneo nisam rekao, a radi se o nedovoljnoj brizi ili nebrizi upravo o zemljoradnicima koji su pred penzijom ili su stekli pravo na penziju. Faktički, ta njihova zaslužena penzija, isplata te zaslužene penzije se prolongira, a znamo svi da ti ljudi izuzetno teško žive.
Vlada Republike Srbije, Ministarstvo poljoprivrede imali su obavezu ove godine da donesu zakon o poljoprivrednom zemljištu, jer to je bilo prema projekciji Ministarstva za poljoprivredu u čvrstoj najavi, a tim zakonom upravo bi se značajno olakšao život i obrada poljoprivrednog zemljišta kojim raspolažu ta stara seoska domaćinstva. Predlogom ili nacrtom zakona o poljoprivrednom zemljištu daje se mogućnost davanja zemljišta u zakup.
Znamo da ta staračka domaćinstva izuzetno teško obrađuju svoju sopstvenu zemlju, ili je ne obrađuju, ili je nekvalitetno obrađuju ili daju kojekakvim mešetarima u najam za sitan novac, a predlogom zakona o poljoprivrednom zemljištu trebalo bi zakonski da se reguliše davanje zemljišta u zakup, čime bi se značajno, prvo, povećala površina obradivog zemljišta, a s druge strane obrađivalo i zemljište tih poljoprivrednih proizvođača.
Koristim ovu priliku kada raspravljamo o poljoprivrednim proizvođačima da podsetim pre svega ministra poljoprivrede, ali i Vladu na obavezu koju su svojim programom, i na kraju dugoročnom strategijom razvoja poljoprivrede, dali, da puste u proceduru i da u ovoj skupštini bude donet zakon o poljoprivrednom zemljištu. Time bi se značajno olakšao život upravo tih stari poljoprivrednih gazdinstava.
Smatrao sam da je radi javnosti, pre svega, i značaja teme o kojoj raspravljamo, bitno da ljudi znaju da ova vladajuća većina obećanja koja daje pre svega zemljoradnicima ne ispunjava ni blizu, a pogotovo dinamikom koju sami predlažu.