Dakle, po Poslovniku, član 104, jer je uvredljivo reći za pripadnike jedne političke stranke da su pokušali da kradu mandat. Kako može DSS da ukrade sopstveni mandat? To je potpuno neverovatno.
Dakle, imamo 53 mandata kao rezultat izbora za Narodnu skupštinu i onda odjednom zahvaljujući zakulisnim radnjama, dogovorima i kršenju džentlmenskog sporazuma, koji smo imali na početku ovog saziva, da se neće prelaziti iz poslaničke grupe u poslaničku grupu, DS reši da drpi mandat poslaničkoj grupi DSS, tako što je, jednostavno, napravila dogovor sa Dragišom Đokovićem, koji je tu poslaničku grupu i tu stranku nazivao pežorativnim nazivom žuti, koju nikada ne upotrebljavam u javnim političkim istupima. Govorio je sve najgore o toj političkoj stranci u našoj poslaničkoj grupi do tri-četiri nedelje pre toga. Ničim nije nagoveštavao da je promenio političko mišljenje. Dakle, tu se radi o nečemu sasvim drugom.
Prema tome, naša obaveza je obaveza prema biračima. Pa nije narodni poslanik ono što je u centru pažnje ove države. Na bazi takvih ideja, na bazi svega toga i na bazi takvih razgovora se i prave novinski članci koji se prave. Na toj osnovi su postojali novinski članci kada je bilo reči o donošenju zakona o Narodnoj skupštini, pre godinu dana, obezvrediti ovaj dom i stvoriti sliku da narodni poslanici brinu samo o sebi i o svojoj brizi. To se uklapa u taj profil. Ko vas zna? Ko za vas zna u trenutku izbora? Niko.
Razlika između pozicije ovih narodnih poslanika i onih koje ste maločas spomenuli, kada je bilo reči o grupi koja se nalazi na listi DS, to je koalicija Sandžak, jeste ogromna. Nakon lokalnih izbora koji su održani nakon toga, lista Boris Tadić–DS nije dobila nijednog odbornika u Novom Pazaru. Dobili su onoliko glasova koliko je lista Boris Tadić–DS dobila na izborima republičkim decembra 2003. godine, zato što su ti ljudi, suština je bitna, znali za koga glasaju glasajući za tu listu.
Ni za koga od vas, dame i gospodo, ljudi nisu znali. Znali su za nosioce liste i politiku političke stranke za koju se izjašnjavaju. To je ono što je tačno i možete sada da govorite o svemu i svačemu, o zakonu, o Poslovniku, o tome šta je u skladu sa čim, šta nije u skladu sa čim, na šta ko ima pravo. Nikome to ne osporavam formalno. To uopšte nije predmet rasprave. Govorim o tome da ste prevarili građane Srbije i ko god je to uradio to je učinio, makar to palo i na teret nekoga ko se nalazi u vladajućoj koaliciji.
Najlepše vas molim, to da su nepobitne činjenice. Vi ne možete zamenjivati teze i govoriti da nemam prava kao šef poslaničke grupe DSS i bilo ko iz DSS da brani interes onih zbog kojih smo danas ovde. Kada budu građani Srbije odlučili na izborima da bude drugačije, kada budu odlučili da nas ima pet ili deset ili da nas bude stotinu, biće tako.

Gospodin Šormaz, po Poslovniku.

Naravno, predsedavajući, član 104. i povreda dostojanstva Narodne skupštine.
Gospodin Meho Omerović, ne mogu se ni setiti imena, jer prvo što sam želeo da kažem jeste da se izvinjavam pre svega gospodinu Tomislavu Nikoliću, on je to navikao od mene u poslednjih nekoliko dana. Nije jedini Aligrudić koji se izvinio.
I kažem – izvinjavam se, bio je potpuno u pravu, ne treba obraćati pažnju, da ne bi spominjao Njegoša kao pre desetak dana što sam spominjao za svaku koju je rekao, samo što se ne bi složio sa mravima, jer mravi su vredne životinje koje nešto stvaraju. Meni ovo više liči na one parazite koje gledamo ovih dana u reklamama, sa staništem gde im je i mesto. Gospodine, prvo mora tečnost, pa puštanje vode, pa sve ostalo.
Pazite ko traži, poslednja istraživanja kažu ta stranka ima 0,2% biračkog tela, vanredne parlamentarne izbore, samo zato što ste na račun nekog drugog ušli u Skupštinu, pa možete to da izgovorite ovde. Drugo, sada vam kažem, svaki dinar koji ste uzeli, dobili, bez obzira što je po zakonu, u Parking servisu, po Zakonu o dostupnosti informacija, kao predsednik Upravnog odbora, sve ću doneti za ovu skupštinsku govornicu, pročitati i podeliti novinarima. Sve za nekoliko godina.
Poslednjih godinu dana ste to bili na račun DSS, jer naravno niste mogli da pređete cenzus. Mi kao stranka plaćamo zbog toga određenu cenu jer smo sa takvima, sa staništem gde im je i mesto, sarađivali, ali ubuduće sasvim sigurno nećemo, jer vi ste izabrali svoje društvo i kada bude bila puštena voda i vi ćete sa tim društvom zajedno otići.

Kasno se setio gospodin Šormaz.
Reč ima Jovan Todorović po Poslovniku, potom Ljiljana Nestorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, reklamiram povredu Poslovnika u onom delu koji se odnosi na povredu dostojanstva Narodne skupštine Republike Srbije, što će reći svih nas narodnih predstavnika koliko nas u ovoj skupštini ima, dakle, svih 250.
Svedoci smo jedne orkestrirane kampanje koja se ovih dana vodi protiv najvišeg doma u ovoj zemlji. Svi se u tome služe nečasnim sredstvima i lažima, pri čemu ne izbegavaju ni takve izraze poput – lopovi, barabe, stoka bezrepa.
Nažalost, tome se priključila i naša državna televizija, a mi za državnu televiziju izdvajamo budžetom za 2006. godinu milijardu i 500 miliona dinara. Mi u ovoj skupštini ovde glasamo za zakon o taksi koja će omogućiti redovne prihode državnoj televiziji. Kako ja mogu kao čovek koji se smatram časnim i čestitim da nazovem one koji nas zovu – stoko bez repa, osim da ih nazovem imenom koje zaista zaslužuju, oni su stoka ali repata.
Jeste, zameriće se Jovan Todorović medijima. Ali više ne mogu da slušam licitacije o tome kako je i koliko ko od narodnih poslanika ukrao državnih para, jer je reč o čistoj laži i ne mogu više da je podnesem. Zato je moje dostojanstvo povređeno, a nadam se da i vi delite to moje uverenje.
Kada sednem u Loznici u svoj auto ujutru u 7,00 i dođem u Skupštinu u 10,00, a vratim se svojoj porodici uveče u 10,00 – imam li pravo na naknadu troškova tog prevoza? Ali nisam mogao da sednem na kantu benzina i da dođem u Beograd, nego sam morao da kupim auto, morao sam da budem vozač, pa ne znam da li sam vozač ili narodni poslanik, morao sam da ga osiguram, da kupim nove gume, da mu promenim ulje, da platim registraciju i da stavim glavu u torbu i da dođem na ovu sednicu.
One koje sam nazvao stokom repatom sada pitam – da li je bolje za Srbiju, za 250 poslanika obezbediti 250 automobila i 250 vozača u svim pravcima da nas dovoze na ovu skupštinu. Ako još niko iz ove vlasti ili iz Vlade neće da zaštiti narodne poslanike, ohrabrio sam se da vas sve zaštitim, a obećavam vam, ako se sa ovim nastavi, dolazićete po nas u Loznicu, u Niš, u Vranje da glasamo za zakone.
Nisam lopov i neću da me tako niko proziva. U životu to nikada nisam bio i znam da većina mojih kolega, narodnih poslanika, nisu lopovi, jer da jeste, već bi se davno otkrilo, već bi bile zaprećene novčane kazne ili zatvorske kazne od preko pet godina, pa bi, takođe, kao i drugima što smo radili, skinuli imunitet i sudili bi takvim ljudima.
Molim predsednika Skupštine da nas zaštiti, molim predsednika Vlade da nas zaštiti, molim vas iz vlasti, naročito vas iz DSS, zaboravite za lažnu demagogiju, zaboravite za lažni legalizam, donesite zakone koji regulišu status narodnog poslanika. Donesite zakon o Narodnoj skupštini, jer smo ga imali, a povukli smo ga zato što niste hteli da ga usvojite. Hvala lepo.

Po Poslovniku, narodni poslanik Ljiljana Nestorović. A vi za repliku, Meho? Video sam vas, ali prvo mora po Poslovniku.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Nemam nameru uopšte da odgovaram na gomilu besmislenih i vulgarnih reči koje su se čule, mogu samo da čestitam vama, gospodine Nikoliću. Ljubav gospodina Šormaza prema vama, očigledno, ne zavisi ni od brkova, ni od čega drugog. I konstantno ovde prisustvujemo izlivima njegovih nežnosti prema vama, što vama, naravno, imponuje, ali nas mnogo ne zabavlja.
Ono što je moja obaveza da ovde kažem, potpuno je jasno, jer je bilo i u medijima, i veoma transparentno. Gospodinu Albijaniću, da odgovorim na neke optužbe koje sam čula iz njegovih usta.
Gospodine Albijaniću, inače nisam ni znala da je u stranci G17 plus onda kada su sadašnji predsednik, i rukovodstvo te stranke, i nekadašnji šef poslaničkog kluba G17 plus, gospodin Paunović Goran, sedeli na sastancima sa SDP-om, na njihov zahtev, sa našim rukovodstvom, da traže od nas podršku, da omogućimo da se stane na put onakvim stvarima koje su se dešavale u prethodnom sazivu parlamenta.
Zar treba, gospodine Albijaniću, milioniti put da vas podsećam kako ste u to vreme vi postali parlamentarna stranka. Niste postali tako što ste izašli na izbore, nego tako što ste ubedili poslanike vladajuće koalicije da pređu u koaliciju i da budu članovi vaše stranke! I to je ono što je istina.
Vi u ovom trenutku osporavate isti princip koji ste vi inaugurisali u ovoj skupštini. Vi ste tada od nas, gospodine Albijaniću, tražili da ustanemo protiv činjenice da se u ovoj skupštini glasalo iz Soluna i iz Bodruma, i mi smo tada rekli, naravno da se protivimo takvim manirima. Gospodine Albijaniću, vi ste tada od nas tražili, odnosno ne vi lično, nego vaši šefovi, mnogo istaknutiji članovi stranke tada, da podržimo raspravu o poverenju Nataši Mićić i da podržimo raspravu o poverenju Vladi Zorana Živkovića.
Mi smo to tada podržali, zato što je to osnovno pravo opozicije koja to traži, zato što je bilo razloga da zbog brojnih afera to učinimo. Onda smo ušli u zajedničku koaliciju, a onda vi i vaša principijelnost dalje stupate na snagu.
Pa onda uzimate dva mandata SDP-u koje smo dogovorili, ljudima na osnovu lažnih optužbi, za koje se dokazalo da nisu ni u čemu učestvovali. Onda, gospodine Albijaniću, krećete da učestvujete u još gorim aferama nego što su karakterisale Živkovićevu vladu. Mi tražimo odgovore, gospodine Albijaniću, nikada ih ne dobijamo.
Nismo nikada dobili odgovor zašto je država oštećena preko 20 miliona evra u aferi "Knjaz Miloš". Nikada nećemo očigledno od vas dobiti odgovore kako je moguće da jedna Nacionalna štedionica postane privatna banka i da nekoliko ljudi prodajom te Nacionalne štedionice stekne ogromno bogatstvo. Nikada nećemo od vas dobiti odgovore i možemo ih dobiti samo raspisivanjem novih vanrednih parlamentarnih izbora da bismo dobili novu skupštinu ....
(Predsedavajući: Vreme.)
.... koja će imati hrabrosti da ustanovi šta ste vi to radili, i to je pojedinačno pravo svakog poslanika. Niko ne treba da kupi poslanika koji misli svojom glavom da traži tako nešto....
(Predsedavajući: Vreme.)
Vaš princip – drž'te lopova, dok vi pravite mahinacije koje nećete da objasnite građanima Srbije i na koje nećete da date odgovore.
Tu smo priču već prozreli. Omogućili ste ljudima ovde da bez ikakvog pokrića dižu novac....
(Predsedavajući: Vreme.)
... časne poslanike doveli u neprijatnu situaciju.
Ova skupština liči na Ali Babinu pećinu, u koju možete da dođete i da uzmete pare iz budžeta, od narodnih para, samo ako znate...
(Predsedavajući: Da li mogu da zamolim narodnog poslanika...)
Koja je šifra, gospodine Albijaniću? Kažite nam tu šifru.

Polako. Stvarno, kada slušam ovo, mislim da treba kao Skupština da formiramo jedan anketni odbor, da raspravi šta se dešavalo u DOS te tri godine, kako ste pokrali poslanike poslanicima SPS, pet mandata. Vi, u stvari, treba da budete tu, da mi to vidimo šta se stvarno dešavalo, jer ovo što vi pričate ne razumemo.
(Ljiljana Nestorović, sa mesta: Javi se za reč, nemaš pravo.)
Šta imam pravo ili nemam pravo, to ću ja da odlučim, a ne ti.
Gospodine Meho Omeroviću, imate pravo na repliku. Izvolite, replika.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. U pravu je, nažalost, uvaženi kolega Jovan Todorović iz Loznice. Sve što je govorio, tačno je, dakle, zbog nekolicine, samo zbog nekolicine, uvažene dame i gospodo poslanici, gledam vas sve, i iz vladajuće koalicije i iz opozicije, samo zbog nekolicine narodnih poslanika najveći deo časnih i poštenih poslanika uredno i u skladu sa zakonom i svim odlukama obavlja svoju dužnost. Samo zbog nekolicine narodnih poslanika mi se nazivamo tako kako se nazivamo.
Zašto dopuštamo, pitam vas, zašto dopuštamo da zbog te nekolicine koja očigledno, ne samo da krši moralne odredbe na koje se većina mojih prethodnika poziva, nego direktno i zakone. Ako kažete za nekoga, nisu vas građani birali na jednoj listi, a da izlazite iz te liste, isto tako, drage moje kolege poslanici, možemo postaviti pitanje – nisu vas građani izabrali kao Beograđanina, a posle pet meseci vi se prijavite u Vranju, Leskovcu, Vladičinom Hanu ili što dalje to bolje, jer ima više para na putne troškove. To je isti red veličina.
U pravu je kolega Jovo Todorović, najveći deo poslanika upravo radi ovo što je on i rekao. Nemojmo dopustiti, nemojmo dozvoliti da ovaj parlament, koji je inače urušen, za to urušavanje Parlamenta ja sam i partija kojoj pripadam više puta je direktno optuživala predsednika Skupštine Predraga Markovića. On je najodgovorniji za ovakvo stanje u parlamentu. Mislim da treba što pre da se donese, a poslednji put se tu slažem sa gospodinom Todorovićem, zakon o Narodnoj skupštini.
Replika na ono što je govorio i gospodin Albijanić i gospodin Aligrudić. Drage moje kolege, očigledno je da je u vaše redove ušla neviđena panika. Potpuno vas razumem, gospodine Albijaniću. Kada su poslanici SDP i SDP napustili vladajuću koaliciju i otkazali poslušnost zbog skandaloznog zakona o NIS, vi ste, kao profesor matematike objašnjavali građanima da je 129 više i od 131. Gospodine Albijaniću, objasnite im sada kada oduzmete još dva ili pet, kako će i to možda biti više. Mislim da ne postoji ta matematika, čak i vi kao profesor ne možete da nam objasnite da je manje više od nečega što je više.
Što se tiče jednog od prethodnika, a koga je zaista milina i lepota gledati kada stane za ovu govornicu, jedino što mogu da kažem i da uputim prekore za povredu Poslovnika direktno predsedavajućem, vama gospodine Anđelkoviću. Kada je jedan od ministara, neću mu spominjati ime, sa ove govornice moje uvažene kolege poslanike SRS nazvao barabama, bili smo svedoci da se šef poslaničke grupe DSS Aligrudić izvinio u ime cele vladajuće koalicije.
Da li će neko od članova vladajuće koalicije da se izvini za reči paraziti i mravi, pitam vas, gospodine predsedavajući? Ako to nije uvreda, onda zaista ne znam u kakvom se mi zdanju nalazimo, da li ovo liči na Skupštinu i da li ovo liči na mesto kome su građani ukazali svoje poverenje. Plašim se da su građani izgubili svako poverenje...
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Omeroviću.)
... u ovaj parlament i u ovu skupštinu. Zahvaljujem.

Sada, gospodine Omeroviću, video sam vas, da ste bili u Skupštini kada je ta rasprava vođena između SRS i ministra Dinkića, onda mi ne biste takvo pitanje postavili. Ako ste bili, znate da sam tada upozorio i jedne i druge i rekao sam da pokušaju da upotrebe neke primernije reči. Uputio sam ih da kupe rečnik SANU, da pročitaju i da tamo vide da li ima tih reči ili ne, a da nemam nameru nikoga da upozoravam, svako vodi računa o tome šta kaže, vodi računa pred svojim biračima i pred sobom. Prema tome, oko toga je to.
Drugo, oko ovih putnih troškova, nije bitno gde je ko izabran nego gde je prijavljen. Ja sam Varvarinac, ali sam prijavljen u Beogradu, pa nikada nisam naplatio putne troškove. Prema tome, ovde je pitanje gde je ko odlučio da živi i gde je prijavljen, to treba imati u vidu.
Gospodine Albijaniću, po Poslovniku ste se javili? Ako je replika, prvo da vidimo da li po Poslovniku, gospodin Verko isto, izvolite, samo da otpoštujemo red. Izvolite, gospodine Albijaniću.