Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije opet po direktivi ministra finansija Mlađana Dinkića, koji sada ovde nije, mora da se opet stavi u ulogu žiranta državne zajednice Srbija i Crna Gora, koja očito ne funkcioniše.
U pitanju su kontragarancije za niz zamišljenih projekata, počev od škola, sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje, obnove deonica autoputa Beograd – Novi Sad, kredita za razvoj, koji su po nekom šablonu namenjeni "prilagođavanju Srbije", svemu i svačemu. Još malo pa ćemo se prilagođavati i kako da dišemo, odnosno onako kako neko zahteva sa strane.
Ono što je zaista neverovatno kada je ova tačka dnevnog reda u pitanju svakako je broj ovih predloga zakona, ima ih 10, koje je vladajuća skupština onako grupno pretvorila u jednu tačku, pa će poslanici Narodne skupštine, uglavnom su to poslanici SRS, govoriti i o Iranu, i o školama, o odvodnjavanju, autoputu, Hrvatskoj, razvoju itd. Međutim, to se ne dešava prvi put u ovoj Narodnoj skupštini i nas poslanike SRS to uopšte ne iznenađuje.
Jedan od korisnika zajma je, kao što vidimo, Ministarstvo za kapitalne investicije, odnosno Republička direkcija za puteve. Doduše, Sporazum je zaključen još pre godinu dana, i to na pozamašnu sumu od 72 miliona evra. Upada ovde u oči jedna činjenica koja se tiče namene zajma. Ovde se radi, kako piše, za obnovu deonice autoputa Beograd - Novi Sad, a koliko se sećamo Skupština Srbije je prošle godine, na predlog Vlade, upravo za ovu deonicu dala saglasnost za izdavanje koncesije. Pitanje je gde će otići ova sredstva u iznosu od 72 miliona evra, ako već nisu otišla.
Ako pratimo kako se ministar Velimir Ilić razbacuje obećanjima tamo gde se održavaju lokalni vanredni izbori, možemo da pretpostavimo za šta će se koristiti ovako dobijeni krediti. Videli smo to u Smederevu, Kraljevu, Bečeju, šta znači zloupotreba položaja ministra u Vladi Republike Srbije.
U nekim selima su meštani imali sreću što su raspisani izbori u njihovoj opštini. Rastrčali se ministri iz vladajuće koalicije, dele šakom i kapom, asfaltira se i gde treba i gde ne treba, obećavaju se po selima aerodromi.
Valjda ministar ima u planu otvaranje ''međuseoskog'' vazdušnog saobraćaja. A kada izbori prođu svi nestanu, sele se u drugu opštinu, verovatno će to biti opština Bor, pošto su tamo uskoro izbori za predsednika opštine i taj asfaltni cirkus ide dalje. Daju mu bombastičan naziv, ovom predlogu zakona, namena za razvoj, penzioni fond, obnova deonica autoputa, a ovamo se rasipa na sasvim druge stvari.
Kada smo kod zajma za obnovu deonica autoputa Beograd - Novi Sad, pitao bih odgovorne u Republičkoj direkciji za puteve – gde su vam pare od naplaćenih putarina u Srbiji. To su ogromne pare koje se mere milionima. Da li to ide tamo gde ministar Velimir Ilić ima svog kandidata na lokalnim izborima, pa se ponavlja ona priča iz Smedereva –Saša je taj koji će vam kao roda doneti asfalt. Od čijih para? Od para građana Srbije koji se zloupotrebljavaju za interes stranaka na vlasti.
Jedna od kontragarancija se odnosi na finansiranje projekata za poboljšanje stanja škola. Bilo bi dobro da je predlagač bliže objasnio gde će biti utrošeno ovih 25 miliona evra, osim što je navedeno da se radi o izgradi devet škola.
Ministarstvo prosvete bi trebalo da se pozabavi, kao i cela Vlada Srbije, zašto su škole u Srbiji u svakom petom selu pred zatvaranjem. Šta država čini da to zaustavi. Pred ovim problemom svi zatvaraju oči i čitavi predeli u Srbiji, pogotovo na jugu Srbije, ostaju bez i jednog deteta. Te škole koje ćete graditi, pa ne vrede one valjda tri četiri miliona po jednoj školi, osim ako nije nešto nametnuto, po nekoj deklaraciji koje ova vlada zna da ispoštuje do poslednjeg slova.
Čudno zvuči predlog za davanje kontragarancije Republike Srbije po kreditu Međunarodnog udruženja za razvoj, a koji je namenjen JP EPS i JP ''Elektromreža Srbije'', jednim manjim delom. U momentu kada u Srbiji struja opet drastično poskupljuje i do kraja ekonomski iscrpljuje građane Srbije, Vlada stavlja na dnevni red ovakav predlog zakona. Umesto da Vlada preseče odliv sredstava onima o kojima je pre skoro dve godine raspravljao Anketni odbor, radi se upravo suprotno, uzimaju se krediti za potrebe EPS.
Pravo pitanje bi bilo – zašto na dnevni red Narodne skupštine Republike Srbije još nije stavljen izveštaj Anketnog odbora gde se jasno vidi koliko je para iz EPS-a otišlo u džepove pojedinaca?
Sredstva za otplatu po sporazumu će obezbediti EPS i EMS, kako piše u Predlogu zakona, a ta sredstva će biti, da znaju građani Srbije, nova i nova poskupljenja struje. Naravno, za to se niko u Vladi Srbije ne sekira i ne uzbuđuje preterano, sve će to koštati građane Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, gospodine Iliću. Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite. Imate 23 minuta.

Hvala. Dame i gospodo poslanici, koleginice Albijanić, to što ste prihvatili da raspravljamo o 15 tačaka dnevnog reda u objedinjenoj raspravi verovatno je trebalo da znači da poslanici dođu u situaciju da u stvari ne mogu da raspravljaju o predlozima Vlade Republike Srbije. Sigurno ste tako instruisali Mlađana Dinkića i rekli mu – samo ti dođi, budi pet minuta i nema tu ko šta da raspravlja i ko će istovremeno da priča o 15 predloga.
E, vidite, mi smo se potrudili, kao što to svaki put biva, mi srpski radikali govorimo o svemu što zaslužuje pažnju Narodne skupštine i narodnih poslanika. Naravno, odvojiću samo nekoliko od ovih predloga, zato što nije moguće da svima posvetim istu pažnju.
Suštinski problemi u ovim vašim predlozima su u tome da vi predlaganjem da Srbija daje garancije Srbiji i Crnoj Gori u stvari već unapred osuđujete Srbiju i Crnu Goru na raspad. Nemate vremena ni da sačekate Milov referendum. Naravno, znamo da, pogotovo vi iz G17 plus, podržavate ideju samostalne Srbije, odnosno odvajanja Crne Gore od Srbije, a onda dalje i odvajanje, za početak, Kosova, a kasnije verovatno Vojvodine, Raške oblasti i koliko god vam budu tražili od Srbije. Znamo da to jeste vaša politika.
Neshvatljivo nam je da poslanici poslaničkih grupa koji se baš tako otvoreno i javno ne izjašnjavaju nemaju šta da kažu za ovakve i ove predloge Vlade Republike Srbije. Znali smo i do sada da je Vlada Vojislava Koštunice štetočinska vlada, ali da je to vlada koja želi zvanično da postane narko-diler, to do danas nismo znali. Znali smo da možda pojedini članovi Vlade idu čak dotle da se bave i tim poslovima, ali da ovim predlogom sporazuma Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske priznajete, odnosno prihvatate činjenicu da Vlada, odnosno da se država bavi narko-dilerskim poslovima, to je zaista previše, makar i od vaše vlade.
Kada je govorio Zoran Krasić, on je citirao član 8. I ja ću da ga citiram zbog javnosti. U članu 8. ovog vašeg predloga sporazuma između Vlade Republike Srbije i ove ''endehazije'', ustaške Hrvatske, kažete: ''Carinske službe strana ugovornica, na osnovu uzajamnog dogovora i u okviru ovlašćenja koja imaju shodno nacionalnom zakonodavstvu, mogu da koriste metod kontrolisane isporuke radi kontrole pošiljke opojnih droga'' itd.
U drugom stavu kažete: ''Nezakonite pošiljke čije se isporuke kontrolišu, mogu uz saglasnost nadležnih organa biti zaustavljene ili se može dozvoliti nastavak kretanja, a da roba ostane nedirnuta ili da se roba iz stava 1. ovog člana ukloni ili zameni u potpunosti ili delimično''.
Pošto je Mlađan Dinkić predstavnik Vlade za ovaj zakon, volela bih da je ovde da ga pitam da li je on u ime Vlade ovlašćen za zvaničnog narko-dilera u okviru Vlade Republike Srbije ili će to da radi neko drugi od njegovih kolega. Dakle, čak i da ste nam predložili neki normalan sporazum sa ustaškom Hrvatskom, mi srpski radikali ne bismo hteli i ne bismo mogli da glasamo za njega, zato što smo mi, valjda, jedini u Srbiji svesni činjenice da je ustaška Hrvatska izvršila etničko čišćenje, da je pola miliona Srba u tom etničkom čišćenju isterano, da je Republika Srpska Krajina okupirana od strane ustaške hrvatske države.
Sve su to nama zaista dovoljni, i više nego dovoljni, razlozi da, dok se ta pitanja ne razreše uopšte ne raspravljamo, čak, kažem, ni o normalnim sporazumima sa ustaškom Hrvatskom, a pogotovo ne o ovom zaista nebuloznom predlogu, koji je Mlađan Dinkić ovde pokušao nešto da objasni, pa je rekao da on i nema pojma šta tu piše. Tražio je da neko njemu objasni, pa su njemu nešto objasnili. Naravno, ni njemu samom nije jasno šta nam predlaže, nije jasno ni vama koji ćete da glasate za ovo. Naravno, nije prvi put da vi glasate za ono što vam ponudi Vlada, a da i ne znate za šta u stvari glasate.
Kada je u pitanju ustaška Hrvatska, moram da kažem da, ako već Vlada Srbije želi nekakve kontakte i nekakvu normalizaciju odnosa sa tom ''endehazijom'', da bi onda bilo bolje da se malo povede računa o uslovima, onim ljudima, našim prijateljima, sunarodnicima koji se, nemajući ovde valjda od čega da žive i nemajući uslova za život, vraćaju da bar umru tamo gde su se rodili i uglavnom se vrlo stari i vraćaju.
Vi obmanjujete javnost Srbije, valjda da se dodvorite Evropskoj uniji kako su stvoreni uslovi i kako se u velikom broju Srbi vraćaju u Hrvatsku. Naravno, to nije tačno. Dakle, oni koji se vrate, bar onoliko koliko nama objave, a s obzirom na to da mnogo dobro poznajem situaciju i na teritoriji Hrvatske i na teritoriji BiH, znam odlično kako se progone svi koji pokušaju da se vrate. Znate i vi koliko je ljudi ubijeno, koliko na razne načine maltretirano i mučeno. To bi mogla eventualno da bude tema razgovora sa tim predstavnicima ustaša, a ne dilovanje droge kroz Srbiju.
Interesantan mi je ovaj predlog zakona o ratifikaciji Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Crne Gore i Vlade Islamske Republike Irana o uzajamnoj pomoći i saradnji u carinskim pitanjima. Ovde samo želim formalno da pitam Mlađana Dinkića, možda nas negde gleda na ekranu, pošto Predrag Marković obično, kada hoće da obmane javnost Srbije zašto nema poslanika skupštinske većine u sali, kaže – oni su gore negde i prate rad. Sada, ako nas Mlađan Dinkić gore negde gleda i prati rad, da nam objasni kakav je to sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Crne Gore i Vlade Islamske Republike Irana.
Zar ovo ne bi trebalo da bude sporazum između Saveta ministara Republike Srbije i Crne Gore i Vlade Irana? Ako nije tako, zašto ste onda rekli da je ustavni osnov za donošenje ovog zakona član 72. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije. Gde je onda Ustav Republike Crne Gore, kako vi smete da predlažete ovo, a niste konsultovali Ustav Republike Crne Gore? Vi apsolutno ništa ne znate. Vladini predlagači apsolutno ništa ne znaju, većih neznalica i štetočina zemlja Srbija zapamtila nije.
Ovaj sporazum, odnosno Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske investicione banke za finansiranje projekta za poboljšanje stanja škola, prvo, ponavljam ono što smo svi vas pitali, zašto Republika Srbija garantuje Srbiji i Crnoj Gori, ko je ovde stariji kokoš ili jaje, ali naravno, o tome ste vi rekli svoje mišljenje i znamo šta inače mislite o zajedničkoj državi.
Ja hoću nešto drugo da obavestim i narodne poslanike, a pre svega javnost Srbije, inače veoma zabrinutu javnost, a pre svega, prosvetnih radnika u Srbiji. Naime, ovih dana pojavljuju se po školama predstavnici, predstavljaju se da su predstavnici sindikata koji se zove ''Prosvećenost'', vodi ga neki Repac, koji vrbuje, ali bukvalno vrbuje, prosvetne radnike u Srbiji da im o svom trošku organizuje nekakve seminare, čija je suština denacifikacija prosvetnih radnika, bukvalno, kažu prosvetni radnici koji su se malo detaljnije raspitali o tome da se radi o ispiranju mozgova, odnosno o tom pokušaju.
Zamislite šta je interesantno. Pitali su se prosvetni radnici, mnogi su pitali i mene. Do danas nisam znala da im odgovorim, ali danas znam, kažu, kakav je to sindikat koji ne traži da onaj ko priđe tom sindikatu plati neku članarinu, nego naprotiv, idu po školama i nastavnicima koji uđu u taj sindikat daju u kešu po 100 evra.
Sada pitam Mlađana Dinkića, da li je to od ovog kredita, od ovih para kojim ste zadužili građane Srbije, da li od njih po 100 evra dobijaju prosvetni radnici koji dobrovoljno pristaju da im ispiraju mozak i da od njih prave neke klonirane nastavnike, koji treba da uništavaju generacije učenika u Srbiji u okviru onog vašeg sistema obrazovanja.
Dakle, imali smo mi i imamo na ove predloge i amandmane i u pojedinostima ćemo govoriti još mnogo toga, a ja ponavljam ono što su rekle sve naše kolege, nećemo glasati za ovo, a mislim da bar za neke, o kojima smo posebno pričali, nijedan poslanik koji se oseća poslanikom Narodne skupštine Republike Srbije neće smeti da glasa za ovo.

Zahvaljujem se gospođi Radeti. Sada ćemo da napravimo pauzu, a pauza će biti do 15,00 časova, a posle pauze reč ima Aleksandar Vučić.

(Posle pauze – 15,15)

 

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan, nastavljamo sa popodnevnim radom današnje sednice. Sa liste prijavljenih za reč po tački dnevnog reda, koja je načelni pretres, to su objedinjene tačke vezane za kontragarancije i ratifikacije sporazuma i ugovora, ostalo je još deset minuta za poslanike SRS, ali jedini preostali prijavljeni trenutno nije u sali, nije korektno da izgovaramo ime.

Pošto na listama više nema prijavljenih za reč, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Ne.) Hvala.

Zaključujem zajednički načelni pretres o tačkama 6 - 17. dnevnog reda ove sednice.

Zahvaljujem. Pre nego što pređemo na 18. tačku dnevnog reda – Predlog zakona o dopunama Zakona o zadrugama, hoću još jednom da obavestim sve, da biste mogli da planirate svoje vreme. Ono što smo najavili juče popodne, danas ćemo raditi samo do završetka načelnog pretresa 18. tačke dnevnog reda – Predloga zakona o dopunama Zakona o zadrugama. Sutra neće biti sednice i nastavak će biti u ponedeljak, otpočećemo raspravu u pojedinostima, jer, kao što ste juče dobili obaveštenje, jedna tačka dnevnog reda je skinuta zbog povlačenja kandidature za zaštitnika građana.

Izvolite sada, po Poslovniku, gospodine Vučiću.

Poslanik Aleksandar Vučić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, zanimljivo mi je da vidim predstavnike vlasti kako žure da završe sednicu. Mislio sam da se ponosite predlozima zakona koje ste stavili pred narodne poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Imate pravo, gospodine predsedniče, možete da završite i da kažete imate 10 minuta, oni nisu u sali, jer nam je bilo potrebno 30 sekundi da u salu uđemo. Možete to da uradite, ali nije u skladu sa dobrim običajima, nije u skladu sa običajima ove Narodne skupštine, zato što ste znali da želimo da iskoristimo preostalih 10 minuta, bez obzira na to da li se vama naša diskusija dopada ili ne. Samo sam želeo da vam ukažem na činjenicu da je to bilo krajnje nekorektno, jer ste možda razmišljali da će time neko da nanese štetu političkoj partiji kojoj pripadate.

Ali, ne treba mi čak ni vaš odgovor po kojem ste vi najobjektivniji na svetu ili ne znam ni ja šta, tako da sam izašao samo ovo da kažem da ljudi znaju da smo imali još šta da kažemo.

Doneo sam ovde, pošto ste video sam juče nešto pretili i pokazivali, da vidite koliko je ovo debelo. Ovi papiri, ove fascikle, e, tu ima oko 525 strana, 525 strana kriminala i lopovluka.

Sve je pretočeno u krivične prijave, 525, ne jedna, ne dve, ne pet, to može svako, ne 10, ne 50, 525 strana. Ne smeje se, vređa gospodin Albijanić na najgori način, čudi me da ne vidi predsednik Narodne skupštine. A ja se smejem tome, smejem se. Pa rekao mi je, evo zbog gledalaca, zbog građana koji prate rad Narodne skupštine, gospodin Albijanić pokazuje da sam lud, da nisam normalan.

Možda ste, gospodine Albijaniću, vi u pravu, možda sam i ovakav, možda sam i onakav, i lud i nenormalan i kakav god hoćete, ali 525 strana o lopovluku i kriminalu i korupciji da nakupite, bogami, to dokazuje da niste ni ludi ni nenormalni, nego da ste baš ono što vam je lepo saopštila Vjerica Radeta. Hvala vam najlepše.

Hvala vama, gospodine Vučiću.

Moram da dam pojašnjenje koje nije po Poslovniku, nego po pravilima fizike. Kada ispred mene za govornicom stoji neko ko je toliko izrastao, hvala bogu, kao gospodin Vučić, zbilja ne vidim fizički prva dva sedišta levo i desno do kraja. To je perspektiva. Dakle, vidim sve ostalo. U tom smislu nisam u mogućnosti da reagujem na gestove i grimase, ukoliko ih ima.

Kao što ste i sami konstatovali, da, nastojalo se krajnje korektno sa početkom nastavka ove sednice. Žao mi je ako sam nekoga oštetio, ali ne sumnjam da postoji dovoljno sposobnosti da se u detalje obrazlože politički stavovi tokom narednih tačaka.

Prelazimo na 18. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O DOPUNAMA ZAKONA O ZADRUGAMA

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.

Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Pošto ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Srpska radikalna stranka – jedan sat, 36 minuta; Demokratska stranka Srbije – jedan sat, tri minuta, 36 sekundi; Demokratska stranka - Boris Tadić – 43 minuta, 12 sekundi; G17 plus – 37 minuta, 12 sekundi; Socijalistička partija Srbije – 26 minuta, 24 sekunde; Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 – 20 minuta, 24 sekunde; Za Evropsku Srbiju – šest minuta; poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, tri poslanika SPO i tri nezavisna poslanika – po pet minuta, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.

Saglasno članu 140. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.

Da li predstavnik predlagača, prof. dr Bojan Dimitrijević, ministar trgovine, turizma i usluga, želi reč? (Da.) Izvolite.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, zamoljen sam da u ime predlagača, a to je Ministarstvo za privredu, obrazložim Predlog zakona o dopunama Zakona o zadrugama. Biće relativno kratko obrazloženje, ali ćete shvatiti šta je Vladu i Ministarstvo motivisalo da predloži ovaj kratak zakon.
Osnov samostalnosti zadruge je njena imovina. U našem pravnom sistemu u svom poslovanju zadruge koriste, pored zadružne imovine, imovinu koja je u zadružnim i drugim javnim evidencijama evidentirana kao društvena imovina, svojina, odnosno društveni kapital. Udeo društvenog kapitala u ukupnom kapitalu zadruga je značajan, naročito kada je u pitanju nepokretna imovina, pod kojom se podrazumevaju: poljoprivredno zemljište, građevinski i drugi objekti koji su u funkciji obavljanja delatnosti zadruga.
Tako je od, prema evidenciji, 2446 zadruga, u 1978 zadruga društvena svojina sa procentom učešća do 51%, a u 468 zadruga sa preko 72%. Značajan pokazatelj kod zemljoradničkih zadruga, taj društveni kapital u osnovnom kapitalu zadruga učestvuje sa, prema ovoj evidenciji, 72,56%.
Zbog u praksi uočenih pojava nekontrolisanog odlivanja društvene svojine, odnosno društvenog kapitala i zadruga, pre svega putem ulaganja društvene imovine, odnosno društvenog kapitala, kao osnivačkog uloga, u druga postojeća privredna društva i na taj način umanjenja imovine kojom zadruga raspolaže, a koja, u krajnjem slučaju, može dovesti do nestanka zadruge, s obzirom na značajno učešće društvenog kapitala u ukupnom kapitalu zadruga, potrebno je dopuniti važeći Zakon o zadrugama odredbama kojima se uvodi prethodna saglasnost agencije nadležne za poslove privatizacije za raspolaganje tom imovinom.
Ovaj vid kontrole raspolaganja društvenom imovinom u zadrugama privremenog je karaktera, imajući u vidu da će pitanje društvene imovine u zadrugama, odnosno promene svojinskog oblika te imovine, biti rešeno novim zakonom o zadrugama, koji je u fazi pripreme. Međutim, dok se ne donese novi zakon o zadrugama, potrebno je, radi očuvanja zadrugarstva i principa na kojima ono počiva, efikasnom kontrolom sprečiti nekontrolisana raspolaganja društvenom imovinom u zadrugama, do konačnog uređenja statusa te imovine novim zakonom o zadrugama.
Ako dozvolite, samo još nekoliko rečenica. Novi zakon je u pripremi. Verovatno bi do kraja godine trebalo da bude usvojen u Skupštini.
Međutim, budući da je posle Agencije za registraciju postalo jasno, kada je dobijen detaljan uvid u to kako rade zadruge, da se na taj način u značajnoj meri odliva društveni kapital, u ovom zakonu je aktivirano slično rešenje koje postoji u Zakonu o privatizaciji, kojim se zaista pokušava zaštititi društveni kapital u tom prelaznom periodu, jer, bukvalno od momenta kada je najavljen rad na sveobuhvatnom novom zakonu, koji će konačno razrešiti pitanje oblika svojine, ubrzane su i određene, uslovno rečeno, spekulativne aktivnosti.
Namera predlagača je bila da, koristeći slično rešenje i praksu koja se pokazala iz Zakona o privatizaciji, to rešenje ugradi i u Zakon o zadrugama, da bi na taj način u ovom kritičnom prelaznom periodu sprečilo razne zloupotrebe i odlivanje društvenog kapitala koji je tokom godina postao dominantan u našim zadrugama.

Hvala vama, gospodine Dimitrijeviću, posebno vam hvala na dodatnom naporu koji ste uložili zbog procedure u Skupštini, o čemu su dobili svi podatke.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)

Izvolite, narodni poslanik Aleksandar Vučić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo je bio najavljen ministar Bubalo, trebalo je on da dođe, a onda je naknadno stigao papir sa izmenom i rečeno je da će doći ministar trgovine i turizma da nam obrazloži ovaj zakon.
Da ljudi ne bi mislili da mi ovde razgovaramo o nekom temeljnom zakonu koji rešava suštinska pitanja i suštinske probleme zadruga i zadrugarstva, ovaj ceo zakon, koji se sastoji od tri člana, mogli ste da smestite u jedan član. Nikada ne bi morala Vlada Srbije, da je imala bilo kakve mogućnosti u skladu sa Ustavom Srbije, tehnički bi to menjala, pošto nije, onda je zato donela ovakav predlog pred Narodnu skupštinu, računajući – hajde, to ćemo brzo da završimo i niko ni o čemu neće da govori.
Kaže se da dolazi do sve većih nekontrolisanih spekulantskih radnji i otimanja, odnosno krađe društvene imovine iz zadruga.
Vidite, vi hapsite Mladića, hapsite svakog ko vam padne na pamet, ko se ikada video sa njegovim sinom, pošto smo i tu informaciju dobili, a nisam znao da i među vama ima vojvoda. A i ne liči na vojvodu. A vi ste lord? E, takva nam je i država. (Šta li vam Tijanić dođe u toj podeli? Dvorske lude su, za one koji ne znaju, intelektualci.)
Dame i gospodo narodni poslanici, želim da govorim o onome što se zbivalo u našoj zemlji od onoga što neki lažno nazivaju od demokratskih promena, a u stvari od trenutka kada je počela velika pljačka, jer do tada je bilo prikrivene, ovakve i onakve, od tada je krenula velika neskrivena i otvorena pljačka društvene i državne imovine.
Govoriću u skladu sa činjenicama i sa presekom stanja koje je radio ekspertski tim SRS, te ćete čuti neke interesantne podatke o našoj poljoprivredi, o zadrugama i o svemu drugom. Ono što je danas za našu zemlju najznačajnije kada govorimo o napretku naše proizvodnje, poljoprivredne i industrijske, a nema je, u padu su, mi ne možemo da dostignemo 1990. godinu ko zna koliko još vremena.
Ovaj podatak biće vam alarmantan: broj stoke u Srbiji krajem 2005. godine isti je kao 1910. godine, ne znam da li ste imali taj podatak. On dovoljno loše govori u kakvom stanju se nalazimo. Od svega 25.000 kombajna i 420.000 traktora, uz prosečnu starost od 18 godina, posledice su sve niži prinosi po jedinici površine. A svake godine, pre svega zbog nedostatka odgovarajućeg podsticaja gotovog novca i povoljnih kredita kojima se hvalite, svakodnevno ostaje neobrađeno gotovo 200.000 hektara zemlje, to dovoljno govori šta sve Srbija propušta. Na taj način svaki proizvod postaje sve skuplji i nekonkurentniji, kako na domaćem tako i na stranom tržištu.
Vlada Srbije trebalo je da se pojavi sa merama zaštite domaće proizvodnje. Trebalo je da kažu kako uvode potrebne standarde, dobijanje potrebnih sertifikata npr. za klanice, mlekare itd. kako i kojim merama će da spreče uvoz genetski ili na drugi način nekvalitetnih i neodgovarajućih proizvoda za ljudsku i životinjsku ishranu. Takođe, cenovna politika je ostavljala i ostavlja ogromnu štetu na razvoj poljoprivrede, a o tome nismo čuli ni jednu jedinu reč.
Takođe, država je morala, a nije, da obezbedi premije za poljoprivrednu proizvodnju, koja iznosi po 30% recimo u Australiji, Kuvajtu i nekim drugim zemljama. Moramo postići proizvodnju za izvoz u visini od najmanje 15% od vrednosti planiranog izvoza. Iako je poljoprivredna proizvodnja, recimo, 2004. godine, a 2005. tek za nešto manje u našem bruto društvenom proizvodu sa 65%, dok je direktno učešće oko 26%.
Albijaniću, slušaj ovo, nešto da naučiš. Samo edukativno delujem na narodnog poslanika da nešto konačno nauči, moći će nešto pametno da kaže.