DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 06.04.2006.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

4. dan rada

06.04.2006

Sednicu je otvorio: Vojislav Mihailović

Sednica je trajala od 10:05 do 17:40

OBRAĆANJA

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Zamoli ću vas i nešto, a mogu i odmah tim povodom, pošto sam uložio mnogo u autorska prava, molim vas da ne pokazujete nešto što pripada autorskim pravima i što je neko drugi zloupotrebio, jer na taj način kao da podržavate ove koji piratizuju, a reč je o ...

Aleksandar Vučić

Srpska radikalna stranka
U pravu ste. Hteo sam da pokažem samo čime se bave i šta rade, pošto građani Srbije nemaju utisak i nemaju dovoljno znanja šta oni rade u toku dana, dok poslanici ovde rade i ostaju, svakog dana nekada do šest, sedam-osam uveče, a dođu ujutru rano u Narodnu skupštinu.
Oni ne rade ništa osim što gledaju kako će da potroše narodni novac.
Ne brinem ja za ovo, kao što sam rekao, neka se dobro čuvaju ''Mirka'', ali nevezano za ''Mirka'', taj ''Mirko'' će da goni, a ovaj ''Bili'', što su ovde nacrtali, i svi ostali, ima da ih gone za sve lopovluke koje su u Srbiji počinili i Tadićevi tajkuni na čelu sa Draganom Đilasom, koji je danas jedan od najvećih, a možda najveći tajkun u današnjoj Srbiji, moraće za svoj kriminal i korupciju da odgovaraju. Nadam se da će biti prilike kada će imati još više vremena, neće ih biti u Skupštini, neće raditi te ozbiljne poslove. Možda će negde da okopavaju kukuruz, u popravnim ustanovama. Siguran sam da će i tada raditi nešto neuporedivo korisnije za građane Srbije, nego što to rade danas.
Na kraju, sasvim sam siguran da baš u skladu sa ovim Topalovićima, nešto mi se svidelo, nadam se da nisu imali ružne asocijacije, pretpostavljam da nisu. Moram da vas obavestim, čovek koji je mnogo godina vozio Tomislava Nikolića tako se preziva, pa je poginuo, nažalost, a pretpostavljam da nisu to želeli na ovakav način da nekome stavljaju do znanja. Da im kažem, ako misle na ove Topaloviće iz filma, evo, obećavam im i preuzimam tu ulogu, u potpunosti, kako god hoće, to znači, sahranićemo ih politički i to vrlo brzo i do kraja, neka ne brinu.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vam, gospodine Vučiću, na ovoj dugoj replici. Reč će dobiti narodni poslanik Nikola Todorović, a ja sam dužan da obavestim još jednom, dakle, svi narodni poslanici svih poslaničkih grupa koji su sa izbornih lista građana, koji su ih birali, došli u Skupštinu, primaju novac u skladu sa zakonom i o tome mora da vodi računa stručna služba. Kako taj novac troše, nije korektno da se uopšte izjašnjavamo i to je stvar samih političkih stranaka, ali je vrlo važno da su svi poslanici u mogućnosti da rade u Skupštini, da pomognu donošenje zakona i u odnosu na to, unapred, na osnovu zakona, za to dobijaju novac.

Njihovo je političko pravo da li će učestvovati u radu, da li će učestvovati u donošenju zakona, da li će diskutovati i na taj način nastojati da promene nabolje zemlju, na način na koji oni to smatraju ili to neće raditi i o tome će svako od nas i od vas odgovarati svojim biračima. Hvala vam što ste mi pružili priliku da na ovo podsetim.

Izvolite, reč ima narodni poslanik Nikola Todorović, pa Lazar Čavić, pa ćete onda imati priliku, gospodine Vučiću, kao govornik.

Nikola Todorović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz Ministarstva, koliko nema smisla ovaj predloženi zakon, ja ću, par napomena, komentarišući odredbe Zakona o zadrugama, ukazati da ne može imovina koja se stekne u zadrugama, bilo kog tipa, postati društvena, državna, ne može se pretvoriti u preduzeće i na taj način dovesti u kontekst njenu privatizaciju, restrukturiranje preduzeća ili na neki drugi način odlučivanja.
Ako ste imali priliku da pogledate tekst Zakona o zadrugama na koji se pozivate, koji je donet 1996. godine, pa izmene 1998. i 2005. godine, onda znate, u tom zakonu je lepo objašnjeno ko može osnovati zadrugu, kojih tipova zadruga, da li su to opšte ili specijalizovanog tipa, jer zadrugu mogu da osnuju 10 punoletnih građana, gde u zakonu stoji procedura tih zadruga, postoje zadružna pravila, postoji ugovor zadrugara gde je do detalja utvrđeno, odnosno gde su utvrđene obaveze i prava zadrugara, odnosno uloga zadrugara u toj zadruzi, da li je to imovina, novac, osnovna sredstva, mašine ili uređaji.
Zadruga se osniva radi sticanja zajedničkog dohotka, radi lakšeg privređivanja, plasmana proizvoda, zavisno do tipa i vrste zadruge, lakših i povoljnijih nabavljanja osnovnih sredstava repromaterijala. Te zadruge posluju na način kako to zadružna pravila određuju, odnosno Zakon o zadrugama gde se do detalja precizira i ko su zadrugari, način sticanja svojstva zadrugara, način prestanka svojstva zadrugara, podela dobiti u ostvarivanju dohotka u zadrugama, odnosno način nadoknade gubitaka ako nastanu zbog lošeg rada u zadruzi.
Posebno na šta bih skrenuo pažnju to je način upravljanja i rukovođenje zadrugama. Znači, direktor zadruge i predsednik upravnog odbora odgovara i ličnim sredstvima za gubitke koji nastanu zbog lošeg rada u zadruzi. Ne može se desiti da se sada država seti da neka imovina koja postoji u nekoj zadruzi, da li su one zemljoradničke ili radne zadruge, ili neke druge zadruge, po načinu delovanja te zadruge, mogu imati osnivačke uloge, može i članarina, kada je u pitanju studentska zadruga, ali govorim o ovim zadrugama gde su ulozi u pitanju.
Zadruga u prometu, u pravnom prometu istupa u svoje ime i za svoj račun, jedna vrsta, druga vrsta i za račun zadrugara ili u ime i za račun zadrugara, što je slučaj komisionog načina rada. Ako zadruga isposluje i svoj račun, onda su to jasna pravila, način upravljanja zadrugama, način rukovođenja zadrugama, sticanje i uvećanje dohotka, način osnivanja zadruga, pa i prestanak postojanja zadruga. Ne može se na ovaj način zadruga kao preduzeće privatizovati u stečaj ili bankrot, ako se to ne poštuje u postojećim pravilima. Posebno bih napomenuo i uticaj obaveze revizije izveštaja, odnosno završnih računa kod zadruga, odnosno uloge zadružnih saveza, u ono vreme Saveza Jugoslavije, Zadružnog saveza Srbije itd.
U praksi znam da su u poslednjih par godina, te zadruge loše radile zbog lošeg rukovođenja, zbog neprimenjivanja propisa. Veliki broj zaposlenih u tim zadrugama nisu primali zarade, plate, nisu davali otkaze, nisu napuštali preduzeća, a te zadruge nisu uplaćivale doprinose PIO i nastao je jedan veliki problem kod jednog broja zaposlenih.
Postoji i imovina iz koje su se mogli nadoknaditi gubici koji su nastali zbog lošeg rada u zadrugama, odnosno obaveza prema državi kada su u pitanju uplate poreza i doprinosa.
Ne vidim, otkud sada da se država seti da je ta imovina, koja se može steći i na način kako se zakonom određuje osnivanje zadruga, upravljanje zadrugama, način sticanja dohotka, odnosno dobit u zadrugama, kako se to može proglasiti državnom imovinom kada je ona već uknjižena, jer postoje zadružne knjige sa tačnim podacima, imenima zadrugara sa svim potrebnim podacima i to je određeni obrazac, propisan, gde se svi potrebni podaci vode na određeni način.
Posle svega, posle toliko godina, tip tih zadruga je opšti, da li je za poljoprivredu, da li je za stočarstvo, pčelarstvo ili neka druga zadruga posebnog specijalizovanog tipa, isti je razlog i nije u pitanju samo poljoprivreda, već govorimo o zadrugama, i ako imamo na umu postojeći Zakon, način osnivanja i način prestanka rada, način sticanja imovine, podela imovine, pa kaže, sticanja i svojstva zadrugara i prestanak svojstva zadrugara ili nasleđivanja, ako zadrugar umre ili prestane da postoji iz nekog drugog razloga, onda ne vidim kako ta imovina odjednom, zato što je neko u državi odlučio da postane državna, da se na ovakav način izuzme od onih koji su tu imovinu sticali, nadam se, u skladu sa Zakonom koji postoji i nisu regulisali niz obaveza koje su po važećim propisima.
Skrenuo bih pažnju kada se predlažu ove dopune Zakona, da ne vidim nikakvu logiku da li je to moguće tako ako se pogleda postojeći Zakon i ako se njegov sadržaj zna, ne vidim način da se ta imovina proglasi državnom i da se oduzme zadrugarima koji su tu zadrugu osnovali, na način kako je to zakonom predviđeno.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala, gospodine Todoroviću. Reč ima narodni poslanik Zoran Čavić, a potom Aleksandar Vučić, pa Zoran Mašić.

Zoran Čavić

Dame i gospodo narodni poslanici, kao poljoprivredni proizvođač koji nije registrovan i koji je u prošloj godini predao preko dva vagona žita i nisam ostvario onu subvenciju koju je Ministarstvo odredilo, a pojedini tajkuni koji vladaju Opštinom Pećinci, koji su prijavljivali na stotine hektara zemljišta i uzimali su tu subvenciju bez ikakve kontrole, našao sam za shodno da kažem par reči u vezi ovih zadruga.
Smatram da je veoma kasno pokrenuto pitanje ovih zadruga. U Sremu, od Šida pa do Zemuna, u svakom selu postojala je zadruga. Te zadruge su bile okosnice poljoprivredne proizvodnje. Zadrugarstvo je negovalo novu tehnologiju proizvodnje, nabavka delova, mineralnih đubriva i zaštitnih sredstava.
U Opštini Pećinci postojalo je 15 zadruga, znači 15 sela imamo, 15 zadruga je postojalo. One su zapošljavale negde oko hiljadu radnika. Svi ti radnici su poslati kući. Znači, na 15 hiljada birača, koliko opština Pećinci ima, to je veliki broj ljudi koji su ostali faktički gladni, jer, uglavnom, ti ljudi koji su radili po zadrugama su ljudi koji nisu imali ni hektar zemlje, koji su se mogli vratiti poljoprivrednoj proizvodnji.
Takođe, zadružna zemlja je sva rasprodata tajkunima kao što su Miodrag Kostić i Andrija Drašković. Svega dve zadruge rade u opštini Pećinci, ali i tu su umešali prste ljudi iz senke. Ostale zadruge samo postoje formalno. Zašto formalno? Znači, tu se otvara pitanje društvene zemlje. Tu se prave sumnjivi ugovori o zajedničkoj proizvodnji, a korist imaju samo pojedinci koji su već gore pomenuti. Ko radi društvenu zemlju? Bar kod nas, znači brat izdajnika srpskog naroda, Andrija Drašković. Kako se bogate? Pa prebijanjem dugova, znači na lak se način bogate. Ja bih bio pametan da imam vlast.
E, ovako: Zemljoradnička zadruga ''Šimanovci'' ostala je dužna MK ''Komercu'' jednu količinu para, oni su dali 24 hektara zemlje kao prebijanje duga. Vrednost te zemlje je bila u to vreme 24 hiljade evra. Šta je radila opštinska vlast, gde su na vlasti demokrate, DS? Oni su to zemljište tokom prošle godine pretvorili u industrijsko zemljište i sada taj hektar zemlje više nije hiljadu evra, nego je sada njegova realna vrednost 60 hiljada evra, iliti u prevodu 1,440.000 evra. Znači, vidite kako se ljudi bogate na lak način.
Moram da pomenem još nešto drugo, zbog čega su to demokrate uradile. Jednom prilikom je Vjerica Radeta ovde rekla, šta je dobio predsednik Opštine Pećinci? Dobio je u samom centru Pećinaca poslovni prostor koji je velike vrednosti, oko 150-200 hiljada evra, navodno, za 30 hiljada evra. Ali, nije, to je bila samo kompenzacija za prodaju šećerane koju je dobio MK ''Komerc'' i Miodrag Kostić za neka tri evra. Takođe, pare od prodaje ostalog zemljišta koje se nalazi na teritoriji opštine Pećinci koristeći se u ovoj godini za izgradnju paralelnog puta pored autoputa Beograd – Šid, znači, tu je normalno proširenje industrijske zone, pravi se nova industrijska zona gde će opštinski funkcioneri opet staviti određenu količinu para u džep.
Takođe, moram da kažem za ostala mesta u Opštini Pećinci –ostala su i dalje u bedi i blatu i niko ne gleda ni na zapošljavanje, niti neko gleda, niti vodi računa o ostalim ljudima koji su u teškoj finansijskoj situaciji. Moram da pomenem i ovu agenciju, znači ministar je pomenuo agenciju koja će voditi računa o raspolaganju i čuvanju društvene imovine. To je samo čista farsa, zna se unapred kome će pripasti to zemljište koje je društveno.
I još nešto, ovde je jedna koleginica pomenula kredite. Nije istina da svako može da dobije poljoprivredni kredit sa odgovarajućom dokumentacijom. Samo politički poslušnici mogu da dobiju to. Znači, to je tipičan primer i moje opštine. Kako su oni uspeli da sačuvaju opštinsku vlast kada smo mi imali 16 odbornika na jednoj strani, a oni 14. Uspeli su. Pripremili su dokumentaciju i biznis-plan su izradili, opština je platila biznis-plan i nekoliko odbornika je dobilo povoljne poljoprivredne kredite.
Iako nisam član Odbora za poljoprivredu prisutan sam na svakom Odboru za poljoprivredu i imao sam prilike da slušam izlaganja predsednika Odbora dr Zorana Mašića, koji je tražio od ministarke da se da na uvid ko je sve dobio kredit za poljoprivredu. Pošto ja već znam ko je u Opštini Pećinci dobio kredite, ali to je samo nenamenska potrošnja, znači niko nije uložio u poljoprivredu. Uložili su u kafiće, kola i izlaske. Znači, da se proveri to jednom, da vidimo ko može da dobije, ko ne može da dobije. Samo na takav način možemo da krenemo napred.
Šta još nisam rekao što se tiče tog zemljišta u Opštini Pećinci. Kupinovo, koje je poplavljeno, tu je dosta društvenog zemljišta poplavljeno, niko ne vodi računa o tom zemljištu. Moram da kažem, Zemljoradnička zadruga Kupinovo leži na jednom velikom bogatstvu, ovih dana je jedan tajkun uzeo, tu se radi o termalnoj vodi. Ta termalna voda može da se iskoristi, a on je uzeo za neke sitne pare to zemljište i, normalno, prodaće ga za kratko vreme za velike pare. A da li će ova vlada nešto uraditi? Čisto sumnjam!

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vam, gospodine Čaviću. Još dva prijavljena govornika: Aleksandar Vučić, pa Zoran Mašić. Izvolite, gospodine Vučiću.

Aleksandar Vučić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, uglavnom SRS, a ovim radikalima što idu na promociju u Lapovo, da napune sale, da im bude uspešna promocija knjige Vojislava Šešelja, a ostaloj gospodi i damama, narodnim poslanicima, ima ih ukupno petoro sem radikala, takođe, s poštovanjem.
Želim da nastavim ono što sam govorio, a što nema veze sa ovim žutim lopovima, nego što ima veze... da, da, kažem nema veze sa ovim žutim lopovima, nego ima veze sa onim što sam govorio o razvoju naše privrede.
Dakle, kao jedan od ključnih problema naših, a povodom onoga o čemu je jutros govorio ministar za finansije, Mlađan Dinkić, jasno je da nijedna zemlja istočne i srednje Evrope u tranziciji nije rešila problem nezaposlenosti isključivo prodajom preduzeća, već, pre svega, osnivanjem novih. Međutim, pošto je rizik ulaganja u Srbiji veliki, naravno, nerealno je očekivati da će stopa nezaposlenosti koja se kreće na nivou od oko 15 posto, čak i 17, početi da se smanjuje.
Rešenje leži, naravno, pored pomenutog smanjenja korupcije, i u otvaranju malih i srednjih preduzeća, o kojima smo danas već više puta govorili.
Problem je što Srbija nema nikakvu koncepciju razvojne politike, odnosno ne postoje zajedničke ekonomske strategije na nivou državne zajednice, i u samoj Republici Srbiji. Danas smo čuli da ni sami ne znamo koja je to strategija Republike Srbije, sem onoga da Srbija bude na ''dobrom putu'' i da oni o nečemu pregovaraju, a što sa suštinskim razvojem Srbije nema nikakve veze.
Najveći problem predstavlja tzv. strukturna nezaposlenost, kao i trajanje nezaposlenosti, jer je 70 posto nezaposlenih dugoročno nezaposleno. Sa ovakvom neoliberalnom koncepcijom budućeg razvoja studija zapošljavanja i studija o siromaštvu, koje su napravile MMF i Svetska banka, a nešto slično je pravila i Vlada Srbije, takođe neće rešiti problem, jer je u interesu međunarodne finansijske oligarhije da se povećava produktivnost sve jeftinije radne snage, što održavanje postojećeg nivoa nezaposlenosti ili njegovog povećavanja i te kako omogućavaju.
Takođe, posle 2000. godine uvedena je metodologija za računanje nezaposlenosti Svetske banke i MMF, po kojoj, ukoliko je pojedinac radio samo jedan sat u toku nedelje neće biti uključen u broj nezaposlenih, što je gotovo neverovatno, umesto da se ide na ispunjenje radnih sati.
Uz sve probleme koje imamo, posebno u poljoprivredi i u tome kako i na koji način bi trebalo razvijati mala i srednja preduzeća u oblasti poljoprivrede, nameštaja, konfekcije, pre svega proizvoda u nižim fazama prerade, jer se koristi jeftina radna snaga bez povezivanja i stvaranja malih i srednjih preduzeća viših faza prerade, odnosno čineći to samo deklarativno jedna je jedina celina nacionalnog proizvodnog sistema. Ako se tako nastavi nigde nećemo dogurati.
Interesantno je, takođe, nije dobro što nije ministar ovde, da se mala i srednja preduzeća u sektoru usluga podstiču samo sporadično i to u domenu turizma, na čemu bi trebalo, naravno, posebno insistirati u Beogradu, ali i u drugim centrima, dok se građevinarstvo, kao naša, i u prethodnom periodu pre 2000. godine, izuzetno propulzivna grana uopšte ne podstiče ni od stranih ni od domaćih institucija.
Uz sve to, kada se uzme u obzir, sve ono što sam malopre govorio o poljoprivrednoj proizvodnji, o zadrugarstvu, o pljački društvene imovine, o pljački državne imovine koja se nama svakodnevno odigrava, o tome kako imamo suštinsku stimulaciju uvoza i podsticanje rasta spoljnotrgovinskog deficita, Srbija ne može da bude na dobrom putu i ne može da ide napred.
Ovakvi zakoni, kakvi se donose, govore nasamo da Vlada Republike Srbije bez strategije radi na popunjavanju rupa, na rešavanju trenutnih problema na koje naiđe. To vam je kao kada vozite putem i imate deset velikih rupa, ali vi naiđete na jednu malu, a tih deset velikih su vam bile uočljive – hajde sutra ujutru da popravimo tu malu: stavićemo malo asfalta, malo betona, nije važno kog materijala, samo da se ta rupa usput zakrpi, a ove ostale koje smo uspeli da izbegnemo, nismo ni videli i nije nam čak ni važno što će ceo put da propadne, što će da nestane i što će biti potrebno mnogo više novca za rekonsturkciju. Tako se i naša država danas ponaša, na isti način. Nema nikakve vizije, nema ničeg ozbiljnog što neko vidi.
Jedina stvar u zemlji nam je, siguran sam da ste to primetili, kad ćemo nekog da hapsimo, kad ćemo nekog da isporučujemo, jer tada će sve da nam procveta. Ljudi, uhapsili ste protivpravno Slobodana Miloševića, oterali ga u Hag i šta nam je od toga bilo bolje?! Koliko ste ljudi protivzakonito hapsili i šta nam je bilo od toga bolje? Samo ekonomski da govorimo, da ne pričamo ništa o politici, da ne pričamo o moralu, da ne pričamo o pravu, da ne govorimo kakvi su to zločinački postupci za jednu državu, da govorimo samo o ekonomskom aspektu – šta je Srbija za to dobila? Ono na čemu vi insistirate, da se tom logikom služimo, koliko su građani Srbije zbog toga dobili novca u svoje džepove? Nisu dobili ništa! Dobili su produženje opstanka na vlasti onih koji su u tome učestvovali.
Vi vidite, na šta smo mi danas doveli pojedine medije, državne i privatne, da oni žale što bi neki Srbi, nekakav Mišković i ne znam ko još, ma kakvi da su, uopšte ne mislim o njima ni dobro ni loše, baš me briga, ali najveći je problem što bi možda Srbi mogli da kupe „Merkator“. Kažu – što će Srbi imati potpuni monopol u trgovini?! Znate zašto? Oni vole da to bude slovenačko. Oni idu u „Merkator“ dok je to slovenačko, a da to postane srpsko, onda im više ne bi bilo ''fensi'' da idu tamo.
Pogledajte, šta smo napravili od države. Pogledajte šta smo uspeli da uradimo. Ne krivim vas, krivim sve nas koji se ovim poslom bavimo i treba svi da se stidimo zbog toga, apsolutno svi. Da je Sredoje Mihajlov, da je Rafailović, da je bilo ko, kazaću da je bolje on, nego onaj Bavčar. Još ako ima taj kapital da to plati. Ne zbog toga što je meni draži Srbin od Slovenca, jeste draži, ne samo zbog toga, nego zbog toga kad se širite u regionu na takav način, vi dobijate ogromna tržišta za svoje proizvode i time podstičete i trgovinu i proizvodnju, imate ogromna finansijska sredstva koja se slivaju u vaše resurse, da ne pričam od poreza i svih ostalih fiskalnih dažbina.
Ne, oni krenuli u hajku i kažu da ne može da bude srpsko. Molimo vas, da ostane slovenačko po svaku cenu!
To mi danas imamo u Srbiji, kao i ovo o zadrugama, o čemu pričamo. Hajde na najbrži mogući način da se opljačka imovina, ali pošto nije išlo to pod našom kontrolom, ta pljačka, pod kontrolom ljudi iz Vlade Srbije, sada ćemo to mi da kontrolišemo. Imamo mi našu agenciju, preko naše agencije kontrolišemo sve. Tu tačno određujemo kako i na koji način, kako i koliko možemo da dozvolimo, kome da dozvolimo do kog dela da učestvuje u privatizaciju i da to sve bude apsolutno pod našom kapom.
Jedini smo sa ovakvim zakonom. Ministra ne interesuje, došao je da pročita dve rečenice iz obrazloženja, napustio je raspravu, ima pametnija posla?! Bubalo je tražio da ga ovaj zameni, pošto i on ima pametnija posla?!
Da li ima neki ministar da nam kaže koja su mu to pametnija posla sem da se pojave pred narodne poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije, šta imaju važnije da rade, šta je to danas značajnije? Hajde da ovaj kaže da je jedan otišao u Rumuniju, ali šta rade ovi drugi? Vidim da onaj jedan nadziđuje tamo gde živi, onaj Parivodić! Dobro je nadzidao!! Lepo je i to, nadzidao si, ali dođi nekad u Narodnu skupštinu, razgovaraj malo sa narodnim poslanicima. Ne interesuje ih to.
Mi smo imali različite pritiske za urušavanjem i uništavanjem naše privrede i taj postupak se nastavlja. Oni koji to ne razumeju, imaju veliki problem, jer ova priča o tome kako mi moramo sve to da učinimo i da uništimo sve naše kapacitete, posebno sve razvojne šanse u poljoprivredi, ide na vodenicu onima koji kažu – da, mi hoćemo širenje Evropske unije, ali tobož' zbog nas.
Ne, oni to traže zbog sebe, zbog ekonomije obima, zbog novih tržišta, zbog jeftine radne snage, zbog jeftinih sirovina. Neke interese može da ima i Srbija. Nekada da, nekada ne, ali mi se nameće pitanje zašto mi moramo slepo da slušamo o svemu. Valjda treba da se rukovodimo našim interesima, pre svega. Moramo da vodimo računa o interesima Srbije i o interesima našeg naroda.
Zamolio bih vas da ubuduće ovakvi predlozi zakona ne dolaze na dnevni red. Da nam donesete jedanput zakon za koji ćete reći – sad smo jednu sferu društvenog života rešili u potpunosti, zadovoljni smo time kako smo je rešili, a ne da nam, kao danas kažete: ovo su jedan ili dva člana u zakonu i sa tim smo kasnije, a pravi zakon ćemo da donesemo za godinu, dve ili tri i tada ćemo taj problem da rešimo.
Hajde da rešavamo na ozbiljan način sve probleme, da nemamo više tzv. sporednog zakonodavstva. Imamo mnogo suštinskih zakona koje je predložila opozicija, koje je predložila SRS, koji se nalaze u proceduri, a koje ne stavljate na dnevni red. Da vas podsetim, to su: zakon o izmenama i dopunama zakona i o privatizaciji, o planiranju i izgradnji i mnogi drugi o kojima nećete da raspravljate.
Još jedanput da podsetim ove, žao mi je što moj šef Toma Nikolić nije mogao da vidi ovaj plakat koji sam iznosio malopre, a koji su lepili protiv nas.
(Predsednik: Molim vas da mu posle pokažete. Nemojte sada, molim vas. Podsećam vas na pirateriju.)
Moram sada. Računam da ima mnogo građana Srbije koji to nisu videli. (Narodni poslanik Aleksandar Vučić pokazuje plakat.) Liči na „žute“, potpisao se Boris Tadić.
Dobro je da građani Srbije vide čime se bave, na šta troše narodni novac, onaj koji dobijaju od građana Srbije u Narodnoj skupštini, a ovde ih nema da razgovaraju o bilo kom zakonu, da raspravljaju o bilo čemu.
Neka se spreme, neka odu na visinske pripreme, neka trče što je moguće više, jer kada ih pojuri ''Mirko'', teško njima.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vam, gospodine Vučiću. Stranke ostvaruju iz različitih izvora prihode i troše ih na načine na koje sami opredele, a izborne liste dobijaju novac u Skupštini i u odnosu na to odlučuju kako će da ga potroše.

Reč ima narodni poslanik Zoran Mašić.

Zoran Mašić

Srpska radikalna stranka
Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pridružujem se mišljenjima koja su ovde izneta danas, da je ovakav Predlog zakona, sa ovim izmenama o kojima danas raspravljamo, trebalo davno doneti, jer bi sigurno to značajno doprinelo da, pre svega, poljoprivredno zadrugarstvo bude sačuvano, jer ono je i bilo najrazvijenije u našoj zemlji i svakako je imalo značajnog uticaja na razvoj poljoprivredne proizvodnje.
Međutim, upravo zbog svih nedaća koje su snašle našu zemlju urušili su se i propali mnogi poljoprivredni kombinati, pa svakako urušile i propale mnoge poljoprivredne zadruge.
A što je svakako najcrnje, upravo zbog nepotpune zakonske regulative, većina tih zadruga, koje su raspolagale društvenom imovinom, ili je otišla u stečaj ili na namirivanje potraživanja ili su je kupili određeni ljudi koji su imali para, kupili zadružnu i društvenu ili državnu svojinu i zemlju, nekretnine i sva sredstva.
Dobro je da i danas, odnosno u danu za glasanje pretpostavljam da će biti donete izmene ovog zakona i da će ovo još malo zadruga koje postoje po Srbiji biti očuvane tj. barem taj društveni kapital da će biti sačuvan od rasturanja, prodaje ili namirivanja onih koji potražuju od tih zadruga.
Upravo sagledavajući taj problem baziraću se u svojoj raspravi na oblast poljoprivrede i poljoprivrednih zadruga, jer mislim da su one najznačajnije i podvlačim ponovo da su najviše urušene.
Sagledavajući taj problem, Odbor za poljoprivredu je u nekoliko navrata imao i raspravu i podsticao, davao upozorenja Vladi Srbije, Ministarstvu poljoprivrede da preduzmu konkretnije korake upravo u donošenju novog zakona iz oblasti poljoprivrednog zadrugarstva. S tim u vezi sredinom prošle godine imali smo raspravu u jednom predlogu zakona o poljoprivrednim zadrugama koji je sačinio Zadružni savez Srbije.
Na pretposlednjoj sednici Odbora za poljoprivredu jednoglasan zaključak skupštinskog Odbora je bio sa zahtevom od Vlade i od Ministarstva poljoprivrede da urgentno sačine predloge zakona o poljoprivrednim zadrugama, zatim, zakona o poljoprivrednom zemljištu, jer je on takođe veoma značajan upravo za očuvanje državnog i društvenog zemljišta koje je u zadrugama i poljoprivrednim kombinatima i, trećeg zakona, zakona o bezbednosti hrane, koji je takođe značajan sa aspekta očuvanja zdravlja naših građana, ali i sa aspekta izvoza životinjskih proizvoda na svetsko tržište.
Nažalost, još ništa od toga nije urađeno. Nijedan od tih zakona nije ušao u proceduru, a uzgred da kažem da tom dugoročnom strategijom razvoja poljoprivrede, o kojoj smo danas govorili i koja je spominjana, a o njoj je raspravljano pre dve i po godine, usvojena je pre godinu i nešto dana, i upravo su tom dugoročnom strategijom u prioritetu donošenja zakona ovi zakoni koje sam spomenuo, a da, evo, ni do današnjeg dana oni nisu ušli u proceduru, što svakako ima nesagledive uticaje pre svega na oblast poljoprivredne proizvodnje i zaštitu državnog zemljišta.
Zato i danas, računajući da me svi prisutni narodni poslanici, a i građani Srbije, podržavaju u zahtevu, upućujem ponovo zahtev Vladi i resornom Ministarstvu za oblast poljoprivrede da učini maksimalne napore da javnu raspravu i svu drugu proceduru privede kraju i upravo ove zakone pusti u proceduru i da ih donese ovaj narodni parlament.
Ovde se ovim izmenama daju određena definisanja da sve šta je društvena imovina zadruga, da se ne može otuđiti bez saglasnosti Agencije za privatizaciju, pa, između ostalog, stoji i davanje u dugoročni zakup.
Malo je čudno da se i to predlaže, da se ne dozvoli davanje u dugoročni zakup, a pre svega poljoprivrednog zemljišta, jer upravo zakonom o poljoprivrednom zemljištu, koji je u pripremi, ide se ka tome da se državno zemljište upravo daje u dugoročni zakup poljoprivrednim proizvođačima i samo na taj način može se na pravi način oploditi, i onaj ko uzme to u zakup da može računati da će ga duži niz godina koristiti, raditi i ulagati u njega.
Zato mislim da ovo ovde što predlažete nije dobro i, nažalost, nisam amandmanom intervenisao da ovo ne stoji, da je po meni bolje da zemljoradnička zadruga i oni koji upravljaju tom zemljoradničkom zadrugom daju u dugoročni zakup nekome zemljište, nego da ono ostane neobrađeno ili zaraslo u parlog.
Ponovo računam da će se zakonom o poljoprivrednom zemljištu upravo to regulisati na pravi način, pa i ta oblast zadrugarstva tj. imovine poljoprivrednih zadruga da će biti na bolji način regulisane. Oporavak naše poljoprivredne proizvodnje je moguć samo obnavljanjem i revitalizacijom poljoprivrednih zadruga ili stvaranjem novih udruženja i asocijacija poljoprivrednih proizvođača koji će upravo brinuti o toj proizvodnji, ali i o plasmanu i prodaji. Znači, izvesno je da razvijene države zapadne Evrope i Amerike ulažu u oblast poljoprivredne proizvodnje, one subvencioniraju pre svega po hektaru obradive zemlje.
Naša zemlja se u ovoj fazi tranzicije opredelila za jedan drugi model podsticaja kroz davanje kredita, faktički uz ukidanje subvencija i neiskazivanje nikakve brige, pre svega, za proizvođače u smislu prodaje i plasmana njihovih proizvoda, nego smo ušli u slobodno tržište i faktički daje se mogućnost svakom poljoprivrednom proizvođaču da u skladu sa svojim mogućnostima i sposobnostima nađe tržište i plasira poljoprivredne proizvode.
Međutim, iako je u postupku izrade određeni informatički sistem kojim treba poljoprivredni proizvođači da se obaveste o cenama tih poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu, ali većina naših poljoprivrednih proizvođača još nema personalne računare, kompjutere, nema pristup internetu i dolaženje do informacija, a u krajnjem i na Zapadu, tamo gde je slobodno tržište i gde se tim putem mogu izveštavati, postoje vrlo jake asocijacije i udruženja poljoprivrednih proizvođača.
Prema tome, naša država mora i u tom smislu podsticati formiranje takvih asocijacija i udruženja. Podvlačim ponovo, da li će biti u formi novih zadruga, novih zadružnih i zadrugarskih odnosa ili će to biti u nekoj drugoj formi, ali jedino će to biti garant uz još veće podsticajne mere, uz još veća kreditna sredstva i subvencioniranja po hektaru obradive zemlje kada budemo došli u tu fazu.
Možemo unaprediti našu poljoprivredu proizvodnju, vratiti je na onaj nivo koji smo nekada imali i biti zemlja koja će u mnogo većem obimu nuditi poljoprivredne proizvode na svetskom tržištu, nego što je to bilo ove godine i ovih godina, tako da apelujem pre svega na predstavnike Vlade da što brže i intenzivnije pristupe donošenju onih zakona koji su bitni i značajni za našu zemlju, ne gledajući primarno na ono što nam sugeriše Brisel, Evropska ekonomska zajednica i neki drugi centri političke i ekonomske moći.
Treba da gledamo i naše društvene i narodne interese i da Vlada i te neke zakone koji su bitni i značajni za određene oblasti, a sada govorim o oblasti poljoprivrede, što pre pusti u proceduru, a iskreno se nadam da će to biti uskoro.