Dame i gospodo narodni poslanici, uopšte ne znam u čemu je bio veliki problem, zašto je morala da se pravi pauza, osim što je "balondžija" opet izgubio živce, ali to nije ništa neuobičajeno.
Dakle, što sam izgovorio o ministru Stankoviću, o Borisu Tadiću, Vuku Draškoviću i svima ostalima, sve isto mislim, nijedna reč se ne bi promenila, osim što bi imao možda ponešto da dodam.
Dakle, onaj koji je u stanju da hapsi nečiju decu i da tu decu primorava da izdaju oca; onaj koji je u stanju da otpusti nečiju ćerku, nečiju ženu zato što je on prijatelj sa nekim koga on ne voli; onaj koji je u stanju da dobrog, sposobnog i časnog oficira otpusti samo zato što je možda njegov neistomišljenik, ne zaslužuje drugačiji naziv.
Ne mislim da je on lično ubio nekoga, on moralno ubija Srbiju. Zato je zločinac i nema mu ravnog. Da li ima još neka reč, Vjerice, da sam nešto zaboravio i da treba da im ponovim? Zlikovac je preblago, kada se govori o tome. To da je zlikovac, to i oni znaju, pa se podrazumeva.
Jedino, da ih podsetim da su isto tako svojevremeno branili Davinića kada smo ga napadali, tako da očekujem da uskoro ista sudbina zadesi i Stankovića. Znači, ne smeši mu se ništa dobro. Očekujem da će onda ovde da se ponove i da kažu – da, mi sa svojim kadrovima moramo tako i tako i ne znam ni sam šta sve.
Naravno da su Srbiji potrebni normalni odnosi, ali nama su potrebni ljudi da budu na vlasti, oni ljudi koji neće da hapse i maltretiraju nečije porodice samo zato što njihovi politički protivnici ne dozvoljavaju, u političkom smislu, da se ponašaju onako kako hoće.
Odmah da vas obavestim, nisam znao kako to da shvatim, došao sam u kancelariju i na telefon na koji gotovo niko ne zove, pošto je izdvojen, ne javlja se sekretarica u mom kabinetu, javlja se čovek i kaže: "Uprava odbrane, treba taj i taj". Naravno, poručio sam, gospodine predsedniče, toj upravi, ne znam čemu služi i za šta služi, sve ono isto što sam poručio vama i građanima Srbije sa ove govornice, da to znaju i u Upravi. Nema tu velike filozofije. Ili ima nekog ko hoće da štiti svoju zemlju ili neko ko će da je razara i rastura.
O cehu za to još nisam govorio, o tome kako se razara država, kako pokušavaju da unište sve njene institucije. Nije kritika te institucije njeno uništavanje.
Njeno uništavanje je ponašanje čelnika tih institucija. Ne uništavamo mi instituciju predsednika Republike, kada njegov glavni savetnik kaže: "Ja ću da pređem preko puta, pa ću motkama umočenim u biološku supstancu da rasterujem poslanike".
(Predsednik: Molim vas bez dobacivanja, a budite ljubazni i završite izlaganje.)
On time uništava instituciju na čijem se čelu nalazi, kao što je i ovaj uništava. Još nisam čuo da sat vremena pre nego što dolazi Karla del Ponte u njegov kabinet nije stajao mirno u kabinetu, očekujući kada će da čuje bat njenih koraka. Pričaju mi ljudi zaposleni u Saveznom ministarstvu odbrane, kažu – kada dolazi Karla del Ponte, nervozna šetnja traje od sat i po do sat vremena pred njen dolazak, a gotovo u stavu mirno stoji na sat vremena od njenog ulaska u zgradu.
Više ne treba ništa da vam kažem. Građani Srbije su sve shvatili. Dakle, zločinac i zlikovac Zoran Stanković odgovaraće za svoje zločine protiv srpskog naroda, građana Srbije, porodica, čak nevino optuženih, protiv porodica ljudi koji su krivi samo zato što su nečija porodica. Za to će morati da odgovara. Možda sam neko ko greši, možda nije kriv, ali to će nadležne službe i nadležni državni organi ustanoviti kada sloboda bude pobedila u Srbiji, a taj dan je sve bliže.