Poštovani narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, kao predsednik Odbora za odnose sa Srbima izvan Srbije.
Pošto je ovde bilo reči da je Odbor razmatrao Predlog zakona o amnestiji – Odbor nije razmatrao Predlog zakona, jer nije nadležan da to razmatra. Bilo je inicijativa od ministra za dijasporu Vučkovića da progura kroz taj odbor Predlog zakona o amnestiji i da, faktički, taj odbor stane iza tog predloga zakona.
S obzirom da sam pravnik po struci, tumačeći Poslovnik, nadležnost ministarstava, insistirao sam na Odboru da se inicijativa uputi nadležnom odboru i nadležnom ministarstvu da oni o toj inicijativi raspravljaju, da eventualno urade nacrt ili predlog zakona i da nadležni odbor, odnosno nadležno ministarstvo, budu predlagači ovog zakona.
Na jednoj sednici Odbora za odnose sa Srbima izvan Srbije bilo je mnogo više poslanika nego članova Odbora, pošto taj odbor ima 25 članova, narodnih poslanika, kao i Odbor za ustavna pitanja. Po inicijativi ministra Vučkovića pokrenuta je rasprava, a ne po dnevnom redu, da se, navodno, raspravlja o inicijativi za donošenje Zakona o amnestiji.
Na toj sednici Odbora bio je i predsednik Zakonodavnog odbora, gospodin Aligrudić, koga danas ovde nema. On je prihvatio da Odbor za odnose sa Srbima izvan Srbije nije nadležan i kao predsednik Zakonodavnog odbora da razgovara sa ministrom Stojkovićem i predsednikom Narodne skupštine oko predloga, ili prvo nacrta, pa posle predloga zakona. To je istina. Moram tu istinu da iznesem da ne bi ovde bilo zablude.
Vojni ministar, Stanković, verovatno ovde sa predlagačima Zakona želi da uništi srpsku vojsku, prodao je 200 tenkova za otpad. Tenkovi su izvezeni i prodati nekoj firmi u Nemačkoj. Zamislite za koliko novca – za 600.000 evra, a to je četvrtina jednog tenka. Da ne govorim u koje je stanje doveo Vojsku Srbije i Crne Gore, da dodam – i Crne Gore, imajući u vidu ko služi vojsku u sadašnjem vremenu.
Kakvo je stanje u vazduhoplovstvu? U okolini Kraljeva postoji vojni aerodrom. Sramno ste ponizili i dalje pokušavate da ponizite sve pripadnike Vojske Srbije ili vojsku ovog naroda, a pogotovo pilote. U koju ste situaciju doveli pilote u vojsci? Godinu dana ne mogu da sednu u avion da polete jedan sat.
(Predsednik: Molim vas, završite.)
Evo, završiću. Neću iznositi druge podatke, kakva je namera i na šta hoće da se svede Vojska Srbije ili vojska ovog naroda, koliko divizija treba da bude, a koliko već divizija imaju Šiptari na Kosovu i Metohiji. Hvala vam.

Hvala vama, gospodine Četroviću. Gospodine Periću, molim vas sačekajte, da kažem nešto što su ljudi zaboravili, u odnosu na prepodnevnu diskusiju.
Naravno, potvrđujem ovo što je rekao gospodin Četrović, nije nadležan i ovde se ne pojavljuje kao nadležan, Odbor za dijasporu. Isto tako, niko to nije tvrdio, gospodine Četroviću, nego je gospodin Perić, objašnjavajući svoj stav povodom amandmana koji je predstavnik Vlade, gospodin Stojković prihvatio, pojasnio kakve je sve argumente čuo od ministra za dijasporu na Odboru. To je bila jedina informacija.
Dozvolite da, kada poslanik objašnjava svoj stav zašto podržava ili ne podržava neki amandman, pri tome upotrebljava argumente koji njemu odgovaraju, ako time nikoga ne vređa. Ni na jedan način niko nije tvrdio da je Odbor za dijasporu nadležan za ovaj zakon. Ispred sebe imate i mišljenje nadležnog odbora i ovde imate nadležno ministarstvo. Ovde je ministar pravde, Zoran Stojković, ne razumem zašto bi neko mogao da pomisli da je neko drugi u pitanju.
Izvolite, gospodine Periću, zato što ste lično pomenuti. Gospodin Perić je lično pomenut da nije izneo tačne podatke. Gospodine Periću, recite zbog čega tražite repliku, nema razloga da to govorim u vaše ime.

Tačno je da smo u dva navrata na Odboru za dijasporu razgovarali o ovom zakonu, čak smo imali tekst. To što se vi, gospodine Četroviću, plašite da kažete da smo o tome razgovarali, kažite: jeste, bio je razgovor, pa smo našli formu da nije pravno da ide ispred ovog odbora, ali će isti tekst drugi odbor malo da usaglasi i predloži Skupštini. To je istina. Niko nije imao ništa protiv, kada je ministar obrazlagao na Odboru za dijasporu, i niko od poslanika nije negativno govorio o ovom pitanju.
Drugo je pitanje, da li je trebalo da predloži ovo ili ono ministarstvo. Inicijativa je krenula od dijaspore, jer su to tražili ljudi iz inostranstva kada dolaze na sastanke sa našim ljudima. To je njihov prvi zahtev. To je istina.
Drugo, kada ste ranije ovde govorili šta će socijalisti da rade, izgleda da samo dežurate i gledate gde idu i za šta će da glasaju, itd. Vodite računa, vi glasate kako hoćete. Pričate da imamo mali broj poslanika, voda se uvek vraća da teče tamo gde je tekla; imali smo 190 poslanika, a vi nijednog, pa smo napravili da u Rakovici Šešelj dobije mandat, da imate jednog poslanika. Hvala.

Lična replika na vaše izlaganje, izvolite, gospodine Vučiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, da nije smešno, bilo bi žalosno, ali dobro je da sam saznao da ste vi, gospodine Periću, pravili gospodina Šešelja, to se vidi po svemu. Šta da vam kažem, to je čudo, i što se intelektualnih sposobnosti tiče i svega drugoga. To građani Srbije dobro vide.
Moram da vam kažem, čujemo da ste vi protiv ovog zakona. Pozivamo vas samo da ne glasate, da ne ulazite u salu, kao i za Zakon o rehabilitaciji. Glasaćete i za jedno i za drugo, da bi im zakoni prošli. Da, to kažite narodu – da ćete da podržavate one koji vam sede na minut ćutanja vašem predsedniku Miloševiću. Ne brinem, ali dobro je da to građani znaju. Neću više na to da se obazirem.
Što se tiče toga da li je ovde u pitanju dijaspora ili ne, ovo nema nikakve veze sa dijasporom. Ni u jednom članu zakona niko ne pominje dijasporu. Niko ne pominje nikakve Srbe van Srbije. Ovde je samo reč o tome da se vojni begunci u vreme demokratske vlasti oslobode sankcija i krivičnog gonjenja.
Tako sam to razumeo i tako piše u zakonu. Ne znam šta ste vi čitali. Ne znam o čemu ste pričali i diskutovali, ali nadam se da ste pričali o zakonu, a ne o slikovnicama, jer u zakonu niko ne pominje ni Srbe, nigde ne piše – Srbin. Je l’ piše negde Srbin u zakonu? Je l’ piše negde Srbin van Srbije? Je l’ piše negde dijaspora? Ne piše ništa. O kakvim to glupostima pričate ovde? Stigao telefon da se više ne čačkate sa radikalima. I ono malo što imate, izgubićete.
(Predsednik: Vreme teče, svejedno.)
Nije mi isteklo vreme. Imam nešto drugo da kažem, na čemu ću da insistiram, što mi je mnogo važnije od ovoga. Niste mi ni tema ni meta, niti ste mi važni šta god da kažete, ali važno je da smo zapamtili ono što ste rekli, oko Voje Šešelja. Treba da vas je sramota i da se stidite zbog toga, posebno zbog mesta gde se čovek danas nalazi. Treba da vas je stid i sramota i građana koji su vas birali.
S druge strane, hoću da insistiram, pošto vidim da u našoj zemlji postoje neki ministri državne zajednice, nemam ništa protiv kada se za to zalažu neki poslanici odavde, njihova je ideja takva, koji se zalažu za odvajanje Crne Gore, otvoreno, neskriveno.
Iznenađen sam i zaprepašćen današnjom izjavom Rasima Ljajića. Mi smo sa strankom Rasima Ljajića u koaliciji u Novom Pazaru, osudili smo odluku Vlade kao nezakonitu i smatramo je pogrešnom, jer će dovesti do sukoba i unutar muslimanskog življa, a onda to može da se prelije i protiv srpskog življa u Pazaru. Svejedno, ne treba da bude nikakvih sukoba u Pazaru, ali izjava Rasima Ljajića, u kojoj kaže – važnije i najvažnije je da se ne meša u referendumski proces u Crnoj Gori, jer su to činili neki drugi vazali Beograda koji bi da to spreče, a državna zajednica je slepi kolosek.
Ljudi, vi birate ministre u državnoj zajednici koji su protiv nje. Takav vam je Stanković, takav vam je Drašković, Ljajić. Je l’ ima neko od ministara u ovoj zemlji da je izabran na bilo koju funkciju, a da voli ovu zemlju, da mu je ova država prirasla srcu i da će da brani ovu državu? Ili svi imaju neku rezervnu državu? Onaj bi da je pripaja Makedoniji, ovaj bi da je pripaja ne znam čemu, ovaj bi u treću zemlju.
Ljudi, jel’ imate vi ministre koji vole ovu zemlju, jer one koje kandidujete u državnoj zajednici treba da vole Srbiju i Crnu Goru. Oni koji su u Srbiji treba da vole Srbiju. Ne mogu ovo da razumem, ovo stvarno nije normalno. Nijedan ministar nema da je normalan da kaže – da, ja volim Srbiju i Crnu Goru i pomoći ću da opstane državna zajednica, ako je već uništena zajednička država. To je pravno sofisticirano za one koji ne znaju razliku, ali postoji.
(Predsednik: Šesti minut, molim vas završite.)
Završavam, gospodine Markoviću. Pozivam vas, kao čoveka od autoriteta, da pozovete te ministre, te ljude, da im objasnite da oni primaju platu od ovog naroda da bi štitili tu državu, iako već nisu dovoljno časni i imaju neke svoje političke projekte. Neka podnesu ostavku, neka napuste taj posao, pa neka se negde drugde bave politikom, a ne – mnogo sam ljut, naljutio me, pa ću danas da napustim Koordinaciono telo za jug Srbije, ali će ostati ministar Karle del Ponte da juri Srbe optužene za ratne zločine.
Lepa mi ministarska plata, a za crnogorske vesti ću da kažem da nam ne treba državna zajednica, pošto je to promašeni projekat.
Ljudi, o čemu pričamo ovde? Apelujem na vas, gospodine predsedniče, bez obzira na to što nisam dete da ne znam da vam to nisu ingerencije, da utičete na takve ministre, da ih uozbiljite i da im jasno stavite do znanja da sa telima, institucijama i državnim organima u Srbiji i Crnoj Gori i Republici Srbiji ne mogu da se igraju, zato što ovi ljudi ovde imaju i oči i uši i usta i jezik i znaće o tome da progovore.

Kao što vam je moj stav poznat, izvolite,  gospodine Periću. Znate da će gospodin Perić da izađe sada za govornicu i pošto se javio po Poslovniku, reći će da je pogrešno protumačen. Izvolite.

Da ne znate kako će sve da se događa ne biste bili predsednik Skupštine.
Gospodine Vučiću, ne bih vređao, kada nemate argumente vi krenete da vređate, ali to je vaša stara praksa.
Tačno je da smo u dva navrata na Odboru za dijasporu razgovarali o ovom pitanju. Tačno je da smo zaključili da će Ministarstvo pravde izaći sa ovim zakonom. Sve je to tačno. Tačno je i to da stalno pominjete Socijalističku partiju ovde za govornicom, a rekao sam da treba da vodite računa o svojoj partiji. Šta će socijalisti da rade, koliko će biti nagrađeni na izborima, to je naša stvar. Nijednom rečju nisam hteo da ga uvredim, jer ga visoko cenim, gospodina Šešelja, samo sam rekao istinu. Ima ovde ljudi, a to je gospodin Anđelković, gospodin Ivica Dačić, pa će potvrditi ono što sam rekao. Kažete da imamo 80 poslanika, a vi 20.
(Aleksandar Vučić, sa mesta: Ko kaže to?)
Pa dva su vam otišla.

 To nije izrečeno za govornicom.

Tačno je, i to kažu stari ljudi, da gde je voda tekla opet će da teče i tačno je da smo imali 190 poslanika. Tačno je da vi niste imali nijednog, pa smo vam pomogli da dobijete jednog poslanika.

Molim vas da privedete ovu diskusiju kraju, zbog toga što nije korektno da se pozivamo na nešto šta je neko rekao, a šta nije. Utvrdili smo činjenice, činjenice su jasne. Razgovaralo se o Nacrtu zakona na odboru. Taj odbor nije nadležan i od strane tog odbora i tog ministarstva zakon nije stigao ovde. To je činjenica.
Druga činjenica je da se menjao broj poslanika različitih stranaka i to svi znamo. Nema razloga da to ne diskutujemo. Lepo je što se međusobno poštujete, ali vas molim, nije bilo uvredljivih izraza prema ma kojoj stranci u Skupštini, koja je izrečena za govornicom u prethodnih pola sata, te vas molim da privedemo kraju ovu diskusiju.