Nisam rekao da je crkva nastala 90-92. godine, govorio sam o potpuno drugim stvarima, i o državnim medijima i o njihovom izveštavanju o određenim verskim sektama u periodu od 92. godine pa nadalje.
Ako me već vučete za jezik, evo nisam aludirao na vas, aludirao sam na drugaricu Mirjanu Marković. Ona je otišla u Indiju sa jednom frizurom, vratila se iz Indije sa drugom frizurom, cvetom u kosi i sa velikim intervjuom u "Politici", gde se priča o Sai Babi kao iscelitelju, spasitelju, transcendentalnoj meditaciji kao religiji, kao veri koja može da izleči dušu i telo itd.
Dakle, o tome sam govorio, ni o čemu više. Daleko od toga da mislim da je crkva nastala 90. ili 2000. godine, Ako ćemo o pravnim normama, ako ćemo o pravnoj regulativi, moramo priznati da su crkvene pravne norme u Srbiji mnogo starije od svetovnih, odnosno civilnih.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Po amandmanu imate ukupno osam i po minuta, izvolite.

Amandman na član 4. koji su podneli Meho i Ljilja; neću da se dotičem istog amandmana koji je podnet na član 4, ali potpuno drugačijeg kvaliteta, što će da se vidi kada izađe Nataša Jovanović.
Gospodine ministre, nalazimo se na terenu načina ostvarivanja slobode veroispovesti. Kada se nađemo na tom terenu, onda nema tu više mesta za termine subjekat, objekat, predikat, predmet, krov, temelj itd. Nema. Ta terminologija uopšte ne može da funkcioniše.
Dalje, korporativna verska sloboda; šta vam to znači korporativna. Šta je ostalo? Subjekat verske slobode. Onda je još dobro. Molim vas, vi iz demokratske korporativne Srbije, sačekajte malo. Postoji demokratska korporativna, pošto stranka otprilike mu dođe kao korporacija neka. Ako ste to izostavili, onda je to dobro.
Kako ste vi mogli da definišete šta je to subjekt verske slobode? Pošto sam čuo da kažu ovde da ste poznavalac vere itd, vi znate koliko vekova postoji spor oko toga šta je crkva, ko je crkva, ko je ko u crkvi. Veliki spor postoji.
Međutim, vi ste u osporavanju ovog amandmana pošli od toga, prva liga, druga liga, zona itd. Nemojte kada su u pitanju verske slobode da pravite tu razliku. To ne može tako da se upoređuje i ne može tako da se pravi. Ušli ste sasvim nepotrebno u jednu oblast, vama je navodno ovo povod da bi ste definisali pravni subjektivitet nečega. To nešto ima svoj pravni subjektivitet.
Skrećem vam pažnju na još jednu stvar. Rekli ste, mi smo suverena država, smatramo da ovo pitanje treba na suveren način da rešimo, znači svojom voljom, voljom ljudi u parlamentu, kao izraz volje naroda. Međutim, vi imate i Papskog nunciju skoro u svakoj državi, pa ima ga i u Beogradu. On je predstavnik jedne kvazidržave Vatikan, Lateranskim sporazumom od 1929. godine postao je država, 1.500 ima specijalnih državljana itd. Molim vas, vodite računa. Koliko ste vi pod uticajem te i takve organizacije.
Dalje, vi ćete primetiti u sledećim amandmanima, jer pretpostavljam da će neko da se javi, tu postoji svojevrsna zabuna. Vama će ovde na bazi vašeg zakona, kako ste ga ovde podveli, neko da podvede pod nešto od ovog što ste ovde naveli u ovom članu, i red, i misiju, i neki drugi oblik. Opus Dei već caruje u Srbiji, znate i sami. Preko koga, zna se preko koga. Kako? Šta deluju, u kom pravcu deluju?
Imate potpuno legalan red koji je formirao Jovan Pavle Drugi, koji je posredovao između Rugove i Miloševića prilikom sklapanja sporazuma o obrazovanju. Kakav je njegov pravni položaj? U načelnoj raspravi ste zaboravili da pomenete 1.450 instituta Opus Dei-a, dva satelita, 60% medijskog prostora u svetu.
Zar vi ne prepoznajete u nekim stvarima koje dolaze od crnog, žutog, uticaj. Samo da vas podsetim, 1937. godine pala je vlada, raspustila se skupština, zato što je SPC bacila anatemu na narodne poslanike, koji su glasali za jedan Konkordat sa Vatikanom. Varnava je otrovan. Anton Korošec je organizovao žandarmeriju da bije sveštenike ovde. Tim konkordatom je Rimokatoličkoj crkvi garantovano mnogo više prava nego što je imala SPC. U znak razočarenja Stepinac je rekao, e platiće Srbi zbog ovog konkordata. I platili su od 1941. do 1945. godine.
Zašto sve ovo pričam? Vi ste iz dobrih namera pokušali da izvršite rangiranje šta je crkva, šta verska zajednica, a šta je to nešto drugo ili treće. Vi ste se pre neki dan vrlo pohvalno izjasnili o jednoj nazovicrkvi, koja kaže da je razočarana, zbunjena ovom diskusijom u Narodnoj skupštini, šta se sve čulo na račun te crkve.
Pa i mi smo zbunjeni njihovim delovanjem, i Aleksej drugi je zbunjen delovanjem Rimokatoličke crkve u Sibiru, delovanjem Rimokatoličke crkve u Ukrajini, unijaćenje i druge stvari.
Ove naše primedbe vam šaljemo povodom ovakvog koncepta Predloga zakona, jer mi smatramo da ste potpuno nepotrebno ušli u jednu oblast i dali povod nekima da pišu amandmane, opet pozivajući se na Venecijansku komisiju i ko zna šta više, a s pravom se pozivaju na to, jer i vi ste se pozivali na stavove Venecijanske komisije povodom nekog drugog pitanja, na stavove EU povodom nekog drugog pitanja? Vi ste dali ljudima povod da pišu ovakve amandmane.
Vi kažete, mi idemo prema Evropi i sve grlom u jagode se prihvata što dolazi iz te Evrope. I znam šta će iz Evrope da vam traže, jer se malo razumem u te odluke i presude Evropskog suda za ljudska prava. Vi priznajete Evropski sud za ljudska prava. Ako neko iznese stav Evropskog suda za ljudska prava nemojte vi da se ljutite. Ne branim podnosioca amandmana, samo vas pripremam da shvatite zašto je potrebno da se prihvati amandman Nataše Jovanović. Samo vas pripremam da prihvatite taj amandman i da vas podsetim, ušli ste na pogrešan način u ovu oblast.
Apsolutno sam siguran da mi u Narodnoj skupštini ovde nemamo pravo da razmatramo o SPC u ovom zakonu, ni u jednoj odredbi ovog zakona mi ne treba da raspravljamo o SPC. Ona je iznad države. Najdržavotvorniji faktor za Srbiju je SPC i naša državnost potiče od nje. Što bi mi SPC devalvirali sa verskim sektama, pustite ove termine, to ništa ne znače, zašto vređate SPC. Ovi što pričaju, vernici, nevernici, u jednostranačkom sistem Zapad je za komuniste smatrao da su vernici, samo veruju da nema Boga, ali su tretirani isto kao vernici.
Dalje, zašto sam na početku rekao, da ste kojim slučajem ovim zakonom razradili način ostvarivanja slobode veroispovesti i zakonska ograničenja koja su moguća da bi se sprečila zloupotreba slobode veroispovesti, vrlo rado bih prihvatio da radim na ovom zakonu i da ga razradimo do kraja.
Ali, vi ste potpuno nepotrebno ušli u drugu oblast i otvorili sijaset tema. Budite uvereni, ko god izađe za ovu govornicu da vas nešto kritikuje, on je u pravu, nažalost, jer ste dali povod. Dali ste povod, jer ste na početku rekli da postoji prva liga, druga liga i zona, i naravno da će Meho da vam maše odlukama Evropskog suda za ljudska prava i mene to ne čudi.
Drugo nešto, povedite računa da na ovaj način ne omogućite stvaranje neke vrste fundamentalizma. Odmah da se razumemo, u SPC i kod pravoslavaca toga nema i nikad ga nije ni bilo.
Ali, da ne prouzrokujete fundamentalizam kod drugih, a on postoji u Novom Pazaru, stari vernici u Novom Pazaru izražavaju sumnju da li muftije imaju završene škole. Hvala.

Za reč se javila Donka Banović po amandmanu.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, neću se sada osvrtati na ovaj amandman i zašto taj amandman ili neki drugi koji se odnosi na ovaj član zakona ne treba prihvatiti, zato što su diskutanti o tom amandmanu već dovoljno rekli.
Dakle, rešenje koje zakon predlaže ne sviđa se jednima zato što je suviše liberalno, drugima zato što nije dovoljno liberalan, znači da smo našli zlatnu sredinu i da je Predlog zakona i te kako rešio samu registraciju verskih zajednica na pravi način. Dakle, zlatna sredina je tu i predlažem da ne usvajamo amandman.
Drugo, što se tiče primedbe da je Vlada Republike Srbije elitistička, istine radi, većina ministara u Vladi Vojislava Koštunice nema koeficijent inteligencije 180, ali većina ministara ima koeficijent inteligencije 130, 140 i verovatno više, pošto skala to obično ne beleži. Dakle, nije elitistička, ona je Vlada ovog naroda, dobro vodi državu Srbiju, svakog dana vidimo da ona nije samo za elitu, nego da je i za običan narod, odnosno da valjano vodi Republiku Srbiju napred u veoma teškim vremenima. Hvala.

Po amandmanu se javio Miloš Aligrudić. Po amandmanu na član 4. narodnih poslanika Ljiljane Nestorović i Meha Omerovića, imate ukupno još 12 minuta.

 Kada je reč o ovom amandmanu, samo da osvetlim jednu drugu okolnost na koju se nije dovoljno obratila pažnja. To je pitanje pozicije amandmana u odnosu na tekst zakona i njegovo mesto u samom tekstu zakona. Ne ulazeći sada u ovom trenutku u sadržinu, o čemu su govorile kolege narodni poslanici pre mene.
Dakle, član 4. govori o subjektima korporativne verske slobode i decidno ih navodi. To je izbačeno. Imamo član 4. koji izgleda ovako kako izgleda.
Sada ovako, mi imamo tekst amandmana koji govori o zaštiti pravnog subjektiviteta i ravnopravnosti u odnosu na verski subjektivitet, a ovde član 4. Predloga zakona uopšte ne govori o tome. Znači, tome nije mesto tu, to je suština priče.
Prema tome, samo iz tog razloga, razloga pravno-tehničke forme teksta, ovome nije mesto tu i to je suština priče, ne ulazeći uopšte u sadržinu. Prema tome, mislim da je to potpuno promašena tema u odnosu na član 4. Vidite, imate drugi amandman, koji je dala druga poslanička grupa, gde se govori o čalanu 4. i postoje različita tretiranja načina kako se vrši enumeracija zajednica.
Znači, na jedan način se vrši u Predlogu zakona, a u drugom amandmanu to se predlaže na drugi način, što svakako može izazvati polemiku oko toga šta je bolji metod i da li je to celishodno kako je ovim drugim amandmanom predloženo.
Ovde se radi o tome da ovaj amandman potpun logički nije tu, znači, on jednostavno ne postoji na ovom mestu. Dakle, ne mogu u pravno-tehničkom smislu ovde da ga pronađem. On nije nemoguć pravno, on je pravno moguć, ali se na ovom mestu ne može tretirati, potpuno je necelishodno. Izvinjavam se.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 4. amandman je podnela poslanik Nataša Jovanović.
Predstavnik predlagača i Odbor za evropske integracije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Nataša Jovanović, podnosilac amandmana.

Dame i gospodo narodni poslanici, moja namera je bila da ovim amandmanom, za koji SRS smatra da je ključni u ovom zakonu i koji treba da sledi celu koncepciju srpskih radikala u pogledu Predloga zakona, učinimo da zakon bude prihvatljiv i za nas i za građane Srbije.
Želela sam o nekoliko stvari da razgovaram sa ministrom, da pokušam da i polemički dođem do njegovih jasnih objašnjenja na nove termine, na nešto što se prvi put na području Srbije čuje kada je u pitanju ova oblast i kada su u pitanju terminološki pristupi koji zaista daju jednu mogućnost za delovanje verskih sekti u našoj zemlji.
Zbog javnosti, pretpostavljam da sve kolege poslanici znaju da je ovo ključni amandman SRS, ali pročitaću da smo reagovali na član 4.
Taj član kaže: "Subjekti korporativne verske slobode (što je pristup i termin koji nigde u svetu ne postoji, a vi kažete da je izbačeno; ne mogu da govorim hipotetički, govorim o Predlogu zakona, a šta će da bude po amandmanima u danu za glasanje, sada vas pozivam da vi glasate i za moj amandman, moguće je da se skupi i poslanička većina, polazim od toga, moja namera je da vas ubeđujem u to; da li vi hoćete ili nećete to je vaša stvar, Vlada je dala svoj odgovor na to pitanje, a kako će poslanici da odluče, videćemo; dakle, sve da nema te reči) u smislu ovog zakona su tradicionalne crkve i verske zajednice, konfesionalne zajednice i druge verske organizacije (u daljem tekstu: crkve i verske zajednice)".
U ime SRS podnela sam amandman kojim se tako napisan član 4. menja i precizira.
Taj član treba da glasi: "Subjekti verskih sloboda u smislu ovog zakona su tradicionalne crkve i verske zajednice (u daljem tekstu: crkve i verske zajednice), i to: Srpska pravoslavna crkva, Rimokatolička crkva, Islamska verska zajednica, Jevrejska verska zajednica, Slovačka evangelička crkva, Reformatska hrišćanska crkva i Evangelička hrišćanska crkva".
Mi srpski radikali smatramo da tradicionalnim crkvama i verskim zajednicama mogu da se smatraju samo one koje imaju tradicionalni, viševekovni i istorijski kontinuitet i pravni subjektivitet. Reč "konfesija", koja se uvodi terminološki u ovaj zakon i koju tretira član 17. koji smo mi tražili da se briše, nije ništa drugo nego otvorena vrata za sekte. A sve pseudohrišćanske verske zajednice, kako je to ministar govorio, nisu ništa drugo nego sekte, i one mogu da deluju u našoj zemlji.
Nijedna tradicionalna verska zajednica, ni konfesija ne priznaje konfesionalne zajednice navedene u članu 17. Predloga ovog zakona. Mi ne možemo to da prihvatimo, iz razloga koji su nabrojani u načelnom tumačenju zakona i kroz mnogobrojne primedbe koje ističemo već godinama unazad.
Kada su u pitanju pentekostalci i tzv. konfesija koja će da se tretira po članu 17 ovog zakona, govorila sam vam o Nejboru i spominjala sam, podsećala javnost i poslanike na aferu sa nekadašnjim potpredsednikom Vlade Perišićem, i na činjenicu da je Nejbor, kao agent CIA i kao šef CIA, odeljenja za Balkan, poslat na ovo područje da pentekostalnu versku sektu širi na ovim prostorima.
Nažalost, u Kragujevcu, u kojem živim, i u mnogim drugim gradovima, te sekte i tzv. verske zajednice, koje destruktivno utiču na naše društvo u celini i na tradicionalne verske zajednice, pre svega gaze ono što smo mi Srbi i pravoslavci, jer uglavnom idu na to da vrbuju vernike SPC, pre svega decu koja su pripadnici naše SPC, te ne možemo da prihvatimo da se na ovakav način daje mogućnost da, kako ministar kaže, deluju "pristalice drugih verskih organizacija".
Prvo, ne postoje nikakve pristalice. Prenesite gospodinu ministru, postoje vernici i oni koji to nisu. Pristalice mogu da budu pristalice nekog fudbalskog kluba ili neke političke stranke, u najvećoj meri žive pristalice SRS, ali pristalice neke verske grupacije ne.
Sa druge strane, moram ponovo da vas podsetim na ono što su zaključci deklaracije koja je doneta na nivou EU 1996. i 2003. godine. Na plenarnoj sednici, nijednim slovom – ni ministar u svom izlaganju, niko od poslanika vladajuće strukture, niti to postoji u zakonu – ne označavaju se i ne definišu verske sekte.
A pročitaću vam do kakvog su zaključka došle donete deklaracije na nivou EU 1996. i 2003. godine.
Oni su u plenarnoj debati posvećenoj destruktivnom delovanju verskih sekti, od kojih su mnoge zabranjene i u zemljama EU, u Austriji, Nemačkoj, Francuskoj itd, govorili o činjenici da u pojedinim zemljama treba da se povede odlučna borba da se suprotstave opasnim pokretima sektnog karaktera, koji prete psihičkom ili fizičkom integritetu ličnosti i pozivaju da se primenjuju članovi krivičnog zakona civilnog zakonodavstva, što nije regulisano ovde.
Jer, ako govorite o patološkim i destruktivnim pojavama, ako govorite o onome što MUP ima kao evidenciju o destruktivnom delovanju onih koje vi nazivate "Nove protestantske crkve", vi dolazite do činjenice da vi uopšte niste mogućnost sankcionisanja tih sekti predvideli zakonom, čak im dajete mogućnost da one budu nesmetano registrovane.
Ne mogu da prihvatim da ministar kaže da su to pametni ljudi koji se školuju na tim njihovim tzv. fakultetima, a pripadnici su Novih protestantskih crkvi, jer to nigde ne postoji. Oni prvi protestanti pre mnogo hiljada godina su se pobunili protiv pape i Rimokatoličke crkve, ali ovi koje vi nazivate, i ministar, "Nove protestantske crkve", one kao takve nigde ne postoje i nigde nisu priznate. To su sekte.
One postoje unazad 150-200 godina. To što će neko na pogrešan, tendeciozan i destruktivna način da tumači hrišćanstvo, da udara na SPC, na nacionalnu svest srpskog naroda, na srpsku decu i da na takav način deluje u ovoj zemlji, a da se podvede pod reč "konfesija", to za nas ništa ne znači. Znate, ako neko na takav način ima neku sliku, jedan lik i obožavalac je ne znam čega (gospodine Aligrudiću, budite još malo strpljivi, kažete da sam u pravu; naravno da jesam u pravu), takvo delovanje mi ne možemo da prihvatimo.
Zbog toga se mi zalažemo da članom 4. budu definisane samo tradicionalne verske zajednice. Mi smo mnogo puta spominjali da su pripadnici tih pseudohrišćanskih crkvi, kako ih neko naziva, u stvari sekti, i bivši ministar Veselinov, pa Gašo Knežević, a da ne govorim o bivšem predsedniku Vlade SRJ, članu i pripadniku Munove sekte, Milanu Paniću i tako redom.
Jer, ta priča će da nas odvede dotle da ću onda da vam dam egzaktne podatke o uništenju i napadu na crkvene objekte tradicionalnih verskih zajednica, a ne samo na vernike, pripadnike tradicionalnih verskih zajednica, koje su zabeležili čak i ovi iz Saveta Evrope, donosivši deklaracije 96. i 2003. godine, zaista egzaktne i poražavajuće podatke.
Delovanje verskih sekti, a sve one organizacije koje ne spadaju u tradicionalne verske zajednice, za normalne ljude su ništa drugo nego sekte, razne psihoorganizacije, komercijalni kultovi, slične organizacije koje nesmetano zakupljuju termine na svim lokalnim TV u Srbiji, čak i kod nekih koje pretenduju da dobiju nacionalnu frekvenciju, to ste i te kako primetili, koje direktno žele da utiču na svest mladih ljudi, a pre svega na populaciju koja je u Srbiji verujuća i koja pripada SPC, jeste nešto što će im biti omogućeno kada se registruju po ovom zakonu.
Kažete u članu 3. stav 2. da oni mogu da budu od strane nadležnog ministarstva obeshrabreni, ili da ne deluju tako ili da ne budu priznati, da ne budu registrovani, a onda i vi pravite klasifikaciju i kažete - ovo su konfesije, a to su u stvari sekte po članu 17, a ovo drugo su sekte, pa njih nećemo da registrujemo po članu 3. zakona. Nadležno ministarstvo neće da im da dozvolu, a u stvari sve je to velika mogućnost da pravite, u smislu lova na veštice, netačnu klasifikaciju na ono što jeste i na ono što nije.
Želim da vas ubedim, kao pripadnik SRS i kao verujuća žena, pripadnik Srpske pravoslavne crkve, da morate u formi priznavanja samo tradicionalnih crkvenih zajednica da razmišljate kada se bavite ovako osetljivom oblašću, o čemu je govorio i gospodin Nikolić u načelu.
Smatram da je neophodno da se ovaj amandman, kao i amandman na član 17. pre svega, na član 8. kada je u pitanju boravak onih koji treba da vrše verske obrede u Srbiji i čiji su državljani, i te kako reguliše. Neću da vas podsećam samo na jedan od onih primera, niko nije spomenuo, a evo ja ću, pripadnike te Mormonske sekte.
Pojavio se taj njihov tzv. propovednik i tu vam se svuda krije opasnost od ovoga o čemu govorim. Oni za sebe kažu da su neka pseudohrišćanska verska organizacija, ništa drugo nego sekta, a priznati su kod Amerikanaca kao konfesija, a vi ove druge sekte ovde priznajete kao konfesije. On je došao iz Nju Džersija i za sebe čak kaže da je od loze Nemanjića, zamislite. Njegova majka je pripadnik loze Nemanjića. Sa takvom izmišljotinom udara na svest, pre svega verujućih mladih ljudi, želeći da ih odvrati od njihove crkve i njihove tradicionalne verske zajednice.
Moram da vas podsetim i na činjenicu, a to ću da učinim, pre svega, zbog toga što su poslanici SRS prvi put tamo položili zakletvu u hramu Aleksandra Nevskog na Dorćolu, da tamo postoji centar za duhovno suzbijanje delovanja verskih sekti u našoj zemlji. To je zaista kao i narkomanija, alkoholizam i sve druge pošasti koje postoje u našem društvu i svuda u svetu.
Nešto protiv čega svaki iskreni srpski patriota i svi građani, pripadnici drugih naroda, odnosno verskih zajednica, tradicionalnih, treba da se bore, kako bismo sačuvali nacionalno tkivo našeg društva, koje se i te kako kroz takvo delovanje razara.
To što su se oni oglasili, neki od njih, kaže ministar, o tome je i govorio i kolega Krasić, i rekli ko su ti koji mogu da kažu za njih da oni nisu pripadnici crkve. Upravo vam o tome i govorim, da će ti takvi sektaši, kroz legitimitet i kroz mogućnost da se šire i da deluju sve više i više, i pokazuju to jasno statistički podaci u poređenju sa 91. godinom, pa na zadnjem popisu je bilo 2002. godine, videćete da su se oni čak toliko osmelili kao pripadnici tih sekti da se tako javno i deklarišu.
Ne prezaju ni od čega, dolaze ljudima na vrata, čak i sveštenike SPC presreću u mantiji posle službe na ulici. O tome vam pričam i o činjenici da jedino kroz jasno definisanje onoga što je vekovima kao konfesionalna tradicionalna verska zajednica priznato, o čemu govori amandman na član 4. koji sam podnela, mi možemo da uđemo u dalju raspravu na jedan ispravan i jedini normalan način.
Još samo nešto. Kada su usvajani zakoni o osnovnom i srednjem obrazovanju i kada je posle 60 godina uvedena veronauka u naše škole, upozorili smo i tada, to sam takođe uradila sa ove govornice, tadašnje predstavnike Dosovske vlasti, da se ne igraju pojmovima kao što su male verske zajednice. Postoji jedan poslanik tu pripadnik ove Nazarenske sekte iz ove Veselinovljeve stranke, o tome govorim, a vi kažete da su oni konfesija, nisu nego su sekta, on je amandmanski želeo da deluje još 2002. godine i govorio je o tzv. malim verskim zajednicama.
Uspeli smo tada da intervenišemo kroz amandman poslanika Dragoljuba Stamenkovića da kroz jasnu definiciju onoga šta su tradicionalne verske zajednice, što upravo činim predlogom da se promeni član 4, spasimo našu omladinu i našu decu da kroz vraćanje veronauke u škole ne mogu sektaši da drže veronauku i da sebe nazivaju pripadnicima nekakve crkve.
Razmislite o ovom i uglavnom će u ovom pravcu dalje da govore poslanici SRS, jer se svi uglavnom drugi amandmani koje smo podneli na Predlog zakona tiču člana 4. i sled su onoga o čemu sam govorila podnoseći ovaj amandman.

Pošto je nekoliko govornika govorilo o potrebi da se briše reč "korporativni", to jeste bilo pre nekoliko sati, ali bih vas podsetio samo da je Odbor za evropske integracije podneo amandman kojim se iz naslova briše reč "korporativne", a u tekstu se briše reč "korporativni". Pošto je predstavnik predlagača prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, to je sastavni deo teksta. Izvolite, po Poslovniku.