Gospodine Obradoviću, u najmanju ruku je neobično da iz konteksta mog sedamnaestominutnog izlaganja reagujete na nešto što sam rekla na početku, a što je sada amandman...
(Predsedavajući: Gospođice Jovanović, uopšte nisam mislio na vas, nego nekoliko govornika pre vas je o tome govorilo, tako da se uopšte nisam osvrtao na vaše izlaganje nego je to bilo objašnjenje gospodinu Aligrudiću.)
Mislila sam na sebe. Vi ste mislili na nekog drugog, a ja da reagujete na ono o čemu sam govorila.
(Predsedavajući: Reagovao sam na izlaganje Miloša Aligrudića.)
Nemojte to da govorite, svi poslanici ispred sebe imaju te amandmane. I ja sam to znala, ali sam govorila sa aspekta SRS i načina na koji sam to htela da kažem. Niste vi tu da me ispravljate i da me usmeravate na to da li postoji neki amandman ili je predlagač odustao od toga.

Uopšte nisam ispravljao, Miloš Aligrudić nije obratio pažnju na amandman koji je već usvojen.

Nemojte sada Aligrudića da uplićete u to, on će da kaže o mom amandmanu ako nešto bude želeo kasnije, ali vama kažem za ubuduće da to nije u redu i nije korektno.

Zahvaljujem vam se na upozorenju. Vodiću računa o tome ubuduće.
Za reč se javio narodni poslanik Dragoljub Vojinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ovaj amandman ne treba prihvatiti, jer u članu 11. stav 1. stoji isto ovo o čemu se ovde govori, s tim što je ovde bila druga teza.
Hteo sam nešto da kažem, nije tu gospodin Krasić, on je ovde u svom govoru o jednom amandmanu govorio o delovanju Opus dei-a. Na neki način okrivljujući DSS da je i ministar dozvolio to delovanje, govoreći o tome koliki su budžeti i kako on deluje. Podsetio bih ga da je tvorac Opus dei-a Nikita Remizijanski. Kada sam, govoreći u načelu o ovom zakonu, rekao da Srbija baštini dve kulture, vizantijsku, što podrazumeva duh, gospodstvenost i suptilnost, Nikita Remizijanski je delovao negde gde sam rođen, desetak kilometara odatle.
U Remizijaniji, koja je bila prestonica istočne Mezije, on je jedan od najvećih teoretičara toga doba i njega podjednako baštine i pravoslavni i katolici. Međutim, ono što se desilo, a to je da smo mi malo njega proučavali i mislim da njegovo učenje više naginje pravoslavnoj veri.
Druga stvar, baštinjenje toga naučnika, teoretičara crkve, Nikite Remizijanskog, govori o tome da mi Srbi baštinimo i celu kulturu, tako da vam mogu reći, to Krasiću, on treba da zna, jer je moj zemljak, veliki broj toponima u okolini Niša, geografskih toponima, nema slovensko ime nego ima još uvek rimske toponime.
Prema tome, drugo je delovanje verskih sekti, drugo je delovanje organizovanih crkava, a treće je ono što je suština hrišćanstva i što je baština i srpskog naroda i drugih naroda. Hvala vam.

Po Poslovniku, Poslovnik ima prednost, poslanik Marković.

Mislim, uvaženi kolega, da bi najbolje bilo da sačekate da gospodin Krasić bude tu, a gospodin Krasić je vrsni poznavalac ove materije, pa ako već replicirate onda budite korektni, sačekajte da dođe u salu ako je već izašao, pa onda replicirajte. Inače, sačekali ste, čim je on zatvorio vrata, vi repliku. Nije korektno.

Završićemo prepodnevni deo rasprave, pauza od jedan sat, a onda Miloš Aligrudić pa Dušan Proroković.

(Posle pauze – 15,10)

 

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, još jednom dobar dan, nastavićemo popodnevni rad pretresom u pojedinostima 1. tačke dnevnog reda ove sednice, Predloga zakona o crkvama i verskim zajednicama.

Pre nego što nastavimo pretres Predloga zakona u pojedinostima, obaveštavam vas da su pisanim putem amandmane povukli narodni poslanici Aleksandar Lazarević na članove 29. i 34. i na naslov iznad člana 44. i član 44. i Rajko Baralić na član 44.

Takođe vas obaveštavam da sam doneo odluku, na osnovu člana 85. Poslovnika stav 4, da ćemo danas raditi i posle 18,00 časova, zbog važnosti zakona i broja amandmana, do završetka pretresa u pojedinostima one tačke dnevnog reda koja u 18,00 časova bude na dnevnom redu.

Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić povodom amandmana na član 4, a potom narodni poslanik Dušan Proroković.

Kada je reč o amandmanu na član 4. prethodno moram reći da, slušajući obrazloženje amandmana koje je dala gospođica Nataša Jovanović, prosto ne mogu a da se ne složim sa ogromnom većinom onih stvari koje je u svom izlaganju gospođica Nataša Jovanović iskazala, pogotovu kada je reč o zabrinutosti o delovanju pojedinih grupa ili pojedinih sekti.
To su određene grupe koje zastupaju određen interes ili misle da zastupaju određenu konfesionalnu ideologiju, a koje mogu na svaki način da ugroze temelje društva.
Ti temelji društva, kao što sam jednom prilikom ranije kada sam govorio o drugom amandmanu istakao, branjeni su Ustavom Republike Srbije i branjeni su drugim zakonima, pa i setom krivičnih propisa kod nas, i te osnovne vrednosti u društvu su na taj način zaštićene.
Što se tiče te vrste zabrinutosti, u tom smislu nemam nikakvu polemiku i smatram to potpuno opravdanim. I u tom smislu sam doživeo i shvatio motiv podnošenja amandmana za član 4. koji u svojoj suštini deluje na taj način da menja postojeći član 4. Predloga zakona, iz koga je ova reč "korporativno" ispala na osnovu amandmana koji je postao sastavni deo teksta zakona, ali menja ga u tom smislu što pribegava nabrajanju tradicionalnih crkava i verskih zajednica, i to nabrajanje tačkom koja ide na kraju biva iscrpljeno, te iz toga proističe da mimo ovih zajednica koje su ovde navedene praktično zakon ne može poznavati ništa drugo.
To je smisao amandmana i vrlo sam dobro razumeo i u smislu motiva pozdravio ono što je bilo rečeno kada je reč o motivaciji za ovakav predlog. Ono što, međutim, mene tera da kažem da nisam za to da se prihvati ovaj amandman je nešto drugo i sa te teme skrećem na drugu vrstu argumentacije. Dakle, ova vrsta enumeracije, koja se na ovaj način iscrpljuje, podrazumeva da je zakon odredio ukupan broj, koji se dalje ne može proširivati, pa na taj način, bez obzira što bi se neki pozvali na stav Saveta Evrope ili 96. godinu, praktično zatvara mogućnost za primenu onih odredaba i međunarodnih dokumenata kojih je Srbija i Crna Gora potpisnik, a na osnovu kojih mi ne bi mogli onda da realizujemo potencijalna prava iz ove sfere, iz ove oblasti.
Podsetiću da član 4. ne stoji sam za sebe, nego član 4. stoji u vezi sa članom 11. ovog istog predloga zakona, u kome stoji upravo nabrajanje tradicionalnih crkava i verskih zajednica, u stavovima 1. i 2, i naravno postoji odstupanje od toga zato što je moguće zamisliti i ono što nije nabrojano. Međutim, u članu 22. imate regulaciju kako i na koji način se verske zajednice i crkve registruju.
Ministar je već o tome ranije govorio. Razlika između neregistrovane verske zajednice i registrovane verske zajednice ili crkve je praktično u tome što neregistrovana verska zajednica ili crkva ne može baštiniti ona prava koja se priznaju kada je reč o odnosu države prema verskoj zajednici i crkvi u odnosu na ona prava koja se baštine i štite na način predviđen ovim zakonom.
Organ koji donosi odluku u smislu člana 22. i zato sam o tome ranije govorio, zato sam se javljao za reč kada je bilo reči o članu 3. i članu 2. ovog zakona, mora imati u vidu one okolnosti i one zaštitne objekte, ona prava koja su nabrojana u članu 3: život, zdravlje, lični i porodični integritet, zabranu širenja rasne i verske mržnje, netolerancije itd. Znači, to su stvari koje organ mora imati u vidu.
Ovaj zakon za primenu kod državnog organa, čitaj ministarstva, jeste obavezan, tumačenja data u članovima ovog zakona koja određuju okvire delovanja verskih organizacija su za organ koji o tome odlučuje obavezna.
Šta mi dobijamo rešenjem koje je predloženo u amandmanu? Dobijamo zatvaranje jednog broja i lišavamo potrebe državni organ da razmišlja o tome da li neka druga organizacija, koja ovde nije pobrojana kao tradicionalna, ispunjava ili ne ispunjava uslove, već se unapred određujemo prema tome da ih više ne može biti.
Šta će se dešavati u stvarnosti? One organizacije ili zajednice koje poštuju postulate civilnog društva, poštuju Ustav i poštuju zakone ove države, bez obzira što možda njihova učenja nisu u skladu sa dogmatskim učenjima tradicionalnih verskih zajednica, u suštini ne ugrožavaju tkivo poretka. One ne mogu biti ravnopravne u ovom smislu zakona, ali ti ljudi mogu imati svoje uverenje i živeti, ali promena ovog člana zakona, kako je predloženo, neće sprečiti štetnu posledicu o kojoj je bilo reči i za koju zabrinutost u potpunosti delim.
Dakle, neće sprečiti tu pojavu zato što neregistrovana verska zajednica može i dalje delovati kao neregistrovana verska zajednica. Neka naopaka učenja, koja možda mogu biti na štetu društvenog života u našoj zemlji, na štetu porodice, ličnosti, zdravlja ljudi itd. mogu se i dalje ispoljavati. Mehanizam za zaštitu tih vrednosti se, na sreću, ne nalazi u ovom zakonu, nego se nalazi u setu drugih zakona koje poznaje naše zakonodavstvo, a to je set krivičnih zakona.
Prema tome, ko koga ubije, ne čini ga manjim zločincem to što je to uradio misleći da to čini bogu za ugodno delo. To je problem njegove motivisanosti. To je problem psihijatrijske analize sutradan kada bude bilo veštačenje povodom počinjenog krivičnog dela. To što nećemo imati otvorenu enumeraciju, nego ćemo je zatvoriti, neće sprečiti negativnu pojavu samu kao takvu, a, s druge strane, napraviće štetu što ćemo sprečiti da u zakon uđe norma koja je u potpunosti u saglasju sa međunarodnim dokumentima koji se bave područjima ljudskih prava i njihovom zaštitom.
To su moji argumenti, nevezano od onoga što sam čuo kao argument za podnosioca amandmana. Ponoviću, sve što je podnosilac amandmana rekao u podlozi opravdavajućih razloga za iznošenje amandmana, mogu da se složim, jedino što sam ovde dao drugo svetlo, drugi ugao, drugi pogled na argumentaciju zbog čega taj amandman ne bi trebalo prihvatiti.