Zaista se izvinjavam, kada sam potpuno dobronamerno konstatovala u određenim slučajevima kada smo se razmimoilazili u mišljenjima da se ne razumemo, ne da vi ne razumete, nisam mislila da vi niste sposobni da razumete, ni vi gospodine ministre, nego da se ne razumemo, ali odustajem i od toga.
Mi se veoma dobro razumemo, samo naši stavovi po određenim pitanjima su potpuno različiti, pristup je potpuno različit. Zaista sam u velikoj dilemi da li uopšte ima smisla, u stvari, bila sam u dilemi kada sam podnosila ove amandmane. Lično smatram da je nemoguće ovakav zakon uopšte na onaj način na koji bi meni lično, a verujem i velikom broju građana Srbije, bio prihvatljiv, izmeniti ovim amandmanima.
Prosto mislim da je intencija, koju ste imali na umu, to šta je bila vaša intencija, nešto što je meni lično neprihvatljivo. To se vidi iz vašeg govora. Ne želim vama ništa lošeg, vaše je pravo, vi ste očigledno neko ko je ovde došao sa svešću da treba da zastupa crkvu, pre svega Srpsku pravoslavnu crkvu, govorite bukvalno sa pozicija nekoga ko je crkveni velikodostojnik. Vi treba ovde da zastupate državu.
U državi Srbiji najviše živi srpskog naroda. Pretpostavljam da je najviše pravoslavaca, ali živi i 30 posto ljudi koji nisu Srbi. Nisu svi Srbi vernici, nisu svi muslimani vernici i vi morate, kao neko ko predstavlja građansku državu, a nadam se da mi to još uvek jesmo, i sekularnu državu, što smo dok se ovaj zakon ne usvoji, da zastupate prava svih građana Srbije.
U tom smislu je, ministre, kada kažete - sablažnjavam se, neprihvatljivo da govorite na način na koji ovde govorite. To najdublje mislim.
Ako bih gledala generički meni, koja sam i Srpkinja i pravoslavka, mogao bi da odgovara vaš način, ali nije to vaša dužnost, nije to vaš posao. Vaš posao je da zaštitite da svaki građanin ovde, kao što lepo Ustav kaže, malopre sam vam citirala, ima pravo da se garantuju sve one slobode koje su Ustavom navedene.
Vi pričate o čistoti vere. Znate li vi gde nas to vodi? To nas vodi tamo gde sam rekla - u teokratiju, u promenu, radikalnu, koncepcije društva u kome je država odvojena od crkve. Vodi nas u teokratsko uređenje i potpuno sam uverena posle ovog vašeg govora, koji ne bih da analiziram, jer stvarno ne želim da doprinosim toj vrsti uopšte rasprave, ali sam u dubokoj dilemi da li je uopšte moguće prihvatiti ovaj zakon.
Sve ono što sam rekla u načelnoj raspravi, vi ovde menjate drastično karakter društva. Ovo jeste antievropski zakon. To dokazujete time što na taj način osporavate i govorite o Venecijanskoj komisiji. Nije u redu da vaše kolege iz Vlade se pozivaju na stavove Venecijanske komisije onda kada treba doneti pravila održavanja referenduma u Crnoj Gori.
A kada treba te iste stavove uvažiti, kada je na dnevnom redu zakon o verama, onda vi to na neprihvatljiv način osporavate. Ili vam odgovara ono što kaže bez selektivnosti Venecijanska komisija ili vam ne odgovara. Ne možete vi jednom da tražite od njih mišljenje, a drugi put da dobijete, pa da ga na ovaj način osporavate. To dokazuje moju tezu da je ovo rađeno u jednom antievropskom duhu.
Trebalo je prosto da napravite jednu javnu raspravu, koja bi možda i na kvalitetniji način nego što to ovde radim, uopšte ne želim da etiketiram sebe kao nekoga ko je poznavalac ove materije, zaista se trudim da moje najdublje građansko uverenje, ono elementarno, ovde pokušam da vama ovde objasnim i da vam stvarno skrenem pažnju da način na koji diskutujete nije način jednog ministra, jednog člana vlade, već je to način nekoga ko zagovara određenu veru, religiju.
To je vaše pravo do kraja da verujete, da budete u tome ovoliko ili onoliko angažovani, ali nemojte nametati mišljenje, nemojte kršiti Ustav, gospodine ministre.

Po amandmanu su se javili prvo poslanik Radovanović, pa poslanik Krstin, Ćirković, Krasić, Donka Banović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministar izađe, a upravo sam hteo da mu kažem da mu nije lako u ovoj sali.
S jedne strane, jedni poslanici ga kritikuju i napadaju zbog toga što je Predlog zakona previše liberalan, a sa druge strane poslanici SRS, mi iz poslaničke grupe, kritikujemo ga zato što je, s jedne strane, dobro uradio kada je predvideo postojanje tradicionalnih crkava i verskih zajednica, a kritika ide na račun pre svega člana 17, gde je dao previše slobode i previše liberalne odredbe o mogućnosti registracije nekih drugih verskih zajednica.
U svakom slučaju, ovaj predlog zakona može biti dobar samo ako se usvoje amandmani SRS, inače u suprotnom ne bi mogao da bude kvalitetan.
Što se tiče konkretno člana 4. Predloga zakona o crkvama i verskim zajednicama i amandmana koleginice na član 4, mi u SRS smatramo da i u članu 4. i u odredbama podnetog amandmana ima izraza, termina koji ne treba da stoje tu, a oni daju suštinu, pojmovnu suštinu odredbe člana 4. ovog predloga zakona i odredbe amandmana na član 4.
O čemu se ovde radi. Kaže se i u članu 4, a i u amandmanu koleginice narodnog poslanika - u smislu ovog zakona su tradicionalne crkve i verske zajednice, što je i u redu, konfesionalne zajednice; gospodine ministre, zar nisu sve crkve koje predviđate dalje u članovima 11. do 17. Predloga zakona konfesionalne, pripadaju sve crkve koje su predviđene odredbama člana 11, 12, 13. do člana 17. pripadaju određenoj religiji i konfesiji kao religioznoj grupi.
Ako govorimo o tome da je religija hrišćanstvo, crkve koje pripadaju konfesiji, odnosno religioznim grupama, pravoslavnoj konfesiji, rimokatoličkoj konfesiji, protestantskoj konfesiji, zatim određene religije, islam, taoizam, zatim jevrejska verska zajednica, ona takođe nije konfesija, ali je religija. Znači, ako govorimo o crkvama i verskim zajednicama, sve su one konfesionalne.
Mogli ste da kažete - crkve i verske zajednice i druge konfesionalne zajednice. Onda bi imalo smisla i povezanosti sa ovim pojmom da hoćemo da damo naglasak na tradicionalne crkve i verske zajednice.
Amandmanom koleginice ide se u jednu mnogo veliku širinu. Koleginica narodni poslanik je navela, pored crkava, verskih zajednica, konfesionalnih zajednica i druge verske zajednice i druge verske grupe.
Ako ste, gospođo Nestorović, predvideli verske grupe samo u ovom amandmanu na član 4, trebalo je da razradite kroz ceo zakon postojanje verskih grupa, pa i registraciju. Da bude vaš smisao, vaša logika primedbi na Predlog zakona o crkvama i verskim zajednicama smislena, da bude koherentna i konzistentna, povezana i principijelna.
Naravno, uživaju sve ove crkve i verske zajednice, verske grupe, konfesionalne zajednice, kao što kažete, kolektivne verske slobode. One mogu biti samo nosioci, subjekti verskih sloboda.
Uživaoci su pojedinci. Kada odem u crkvu, uživalac sam verske slobode. Tu, naravno, postoji pravo skupa većeg broja ljudi, i u crkvi i verskim obredima, da ispoljavaju svoja verska osećanja.
Uostalom, član 41. Ustava Srbije je jasan. Jemči se sloboda veroispovesti, koja podrazumeva slobodu verovanja, ispovedanja vere, slobodu vršenja verskih obreda. Mnogo je jasan.
Dalje, mi pravoslavci, mi Srbi, mi u Srpskoj radikalnoj stranci poklanjamo pažnju i poseban odnos pripadnicima građana Srbije rimokatoličke veroispovesti, ali zauzvrat tražimo takođe i od drugih ljudi da poštuju i nas pravoslavce i Srpsku pravoslavnu crkvu. A ne, kao što sam već pomenuo danas, da se u Hrvatskoj radi jedno flagrantno kršenje slobode veroispovesti Srbima, pripadnicima Srpske pravoslavne crkve, vrši se klasičan prozelitizam, uz učešće države.
O tome je pisao "Večernji list", naveo je da 30.000 Srba je prevedeno iz pravoslavne u rimokatoličku veru. Od toga 20.000 dece od 1991. do 2003. godine. O tome je i pisao mitropolit Jovan Zagrebačko-ljubljanski Sinodu SPC o toj pojavi. Mora da se reaguje, mora država da reaguje.
Još jednom da pomenem onog ministra inostranih poslova, Vuka Draškovića, koji stalno priča o tome da treba Kosova da bude nezavisno, a ne radi svoj posao i da uloži protestnu notu ka tome da ne mogu da se krše slobode veroispovesti Srbima u Hrvatskoj, Srbima koji pripadaju SPC.

Po Poslovniku javio se narodni poslanik Borko Ilić, pa onda Arsen Kurjački.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, po Poslovniku, na izlaganje gospođe Ljiljane Nestorović, prekršen je član 104, koji kaže da su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine, a mi smo kao poslanici koje su birali građani ove zemlje dužni da poštujemo i njihovo dostojanstvo.
Gospođo Nestorović, ne postoje muslimani koji nisu vernici. Vi ste to rekli, komunistička država je izmislila muslimansku naciju. To je kao da kažete da ne postoje pravoslavci koji nisu vernici. Prema tome, zamolio bih vas da zarad naših komšija koji su muslimani možete za ovom govornicom da eventualno kažete da postoje Bošnjaci koji nisu vernici, ali ne postoje muslimani koji nisu vernici. Hvala vam.

Arsen Kurjački.

Takođe reklamiram povredu ovog člana koji, kako je moj uvaženi kolega rekao, traži da poštujemo dostojanstvo Narodne skupštine. Zaista ovo je sada već preterivanje koliko se napadno, koliko licemerno se pokušava ponižavati ova Narodna skupština.
Osećam se zaista već povređen od strane stalnih izlaganja iz Socijaldemokratske partije.
Pa na čega to liči kad se stalno govori da ovaj zakon ugrožava neverujuće ljude, pa čime ih to ovaj zakon ugrožava? Je l' to neko zagovara da ovaj zakon ne treba da se donese, da više od 60 godina praznine i komunističkog uređenja ove materije treba i dalje da ostane kao takvo? Šta to znači sa ovim zakonom se ugrožavaju neverujući ljudi? Da li to znači da možda ovo ne znači ništa u članu 3. gde se kaže: "Sloboda veroispovesti ili verskog uverenja se može podvrgnuti samo onim ograničenjima koji su propisani Ustavom, zakonom i ratifikovanim međunarodnim dokumentima, a neophodna su u demokratskom društvu radi zaštite javne bezbednosti, javnog reda, morala i zaštite sloboda i prava drugih."
Prema tome, sve ako se negde pojavi bilo kakva smetnja po ovom pitanju, to će se odmah ograničiti. Ali to ne možemo unapred sada da kažemo da će se nešto dešavati ako donosimo ovaj zakon i ako regulišemo te odnose crkve i verujućih ljudi. Šta znači to da se stalno spominje da se ovaj ministar ponaša kao vladika, govori kao crkveni velikodostojnik? Pa bogu hvala da imamo ministra koji se razume u svoj posao, da nemamo komunističke ministre koji samo propagiraju svoju ideologiju, nego rade na dobrobit 95% verujućih ljudi u ovoj državi. Bogu hvala da smo dobili takvog ministra, koji zna šta je dobro za ovu državu i za ovaj narod.
Nemojte nas više ubeđivati u ono što nije, jer zaista je to već ponižavajuće za ovu skupštinu i za sve nas. Hvala vam.

Ljiljana Nestorović, replika. A gospodin Krasić? Vi ste posle Krstina i Ćirkovića. Izvolite.

Pa nažalost, moram da repliciram. Stvarno, mislim već imam dovoljno amandmana da izađem da ih objasnim, ali potpuno kao da želite zlonamerno. Vi ne slušate šta vaš ministar, pošto je iz vaše stranke pretpostavljam, govori. On govori da postoje čistije, manje čiste religije, a pošto nisam u tom kontekstu pomenula one koji ne veruju, a vi ste sad pomenuli. Uopšte nisam pomenula pravo onih koji ne veruju, nego pošto je ministar pravio poređenje između religija time sam se bavila.
Sad kad ste već pomenuli, znači oni koji ne veruju oni su prljavi. Tu se može izvući otprilike, to je vaš kolega kazao da je prosto degutantno kako mogu da primetim da nije u redu kad se kaže za ovom skupštinskom govornicom da su određene vere čistije nego neke druge vere. E, pa uvek ću to da primetim, uvek ću to gospodine ma koliko to vama smetalo morati da primetim, jer na to me obavezuje i činjenica da sam narodni poslanik i da to podrazumeva i određene obaveze.
Kao što gospodin ministar, još jednom ponavljam, ima pravo na svoja uverenja, ali nije mu posao da kao ministar govori o tim uverenjima, niti da ih objašnjava bilo kome. Posao mu je da vodi računa da se uspostavi odgovarajuća pravna regulativa u oblasti o kojoj govorimo i da se izdejstvuju instrumenti kojima će država najbolje da poštuje i da izvršava tu pravnu proceduru i svaku drugu proceduru.
Rekla sam i u načelnoj raspravi, smisao ovog zakona postoji, naravno da ga treba doneti, ali samo na način da se definiše registracija crkava i verskih zajednica i da se definišu odnosi između tih verskih zajednica. Sve ostalo je apsolutno suvišno.
Ako mi kažemo da je crkva odvojena od države, a to jeste sada situacija, država svoja pravila definiše, koja moraju da važe za svakog građanina, bez obzira na versku, nacionalnu ili bilo koju drugu opredeljenost, bez obzira na obrazovanje. Pa ministar ovde daje sebi za pravo da uvodi određenu vrstu elitizma, govoreći naravno o veri.
Sad vas pitam, pošto je i on profano govorio o nekim stvarima, imam možda i ja pravo tako da se ponašam, pa da pitam šta ako na primer jedan ministar ima koeficijent inteligencije preko 180 i dođe ovde i kaže, to meni daje za pravo da imam elitistički pristup prema onima koji imaju manji koeficijent inteligencije. I šta ćemo mi svi ostali onda da radimo?
Pa to je ista vrsta analogije, ne može se na taj način govoriti u Skupštini. Molim vas, podnela sam amandmane određene, imam određeni stav. Trudim se da budem maksimalno racionalna. Ima dosta amandmana. U obrazloženju tih amandmana izađem, ne govorim ni minut, vas petoro izlazi ovde i bukvalno mi osporava pravo da mislim drugačije. Nemojte to da radite. Dajte da se racionalizujemo.
Vama kolega priznajem, pogrešila sam, ali eto to je neki recidiv, očigledno društva u kome smo živeli i gde su muslimani bili definisani kao narod. Oni su sada Bošnjaci. Razumeli smo se šta sam htela da kažem, u tom pravno-formalnom smislu sam pogrešila.

Replika, zamenik predsednika poslaničke grupe DSS-a, pominjane stranke, izvolite.