Na početku ove današnje rasprave o amandmanima u uvodu bih istakao ono što sam pre dva dana sa mesta dobacio, nadam se da kada dođemo do člana 3. Predloga zakona, da će predlagač da shvati koliko je pogrešio koncepcijski sa jednim ovakvim predlogom. Evo o čemu se radi.
Formalno-pravno nema šta principijelno da se prigovori amandmanu koji je sada na dnevnom redu, amandmanu na član 2. Predloga zakona. Formalno-pravno nema šta da se zameri ni tekstu člana 2. Predloga zakona. Ali, u obe varijante nešto nedostaje. Nedostaje pre svega to što nikako da se ispravi greška iz stava 1. člana 1.
Gospodine Raduloviću, ako vam je ovo pisao, ovaj zakon, neko od ovih eksperata poput Mirka Đorđevića, filozofa iz Šimanovaca, mada sam u uvodnom izlaganju vašem prepoznao neke njegove ekumenske nebuloze, onda od ovog nema ništa.
Radi ovih mladih poslanika, samo da kažem, sloboda savesti i sloboda veroispovesti, mi se nalazimo na tom terenu, ne na terenu pravo na slobodu. Ne postoji pravo na slobodu veroispovesti, nego postoji sloboda veroispovesti, spada u onaj skup osnovnih prava, ljudskih prava svakog čoveka i građanina, izvučena je. Pitanje je da li je iz slobode veroispovesti došla sloboda savesti ili iz slobode savesti sloboda veroispovesti.
Verovatno ona prva varijanta, jer u današnjem masonsko-protestantskom pogledu na ljudska prava, koja datiraju od 1789. godine, nije teško zaključiti da je veroispovest daleko pre toga postojala, pa je verovatno savest izašla iz veroispovesti. Ne postoji pravo na slobodu nego postoji samo sloboda. To je osnovni problem ovog zakona.
Zato vi niste mogli da shvatite gospodina Nikolića kada je na početku uvodnog izlaganja rekao da ovaj zakon, sa gledišta Ustava, treba da bude zakon o slobodi veroispovesti. Vi ste crkve, verske zajednice sveli na političke organizacije. Kako? Iz prava građanina da se politički organizuje, da politički misli, da bude politički aktivan, izlazi nešto što asocijacija pojedinaca kao politička stranka, pa vi crkvu doživljavate kao asocijaciju verujućih građana, i to stavljate u istu ravan, isti koš. Tu je osnovna greška. Zato postoje problemi u definisanju svih članova koji slede.
Ne treba definisati slobodu veroispovesti. Ceo zakon, ako ste imali koncept da ga radite, on treba da sadrži samo ono što je navedeno u članu 3, da razradi koja su to ograničenja koja su neophodna za jedno civilizovano demokratsko društvo u oblasti slobode veroispovesti, kada se veroispovest zloupotrebljava na štetu društva. To je trebalo da se razradi u nekoliko članova.
Verovatno Registar, gde treba da se upišu, ali ko da se upiše. Ne možete da upišete crkve koje su starije nego država, da se upiše samo nešto što možda ima neko društveno opravdanje i mnogo više sa gledišta presuda iz stavova Evropskog suda za ljudska prava, nego sa gledišta neke ozbiljnosti. Svi smo svesni situacije da pod plaštom slobode veroispovesti, ako ne prođe po ovom zakonu, proći će kao nevladina organizacija.
Imate Kirbi, to su isto neki sektaši tamo, prodaju usisivače, oni imaju ritual. Kada dođu u jutru i pre nego što krenu da prodaju, oni se nešto tamo mole i meditiraju, jogi letači, pa onda idu da prodaju usisivače. Mogu da budu i preduzeće, mogu da budu nevladine organizacije.
Ovo vama deluje smešno, ali vi ovim zakonom vređate crkvu, ovakvim konceptom zakona vređate crkvu, ozbiljnu crkvu. Lično pravim tu razliku. Postoji ona crna internacionala, a pogotovo za Srbe crna, sa rimskim papama, sa Vatikanom, to je pitanje, ne želim da ulazim ni u čija verska osećanja, pojedinca. Svakome priznajem njegovo versko osećanje i ne pričamo o tome. Kada budem pričao o crkvama, onda ću da pravim neku distinkciju između tih crkava, koja je neophodna da se ovde čuje.
Gospodine ministre, prosto sam zbunjen da je u vreme kada se donosi ovaj zakon Ministarstvo prosvete donelo akt pod brojem, molim vas zapišite, 601-01-1/2006-01/37, sa datumom 12. april 2006. godine. Znači, 14. i 15. ovog meseca održavala su se okružna takmičenja iz oblasti matematike, biologije, hemije, geografije. Neko je iz Ministarstva poslao taj dopis, gde su neka deca se kvalifikovala za republičko takmičenje samo zbog veroispovesti, jer su se izjasnili da su rimokatolici, slave Uskrs, ne treba da polažu, oni direktno idu na republičko takmičenje.
Zašto onda pišete ovako nešto u članu 2. Zar to nije stav 2: niko ne može biti uznemiravan, diskriminisan ili privilegovan. Molim vas, neko ide na takmičenje iz matematike zato što pripada jednoj konfesiji. To vaša Vlada radi. Ako meni ne verujete, dao sam vam broj, imate u stenogramu, broj dopisa, poslat okružnim mestima gde se sprovodi takmičenje. Mislio sam da se okružnim takmičenjem stiče kvalifikacija za republičko na bazi znanja iz geografije, a sada je ispalo na bazi religioznog opredeljenja, možda čovek i nije toh opredeljenja. U Novom Sadu je bilo 150 njih, 120 se takmičilo i 30 nije, rekli da su to i završili posao.
Tako vi primenjujete postojeće propise. Tražite nešto novo, evropsko, pravite neki pristup EU, pravite pristup ljudskim pravima. Evo vam, zbog ove male publike koja možda i ne zna to sve, do 1914. godine najveći protivnik ljudskih prava i demokratija je bila Rimokatolička crkva. Društvena doktrina Rimokatoličke crkve je bila takva da ne postoje ta pojedinačna prava. Šta je Vojtila radio? Rasturio nam državu pričom o ljudskim pravima i demokratijom.
Eto koja crvka menja svoje stavove - Rimokatolička. SPC nikada nije htela da se meša u ono što je svetovno. Zato vas na vreme, pošto ćemo mi da se ispričamo oko ovih amandmana, pogotovo amandmana SRS, povodom ovog amandmana što su podneli Meho i Ljiljana, samo pokušavam da vam ukažem da ste došli u nerešivu situaciju. Principijelno nemate šta da odbijete, ali principijelno i ovo vaše je prazno. Zašto?
Zato što prvi stav člana broj 1. sadrži mentalni feler koji opredeljuje ceo predmet zakona, pa mi negde dolazimo u situaciju da upisujemo nešto šta je unutrašnja organizacija neke crkve, poredak itd. Nemamo mi na to pravo.
Mi po Ustavu Republike Srbije, po Međunarodnom paktu o ljudskim pravima i slobodama, možemo samo da uredimo neka pitanja koja su neophodna da se efektivno ostvari sloboda veroispovesti.
Znači, nalazimo se na terenu šta treba članom 3. da razradimo kako bi očuvali pravo, odnosno slobodu svakog pojedinca. A ovde se prekoračilo i to je isprovociralo poslanike, gotovo da nema člana koji nema amandman, isprovocirane su tradicionalne crkve i verske zajednice, jednostavno ne mogu da se snađu, ispada da neko treba da podnosi zahtev. Hvala.

Po Poslovniku, narodni poslanik Miloš Aligrudić.

Član 103. stav 1. Dakle, mora se govoriti o temi. Pre svega, podsetiću na to da je ovde rasprava u pojedinostima, prema tome, moguće je svakako i ne postoji mogućnost sve to striktno razdvojiti, svaki član zakona o kome se govori, svaki amandman koji je podnet na član zakona daje određenu refleksiju u odnosu na celinu. Prema tome, nemoguće je to izbeći. To znam,
Ali, nemoguće je tvrditi sledeće, dakle, dok se u stavu 1. člana 1. kaže - svakome se u skladu sa ustavom jemči pravo na slobodu savesti i veroispovesti - uzeti kao osnov za sistemski ili mentalnu grešku celog zakona, a zatim govoriti o svemu drugom, izuzev o predloženom amandmanu za član 2. stav 1, kojim je predloženo da se taj član menja i glasi: "Niko ne sme biti podvrgnut prinudi, pretnji ili prevari koja bi mogla ugroziti slobodu veroispovesti, niti sme biti prisiljen da se izjasni o svojoj veroispovesti i verskim uverenjima i o njihovom nepostojanju. Zabranjeno je postavljanje pitanja kojima se traži izjašnjavanje građana o veroispovesti, verskim uverenjima ili nepostojanju verskih uverenja, izuzev za potrebe statistike i po pristanku građana kome se pitanje postavlja". To stoji u amandmanu.
Naravno, u članu 2. stav 1. zakona stoji: "Niko ne sme biti podvrgnut prinudi koja bi mogla ugroziti slobodu veroispovesti, niti sme biti prisiljen da se izjasni o svojoj veroispovesti, verskim uverenjima ili njihovom nepostojanju."
Dakle, kada je reč o formalnoj opredeljenosti da amandman formalno ne valja, Zakonodavni odbor bi najverovatnije proglasio taj amandman pravno nemogućim, tj. predložio bi da se odbije. Kako to nije slučaj, nego je amandman očigledno formalno ispravan i očigledno je pravno moguć, diskusija se svodi o pitanju celishodnosti.
Zaista vas molim i predsedavajućeg molim da se diskusija u parlamentu pokuša usmeriti na taj način da zaista razgovaramo o celishodnosti podnetih amandmana i naravno, svakako u kontekstu onoga što je načelno pitanje, ali mora biti, pre svega, u odnosu na celishodnost amandmana koji je podnet. Hvala.

Pre nego što dam reč narednom govorniku, zaista vas molim i podsećam vas da je rasprava  Predloga zakona u načelu prošla, da govorimo o Predlogu zakona u pojedinostima i da se držimo teme.
Reč ima narodni poslanik Vojkan Tomić, a potom narodni poslanik Đorđe Mamula.

 Gospodine predsedavajući, drage kolege, vrlo kratko, javio sam se povodom više puta izrečenih tvrdnji da se stalno pozivamo na neko evropsko zakonodavstvo, a nešto bih sa tog aspekta da nešto kažemo oko ovog amandmana.
Inače, ovaj amandman koje su podnele kolege Omerović i Nestorović je u ovom drugom delu ovog stava samo razrada prvog dela prvog stava, ali mislim da je sa stanovišta pravne tehnike i pravne logike nepotreban i da se prenormiranje u zakonima u suštini i u principu izbegava.
Pošto je ova materija koja uređuje ovaj član i ustavna kategorija, definiše se Ustavom i međunarodnim dokumentima, rezolucijom o ljudskim i manjinskim pravima i verskim slobodama, mislim da u dovoljnoj meri precizira ono što je definisano u toj rezoluciji, da pri tom od Saveta Evrope nismo dobili primedbe na ovaj član konkretno, niti je Venecijanska komisija pomenula bilo šta iz ovog člana.
Znači, što se tiče slobode veroispovesti, odnosno zabrane verske diskriminacije, oni apsolutno nemaju nikakve primedbe. Zamolio bih vas da sa velikom pažnjom se pozivamo na evropsko zakonodavstvo, na Savet Evrope, zato što ova materija u Evropi nije uređena na jedinstven način kao što su uređene neke druge oblasti. Za to ima mnogo primera i da ne spominjemo državnu crkvu u Grčkoj, koja je članica EU, da ne pominjem uticaj crkve u Sloveniji, Austriji, Nemačkoj itd.
Znači, ako krenete Bavarskom da prolazite kroz Nemačku, videćete da svaka škola ima krst na ulazu pre nego što uđete u školu.
Prema tome, ovo nije predmet uređenja evropskog zakonodavstva i moramo biti vrlo pažljivi. Na kraju, samo da napomenem da je Kancelarija za pridruživanju EU dala pozitivno mišljenje da je uz ovaj zakon dobijena izjava o usklađenosti sa evropski propisima, odnosno sa dokumentom Saveta Evrope, tako da je to jedini dokument sa kojim mi usklađujemo ovaj zakon.

Reč ima poslanik Đorđe Mamula.

 Rešenje predloženo u članu 2. je dobro i ono predstavlja zapravo rešenje koje postoji u međunarodnim konvencijama. Amandman koji je predložen na član 2. stav 1. je loš. Prvo, prinuda i pretnja. Pretnja je psihička prinuda. Sastoji se u stavljanju određenog zla u izgled. Prinuda u užem smislu je fizička prinuda.
Dakle, u širem smislu sadrži psihičku i fizičku prinudu. To rešenje je loše, a Krivičnim zakonikom je predviđeno šta je prinuda.
Što se tiče prevare, ona se ovde pominje u svakodnevnom smislu, kolokvijalnom. U Krivičnom zakoniku, prevara postoji onda kada neko nekoga dovodi u zabludu ili ga održava u zabludi, da bi ta osoba učinila na račun svoje imovine ili imovine druge osobe nešto štetno. U imovinsko-pravnom smislu takođe je prevara dovođenje i održavanja u zabludi da bi neko na štetu svoje imovine nešto učinio. Tako da u ovom smislu kako je ovde predviđeno to nije dobro.
Verovatno se mislilo na obmanu. Obmana sasvim nešto drugo znači u našim propisima i treba praviti razliku kada se govori o obmani i prevari.
Zatim, oko zabrane da se postavljaju pitanja kojima se traži izjašnjavanje građana o veroispovesti, pa sloboda govora sadrži i slobodu da postavite pitanje da li je neko neke veroispovesti, a sloboda je da vam ta osoba odgovori ili ne odgovori.
Pored toga, ovako kako je predviđeno sa zabranom, moralo bi da se predvidi onda i odgovarajuća kazna, jer ovako kako je predviđeno, ovo više vuče na blanketno krivično delo, a onda mora da se predvidi kazna, tako da je amandman neprihvatljiv.

Po Poslovniku, narodni poslanik Nataša Jovanović, izvolite.

Gospodine predsedavajući, jedna informacija. Javljaju mi građani iz više krajeva Srbije da u prenosu nema tona. Da li se mi ovde igramo Skupštine ili šta radimo? Zaista je ozbiljna tema. Ako možete, vidite sa službom koja vrši direktni prenos, javnog servisa RTS, zbog čega se to dešava. Ako je ton u prekidu, bilo ko da govori, gde se u kontekstu neke misli na pola rečenice samo vidi da ljudi otvaraju usta i da nešto pričaju, a da građani ne čuju, onda dalji rad nema smisla dok se to ne otkloni. Zaista je tako i molim vas da intervenišete kod nadležne službe.

Proverićemo tu informaciju.
Da li još neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Arsen Kurjački, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DSS.