Dakle, amandman se tiče stava 2. člana 3. i maločas smo od drugog govornika čuli šta je predmet regulisanja stava 2. Amandman je vrlo jednostavan, on kaže da se čitav stav 2. menja, pa sad glasi: "Zloupotreba slobode veroispovesti radi izazivanja i podsticanja verske, rasne ili nacionalne mržnje zabranjena je i kažnjiva". Ovo podseća na blanketnu normu, krivičnopravnu normu.
Maločas je narodni poslanik Đorđe Mamula govorio o jednoj logičkoj nejasnoći ili čak kontradikciji koja postoji u samom tekstu ovog amandmana, koji implicira da bi onda upotreba slobode veroispovesti, radi izazivanja rasne i verske mržnje ili netrpeljivosti, bila dozvoljena, što naravno ne može da se napiše. Drugo, kažnjivost ovakvog čina predviđena je u Krivičnom zakonu i to vrlo eksplicitno i vrlo decidno odredbama koje su tamo našle svoje mesto i uporište.
Šta je onda smisao odredbe stava 2. člana 3. Predloga zakona o crkvama i verskim zajednicama? Upravo da zaštiti, kao što je moj prethodni govornik iz SRS naglasio, određene vrednosti koje su predmet zaštite, određena prava, pravo na život, pravo na zdravlje, prava dece, pravo na lični i porodični integritet, pravo na imovinu, a svakako da se pomene da se ne može koristiti tako da se izaziva rasna, verska i nacionalna mržnja i netrpeljivost.
Ali, šta je smisao ove odredbe? Ne da bude puka deklaracija. Mi odredbe zakona koji se predlaže moramo posmatrati u svojoj celovitosti i ukupnoj povezanosti sa drugim članovima zakona. Mi moramo znati da ovaj zakon sadrži i one odredbe o obavezama države, tj. državnog organa za registraciju subjekata koji to žele. Prilikom te registracije organ se mora držati određenih pravila. Ako ta pravila makar načelno nisu propisana ovim zakonom, ne vidim gde bi se ona drugo mogla pronaći.
Dakle, ovaj zakon mora da izvrši u jednoj odredbi svojoj sublimaciju predmeta zaštite ljudskih prava i sloboda koje se moraju uzeti u obzir u onom trenutku kada želimo da registrujemo nekog subjekta, neku versku zajednicu kao pravno lice.
Prema tome, državni organ mora voditi računa o tome da, kada registruje u skladu sa članom 3. neku versku organizaciju, da iz onoga što je priloženo i onoga što on po službenoj dužnosti sazna kao organ prilikom zahteva za registraciju, da su ispunjeni svi uslovi u suprotnom smislu od ove zabrane u stavu 2. člana 3.
Dakle, mora se poštovati pravo na život, pravo na zdravlje, pravo na imovinu, prava dece, pravo na lični i porodični integritet, i ne sme se izazivati i podsticati verska, nacionalna i rasna netrpeljivost. Dakle, one organizacije za koje je očito, to je potpuno logično, proističe da narušavaju ova načela imaće problem sa onim članovima ovog zakona koji govore o tome kako se subjekti registruju. A ako neko ide i korak dalje, pa je kao neregistrovan subjekat krši ove norme, odredbe kojima se kažnjava ovakvo ponašanje nalaze se u drugom zakonu ove države i naravno da će se te odredbe u tom slučaju primeniti.
Prema tome, ne vidim nikakvog razloga da se jednom blanketnom, prepisujućom normom o kažnjivosti, koja u suštini nema sankciju u ovom zakonu, nego se realno nalazi u drugom propisu, zamenjuje jedan čitav set ukazivanja na predmet zaštite onih ljudskih prava koja su u vezi sa drugim odredbama ovog zakona, da bi uopšte mogli da razgovaramo o registrovanim verskim zajednicama i crkvama u Srbiji. Hvala vam.
