TREĆA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 19.04.2006.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

3. dan rada

19.04.2006

Sednicu je otvorila: Vojislav Mihailović

Sednica je trajala od 10:15 do 00:05

OBRAĆANJA

Radojko Obradović

Demokratska stranka Srbije | Predsedava
Po amandmanu su se javili prvo poslanik Radovanović, pa poslanik Krstin, Ćirković, Krasić, Donka Banović.

Milovan Radovanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, ministar izađe, a upravo sam hteo da mu kažem da mu nije lako u ovoj sali.
S jedne strane, jedni poslanici ga kritikuju i napadaju zbog toga što je Predlog zakona previše liberalan, a sa druge strane poslanici SRS, mi iz poslaničke grupe, kritikujemo ga zato što je, s jedne strane, dobro uradio kada je predvideo postojanje tradicionalnih crkava i verskih zajednica, a kritika ide na račun pre svega člana 17, gde je dao previše slobode i previše liberalne odredbe o mogućnosti registracije nekih drugih verskih zajednica.
U svakom slučaju, ovaj predlog zakona može biti dobar samo ako se usvoje amandmani SRS, inače u suprotnom ne bi mogao da bude kvalitetan.
Što se tiče konkretno člana 4. Predloga zakona o crkvama i verskim zajednicama i amandmana koleginice na član 4, mi u SRS smatramo da i u članu 4. i u odredbama podnetog amandmana ima izraza, termina koji ne treba da stoje tu, a oni daju suštinu, pojmovnu suštinu odredbe člana 4. ovog predloga zakona i odredbe amandmana na član 4.
O čemu se ovde radi. Kaže se i u članu 4, a i u amandmanu koleginice narodnog poslanika - u smislu ovog zakona su tradicionalne crkve i verske zajednice, što je i u redu, konfesionalne zajednice; gospodine ministre, zar nisu sve crkve koje predviđate dalje u članovima 11. do 17. Predloga zakona konfesionalne, pripadaju sve crkve koje su predviđene odredbama člana 11, 12, 13. do člana 17. pripadaju određenoj religiji i konfesiji kao religioznoj grupi.
Ako govorimo o tome da je religija hrišćanstvo, crkve koje pripadaju konfesiji, odnosno religioznim grupama, pravoslavnoj konfesiji, rimokatoličkoj konfesiji, protestantskoj konfesiji, zatim određene religije, islam, taoizam, zatim jevrejska verska zajednica, ona takođe nije konfesija, ali je religija. Znači, ako govorimo o crkvama i verskim zajednicama, sve su one konfesionalne.
Mogli ste da kažete - crkve i verske zajednice i druge konfesionalne zajednice. Onda bi imalo smisla i povezanosti sa ovim pojmom da hoćemo da damo naglasak na tradicionalne crkve i verske zajednice.
Amandmanom koleginice ide se u jednu mnogo veliku širinu. Koleginica narodni poslanik je navela, pored crkava, verskih zajednica, konfesionalnih zajednica i druge verske zajednice i druge verske grupe.
Ako ste, gospođo Nestorović, predvideli verske grupe samo u ovom amandmanu na član 4, trebalo je da razradite kroz ceo zakon postojanje verskih grupa, pa i registraciju. Da bude vaš smisao, vaša logika primedbi na Predlog zakona o crkvama i verskim zajednicama smislena, da bude koherentna i konzistentna, povezana i principijelna.
Naravno, uživaju sve ove crkve i verske zajednice, verske grupe, konfesionalne zajednice, kao što kažete, kolektivne verske slobode. One mogu biti samo nosioci, subjekti verskih sloboda.
Uživaoci su pojedinci. Kada odem u crkvu, uživalac sam verske slobode. Tu, naravno, postoji pravo skupa većeg broja ljudi, i u crkvi i verskim obredima, da ispoljavaju svoja verska osećanja.
Uostalom, član 41. Ustava Srbije je jasan. Jemči se sloboda veroispovesti, koja podrazumeva slobodu verovanja, ispovedanja vere, slobodu vršenja verskih obreda. Mnogo je jasan.
Dalje, mi pravoslavci, mi Srbi, mi u Srpskoj radikalnoj stranci poklanjamo pažnju i poseban odnos pripadnicima građana Srbije rimokatoličke veroispovesti, ali zauzvrat tražimo takođe i od drugih ljudi da poštuju i nas pravoslavce i Srpsku pravoslavnu crkvu. A ne, kao što sam već pomenuo danas, da se u Hrvatskoj radi jedno flagrantno kršenje slobode veroispovesti Srbima, pripadnicima Srpske pravoslavne crkve, vrši se klasičan prozelitizam, uz učešće države.
O tome je pisao "Večernji list", naveo je da 30.000 Srba je prevedeno iz pravoslavne u rimokatoličku veru. Od toga 20.000 dece od 1991. do 2003. godine. O tome je i pisao mitropolit Jovan Zagrebačko-ljubljanski Sinodu SPC o toj pojavi. Mora da se reaguje, mora država da reaguje.
Još jednom da pomenem onog ministra inostranih poslova, Vuka Draškovića, koji stalno priča o tome da treba Kosova da bude nezavisno, a ne radi svoj posao i da uloži protestnu notu ka tome da ne mogu da se krše slobode veroispovesti Srbima u Hrvatskoj, Srbima koji pripadaju SPC.

Radojko Obradović

Demokratska stranka Srbije | Predsedava
Po Poslovniku javio se narodni poslanik Borko Ilić, pa onda Arsen Kurjački.

Borko Ilić

Demokratska stranka Srbije
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, po Poslovniku, na izlaganje gospođe Ljiljane Nestorović, prekršen je član 104, koji kaže da su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine, a mi smo kao poslanici koje su birali građani ove zemlje dužni da poštujemo i njihovo dostojanstvo.
Gospođo Nestorović, ne postoje muslimani koji nisu vernici. Vi ste to rekli, komunistička država je izmislila muslimansku naciju. To je kao da kažete da ne postoje pravoslavci koji nisu vernici. Prema tome, zamolio bih vas da zarad naših komšija koji su muslimani možete za ovom govornicom da eventualno kažete da postoje Bošnjaci koji nisu vernici, ali ne postoje muslimani koji nisu vernici. Hvala vam.

Radojko Obradović

Demokratska stranka Srbije | Predsedava
Arsen Kurjački.

Arsen Kurjački

Demokratska stranka Srbije
Takođe reklamiram povredu ovog člana koji, kako je moj uvaženi kolega rekao, traži da poštujemo dostojanstvo Narodne skupštine. Zaista ovo je sada već preterivanje koliko se napadno, koliko licemerno se pokušava ponižavati ova Narodna skupština.
Osećam se zaista već povređen od strane stalnih izlaganja iz Socijaldemokratske partije.
Pa na čega to liči kad se stalno govori da ovaj zakon ugrožava neverujuće ljude, pa čime ih to ovaj zakon ugrožava? Je l' to neko zagovara da ovaj zakon ne treba da se donese, da više od 60 godina praznine i komunističkog uređenja ove materije treba i dalje da ostane kao takvo? Šta to znači sa ovim zakonom se ugrožavaju neverujući ljudi? Da li to znači da možda ovo ne znači ništa u članu 3. gde se kaže: "Sloboda veroispovesti ili verskog uverenja se može podvrgnuti samo onim ograničenjima koji su propisani Ustavom, zakonom i ratifikovanim međunarodnim dokumentima, a neophodna su u demokratskom društvu radi zaštite javne bezbednosti, javnog reda, morala i zaštite sloboda i prava drugih."
Prema tome, sve ako se negde pojavi bilo kakva smetnja po ovom pitanju, to će se odmah ograničiti. Ali to ne možemo unapred sada da kažemo da će se nešto dešavati ako donosimo ovaj zakon i ako regulišemo te odnose crkve i verujućih ljudi. Šta znači to da se stalno spominje da se ovaj ministar ponaša kao vladika, govori kao crkveni velikodostojnik? Pa bogu hvala da imamo ministra koji se razume u svoj posao, da nemamo komunističke ministre koji samo propagiraju svoju ideologiju, nego rade na dobrobit 95% verujućih ljudi u ovoj državi. Bogu hvala da smo dobili takvog ministra, koji zna šta je dobro za ovu državu i za ovaj narod.
Nemojte nas više ubeđivati u ono što nije, jer zaista je to već ponižavajuće za ovu skupštinu i za sve nas. Hvala vam.

Radojko Obradović

Demokratska stranka Srbije | Predsedava
Ljiljana Nestorović, replika. A gospodin Krasić? Vi ste posle Krstina i Ćirkovića. Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Ljiljana Nestorović

Samostalni poslanik
Pa nažalost, moram da repliciram. Stvarno, mislim već imam dovoljno amandmana da izađem da ih objasnim, ali potpuno kao da želite zlonamerno. Vi ne slušate šta vaš ministar, pošto je iz vaše stranke pretpostavljam, govori. On govori da postoje čistije, manje čiste religije, a pošto nisam u tom kontekstu pomenula one koji ne veruju, a vi ste sad pomenuli. Uopšte nisam pomenula pravo onih koji ne veruju, nego pošto je ministar pravio poređenje između religija time sam se bavila.
Sad kad ste već pomenuli, znači oni koji ne veruju oni su prljavi. Tu se može izvući otprilike, to je vaš kolega kazao da je prosto degutantno kako mogu da primetim da nije u redu kad se kaže za ovom skupštinskom govornicom da su određene vere čistije nego neke druge vere. E, pa uvek ću to da primetim, uvek ću to gospodine ma koliko to vama smetalo morati da primetim, jer na to me obavezuje i činjenica da sam narodni poslanik i da to podrazumeva i određene obaveze.
Kao što gospodin ministar, još jednom ponavljam, ima pravo na svoja uverenja, ali nije mu posao da kao ministar govori o tim uverenjima, niti da ih objašnjava bilo kome. Posao mu je da vodi računa da se uspostavi odgovarajuća pravna regulativa u oblasti o kojoj govorimo i da se izdejstvuju instrumenti kojima će država najbolje da poštuje i da izvršava tu pravnu proceduru i svaku drugu proceduru.
Rekla sam i u načelnoj raspravi, smisao ovog zakona postoji, naravno da ga treba doneti, ali samo na način da se definiše registracija crkava i verskih zajednica i da se definišu odnosi između tih verskih zajednica. Sve ostalo je apsolutno suvišno.
Ako mi kažemo da je crkva odvojena od države, a to jeste sada situacija, država svoja pravila definiše, koja moraju da važe za svakog građanina, bez obzira na versku, nacionalnu ili bilo koju drugu opredeljenost, bez obzira na obrazovanje. Pa ministar ovde daje sebi za pravo da uvodi određenu vrstu elitizma, govoreći naravno o veri.
Sad vas pitam, pošto je i on profano govorio o nekim stvarima, imam možda i ja pravo tako da se ponašam, pa da pitam šta ako na primer jedan ministar ima koeficijent inteligencije preko 180 i dođe ovde i kaže, to meni daje za pravo da imam elitistički pristup prema onima koji imaju manji koeficijent inteligencije. I šta ćemo mi svi ostali onda da radimo?
Pa to je ista vrsta analogije, ne može se na taj način govoriti u Skupštini. Molim vas, podnela sam amandmane određene, imam određeni stav. Trudim se da budem maksimalno racionalna. Ima dosta amandmana. U obrazloženju tih amandmana izađem, ne govorim ni minut, vas petoro izlazi ovde i bukvalno mi osporava pravo da mislim drugačije. Nemojte to da radite. Dajte da se racionalizujemo.
Vama kolega priznajem, pogrešila sam, ali eto to je neki recidiv, očigledno društva u kome smo živeli i gde su muslimani bili definisani kao narod. Oni su sada Bošnjaci. Razumeli smo se šta sam htela da kažem, u tom pravno-formalnom smislu sam pogrešila.

Radojko Obradović

Demokratska stranka Srbije | Predsedava
Replika, zamenik predsednika poslaničke grupe DSS-a, pominjane stranke, izvolite.

Dušan Proroković

Demokratska stranka Srbije
Niko nije rekao da postoje čisti, manje čistiji i nečisti, niko nije rekao. Zakonom se precizno definiše šta je crkva, šta je verska zajednica, šta je konfesionalna zajednica, a kako nešto ne može da bude definisano kao verska ili konfesionalna zajednica.
To se tiče stava 2. člana 3. da se verska sloboda ne sme koristiti tako da ugrožava pravo na život, pravo na zdravlje, prava dece, ne sme da se podstiče verska, nacionalna ili rasna netrpeljivost.
Zakonom se priznaje da postoji sedam tradicionalnih crkava u ovoj državi, zato što je njihov pravni položaj u Knjaževini Srbiji, potom Kraljevini Srbiji, Kraljevini SHS, pa Kraljevini Jugoslaviji regulisan pravno od 1804. do 1932. godine. Takođe, konfesionalne zajednice su one čiji je status regulisan zakonskim, odnosno podzakonskim aktima u periodu od 1950. do 1960. godine.
To ne znači da verske zajednice treba da budu određene organizacije koje se tako tretiraju od 1990. godine naovamo, a koje de fakto predstavljaju sekte. Mi smo imali sekte, koje je država promovisala preko svojih medija od 1992. godine naovamo, koje pogubno deluju, recimo transcendentalna meditacija. U nekim državama je to zabranjeno zato što loše utiče u psihičkom i fizičkom smislu na svakog pojedinca.
Ukoliko se ovim zakonom ne dozvoli da takve grupacije mogu da se registruju kao verske zajednice, kao konfesionalne zajednice, onda one to neće biti i onda će njima da se bavi Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo unutrašnjih poslova i ostali nadležni organi. Ne radi se ovde o čistim i manje čistim, krstim i ne krstim, radi se o tome da se zakonom precizno propisuje šta može biti verska zajednica, šta može biti konfesionalna zajednica, a šta to nikako ne može biti.
Srbija nije jedina država koja na ovakav način tretira te organizacije. To rade sve države članice EU, pa ako hoćemo da se poredimo sa Evropom da se poredimo i ovakvim zakonskim normama.