Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, a neka se pripremi Milica Vojić-Marković.

Kada bismo slučajno bili uvereni da je  zakon o javnim skijalištima najvažnija stvar u Ministarstvu trgovine, turizma i usluga, onda bismo odali priznanje i ministru i Ministarstvu i rekli bismo da je Bojan Dimitrijević dobar ministar, ali s obzirom na to da nije tako, moram da kaže da, niti je on dobar ministar, niti je ova vlada dobra za građane Srbije. Predlog ovog zakona je još jedno nasankavanje građana Srbije i nema veze ni sa stvarnošću ni sa realnošću.
Naravno da svaki segment društva treba da bude pravno normiran i treba da postoji zakon o svakom segmentu, to nije sporno, ali u normalnoj državi se prave prioriteti.
Da smo mi slučajno normalna država, onda bi Ministarstvo trgovine, turizma i usluga, pre svega, vodilo računa o onome što je značajno za većinu građana Srbije.
Bilo bi mnogo lepše da mi danas ovde sa ministrom Dimitrijevićem raspravljamo o zaštiti srpskog tržišta, o zaštiti nacionalnih proizvoda, ali ministar misli da je zakon o javnim skijalištima najvažnija stvar na svetu.
Volela bih da ministar kaže da li on ima, pošto se mnogo bave statistikom, pogotovo kada prave potrošačku korpu, koju ne znam samo ko danas u Srbiji može da napuni, onakvu kakvu su je predvideli, a i tako predviđena potrošačka korpa je otprilike 40% potreba svakog četvoročlanog domaćinstva, dakle, volela bih da nam ministar kaže statističke podatke koliko je građana Srbije danas u prilici da može da koristi godišnji odmor, letnji ili zimski, a pogotovo i letnji i zimski, koliko se to građana bavi skijanjem, zapravo, ko danas to sebi u Srbiji može da priušti? Nadam se da ćemo dobiti te podatke od ministra.
Još jedno u nizu od pitanja za ministra, biće ih još – šta je sa skijanjem do dana današnjeg, odnosno do dana usvajanja ovog zakona? Da li to znači da su do sada bili divlja skijališta i da su se nezakonito bavili skijanjem oni koji su skijali?
Čudi me da ministar nije u završnim ili kaznenim odredbama predvideo da kazni sve ljude koji su se u nekim prethodnim godinama bavili skijanjem, jer on nije bio doneo zakon.
Dakle, pre ovoga bih pitala ministra da li on zna koliko građana Srbije danas uopšte može normalno da živi, mislim na materijalni status građana Srbije? Ako ne zna ministar, reći ću mu da u mom komšiluku postoji supermarket, dakle, ispred tog supermarketa, otprilike na desetak metara nalazi se šest kontejnera. Svaki dan je ista slika. Iz supermarketa izlaze ljudi sa polupraznim kesama, poneko i sa napunjenom kesom, a na tih šest kontejnera je maltene red, i to, nažalost, ljudi koji traže po kontejnerima, pri čemu se na prvi pogled vidi da su i pristojni i normalni, da su čisti i da imaju garderobu koja je otprilike od pre 10-15-20 godina, znači iz vremena kada su mogli da je kupe, ali su danas u situaciji da nemaju šta da jedu.
Umesto da se o takvim stvarima bavi ministar Dimitrijević i njegovo Ministarstvo, mi danas pričamo o javnim skijalištima. Zaista ja mislim da su građani koji danas prate rad ovog parlamenta ozlojeđeni kada, pored svih muka koje Srbija ima, vide da mi danas ovde trošimo vreme pričajući o javnim skijalištima i to potpuno nepotrebno, na način kako je to ovde predviđeno. Kasnije ću o tim detaljima, ali ću sada da kažem, šta je zapravo suština.
Na strani 26 u obrazloženju zakona – razlozi za donošenje zakona, između ostalog, stoji: ''Normiranje ove oblasti je važno i za integraciju turističke ponude planinskih područja na međunarodnom tržištu''.
Šta ovo znači? Znači da je, ovo što je sadržano u članu 3. ovog predloga zakona, a to su pojedini izrazi koji se upotrebljavaju u ovom zakonu i ovo je novina koju ste vi preuzeli iz nekih zemalja EU, a ovo je zapravo najveća glupost, potpuno nepotrebno normirati i unositi u zakon i nikada to nije bilo u pravnom sistemu Srbije.
Nema potrebe da se ovakve stvari normiraju, da vi onda slušajući EU i prepisujući njihove gluposti zaglupljujete i zamajavate narodne poslanike i vređate inteligenciju i narodnih poslanika i građana Srbije, kada, recimo, kažete u zakonu, zamislite, da je skijaš fizičko lice koje skija itd.
Ne nego je pravno lice. Preduzeće skija, neverovatno. Ili, kažete – ski-lift je sredstvo koje po snegu ide uzbrdo. Pa, mislim, stvarno, da li smo mi ovde, ko ovde nije normalan? Da li vi što nam ovo predlažete ili mi što vas slušamo?
Zakon je, kaže ministar pripreman dugo, uz konsultacije raznih stručnjaka i onda je na Kopaoniku zaključeno da je ovo odličan zakon. To je zaključeno pre godinu i po dana.
Znate kada je to zaključeno? Pričala sam vam ja u to vreme šta se dešava na Kopaoniku kada je bio Velja Ilić, kada su otvarali žičaru koja je stigla tačno do Labusove vikend kuće.
E, tada se to slavilo i usput, onda, donet i ovaj predlog zakona. Doduše, tada je Labus bio potpredsednik Vlade.
Još nešto, kada je u pitanju ova vaša potreba da udovoljavate EU. Zaista mislimo da je krajnje vreme da prestanete na ovaj način da maltretirate građane Srbije i da se okanete ćorava posla, da shvatite da vas, samo se smejte gospodine, kolega dragi, ali verujte da je ovo istina i shvatićete vrlo brzo, znam da sada ne shvatate, ali to je opet vaš problem, dakle, ta EU nas ponižava i ovakvim predlozima zakona i svim onim kako se ophodi prema građanima Srbije i prema državi Srbiji.
Danas vam kažu – nastavićemo pregovore, ako uhapsite Mladića. Sutra će da vam kažu – nastavićemo pregovore, ako uhapsite Karadžića. Prekosutra će da vam kažu – nastavićemo pregovore, ako uhapsite onih 20 boraca iz Republike Srpske Krajine, čije prijave čekaju kod onog golubara Vučkovića, specijalnog tužioca za ratne zločine. Pa, onda posle toga biće još 200 takvih ljudi, pa 2000, pa 20.000, pa ko zna gde će da se zaustave. Pa će onda da vam kažu – da, može EU kada Kosovo postane samostalno. Onda će to isto da vam traže za Rašku oblast, pa ko zna gde će da se zaustave.
A vi to sve slušate, prihvatate, a nećete da čujete ono što je čula cela Srbija, cela Evropa, što vam je poručila Angela Merkel – nema proširenja EU!
Džabe zamajavate građane Srbije, džabe nam nudite zakon o skijalištima i pripremate zakon o zaštiti foka u Srbiji. I o tome ćemo ovih dana da raspravljamo. Vi ste stvarno neverovatna Vlada, a i neverovatna ova skupštinska većina. Kakva sve poniženja dozvoljavate toj EU i tim vašim zapadnim prijateljima!
Što se tiče ovog zakona, ministar je ovde, a inače to rade svi ministri ove vlade, pročitaju nam ovo što je neko napisao u obrazloženju zakona i onda nas ministar ovde iznenadi sa dve stvari – kaže: ovo je u skladu sa Strategijom razvoja turizma. Ko zna za tu Strategiju razvoja turizma? To Bojan Dimitrijević doneo sa svojom ženom?! Neverovatno! Pa, valjda treba ova skupština da zna ako je doneta takva strategija.
Onda nam još ministar kaže – ne stoji to u ovom zakonu, ali ne znam da li ste dobili, a nismo dobili, Vlada je podnela jedan amandman na član 5. gde je predvidela javno preduzeće za javna skijališta. Čudi me kako onda Vladi nije palo na pamet, kada je već podnosila amandmane, da podnese amandman na član 81. pa da ne stoji da je, skijaški centar dužan da obezbedi da zaposlena, odnosno angažovana lica na poslovima šefa staza i redara ispune uslove utvrđene ovim zakonom, najkasnije do 31. decembra 2005. godine.
Zar neko iz Ministarstva nije pročitao pre nego što ste došli danas ovde da sedite i da se gledamo, pošto ministar nema potrebu da nas sluša.
Kako vam nije palo na pamet da mu kažete da promeni ovaj datum, da ne može nešto da normira sa datumom 31.12.2005. godine, danas, 11. maja 2006. godine.
Kada je u pitanju to javno preduzeće za skijalište, opet jedna obmana. Naravno mi znamo šta znače sva ta vaša novoformirana javna preduzeća. Ovo je sada novina, drage kolege, nije agencija, nije komisija, sad je javno preduzeća, ali, naravno, sa istim ciljem, sa istim namerama i onda nas laže Vlada i kaže: ''Za sprovođenje ovog zakona, nije potrebno obezbediti dodatna sredstva''.
Kako će onda da napravi javno preduzeće? U kojoj zgradi će da bude, koji ljudi će tamo da rade, sa kojom opremom će da rade, ko će to sve da plati i koliko to košta?! Ne smete da nam kažete da za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna sredstva, a planirate javno preduzeće sa ko zna koliko zaposlenih! Još jedna neodgovornost i neozbiljnost Vlade Vojislava Koštunice i konkretno, sada, ministra Bojana Dimitrijevića.
U analizi efekata ovog zakona kažete: ''Primena rešenja Predloga zakona neće izazvati dodatne troškove za građane, korisnike usluga javnih skijališta, čak se može reći da će pozitivno uticati na povećanje kvaliteta usluga''. Ja ne znam kako vi razumete ovu rečenicu, ali da li ovo znači da se ministar zaklinje da više neće biti poskupljenja u toj oblasti, ako neće izazvati dodatne troškove za građane. Ne može drugačije da se protumači. Kaže: ''Čak se može reći da će pozitivno uticati na povećanje kvaliteta usluga''. Ovaj deo rečenice sa ovim prvim delom, zaista, nema nikakve veze.
Dalje, ovo je još jedna velika laž, kažete: ''Bez odgovarajućeg uređenja, održavanja i opremanja javnih skijališta nije moguć razvoj zimskog turizma i zimskog sporta u Republici, niti su bez odgovarajućeg zakonskog ambijenta moguća strana ulaganja u ovoj oblasti''. Dakle, svi pravnici koji ovo sada čuju znaju da sam ja pročitala jednu veliku laž Vlade Republike Srbije. Kakve veze ovaj zakon ovako koncipiran, koji je u stvari uputstvo o korišćenju javnih skijališta, kakve on ima veze sa stranim ulaganjima u ovoj oblasti. Nema nikakve.
Znate kada ćete moći da računate na strana ulaganja? Kada uredite imovinsko-pravne odnose i kada donesete zakon o planiranju i izgradnji onakav kakav vam mi predlažemo. Jer, sami znate, rekao je čak i ministar kada je ovde govorio da ovaj zakon koji smo skoro menjali nije dovoljno dobar i da se priprema donošenje novog zakona. Dakle, ako taj zakon bude stvorio uslove za ulaganje i naravno, prioritet nad prioritetima je, da ukinete proviziju i korupciju kod dodele zemljišta za turističke objekte. Te uslove treba da ispunite, gospodo draga, pa onda da računate da ćete imati strana ulaganja, i bez ovog zakona biste ih u tom slučaju imali.
''Zakon o javnim skijalištima'', kaže Vlada, ''bi pozitivno uticao na pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju''. Dakle, ovo je takođe u vezi sa ovim što sam prethodno rekla, jer nikako ne mogu da protumačim, i volela bih da mi ministar ili neko drugi objasni, kako to zakon o javnim skijalištima pozitivno može da utiče na pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju.
Dakle, gospodo draga, nismo mi ni ludi ni glupi, nego pametni, obrazovani i ne možete da nas zavaravate i ne možete da nas lažete i mi zato pričamo građanima Srbije kako to Vlada Srbije pokušava da svoje građane dovede u zabludu. Neću govoriti o ovom zakonu, govorićemo u pojedinostima. Mislim da je Zlatan Jovanović detaljno objasnio sve članove zakona i to sa aspekta skijaša. Ja neću tako, ja ću samo nekoliko članova da komentarišem i to kao pravnik.
U članu 54. kaže se: ''Redar u vršenju svojih dužnosti je ovlašćen da'', između ostalog, u tački 6) kaže: ''uskrati jednu ili više vožnji žičarom licu koje svojim ponašanjem ugrožava ili može ugroziti bezbednost upotrebe skijališta, odnosno žičare (pijana lica, lica pod uticajem droge, lica koja se ne pridržavaju utvrđenih pravila o ponašanju na skijalištu, lica koja sa sobom nose nedozvoljene predmete i slično)''.
U članu 55. stav 3. tačka 4) se kaže: ''Skijaš ne sme skijati na stazi ukoliko je pod dejstvom alkohola, droge ili nekog psihoaktivnog leka, odnosno sredstava koja negativno utiču na njegove sposobnosti''. Pitanje za pravnike: koji inspektor može i na osnovu čega, da li ima ovlašćenje da može, prvo, da legitimiše skijaša ili nekoga ko se nađe na skijalištu, a pogotovo na koji način može da ga odstrani sa skijališta?
Šta može, ministre, da uradi inspektor ako mi kaže – vi morate da se sklonite, jer se meni, nešto, čini da ste u pripitom stanju. A ja kažem – evo, jesam, ali neću da se sklonim! Šta inspektor može da uradi? Ne može ništa.
Odakle vam ideja da u zakonu ovako nešto predvidite, da ste u pravilniku, pa i pomozi bože, uz još neke dodatne ispravke, koje ću sada da vam kažem, nego u zakonu predviđate nešto što nema šanse da može da se primeni. Prvo, ko je taj inspektor koji sme građaninu da kaže – vi se meni činite pijani ili drogirani, koji to inspektor slobodno sme da kaže građaninu koji je došao da skija ili da se tamo šeta? Ko je taj ko može da kaže. I, ako kaže taj građanin – ja neću da se sklonim! Hoće li inspektor da ga bije, je l' ste to ovlašćenje predvideli? Pa ne može, ministre, ovaj posao može da radi samo policija.
Kolega poslaniče i malopre sam vam u klupi objašnjavala, ovaj posao može da radi samo policija. Inspektor može samo da kaže sam sebi – ju, onaj mi se nešto čini pijan! Pa da okrene policiju da kaže – ovaj mi nešto sumnjiv, dođite.
E onda policija ima pravo da tako postupa, a nema pravo inspektor. A vi to upisujete u zakon i normirate ionako prenormiran zakon.
Ovaj član 55. je da bog sačuva, šta su sve – skijaš je obavezan da, skijaš ne sme da. Jedino ste izostavili, ministre, a zaboravili smo i mi da napišemo amandman – skijaš je obavezan da ima skije. Kako to izostaviste, baš vam je šupalj zakon zbog toga.
Dalje, sve ovo što je sadržano u članu 55. ne može nikako da se nađe u zakonu, nikako. Evo, ja molim pravnike koji su ovo čitali da me demantuju ko se ne slaže sa mnom, ali, naravno, argumentovano. Ovo mogu da budu uputstva.
Ne možete vi u zakonu da kažete da skijaš ne sme druge skijaše da pretiče, bilo levo ili desno, uvek na takvom rastojanju i tako dalje, kada želi da se uključi u vožnju na neku stazu ili kada nakon zaustavljanja na stazi nastavlja vožnju obavezno se uveri gledanjem nazad, ispod i tako dalje. Ovo su uputstva za instruktore i naravno onaj ko od instruktora nauči da skija onda će to da zna i to nikako ne može da stoji u zakonu.
Zamislite ovakav zakon kojim se reguliše saobraćaj da u zakonu stoji kako treba da se ponaša instruktor vožnje kada neko uči da vozi automobil. Ovo je stvarno neozbiljno i neodgovorno i ne mogu da verujem da su ljudi koji rade godinama u Ministarstvu dozvolili da ovakav Predlog zakona može da se nađe pred narodnim poslanicima.
A tek član 65. Odakle ste izvukli, ministre, ovo pravo, stvarno vas molim da nam to objasnite, kaže: ''Skijaški centar je obavezan da obezbedi ravnopravne uslove u pogledu korišćenja skijališta svim školama skijanja koje imaju svoje sedište u jedinici lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalazi skijalište''. Pa ovo je nemoguće, ovo je zaista nemoguće.
Kako vi možete, ministre, da određujete gde će biti sedište nekog preduzeća, evo, može sedište da mu bude u Beogradu, a da ima skijalište na Kopaoniku i vi ćete da mu kažete da ne može to da radi zato što je registrovano preduzeće u Beogradu. Pa dajte malo ozbiljnosti, ovo je ipak Predlog zakona, za ime Boga.
Član 70. i član 71, čudi me da su pravnici propustili, odnose se na rešenja na žalbe i u članu 70. kaže: ''Protiv rešenja inspektora može se izjaviti žalba ministru nadležnom za poslove turizma, u roku od osam dana od dana prijema rešenja'', i to je u redu.
Ali –''Žalba izjavljena na rešenja iz stava 4. ovog člana ne odlaže njegovo izvršenje'', i to je kraj. Nema u kom roku ministar mora po rešenju da odlučuje, da li će sada to lice da čeka da mu prođe sezona pa da ministar nađe vremena da donese rešenja.
Zakon o opštem upravnom postupku, kolega dragi, ako se primenjuje, čujem šta dobacujete, onda ovo uopšte nije trebalo da se normira, nego da se i jedno i drugo i treće radi po Zakonu o upravnom postupku. Ovo je izvršni postupak, a ne upravni postupak, tako da niste u pravu.
Ista stvar se odnosi na član 71. gde takođe ne stoji da, protiv rešenje sportskog inspektora itd. može se izjaviti žalba u roku od tri dana, ne kaže u kom roku ministar mora po žalbi da se izjasni.
I kaznene odredbe su, ovako, zaista, posebna priča karakteristično za sva Ministarstva, za sve ministre ove vlade, što veće kazne to više para u budžet, a zbog čega i kako se kažnjava to je potpuno nebitno. Ja neću da ulazim detaljno u ove vaše predloge kazni, naravno, to je vaša stvar. Vi ionako građanima naplaćujete sve osim vazduha, pa zašto ne biste i ove kazne.
Ali, moram samo da vam kažem principijelno dve stvari: u članu 72. predvideli ste novčanu kaznu od 50-350.000 dinara, između ostalog, za prekršaj lica ako ne uredi i opremi skijalište tako da je bezbedno za korisnike, a u članu 73. – novčanom kaznom od 20-200.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako posebno ne obeleži i ne osigura opasna mesta na ski-stazi.
Dakle, gotovo identičan prekršaj, doduše, regulisan sa dva člana u ovom predlogu zakona. U prvom slučaju imamo kaznu od 50-350.000, a u drugom od 20-200.000. Prvo, ovakvi rasponi kazni, to je principijelan stav SRS, nedopustivi su – da ostavljamo na volju nekom inspektoru da procenjuje da li će nekoga da kazni sa 50 ili sa 350.000 za nas je neprihvatljivo, jer ovakav raspon kazni uvek dovodi do mogućnosti zloupotreba i korupcije, a naravno, ne verujemo da je vaš stav, ministre, da podstrekujete korupciju i zloupotrebu. Uverena sam da mislite suprotno, ali onda morate to i da pokažete u predlozima koje nam uputite.
Ili, u članu 72. imamo kaznu od 50 do 350 hiljada za prekršaj licu ako na skijalištu ne obezbedi redarsku službu, službu spasavanja i službu hitne medicinske pomoći, a u članu 74. od 10 do 100 hiljada, dakle, tri i po puta manje kazniće se lice ako ne rasporedi opremu i sredstva za spasavanje tako da su dostupna u najkraćem mogućem vremenskom roku i ne smesti ih u vidno označenom prostoru. Dakle, gotovo identični prekršaji, a razlike u kaznama neverovatne.
Zbog svega ovoga, ministre, i zbog onoga što je rekao kolega Zlatan Jovanović u uvodnom izlaganju, bilo bi dobro, i to vam toplo preporučujem, da povučete ovaj zakon, da se malo bavite onim o čemu sam pričala dok niste bili u sali, a u najgorem slučaju da prihvatite naše amandmane da vam zakon liči na nešto, jer ovo što ste nazvali zakonom je uputstvo za upotrebu javnih skijališta.
Takav smo zakon imali juče i, očigledno, ovo je neki novi trend u Vladi Republike Srbije, što više normi, što više izraza, čini se ozbiljnije, a naprotiv, mnogo neozbiljnije.

Reč ima narodni poslanik Milica Vojić-Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, za zemlju koja kao Srbija ima veliki prirodni potencijal za razvoj turizma donošenje zakona koji treba da reguliše ovu oblast je od izuzetnog značaja.
Moram da podsetim da je u ovom sazivu Parlamenta već donet Zakon o turizmu, koji je krovni zakon, ali je potrebno doneti još niz zakona kojima se uređuju specifične oblasti ove jako široke materije. Zbog toga, ovaj predlog zakona, koji se danas nalazi pred nama, jeste upravo važan zato što predstavlja uređenje jedne oblasti koja do sada nije bila uređena.
Na prvi pogled je jasno da je u pravljenju ovog zakona učestvovao zaista veliki broj ljudi, pre svega ljudi koji se bave turizmom i turističkih radnika, ali sa druge strane i onih koji su sportski radnici, kao i onih koji su samo sportski opredeljeni da skijaju. Takođe je jasno da su korišćena iskustva i zakonodavstvo zemalja koje imaju tradiciju skijanja, ali i jako razvijenu mrežu skijališta na svojoj teritoriji i ovde pre svega mislim na alpske zemlje i na neke zemlje Amerike koje imaju mogućnost zimskog turizma.
Moram, takođe, da podsetim da su zemlje u našem okruženju, pre svega mislim na nekadašnje Republike Jugoslavije, donele, naravno, one koje imaju mogućnost zimskog turizma i skijanja, zakone iz ove oblasti i moram da kažem da takav zakon ima i Bosna, ali da je taj zakon dosta različit od ovog, a da je model ovog zakona koji je bio javno predstavljen, bio zakon koji je, služio kao model Sloveniji da donese sličan zakon.
Naravno, cilj svakog zakona jeste da odredi i uredi oblast koja do tada nije bila uređena, pa je cilj ovog zakona da se omogući dobro i nesmetano funkcionisanje zimskih planinskih centara. Njime se propisuju uslovi za uređenje, održavanje i opremanje skijališta, pružanje usluga na skijalištima, obeležavanje i postavljanje signalizacije na skijalištu, korišćenje sredstava prevoza na skijalištu, kao i red i bezbednost na istom, podučavanje na skijalištu, kao i druga pitanja koja su od značaja za korišćenje skijališta.
Osim osnovnih normi i osnovnih odredbi zakon sadrži i ono što je do sada više puta komentarisano kao negativno, a ja ga potpuno doživljavam kao jako pozitivno, to je rečnik pojmova koji može da zvuči da je apsurdan, ali on je prosto potreban zbog toga što ono što meni predstavlja neki pojam ne znači nekom drugom, a zakon zaista mora na taj način da uredi svaki pojam da on znači potpuno isto svakom od nas.
Isto, tako, moram da kažem da je ovde potpuno regulisano i objašnjeno osnovni pojmovi kao što su: usluge na skijalištu, ski-staza, specijalizovane zimske sportske aktivnosti i slično.
To su pojmovi koji su na isti način definisani i u nekim drugim evropskim zakonima, a koji su potpuno u skladu sa onim što Svetska ski-federacija traži i objašnjava na isti način, a naravno da je jednoj zemlji koja želi da svoja planinska područja i svoj zimski turizam ponudi kao mogućnost za međunarodno tržište jako važno da bude na jednak način tretirana kao i neke druge zemlje koje su napravile svoj nacionalni proizvod i od toga praktično žive.
Zatim, zakon nudi uređenje, obeležavanje, korišćenje i bezbednost na skijalištu, gde precizira od čega se sastoji skijalište, kako se uređuje i kako izgleda skijalište i ski-staza, kako se obeležava i klasifikuje prema stepenu težine, kako i ko održava skijališta i ski-staze. To je naša stara srpska boljka.
Mi smo u stanju da napravimo neke zaista jako dobre stvari, ali kod održavanja mi zaista ne idemo uvek u dobrom pravcu i prepuštamo ih vremenu i slučaju da urade nešto umesto nas. Zatim, odnosi se na signalizaciju koja se vrši postavljanjem znakova zabrane, obaveze upozorenja, obaveštenja, dopunskih tabli i svetlosnih signala.
Još jedna važna oblast je uređena, a to su sredstva prevoza na skijalištima. Moram da podsetim, već nekoliko puta su moji prethodnici to jako dobro iskoristili i podsetili na to kako je bilo u proteklom periodu, a sada govorim o nekim skijalištima koja su poznata. Više puta je pominjan Kopaonik u jednom prilično negativnom kontekstu.
Tamo se dešavalo mnogo nesreća, jer su zaista motorne sanke predstavljale opasnost za to područje, kako se koriste, gde se koriste, jeste neuređeno i predstavlja potrebu da se uredi. Ovim zakonom precizira se da se motorne sanke mogu koristiti samo na posebno obeleženim stazama i na stazi mogu da postoje samo službena motorna vozila.
Isto tako je precizirano korišćenje ski-liftova i žičara. Vrlo je precizno dato čime se sve može baviti skijaški centar i čime sve mora da bude opremljen.
Važan segment zakona su i činjenice da zakon insistira na tome da skijaški centar mora da osnuje jedinstvenu službu spasavanja i službu prve pomoći, koje moraju da budu vidno obeležene, njihovo sedište.
Takođe, jako važan segment zakona je oblast kojom se reguliše održavanje reda i bezbednosti na skijalištu, upravo ono što je do sada nedostajalo i što su donekle imali samo veliki ski-centri kod nas. Isto tako, smatram da je vrlo važno obezbediti bezbednost svih onih koji se nalaze na skijalištima i okolo skijališta i ski-staza, a ovaj zakon zaista nudi niz mera kako je to moguće.
Ono što pokazuje koliko su ovaj zakon pravili poznavaoci ove oblasti je i onaj deo zakona kojim se definiše šta sme, a šta ne sme skijaš, kao i onaj deo koji reguliše oblast podučavanja skijanju i ski-škole.
Predlog zakona o skijalištima reguliše sva pitanja od značaja za rad ski-centara i ponašanje korisnika skijališta, predstavlja dobar pravni okvir za poslovanje ski-centara, osigurava bezbednost na skijalištima i nudi nam mogućnost da se uključimo i integrišemo na jedinstveno turističko tržište.
Moram da podsetim da ovaj zakon nudi mogućnost da zaista zimski turizam, za koji imamo uslove, definitivno, postane naš nacionalni proizvod. Ne treba se stideti, jer su mnoge zemlje, kao što su Italija, Austrija, Francuska, Švajcarska od toga napravile svoj nacionalni proizvod i od toga jako dobro žive.
Ne vidim zašto bi današnji Predlog zakona predstavljao nešto što je nevažno i smešno, ako želimo da podignemo naš nacionalni brend kao što je, recimo, Kopaonik, kao što je Tara, moram da pomenem i moje Divčibare, za koje ćemo se truditi da postanu nešto bar u turističkim okvirima Srbije, iako neki ovde pokazuju da to nije moguće.
Smatram da je Predlog ovog zakona jako dobar i smatram da on jeste početak nečega što uređuje ovu oblast. Nadam se da će iza njega uslediti zakon o žičarama i ski-liftovima i nadam se da će još malih specifičnih zakona, uslovno malih, dakle, onih koji određuju određene delove, zaista brzo uslediti za ovim zakonom. DSS će glasati za ovaj zakon, a smatram da i ostali treba da razmisle o tome. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ivan Radić, a neka se pripremi Arsen Đurić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, konačno je pred narodne poslanike Skupštine Republike Srbije došao predlog zakona koji je od vitalnog interesa za građane Srbije.
Ovo je zakon koji će rešiti problem nezaposlenosti u Srbiji, zakon koji će rešiti pokleklu srpsku privredu, zakon koji će u svakom slučaju doneti boljitak građanima Srbije?! Radi se o zakonu o javnim skijalištima.
Mi iz poslaničkog kluba SRS očekujemo da ćemo uskoro u proceduri imati zakon o bacanju kamena s ramena, da ćemo imati zakon o navlačenju konopca i toliko neophodan zakon o brzom ispijanju piva.
Razumemo mi iz SRS da je u cilju ubrzanog razvitka zimskog turizma i sportskih aktivnosti na skijalištima u Srbiji bilo neophodno da se što hitnije ovo pitanje stavi na dnevni red, ali ne razumemo zašto, kada je to toliko hitno, Predlog ovog zakona stoji godinu i po dana u proceduri.
Želim da podsetim da je u Narodnu skupštinu ušao 11. januara 2005. godine, dakle, maltene godinu i po dana čeka da dođe na dnevni red, a od tolikog je značaja za razvoj zimskih turističkih usluga u Republici Srbiji i za sve građane Republike Srbije, kako vi kažete.
Ovaj predlog zakona, potpuno sam ubeđen u to, preuzet je iz nekog od zapadnih zakonodavstava i zato je besmislen, nedorečen, neprimenjiv i diskriminatorski predlog. Ovaj predlog zakona vređa inteligenciju prosečnog građanina Srbije. Navešću samo jedan jedini primer, a ima ih bar još pet, šest. Član 12. kaže: ''Ski-staza može da se koristi za skijanje samo ako na njoj postoji odgovarajuća količina snega''. Molim vas, da li možemo, gospodo, da se skijamo ako snega nema.
Razumem da ovakva odredba stoji u engleskom zakonodavstvu, tamo gde ona poluidiotska nacija, čiji zakoni dozvoljavaju sklapanje bračnih odnosa između srodnika u trećem kolenu, što se kaže kod nas, pa imaju određenih mentalnih problema, Srbi su još uvek, Bogu hvala, bistar i oštrouman narod koji ume ispravno da razmišlja, i ovakve odredbe zaista nemaju mesta u srpskim zakonima.
Očekujemo mi iz SRS da ćete se rukovodeći ovim primerom, recimo, u zakonu o ribarstvu, koji nam sledi, da kažete da je ribolov moguć samo u rečnim koritima u kojima ima vode ili u zakonu o saobraćaju da je kretanje vozila moguće samo tamo gde postoje putevi.
Besmislenost i nedorečenost ovog predlog zakona ogleda se na svakom koraku. Navešću par primera, recimo, u članu 31. kaže se: ''Prevoz žičarom je oblik javnog prevoza i obavlja se prema utvrđenom redu vožnje, koji mora biti uočljivo istaknut na polaznoj i završnoj stanici''. Žičara, gospodo, nije autobus u gradskom ili prigradskom saobraćaju da ima red vožnje. Ovde se radi o obliku kontinualnog transporta i ne može se nikako govoriti o redu vožnje, već samo eventualno o vremenskom terminu.
Dalje, već u sledećem članu 32. kažete: ''Skijaški centar može da prekine rad žičare ili ski-lifta tek kada odgovorno lice ili redar potvrdi da nijedno lice više ne koristi žičaru ili ski-lift''. To je fizički nemoguće zbog dužine žičare ili ski-lifta. Česta je nepreglednost njihovih pojedinih delova, pa je nemoguće fizički da redar odokativnom metodom odredi da li na žičari ili ski-liftu ima još neko ko koristi te usluge, te je predloženo rešenje, od strane SRS amandmanom, da se u tu kontrolnu svrhu ubaci kontrolna vožnja.
Sledeća nelogičnost, a rekao bih i kontradiktornost je u članu 53. stav 2. gde se kaže: ''Redarsku službu može obavljati lice koje ima završenu srednju školu i koje pokaže uspeh na posebnoj proveri znanja''. Molim vas, šta znači to ''koje pokaže uspeh na posebnoj proveri znanja''? Već u stavu 5. istog člana kažete da, ministar nadležan za poslove turizma i ministar nadležan za poslove sporta sporazumno potpisuju način i program polaganja ispita za redare.
Nemojte sami sebi da skačete u usta, mogli ste u stavu 2. da kažete da, redarsku službu može obavljati lice sa završenom srednjom školom i položenim ispitom za redare. Jer, pokazivanje uspeha na posebnoj proveri može biti nedovoljno, tako da je ovo pomalo nelogično, a rekao bih i kontradiktorno jednom drugom.
U sledećem članu 54. imamo primer isprepletenosti nadležnosti gde se ne zna ko šta radi, šta je čiji posao i ko kome odgovara. Tako u stavu 1. tačka 4) kažete da je redar u vršenju svoje dužnosti dužan da obavesti turističkog inspektora ukoliko se skijaš ili neki drugi neposredni korisnik skijališta u korišćenju skijališta ne pridržava utvrđenog skijalištu. Po mišljenju SRS to nije posao turističkog inspektora.
To je posao redarske službe, jer, nemoguće je očekivati da turistički inspektor po ceo božji dan provede na stazi čekajući da ga redar povuče za rukav i kaže, ej, tamo neko pravi probleme, dođi da vidiš šta je to. Ukoliko istovremeno ima par takvih izgrednika i turistički inspektor treba da bude istovremeno na više mesta. Zato mislimo da je to posao redarske službe i da je to rešenje daleko logičnije.
Pravi biser ovog predloga zakona su članovi 55. i 56. koji potpuno obesmišljavaju zakonski tekst; te odredbe su više odredbe opšteg karaktera i mogu se svrstati u opšte poznavanje i ponašanje na stazi i mogu imati smisla, recimo u pravilniku za obuku skijaša i redara, ali nikako ne može biti normirano u zakon. Samo da navedem par stvari koje su po mišljenju nas iz SRS potpuno besmislene. Kaže se da je skijaš dužan da vozi pažljivo i da prilagodi brzinu i način vožnje znanjima i uslovima staze. Recimo, kaže, skijaš je dužan da druge skijaše pretiče bilo levo ili desno i uvek na takvom rastojanju da im daje dovoljno prostora za sve njihove pokrete.
Molim vas, to bi bilo kao da, recimo, u zakonu o saobraćaju kažemo, pešak kada prelazi ulicu treba da pogleda prvo levo, pa desno, pa ako se uveri da je bezbedno može da stupi na kolovoz. Mislim da su to neke stvari koje predstavljaju opštu kulturu, opšte obrazovanje, a da ne kažem kućno vaspitanje i nešto sa čim se od malih nogu uči, tako da je potpuno besmisleno da to bude norma ovog zakona.
Zašto je ovaj predlog zakona je diskriminatorski, ono što sam rekao na početku, a to se vidi u članu 65. u stavovima 1. i 3. Mislim da je svaki komentar suvišan. Dovoljno je samo da pročitamo i da svima bude jasno, (u stavu 1.) kaže se, da je skijaški centar obavezan da obezbedi ravnopravne uslove u pogledu korišćenja skijališta svim školama skijanja koje imaju svoje sedište u jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi skijalište. Stav 3. kaže: ''U slučajevima iz stava 2. ovog člana, prednost imaju škole skijanje koje svoje sedište imaju u jedinicama lokalne samouprave''.
Mislim da su o tome dovoljno govorili i ovlašćeni predstavnik, gospodin Zlatan Jovanović, kao i koleginica Vjerica Radeta.
Šta reći, osim da na ovakav tekst nemam komentara.
Dakle, da zaključim svoje izlaganje, pošto je Vlada Republike Srbije već odavno nasankala građane Srbije na tanak led kada su u pitanju nova radna mesta, kada je u pitanju obračun sa kriminalom, kada je u pitanju rešavanje nagomilanih socijalnih problema, rešila je da reguliše i ovu značajnu oblast, ali je potpuno sigurno da podršku od SRS neće dobiti.

Reč ima narodni poslanik Arsen Đurić, a neka se pripremi Momir Marković.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, želim da izrazim zadovoljstvo što se Predlog zakona o javnim skijalištima našao na dnevnom redu Skupštine i ne bih se složio da taj zakon nije bitan.
Naprotiv, smatram da je on veoma značajan, kako za nas turističke radnike, tako i za mnogobrojne korisnike i ljubitelje ove vrste sporta, jer se njime propisuju uslovi za organizovanje skijališta i pitanja vezana za bezbednost kako skijaša tako i drugih korisnika skijališta.
Pre nego što pređem na analizu samog zakona, želim da kažem da su Ministarstvo trgovine, turizma i usluga i Vlada Republike Srbije u poslednje dve godine učinili dosta za razvoj turizma kao izuzetno značajne privredne grane i možda najperspektivnije privredne grane u Srbiji.
Kao što znate, usvojili smo Zakon o turizmu, u završnoj fazi je izrada strategije razvoja turizma Srbije, koja će dati smernice za dalji razvoj turističke privrede i iz godine u godinu se sredstva za unapređenje i razvoj turizma, budžetska sredstva, uvećavaju.
Ta sredstva ove godine su planirana u budžetu u iznosu od blizu milijardu dinara i ona će biti plasirana delom kroz subvencije, odnosno kao bespovratna sredstva za finansiranje izrade projektne dokumentacije i podršku nekih turističkih manifestacija, a delom kroz izuzetno povoljne turističke kredite, sa kamatnom stopom od 1% godišnje, za izgradnju novih i adaptaciju postojećih smeštajnih kapaciteta.
Kao što je ministar u svom uvodnom izlaganju već rekao, po prvi put ove godine planirano je budžetom 500 miliona dinara za izgradnju infrastrukture turističkih centara u Srbiji, čime će se stvoriti jedan povoljan ambijent i povoljni uslovi za investiranje, za ulaganja, kako domaćih tako i stranih investitora, a to znači i otvaranje novih radnih mesta, razvoj tih područja i dalji rast turističkog prometa i deviznog priliva.
Takođe se ne bih složio sa nekim od svojih kolega koji smatraju da ovaj zakon nije na pravi način obrađen i da je neadekvatan.
O njemu je vođena najšira javna rasprava gde su osim predstavnika Ministarstva trgovine i Ministarstva prosvete i sporta učestvovali i predstavnici svih strukovnih asocijacija i zaista ovaj tekst koji je pred nama, dobio je, odnosno postignut je opšti konsenzus oko ovog teksta, tako da smatram da je on zaista kvalitetan.
Prirodni resursi i ubrzani razvoj zimskog turizma i sportskih aktivnosti na skijalištima u Srbiji nametnuo je zakonsku potrebu regulisanja pitanja vezana za skijališta i uvođenje reda u ovoj oblasti. Takođe je veoma važno što će se usvajanjem ovog zakona doći do integracije turističke ponude planinskih područja na međunarodnom tržištu.
Ovim zakonom se definišu osnovna značenja ski-staza, ski-poligonskih ruta, ski-put, a ta značenja su usklađena sa zakonskom regulativom zemalja Evropske unije i nekih drugih zemalja, prema uputstvima Svetske skijaške organizacije. Utvrđeni su osnovni elementi uređenja skijališta, infrastrukturne mreže i objekata, obeležavanje skijališta, predviđeno je klasifikovanje staza u zavisnosti od stepena težine tih staza. Takođe je utvrđena obaveza skijaškog centra da formira spasilačku službu i službu prve pomoći, kao važne elemente bezbednosti na skijalištima.
Amandmanima Vlade predviđeno je osnivanje javnog preduzeća koje će gazdovati prirodnim dobrom kako bi se stvorili preduslovi za obezbeđivanje tehnološkog i ekonomskog jedinstva sistema skijališta, intenzivniji razvoj planinskih turističkih sredstava. Ovo javno preduzeće će gazdovati prostorima od posebnog značaja i opšteg interesa, a neće gazdovati nekim prostorima od lokalnog značaja.
Svakako i izgradnja skijališta koja su od lokalnog značaja umnogome će doprineti upotpunjavanju turističke ponude Srbije i razvoju tih sredina. Jedno takvo skijalište se nalazi na Zlatiboru, reč je o ski-centru "Tornik" i konačno, posle nekoliko godina pre dva ili tri dana, rešeni su imovinsko pravni odnosi u vezi ski-centra "Tornik"; "Srbijašume" su izvršile prenos prava korišćenja zemljišta na opštinu Čajetina. U narednih petnaestak dana ćemo imati raspisan tender za izgradnju skijališta i iskreno se nadam da ćemo već sledeće zimske turističke sezone skijati i na ''Torniku''.
Želim da kažem da će DSS podržati ovaj predlog zakona i pozivam sve poslanike da u danu za glasanje glasaju za njega.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković, a neka se pripremi Velimir Simonović.

Dame i gospodo narodni poslanici, taman sam pomislio da mi nikada nećemo da stignemo do te Evrope, kad, ono, evo, sistemskih zakona, koji nas direktno u nju vode.
Sa ovim zakonom o skijalištima, ja sam očekivao kao aneks ovog zakona da bude zakon o sankalištima, pa zakon o bob-stazama.
Znači, ovaj zakon o skijalištima, koji je sistemski zakon, dakle, daleko je važniji za građane Srbije i državu Srbiju od Krivičnog zakonika i od Ustava?!
Kako je krenulo, i sa onim Zakonom o zabrani piraterije na otvorenom moru koji smo usvojili pre nekoliko meseci, odnosno koji ste usvojili pre nekoliko meseci, a pri tom Srbija nema more, a državna zajednica Srbija i Crna Gora ima Jadransko koje se ne računa otvorenim morem, čak se ni Sredozemno ne računa otvorenim morem, ali smo zabranili piratima, ne smeju na našoj teritoriji, na otvorenom moru da gusare, i naravno, ovaj zakon o zaštiti foka koji je u pripremi, ja očekujem da ga po hitnom postupku Vlada predloži Narodnoj skupštini, pa i njega da usvojimo i onda ćemo da dobijemo još jednu studiju o izvodljivosti, pa za razliku od svih ostalih da imamo dve studije o izvodljivosti, pre nego što nas uvedete u tu Evropu, ako nas ikada uvedete.
Ja sam juče rekao, kako nas vodite u tu Evropu, dok mi dođemo do nje, svi će iz nje da izađu i mi ćemo opet sami tamo da ostanemo.
Ono što mi smeta kod gospodina Bojana, ministra, jeste to što je uzeo Veljin manir. Velja Ilić, ministar za kapitalne investicije, kad god neki zakon predloži, on prethodno prepiše pola Vujaklije u 1. ili 2. članu, a evo, ministar Dimitrijević, do sada je donosio predloge zakona bez ovoga, a sada je uzeo i on da prepisuje.
Pa, da pročitamo šta nam piše u tom članu 3.
1) ''Usluge na skijalištu su'', tačno, da nije ovog člana, ne bi niko od nas, ne bi građani Srbije znali šta su to usluge na skijalištu, a ovako, pre nego što krene na skijanje, on zakon u džep, pa kaže – ''organizovanje skijanja i specijalizovanih zimskih sportskih aktivnosti, podučavanje skijanju, iznajmljivanje i servisiranje opreme za skijanje, prihvat i usluživanje skijaša i drugih korisnika skijališta''. Koji su to drugi korisnici skijališta, ako nisu skijaši?
2) Skijanje je zimska sportska aktivnost, dame i gospodo narodni poslanici, rekreativnog ili takmičarskog karaktera, koja se sastoji iz alpskog skijanja, nordijskog skijanja i snouborda. Snoubord je novina koja se pojavila unazad deset godina na našim prostorima i vidite, ministar je uvrstio u pojam koji se zove skijanje.
3) Specijalizovane zimske sportske aktivnosti su sankanje, ski-bob, skokovi, moto-sankanje, spuštanje gumama, skijanje u dubokom snegu, paraglajding na snegu i druge slične zimske sportske aktivnosti. Ja koliko znam paraglajding je i letnja sportska aktivnost.
4) Skijaš je, dakle, fizičko lice koje se u cilju rekreacije bavi skijanjem na skijalištu ili se nalazi na ski-stazi radi skijanja.
Dakle, skijaš je fizičko lice, ne može biti pravno lice. Dakle, ne može preduzeće biti skijaš.
5) "Ski-staza je uređena i obeležena površina skijališta, namenjena za skijanje i podučavanje skijanju" itd.
Onda imamo šta je ski-poligon. Zatim, učenik skijanja je fizičko lice koje se uči skijanju, i tako od tačke 1) do tačke 23). Ovaj član 3. u bilo kom zakonu, ako je ovako definisan, apsolutno je nepotreban, u ovom zakonu sigurno nepotreban.
Jedna stvar, pre nego što pređem na ostale članove Predloga zakona. Mi imamo Kopaonik i mnogi poslanici su govorili o Kopaoniku kao izuzetno kvalitetnom ski-centru, a pri tom, ministre, da vas obavestim, Kopaonik je još uvek nebezbedan, još od bombardovanja, jer je NATO avijacija prosula kasetne bombe upravo pored staze i na stazama, a ona specijalizovana preduzeća koja je ova vlada plaćala, uglavnom su bila iz Hrvatske, trebalo je da očiste, u ugovoru im je pisalo, 50 santimetara ispod zemlje ili na površini zemlje.
Kopaonik je upravo oko skijaških staza obrastao četinarskom šumom, a kasetne bombe imaju padobrančiće, jer se tako spuštaju na zemlju kada se otvori onaj kontejner. Ima ih preko 250 komada, pa se rasprsnu. Mnoge kasetne bombe sada vise na granama i čekaju ili da istruli konopčić, odnosno padobrančić koji ih drži, ili da dune vetar pa da padnu dole i da povrede skijaše. Ski-centar Kopaonik je neočišćen i nebezbedan!
Tornik je, takođe, uništen. Ovo što se sada preuzima, to je u redu. Međutim, Tornik je bombardovan municijom sa osiromašenim uranijumom. To treba reći građanima Srbije koji se budu usudili da, po vašem članu 3, budu skijaši.
Vidi se da je zakon prepisivan, da je loše prevođen. U članu 8. se kaže: "Skijalište i pristupni putevi do skijališta ne mogu se graditi na površinama koje su pod uobičajenim snežnim padavinama izložene lavinama". Dobro, u redu. "Skijališta i ski-staze se uređuju u zavisnosti od toga za koje su rekreativnu ili takmičarsku zimsku sportsku aktivnost namenjene". Naravno, ali to ne treba da stoji u zakonu, to treba da stoji u uputstvu o održavanju ski-staza i ski-puteva.
"Ski-staze na skijalištu moraju biti dovoljno široke, pregledne, sa odgovarajućim nagibom i visinskom razlikom i pripremljene tako da na njima nema rupa, vrtača, kamenih kompleksa ili drugih opasnih mesta".
Ministre, ko je lud da pravi ski-stazu, a na sredini gromada? Prvo se raščisti teren. Sasvim je normalno da se teren raščisti, da se rupe popune, da se kamenje ukloni, da se minira, pa tek onda da se pravi ski-staza.
Posebno je interesantno, kaže: "Skijalište, odnosno njegove staze namenjene skijaškim aktivnostima noću moraju imati odgovarajuće osvetljenje, uključujući i neposredne prilaze, tako da je osigurana bezbednost svih lica koja se nalaze na stazi i njenim prilazima". Nema staza koje nisu osvetljene, samo za dnevno korišćenje. Da li se to zabranjuje mogućnost otvaranje ski-staze koja će samo danju da se koristi? Uglavnom se i ove ski-staze koje su osvetljene noću ne koriste.
Kolege poslanici iz SRS su već nekoliko puta pomenuli član 54. tačku 6), ali i ja moram da je pomenem. Kaže: "Redar u vršenju svojih dužnosti ovlašćen je da uskrati jednu ili više vožnji žičarom licu koje svojim ponašanjem ugrožava ili može ugroziti bezbednost upotrebe skijališta, odnosno žičare (pijana lica i lica pod uticajem droge, lica koja se ne pridržavaju utvrđenih pravila o ponašanju...)'' i tako dalje. Pijana lica i lica pod uticajem droge ne može taj redar videti, jer je na skijalištu nekoliko ljudi odjednom. Drugo, i ako ih vidi, šta će da im radi ako kažu "neću"?
Posebno je interesantan član 55. koji kaže: "Skijaš je obavezan da", pa tačka 5) "kada želi da se uključi u vožnju na neku stazu ili kada nakon zaustavljanja na stazi nastavlja vožnju obavezno se uveri, gledanjem iznad i ispod...". Valjda napred i nazad, jer iznad je gore, a ispod je dole. Ne uklapa se u ono što ste vi hteli da kažete.
Onda, tačka 6) kaže: "Skijaš je dužan da se bez nužde ne zaustavi (obustavi vožnju) na uskim ..."; 7) "u slučaju kada se penje, odnosno vraća uz stazu ili kada peške silazi za kretanje koristi isključivo ivicu staze", da biste odmah u tački 8) rekli, da se uz stazu ne penje peške nego da koristi žičaru. Toliko je već rečeno o stvarima koje ne pripadaju ovom zakonu.
Član 65. kaže: "Pravilo iz stava 1. ovog člana ne odnosi se na ograničenje korišćenje ski-staza od strane škola skijanja, koje školski centar uvede u toku dana radi obezbeđenja sigurnosti skijaša zbog prevelikog broja skijaša na stazi". (Popunjen kapacitet?) Radi se o tome da skijaški centar može pustiti samo škole koje su registrovane na teritoriji lokalne samouprave. To je čista diskriminacija svih škola čije je sedište izvan te lokalne samouprave. Dakle, može škola iz Brzeća na Kopaonik, a ne može škola iz Brusa ili škola iz Kruševca. Mislim da ovo ne bi trebalo da stoji ovde.
Na kraju, zašto zakonom nije regulisano da se formiraju javna preduzeća? Dame i gospodo, razlog je vrlo jednostavan. Čini mi se da je u trenutku oduševljenja Kopaonikom, ministar Ilić jasno i nedvosmisleno rekao: priprema se da se i to proda ili tajkunima koji potpomažu i podržavaju neke od učesnika ove vlade ili nekima iz Vlade, jer će skijališta biti, i ova koja postoje i ona koja se budu izgradila, izuzetan izvor prihoda.
Dame i gospodo, SRS neće glasati za ovaj zakon, a i vas dvoje iz vladajuće koalicije, pri tom ne računam ministra i njegovog zamenika ili pomoćnika, nego samo poslanike koji se nalaze u sali, i vas pozivam da pritisnete crveno dugme kada se bude glasalo o ovome.