ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 16.05.2006.

6. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

6. dan rada

16.05.2006

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 10:10 do 23:45

OBRAĆANJA

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Molim vas, bez dobacivanja gospodine Jojiću, koncentrišite se. Molim vas, ovo poslednje je bio Šilja, a pre toga Laza, ostavio ličnu kartu, idemo... Molim vas, izmišljeni primeri, izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Petar Jojić

Srpska radikalna stranka
Ovo su činjenice koje ukazuju na način i metode rasvetljavanja i otkrivanja krivičnih dela i prikupljanja dokaza za sud. E sad, zamislite vi, podjednako kriv.
Čak šta se može desiti, da je bila njegova radnja u izvršenju krivičnog dela odlučujuća i da je ona dovela do štetne posledice, njegova radnja.
Ali, on je to saznao i čuo je, još pogotovo sada kada ovo što slušaju građani i ovo što slušaju neki na koje se možda ovo sutra odnosi, pa oni jedva čekaju ovo da im kazna bude prepolovljena, jedva čekaju.
E što bi mi sada trebalo da dozvolimo da jedan kriminalac, koji je podjednako odgovoran za izvršenje krivičnog dela, samo zato što je on policiji pomogao da se rasvetli delo, da bude nagrađen umesto 40 godina zatvora za najteža dela, recimo 20 godina da bude osuđen. To već više ne može biti prihvatljivo, tu nema kriterijuma, nema uopšte merila i ne možemo dozvoliti tako nešto.
Drugo, ako se on saslušava i isključuje javnost, da li je omogućeno optuženom da se sa njim suoči, da li će biti to dozvoljeno, da mu on direktno postavlja pitanja i da bude ispoštovano načelo kontradiktornosti i načelo neposrednosti. E, u tome su problemi ozbiljni i SRS smatra da je svedok-saradnik velika opasnost.
Šta će da radi onda policija, šta će raditi operativci policije, ako treba da očekuju da im sada izvršioci krivičnih dela koji su saizvršioci, da im oni učestvuju u rasvetljavanju. To će biti jedna policijska produžena ruka.
Policija će sada da vodi poseban imenik, poseban upisnik o mogućim saradnicima, doušnicima, pa će voditi sada o potencijalnim izvršiocima, o modus operandi, koji su vršili krivična dela, koje vrste, i sada policija može da se osloni na svedoka-saradnika, ali sada se postavlja pitanje - jesu li svi građani pred zakonom jednaki?
Ako naš Ustav kaže, svi su pred zakonom, svako odgovara za izvršeno delo podjednako. Ako sada mi stavljamo u povoljniji položaj nekoga ko se prijavio i da mu se kazna smanji 50%, upola, ne delim mišljenje takvo, SRS smatra da se mora poštovati Ustav.
Pogledao sam u zemljama, konkretno u Italiji, kako je to regulisano, šta se u stvari kao norme utvrđuju, koliko je njima to pomoglo, koliko nije, vidite to je taj prevod i studija čitava koja je prevedena iz 11 zemalja sa zapada, a mogu vam reći da smo to uradili.
Status osumnjičenog i okrivljenog u nekim zemljama Zapadne Evrope, SAD, analizom savremenih krivičnopravnih propisa i zakonodavstava većeg broja zemalja, među kojima su SAD, Ujedinjeno kraljevstvo Britanije i Velsa, Severne Irske, Nemačke, Francuske, Belgije, Švedske, Švajcarske, Italije.
(Predsednik: Gospodine Jojiću, pošto je isteklo vreme, nećemo usmeno, to ćemo pismeno da damo ministru.)
Samo bih molio, ako ima, želeo bih, ako imate prevod neke od ovih zemalja ili neke zemlje, ako je koristila i prevela i ako preuzimamo rešenja njihova, želeo bih i ako imate dajte mi na uvid, jer moje je pravo da tražim prevod, da bih mogao da se uverim. Ako je tako, onda možemo drugačije diskutovati, možda ne bi ni bilo primedbi. Inače, gospodine Aligrudiću, ja i vi se uopšte ne slažemo. Vi ste za saradnika svedoka, vi ste za tajnog agenta, a SRS nije.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Molim vas, vi ste objasnili svoj stav plastičnim primerima, pratio sam ih, a gospodin Aligrudić će tek pojasniti svoj stav, jer sada ima reč, nema razloga da polemišemo unapred. Narodni poslanik Miloš Aligrudić.
...
Nova Demokratska stranka Srbije

Miloš Aligrudić

Demokratska stranka Srbije
Od svega ovoga slažem se samo s tim da imamo različita stanovišta o ovom pitanju. Dakle, što se tiče člana 161, odnosi se na žalbu oštećenog, zaista ne bih ulazio u neku dužu polemiku.
Naravno da uloga oštećenog u postupku jeste definisana ovim zakonikom i potpuno bi bilo neverovatno ići za tim da oštećeni nema pravo da uloži žalbu protiv odluke veća o svedoku-saradniku, jer takva odluka može u krajnjoj liniji da se direktno tiče prava oštećenog.
To što u određenim postupcima nije moguće definisati oštećenog na ovaj način, to ne isključuje mogućnost da u drugim postupcima, gde je to moguće učiniti, institut ne zaživi. To samo znači da moramo da vodimo računa o tome da institut koji smo ovde predvideli, i to je sada polemika koja je direktno vezana za sam institut i njegovu primenu koja proističe iz ovih članova, nije napravljen taj svedok-saradnik da on u svakom od ovih oblika krivičnih dela, vidova krivičnih dela o kojima je ovde reč mora biti primenjen.
Nije to nova policijska taktika, koja prema ovom zakonu u svakom slučaju biti primenjena, jer iz ove diskusije bi neko pogrešno shvatio da, kada god je izvršeno neko krivično delo koje ima u sebi obeležja krivičnog dela organizovanog kriminala ili krivičnog dela protivustavnog poretka, protiv bezbednosti, da u svakom od tih slučajeva jedan od dokaza je obavezno saslušanje svedoka-saradnika. I da obavezno moramo izabrati jedno ili dva lica iz kriminalne bande, koji će biti duplo manje kažnjeni ili čak oslobođeni od kazni.
Ne, cilj društva je da svakoga kazni primereno prema delu koji je počinio. Svako mora biti kažnjen prema delu koji je učinio, a naravno da mora biti, ne mora ništa, slažem se, ali je dobro i po našem mišljenju je povoljno, što je predviđeno u našem krivičnom zakonodavstvu na ovaj način predloženo da bude institut svedoka-saradnika, upravo zbog toga što mi ne možemo reći sledeće, kao što je ovde bilo izneto.
Policija ima tehničke mogućnosti da rasvetli krivična dela. Javni tužilac ima ulogu vrlo značajnu u istrazi i uz pomoć policijskih organa oni moraju da rasvetle krivično delo do kraja i cilj države je da svakog kazni. Naravno, ja se sa tim potpuno slažem, ali moguće je zamisliti situaciju, i u praksi je toga bilo, da dosta toga zavisi od nekoga ko može da pruži onu vrstu podataka koje, pored najboljih tehničkih mogućnosti policije opremljenosti, policija nije u stanju do kraja da izvede.
Pa će se onda desiti da uhvatimo jednu kriminalnu bandu, da troje, četvoro lica iz te bande primereno kaznimo za učešće u organizovanom kriminalu, za dela koja su tom prilikom izvršili, i da jedno ili dva lica koja su bila spiritus movens tih kriminalnih aktivnosti jednostavno ne budu otkrivena. Često će se dešavati da neka od tih lica možemo najlakše otkriti upravo uz pomoć ovog instituta.
Zar je moguće da mi uklanjanjem jednog ovakvog instituta iz Predloga našeg krivično-procesnog zakonodavstva prosto prepuštamo mogućnosti da se i ovakva stvar dogodi. Dakle, razumem argumente protiv, ali molim da oni koji razgovaraju u prilog tome da se ovaj institut izbaci, da pokušaju da malo razmisle o tome šta stoji u prilog ovakvom institutu da on ostane u Predlogu zakona. Znači, nijedan drugi razlog ne postoji, sem razlog da se stane na vrat organizovanom kriminalu i da oni ljudi koji su bili pokretači, osnivači kriminalnih organizacija, spiritus movens tih organizacija dolijaju i da budu kažnjeni primereno po zakonu.
U uslovima koji su Predlogom ovog zakona predviđeni za to da neko može uopšte biti proglašen svedokom-saradnikom, striktno su naznačeni uslovi ko to ne sme biti. Na taj način je zaštićen vrlo širok društveni interes. Naravno da član 161, koji govori o žalbi oštećenog kod ovakve odluke, mora da uzme u obzir i stav oštećenog, jer ako bi to izbacili iz našeg zakonodavstva, onda bi to bilo besmisleno.
Naravno da je vrlo bitna uloga oštećenog u postupku i to je poslednja odbrana pred eventualnom sumnjom da se ovde radi o arbitrarnosti ili možda nekom potpuno slobodnom nahođenju tužioca ili veća. Ali, morate imati u vidu da tužilac ne donosi odluku samostalno, da postoje druge ličnosti koje su u sistemu potpuno odvojene od tužioca, imaju sasvim drugačiji položaj, reč je o sudu kao organu i o veću.
Prema tome, to su dva potpuno različita subjekta. Samo na osnovu toga može nastati ova odluka i prirodno je da oštećeni može imati pravo žalbe na takvu odluku.
A ovaj institut nije uveden da bi to bilo obavezno sredstvo veštačenja u postupku, izvođenja dokaza. To nije tačno.
Ovo je jedna od mogućnosti i to jedna koja će se primeniti kada najverovatnije i očigledno nema drugog izlaza, a ne svako malo.
Suština ovog instituta je u tome da se kazne oni koji pokreću i osnivaju kriminalne organizacije, koje čine najteže oblike teških krivičnih dela u ovom društvu i koji predstavljaju društveno zlo. Ili hoćemo valjda da kažemo da takvih organizacija u Srbiji nema. Ako hoćemo da se izborimo protiv organizovanog kriminala, ako hoćemo da stanemo na put toj nemani, prvo što jedna vlast, a mi ovde reprezentujemo vlast s ove strane, mora da prizna da toga u ovom društvu postoji, da postoji korupcija u pravosuđu. Moramo da priznamo da imamo određenih problema.
Ako to ovde sa ove govornice jasno ne izgovorimo, ne postoji način da se izborimo protiv te pojave. Ovo su sredstva koja smo predložili tačno, kao vladajuća većina smo predložili ovo preko Vlade Republike Srbije, odgovorno smo ovo predložili, kao jedno od sredstava koje može na najozbiljniji način da doprinese da realizujemo naše ciljeve.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Izvolite, narodni poslanik Đorđe Mamula.

Đorđe Mamula

Demokratska stranka Srbije
Kada je reč o svedoku-saradniku i ostalim tehnikama, suština je da imamo na umu da se sve može zloupotrebiti, sve. I ranije se moglo, neka druga dokazna tehnika, zloupotrebiti. Pravilo je u tome da se to svede na minimalnu meru. Svedok-saradnik se koristio u ovoj državi, samo nije imao procesni status. Bila su obećanja tajna, iza scene, da ako bude sarađivao policija će uticati na sud i da bude blaža kazna itd.
Kako bi se garantovao status svedoku-saradniku i da bi to dobilo procesnu formu, to mora da uđe u zakon, jer se niko ne može ohrabriti da bude svedok-saradnik tako što će mu se obećavati, a da to ne bude predviđeno u zakonu kao nešto što je dozvoljeno i na šta može da računa.
Ako pogledate odluke Evropskog suda za ljudska prava, videćete da se taj sud izjašnjavao i o onim presudama gde je korišćen svedok-saradnik, tamo gde je bilo zloupotreba sud je zauzeo jasan stav. Tako da su te presude ukidane. Kod nas po novom zakoniku kada bude usvojen, te presude koje se budu zasnivale na iskazu svedoka-saradnika, biće podložen žalbi. Neće to biti zabetonirano.
Prema tome, ovim se ide na ono što je već bilo u praksi, ali da se legalizuje, da status svedoka-saradnika bude predviđen zakonom, a ne da bude kao što je bilo, tajna tehnika koja se koristi tako što bi se kasnije uticalo na sud da to uvaži. Toliko.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala. Još neka poslanička grupa? Izvolite, ministre.

Zoran Stojković

Daću samo par informacija vezano za zahtev poslanika Jojića.
Ne vidim zašto povezujete da li je to srpski ili talijanski, kriminal nema boju nacionalnu. Oni su svi povezani i nije trebalo da uzimate ta poređenja i da li bi odgovaralo srpskom ili ne bi.
Rekli ste za Italiju, ne želim da branim Italiju, ali činjenica je da je zemlja koja je bila suočena sa organizovanim kriminalom ili mafijom, činjenica je da je preduzela određene mere i evo, za vas informacija, na onoj listi korumpiranih zemalja ona je znatno ispred nas, u boljem stanju. Prema tome, ne bi trebalo uzimati to nešto kao loše kada se kaže Italija.
S druge strane, rekli ste da vam se pokaže. Evo, preuzimam obavezu da vam dam na primer italijanski Zakon o specijalnom tužiocu i da vidite tačno kako je uređen svedok-saradnik i ostali instrumenti za borbu protiv mafije. Daću vam, imam prevod, jer mi je gospodin Vinja, tadašnji specijalni tužilac dao, pa čak i gospodin Lazin je bio tada u radnoj grupi, pa mu je to poznato i ne znam zašto mu to nije rečeno, evo preuzeću na sebe da vam to dam.
Želim jednu stvar da kažem, kod nas stanje nije sjajno. Evo, svi kažemo da ima i korupcije, i organizovanog kriminala, i da moramo sa tim da se obračunamo. Sve zemlje u svetu su primenile ove tehnike. Nijednu mi nismo izmislili. To su tehnike i to daleko naprednijih i boljih zemalja, i zemalja koje su uspele da se izbore sa tim organizovanim kriminalom i korupcijom i da je svedu na neku tzv. snošljivu meru. Znači, mi uzimamo njihove tehnike, jer smo svesni situacije u kojoj se nalazimo. Svesni smo da ovo što smo do sada imali nije moglo da da rezultate.
Mi nemamo drugog izbora nego da uradimo to, a tim pre, mislim da tu ne moramo da se sporimo, što kriminal postaje prekogranični, i šta naša policija, šta će uhvatiti, nekog tzv. vojnika, a nećete dirati šefa. Ako ne uvedemo princip celishodnosti, ako ne uvedemo princip povezanosti svih organa i ako ne primenimo te tehnike, tvrdim vam da nikakve borbe protiv kriminala neće biti.
Kažete, može da se zloupotrebi. Svaka, a mislim da ne moraju moje kolege koje su bile bilo sudije bilo advokati da ubeđujem da je svedok bio najnepouzdanije dokazno sredstvo. Koliko smo puta doživeli da dobijete presudu, gde se kaže verujem svedoku i osuđujem čoveka, da bi se posle materijalnim dokazima pokazalo da to nije tačno, i onda je išlo ponavljanje postupka i slične stvari. Ako govorimo o zloupotrebi, ono uvek postoji.
Ovaj zakon, za razliku od nekih rešenja koja su postojala u prethodnom, a nisu dobro regulisana i vezano za svedoka-saradnika, uveo je određene instrumente baš u želji da smanjimo mogućnost zloupotrebe, a da zaštitimo prava građana, počev od onog ulaska u stan, počev od snimanja, počev od niza obaveza koje imamo.
Ono što je najbitnije, potpuno smo smatrali da je nedopustivo ovo što je urađeno u prethodnom zakonu, a vidim da tu nije bilo nekih velikih povika, a to je da šef organizovane grupe ili mafije može da bude zaštićeni svedok. I to, pazite, ne samo zaštićeni svedok, nego i svedok koga abolirate.
Znači, čovek koji može da bude da je izvršio najteža krivična dela u ovoj zemlji, ali on je aboliran i on je u boljem statusu nego neki najobičniji građanin koji je napravio saobraćajku i osuđen je. To nije moglo da se dopusti. Zato i jesmo tražili od Italije da nam zaista da kako su oni regulisali. I ako vidite, ne samo šef, nego i lica koja su dala značajan doprinos za osnivanje grupe ne mogu više da budu zaštićeni svedoci.
S druge strane, dajte da budemo objektivni i pošteni kao građani, ne govorim sada pravno, da li možete da savladate bilo koju mafiju ako nemate zaštićenog svedoka ili svedoka-saradnika, pa čak i u najboljim i najmirnijim zemljama i te kako se štite svedoci, jer je mafija nemilosrdna. Mafija je nemilosrdna i ako vi u nju ne uđete ili ne nađete taj modalitet, teško da možete da nađete šefa. Možete da nađete tzv. sitne izvršioce, vojnike, ali šefa nikada. Mora da se uđe u nju.
I to su, kažem, instrumenti koje moderno pravo i te kako danas poznaje. Verujte, nijedan nismo izmislili. Uzeću na primer pranje novca, mi ako ne primenimo sada ove instrumente ili ne damo ove mogućnosti zakonske, pa sami znate, mi kažemo, evo ima tamo sa nekih Devičanskih ostrva itd, sve je to lepo, stigao je novac, nama je sumnjiv, ali mi nismo imali instrumente kako da proverimo kako je došao.
Sada polako dobijamo određene instrumente da to proverimo. Spomenuli ste jedan postupak, eto taj instrument nam je do sada nedostajao, da može da se traži na primer od određenih banaka da se dobije nešto što do sada nismo mogli dok ne promenimo mi zakon kako smo ga menjali.
Verujte, nijedna od ovih mera nije uperena na ograničavanje nekog prava građana. Ona su vezana za ono ograničenje koje postoji u Ustavu. Uostalom, svi se slažemo i govorili ste čak da taj ustav možda i ne treba menjati. U njemu se izričito kaže, nabrojana su sva prava građana, i vi to dobro znate i kažu, a ograničenja samo vezana za krivični postupak.
Znači, ne treba kod nas da bude sporno da ako imamo porast ili nabujali kriminal, on ugrožava celo društvo, i onda prestaje priča i o Ustavu i o ustavnim pravima, ako ono što je van zakona, van Ustava, i van normi i van normalnog života damo mogućnost da ugrozi taj normalni život.
Mislim da nijedna od ovih mera nije uvedena sa željom da se povredi neko pravo. Uvedena je sa željom da se zaista obračunamo sa onim što može da ugrozi svako naše pravo.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
 Hvala. Shvatam da vi želite repliku, nego narodni poslanik Hranislav Perić se javlja po Poslovniku. Izvolite.

Hranislav Perić

Socijalistička partija Srbije
Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, normalno je da se toleriše 15 minuta, pošto Narodna skupština radi do 18,00 časova, a ima mali broj poslanika. Mislim da nema nikakve veze i da dalje nastavimo rad.
Predlažem da vi večeras ili ujutru pozovete šefove poslaničkih klubova i da se sa njima dogovorite da li hoće ozbiljno da rade, jer sam malopre video na ekranu, stalno pokazuju praznu salu i pokazuju jednog ili dva poslanika, i bruka je u Srbiji kako radi i nastupa ova skupština. Zbog toga vas još jednom molim da prekinemo rad ove sednice, jer stvarno ima vrlo mali broj poslanika.
Postoji i drugi način, da se evidentiraju poslanici koji se nalaze u Skupštini, a svima ostalima da se ne plati današnja dnevnica, ukoliko možemo da popravimo rad malo Skupštine.
Sledeće pitanje, iz stranke G17 nema nijedan poslanik ovde. Ta stranka, kao i danas što kaže u novinama, posle može da kaže nelegalno radi Skupština. Ne računam, mislim da je to bivša predsednikova stranka, pošto je on izjavio da nije više u G17, a sedeo je tamo kod onog ministra prethodne Vlade, tako da stvarno nema nikog iz G17. Sutra će da kažu, na šta vam liči Skupština, cela stranka. Mi ovde nismo bili, a vi ste radili po zakonu i neće da priznaju ovaj zakon.
Znači, ima mnogo razloga da mi današnju Skupštinu završimo i da ujutru upozorite šefove poslaničkih klubova da okupe svoje poslanike i da ovo liči na Skupštinu Srbije, a ne na mesnu zajednicu ili golubarsko društvo. Hvala.