Dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da kažem da je argumentovano traženje brisanja člana 164. Jedno obrazloženje smo čuli, ali tražimo i drugo obrazloženje i molim da se isto obrazloženje sasluša.
Naime, ako svedok-saradnik ne postupi u skladu sa odredbom člana 157. ovog zakonika, on gubi svojstvo saradnika.
Ovo je vrlo problematična odredba. Nema automatizma. Ako je javni tužilac ovlašćen da nekoga predloži za svedoka-saradnika i ako o tome odlučuje kvalifikovano veće, onda javni tužilac mora biti taj koji će predložiti sudu, i to sudećem veću, pretresnom veću, da ovome svedoku-saradniku oduzme svojstvo svedoka-saradnika.
Ovako kako stoji u odredbi, opšta procena u sudnici može da izazove i javno mnjenje da neko nije ispunio odredbu člana 157. i automatski mu se oduzima svojstvo svedoka-saradnika. Ovako napamet pisanje odredbi apsolutno znam da i vladajuća garnitura ne podržava.
Moramo obratiti pažnju na ovakve stvari, kao što moramo obratiti pažnju i na prethodni član, o kome je govorio uvaženi kolega Aligrudić. Čitajući ovaj član, kolega Aligrudić je izgovorio: svedok-saradnik koji je pred sudom dao iskaz, u skladu sa obavezama iz člana 157. ovog zakonika, oglašava se krivim, odmerava mu se kazna itd. Ono što je izgovorio kolega Aligrudić je potpuno logično i mora da piše u ovom članu, ali nažalost ne piše. Dakle, svedok-saradnik mora da se oglasi krivim, pod jedan; pod dva, mora da mu se utvrdi kazna ili da mu se odmeri.
I jedna i druga terminologija je potpuno ispravna. Ali, pod tri, mora da se kaže izriče se kazna. Nema ničeg u presudi da se preskoči, a ovo ne piše u ovom 163. članu stav 1. Apsolutno ne piše, pročitajte. Izricanje kazne je nešto drugo.
Dakle, govorim o utvrđenoj kazni i onda se ne odmerava kazna nego se izriče kazna. To je terminologija po Zakonu o krivičnom postupku. Jedno je odmeravanje, drugo je utvrđivanje i treće je izricanje kazne. Molim vas lepo, ako ćemo da usvojimo ovaj zakon kako je predložio kolega Aligrudić, i u načelu i u pojedinostima.
I još jednu stvar, vrlo bitna. U stavu 3. ovog člana gde se govori da se može osloboditi od kazne, govori se – svedoka-saradnika oglasi krivim sud i oslobodi od kazne. Vrlo je bitno da se zna u javnosti koliko je ovaj svedok-saradnik kriv. Dakle, mora i u stavu 3. da se kaže kolika kazna i da vidimo mi da li je društveno opravdan predlog javnog tužioca da se tom licu kazna eliminiše.
Ako je on 15 godina kriv, ima li ikakvih olakšavajućih okolnosti, ikakvog pređašnjeg života, ikakvih opštih okolnosti koje utiču na odmeravanje kazne, da se njemu ta kazna oprosti. Nema. E zbog toga je izostavljeno ovo, radi javnosti, radi građanstva. Ne radi se samo o tome da li smo za ili protiv ovog instituta, nego ako se opredelite da uvedete ovaj institut, neka bude jasan i precizan.
Iz tih razloga govorim, vrlo bitna je činjenica da se ne postupa po automatizmu. Ovde ćemo doći u jednu koliziju i zato treba usvojiti brisanje ovog člana, jer bolje da ne postoji nego da postoji ovakav kakav je, a i s one druge koncepcijske, o kojoj su govorili moji prethodnici iz SRS. Hvala vam.