Gospodine Markoviću, cenim to vaše nastojanje za razvoj tehnologije, ali i ova Veljina PDV železnica i sada ima deonice gde se ide 35 kilometara na čas.
Naravno, nisam se javio zbog vašeg komentara, ali mislim da kolege iz DSS-a, cenim to što želite da pratite novu tehnologiju itd, da stavljate ogrlice ljudima da ne pobegnu i te stvari, cenim to vaše nastojanje. Ali, ovoj meri nije alternativa pritvor, niti je alternativa jemstvo, polaganje jemstva. Ovo je nezavisna mera kojom se obezbeđuje prisustvo okrivljenog.
Naravno, pošto odavno radim ovaj posao, kada sam podnosio ovaj amandman na stav 9. izbegao sam da vam namerno pročitam da se on odnosi na stav 1. i stav 3. Stav 1. govori generalno o meri, zabrani da se bez odobrenja napusti mesto prebivališta, boravišta ili određeno područje, a stav 2. ako postoje okolnosti iz stava 1. ovog člana sud može okrivljenom, obrazloženim rešenjem, zabraniti da bez odobrenja napušta stan, a mi to u žargonu kažemo kućni pritvor, u kome živi ili mu naložiti da stan može napuštati samo pod nadzorom određenog lica.
To je mera, a ova tehnika koju vi u stavu 9. primenjujete je nešto što vama služi kao sredstvo kojim se garantuje da se mera poštuje. I moram da vas podsetim, zaboravili ste u stavu 3. šta piše, uz mere iz stava 1. i 2. prvog i drugog ovog člana, okrivljenom se može zabraniti posećivanje određenih mesta.
Kako ćete preko ovog lokatora da proverite da li je on posetio određeno mesto. Zabraniti sastajanje sa određenim licima. Kako možete putem lokatora da vršite kontrolu da li se on sastao sa nekim licem ili se nije sastao sa nekim licem.
Drugo nešto, prema tehnici kako je ovde opisano, znači, tehničko rešenje kako vi dolazite do sigurnosti da se mera poštuje, ona je omalovažavajuća. Pošto je toliko omalovažavajuća, to moram da vam kažem, ona više deluje kao svojevrsna kazna, žigosanje pojedinca, a on je okrivljeni koji se brani sa slobode. On nije okrivljeni u pritvoru.
Prihvatam da je generički upotrebljena reč - okrivljeni, koja može da znači da je i osumnjičeni, i da je optuženi, ali nije u pritvoru. Pošto je ova mera ovakva, otprilike nešto što je Orvel vrlo lepo razradio u kritici jedne budućnosti engleskog društva, to su kasnije neki razvili kao bio-čip, preko koga se utiče na psihu, na ponašanje itd, ali vidim da vi pripremate da pravite robokapove, pokušavate.
Zato vam kažem, mi nismo osporili stav 2. ili 3, ali ovu tehniku kako vi saznajete da se mera poštuje ne prihvatamo, iz jednog prostog razloga što vređa ljudsko dostojanstvo. Imate u stavu 2...

Hvala, ali prihvatate obaveze koje ste dali, pa duplo u odnosu na to ste iskoristili u odnosu na časovnik. Molim vas, ovde niko ne tera optuženo, osuđeno ili okrivljeno lice da bude podvrgavano užasu čitanja zakona, nego sprovođenja.
U odnosu na to smo obećali da sprovodimo reči koje smo dali, a dao sam primer, zbog dostojanstva Skupštine, dakle, molim vas da ne iznosimo negativne primere iz srpske istorije, kada ih imamo i u Engleskoj.
Nastavak kroz pet minuta, prvo će reč imati Branislav Nedimović, a vi imate šest minuta po amandmanu. Hvala vam.
(Posle pauze – 20,50.)

Nastavljamo rad.
Reč ima narodni poslanik Branislav Nedimović, po istom amandmanu.

Ne bih hteo suviše da trošim vremena, mislim da su moji prethodnici dovoljno govorili u prilog toga da se ne prihvati ovaj amandman na Predlog zakonika o krivičnom postupku. Hteo bih samo još jednu okolnost koja ide u prilog postojanja ove tvrdnje, a vezano za stav (9) člana 168, oko izricanja mere o primeni elektronskog nadzora radi kontrolisanja poštovanja ograničenja koja su okrivljenom određena.
Pre svega, radi se o meri koju prate savremena tehnička dostignuća. Ovo rešenje je poznato u velikom broju savremenih evropskih i svetskih zakonodavstava. Dakle, ovo rešenje se primenjuje i zavisi, pre svega, od sposobnosti države da ovakve tehničke mere može da primenjuje.
Smatram da je ova mera potrebna našem zakonodavstvu. Do sada nije bila u praksi, pre svega zbog činjenice što naša država nije imala dovoljno novčanih sredstava da obezbedi sprovođenje ovakve mere. Samo koštanje primenjivanja ovakve mere rekao bih da je skromno u odnosu na ona sredstva koja se troše ukoliko dođe do pritvaranja okrivljenog ili primenjivanja nekih sličnih mera.
Smatram da je predlagač zakona, dakle nadležno ministarstvo Vlade Republike Srbije, apsolutno u pravu što predlaže primenu ovakve mere, jer verovatno da sredstva koja će biti potrebna da se pokrije jedan okrivljeni neće biti toliko velika koliko sredstava iziskuje pritvaranje ili primenjivanje neke druge mere prema okrivljenom. Ukoliko vi pritvorite okrivljenog, postoje odgovarajući troškovi koji to prate. Znači, on se mora nalaziti u nekoj pritvorskoj jedinici, za to vreme mora da ima sva prava koja mu pripadaju dok je tamo.
Dakle, država crpi svoje mehanizme, koristi neka sredstva za sprovođenje ove mere pritvora. Primenjivanjem jedne ovakve mere dobija se jedan jeftin mehanizam. Verovatno da ovo ne košta više od stotinak evra, pošto danas ove savremene tehničke mere nisu skupe, vezane za jednog okrivljeno.
Isto tako mislim da će država Srbija, unapređujući svoj sistem sprovođenja krivičnog postupka, moći da nađe snage i sredstava da upotrebi ovakvu meru, jer ovim bi sigurno bilo olakšano praćenje kretanja okrivljenog u okviru krivičnog postupka i izbegli bismo neželjene efekte koji se često dešavaju da, ukoliko okrivljenog pustite da ima slobodu kretanja, a u okviru krivičnog postupka se proceni da njegovo prisustvo mora biti kontrolisano, on pobegne izvan zemlje i postane nedostupan organima koji su nadležni za njegovo privođenje.
Iz tog razloga smatram da ovaj amandman treba odbiti, jer amandman glasi: "briše se". Znači, ne bi bilo mogućnosti uvođenja jedne ovakve mere. Iz tog razloga smatram da treba podržati predlog koji je uputila Vlada Republike Srbije. Ne bih više trošio vaše vreme i zahvalio bih vam se na vremenu u kojem ste me saslušali.

Da li još neka poslanička grupa želi reč o istom amandmanu? (Ne.)
Na član 178. amandman je podneo poslanik Petar Cvetković.
Vlada je prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 192. amandman je podneo poslanik Vladimir Homan.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 196. amandman je podneo poslanik Vladimir Homan.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 201. amandman je podneo poslanik Jovan Palalić.
Vlada je prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 205. amandman je podneo Božidar Koprivica.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica.

Poštovani narodni poslanici, došli smo do člana 205. Predloga zakona o krivičnom postupku, a on se odnosi na zapisnik. U ime SRS sam podneo amandman na Predlog zakonika o krivičnom postupku, tako što sam predložio da se u stavu 3. člana 205. posle reči "uneti u zapisnik" stavlja tačka, a preostali deo teksta se briše, kao i da se u stavu 3. brišu reči "kada smatra da je to potrebno".
Upravo predlogom ovog člana, za koji sam tražio brisanje, sastavljanje zapisnika je potpuno prepušteno zapisničaru, a alternativno se dozvoljava mogućnost da se to radi, kao što je to rađeno do danas, da organ koji vodi postupak diktira zapisničaru u mašinu. Ako bi ostao ovaj nakaradni predlog, u praksi bi se dešavalo da zapisničar često pogrešno i nepotpuno unese reči okrivljenog, njegovih branilaca i svedoka, što bi dodatno komplikovalo postupak, po mom mišljenju, jer često od formulacije nekoliko reči zavisi kvalifikacija samog dela.
Poštovani narodni poslanici, zapisnik je vrlo važna isprava o načinu preuzimanja procesnih radnji, za čije je sastavljanje potrebno veoma veliko pravničko znanje i opšta pismenost i obrazovanost, što imaju samo sudije. Za tačnost zapisnika mora odgovarati i mora ga sačiniti diktiranjem u zapisnik, direktno od strane stručnog lica - sudije. Iz tih razloga predlažem da moj amandman usvojite.

Još neko po istom amandmanu? (Ne.)
Na član 219. amandman je podneo poslanik Petar Cvetković.
Vlada je prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 268. amandman, sa ispravkom, podnela je narodni poslanik Ljiljana Nestorović.
Vlada nije prihvatila amandman, sa ispravkom, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman, sa ispravkom, pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 270. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Narodni poslanik Vjerica Radeta.

Najpre da razjasnimo, predsedniče, jednu vašu intervenciju u toku ove rasprave, kada je kolega Jojić govorio o nekom amandmanu, vi ste mu skrenuli pažnju da treba da govori o temi. Ne znam šta ste pod tim podrazumevali. Objasniću vam da, kada se govori o nekom amandmanu, narodni poslanik govori ono što misli kako bi tim svojim izlaganjem ubedio ostale narodne poslanike da glasaju za amandman.
Dakle, kako će da ga obrazlaže potpuno je njegova stvar i njegov problem. Mogu 15 minuta sada da odćutim ovde, možda bi to nekog od kolega ubedilo da glasa za ovaj amandman. A posle gospodina Jojića, gospodin Aligrudić je rekao da predlaže da se ne usvoji amandman na neki član, odnosno da se usvoji ceo zakon i onda je u par rečenica to obrazložio. a vi ga niste opomenuli. To nije u redu.
Dalje, ovde je neko od kolega rekao - neka izađe neko od poslanika, neka stavi ruku na srce i neka se zakune da primenom ovog zakona se neće suzbiti organizovani kriminal. Evo, kunem se i tvrdim da ovaj zakon neće doprineti suzbijanju ni organizovanog, evo ruku na srce, ni običnog kriminala. Zašto?
Zato što prvo niko ovde nije rekao, a pitala sam ministra i u načelnoj raspravi da li je postojeći zakon bio smetnja za borbu protiv kriminala. Ministar je rekao da nije, a to je napisao i u obrazloženju između ostalog, gde kaže da postoji potreba radikalne prerade ovog zakona, te nezavisno od nekih njegovih ''slabih tačaka'', može se označiti kao savremen.
Dakle, imali ste zakon i mogli ste da se borite protiv kriminala, a onda me iznenadi ovde jedan kolega koji je dobio gromoglasni aplauz od svih petoro iz njegove poslaničke grupe, da je ova Vlada spremna da krene u borbu protiv kriminala i da će ta borba da se sprovodi od sada. A pitam - gde ste bili do sada? Zašto se do sada niste borili protiv kriminala, i organizovanog i neorganizovanog, na vlasti ste skoro tri godine.
Zašto mi srpski radikali ne verujemo da će ovaj zakon doprineti borbi protiv organizovanog kriminala. Pre svega, zato što ne verujemo ovoj vlasti. Kad kažem vlasti, mislim i na Vladu, i na skupštinsku većinu, i na sudsku granu vlasti. Reći ću vam i zbog čega, zbog čega sam mogla malopre da se zakunem da neće biti borbe protiv kriminala, iako su ovde kolege, rekla sam to već, došle za skupštinsku govornicu i ovu salu da u vreme kada je skupština najgledanija iznesu stavove kako je ova vlast spremna da se uhvati u koštac sa organizovanim i svim drugim kriminalom.
Evo niste. Da jeste, onda biste završili aferu "kofer", a ne bi Simić, koji je nađen sa 100 hiljada evra, uhvaćen, ne bi bio sada savetnik za bankarske poslove. Da ste hteli da se borite sa kriminalom, onda biste se izborili sa Davinićem i sa svim onim aferama i optužbama koje su ostale samo dva dana u novinama i kraj. Da ste hteli, onda biste završili aferu "Bodrum" i imali bismo sudski epilog te afere, a niste hteli, jer ste sve vreme u kohabitaciji sa DS i što pripremate koaliciju sa njima za naredne izbore.
Da ste hteli da se borite, onda biste davno razrešili sudiju Gorana Kljajevića, a ne biste se posle šest godina njegovog uništavanja privrede slavodobitno smejali kako ste vi evo počeli da se borite i da hapsite sudije, a u svakoj normalnoj državi, gospodo, kada bi se zbog ovakvog kriminala uhapsio sudija trgovinskog suda, bar jedan ili nekoliko ministara, u ozbiljnim zemljama i cela vlada bi morala da podnese ostavku.
Da ste hteli da se borite sa kriminalom, onda biste slušali. Koliko godina vam mi već pričamo o Raduloviću, o njegovom zetu, o uvozu robe iz Švajcarske, o njegovom uništavanju "Impe", koju je kupio da bi je uništio, da se ne bi prodavali "Impini" noževi u Srbiji, već noževi njegovog zeta. Da ste hteli da se borite protiv kriminala, onda biste rešili najveći kriminal, a zove se Nacionalna štedionica.
Da ste hteli da se borite protiv kriminala rešili biste "šećernu aferu", aferu "Erikson", sve kriminalne privatizacije, razrešili biste problem onog velikog kriminala na aerodromu, onih čuvenih fikusa od 75 hiljada i kašičica od 650 dinara, a nisu zlatne.
Vaše sudije su suspendovane, doduše vi se hvalite, vi ste počeli da suspendujete i sudije, a podsećam da su to sve petooktobarski revolucionari, te vaše sudije. Niste razrešili aferu "Janjušević-Kolesar" takođe zbog kohabitacije sa onim lopovskim žutim preduzećem. Niste razrešili Šarančićeve železnice, aferu JAT.
Ne možete da se borite protiv kriminala zato što vaši ministri ovde pred Narodnom skupštinom predlažu zakone i vi ih usvajate, zakone koji su protivustavni. Ministri nam pričaju kako nije dobar Ustav, pa zato treba doneti zakone, nema veze što nisu u skladu sa Ustavom.
Ne možete da se borite sa kriminalom zato što imate ministra koji kaže da je najmanji problem da ukrade pet kilometara autoputa pa da ga negde tamo ugradi, taj asfalt, u neko selo, naravno pod uslovom da to uradi, da ga ne ukrade sebi u džep. Ne možete naravno da se borite protiv kriminala zato što imate ministra koji kaže - Zakon o javnim nabavkama je toliko loš, pa šta se zapeli što je Šarančić mimo zakona nabavio lokomotive. Loš je zakon, šta će nam, ne moramo da ga primenjujemo.
Ne možete da se borite protiv kriminala zato što javni tužilac ne reaguje kada se ovde za ovom govornicom obelodani da jedan funkcioner DS traži da se opština Trgovište otcepi od Srbije i da se pripoji Makedoniji. Ne možete da se borite protiv organizovanog niti bilo kojeg drugog kriminala, kada dodeljujete frekvenciju B92, televiziji koja iznosi lažne optužbe protiv Tomislava Nikolića da ima stan, a ustanovi se da nema, da je vršio ratni zločin u Antinu, a ustanovi se da nije. Pa se onda na toj televiziji pojavi neki Vukašin Nedeljković, preti da će odsecati glave Vučiću i Tomi Nikoliću. Vaše tužilaštvo ne reaguje.
Ne možete se gospodo boriti protiv organizovanog kriminala zato što imate, kako ministar Stojković kaže, crne rupe u pravosuđu. Jedna od tih crnih rupa, po njegovom ovde izrečenom mišljenju, jeste pravosuđe u Novom Pazaru, a spominjem ga zato što je u Novom Pazaru 1994. godine bila jedna velika akcija MUP-a Srbije u borbi protiv ilegalnog naoružavanja i razoružavanje ilegalnog naoružanih građana na teritoriji Novog Pazara.
U pitanju su bila 24 lica. Ta 24 lica ilegalno su imali oružje i oni su od strane MUP-a u to vreme razoružani, bili su samo nekoliko meseci u pritvoru i pušteni su. Protiv njih se ne vodi nikakav postupak, ali su inspektori MUP-a, inače ova lica su muslimani, a inspektori MUP-a su Srbi i inspektori MUP-a su prošle godine osuđeni na po tri godine zatvora zato što su sprovodili ovu akciju. Te presude je donela sudija Zejnepa Kavrajić iz Okružnog suda u Novom Pazaru.
Ne možete, gospodo, da se borite protiv organizovanog kriminala zato što je Vojislav Koštunica amnestirao Fjoru Brovinu i nekoliko stotina Šiptara. Ne možete da se borite protiv bilo kakvog kriminala zato što ste pre nekoliko meseci dozvolili da tri Šiptara izađu iz pritvora i da se vrate na KiM.
Ovakvih primera, drage moje kolege, mogla bih da vam nabrajam do ujutru, tako da je vaša priča i busanje u prsa kako ste vi spremni da se borite protiv kriminala i da zato donosite inovatorske zakone potpuno besmislena i niko vam to ne veruje. Znamo mi da je ovo vaša izborna kampanja, niste je objavili, ali znate kakav vam je status, dokle ćete da trajete i vi ste počeli da se polako spremate za izbore, da kao što ste i navikli obmanjujete građane Srbije.
Volela bih da je ministar ovde, biće sutra, pa ću njemu sve ovo još jedanput da nabrojim i verovatno da proširim ovu listu, pa da ga pitam kakav je njegov odgovor i kakav je stav Vlade Republike Srbije, kakav je stav Vrhovnog suda, republičkog tužioca povodom svih ovih slučajeva koje sam nabrojala.
Član 270. Predloga zakonika o krivičnom postupku, na koji sam podnela ovaj amandman, odnosi se na prethodni postupak, istragu, pa onda iznad člana 270. kaže: ''Svrha istrage i subjekt koji vodi istragu. U stavu (2) ovoga zakona stoji da istragu sprovodi nadležni javni tužilac, a na njegov zahtev, ili na zahtev drugih ovlašćenih tužilaca, određene dokazne radnje u istrazi može, u skladu sa pravilima ovog zakonika (ovo je neverovatno, pravila zakonika, to prvi put čujem, a pravnik sam) sprovesti istražni sudija, ako osobite okolnosti (ovo ste prepisali iz hrvatskog zakona, ove osobite, ovo je novogovor ustaški, okolnosti) očigledno ukazuju da takve radnje neće moći da se ponove na glavnom pretresu, ili bi izvođenje dokaza na glavnom pretresu bilo nemoguće, odnosno znatno otežano.''
U stavu (3) ste rekli: ''Ako se istražni sudija ne složi sa zahtevom iz stava 2. ovog člana, odluku o tome u roku od 24 časa donosi veće iz člana 24. stav 6. ovog zakonika.''
Amandmanom se predlaže da se reči "javni tužilac" zameni sa "istražni sudija", zato što je principijelni stav SRS da ovaj postupak ne može da vodi javni tužilac, već isključivo istražni sudija. Mi smo o tome govorili i u načelnoj raspravi i objašnjavali smo vam šta bi to značilo u praksi, kako bi istražni sudija služio samo da potpisuje određena akta javnog tužioca.
Zašto mi zastupamo ovaj stav? Kada smo govorili o strategiji reforme pravosuđa, onda je ministar za ovom govornicom rekao da je tužilac deo izvršne vlasti. Sada je pitanje kako može deo izvršne vlasti da vrši poslove sudske vlasti. I gde vam je ravnopravnost stranaka u postupku.
Dalje, u ovom zakonu je to razrađeno do detalja, pa je predviđeno kolike kazne se izriču, kako se isključuju iz sudnice i optuženi, i advokat, i veštak i svedok, svi osim javnog tužioca, odnosno zamenika javnog tužioca. To nije dobro rešenje, ovaj amandman i sve amandmane koji se odnose na ovo bi trebalo da prihvatite.
Znam da nećete zato što su i kolege koje su govorile, a i ministar, da vi imate nekakav drugačiji pristup rešavanja ovih problema. Mi vam tvrdimo da vam pristup nije dobar, da ćete vrlo brzo da se pojavite pred ovim parlamentom sa izmenama i dopunama ovog zakonika, pod uslovom da budete imali vremena, s obzirom da predstoje neke druge radnje za sve nas koji se bavimo ovim poslom, a te radnje su izborna kampanja.
U obrazloženju zašto se ne prihvata ovaj amandman, između ostalog, Vlada kaže ovo - iz razloga što se na taj način postupak ubrzava, sud rasterećuje i usmerava na presuđenje, a javni tužilac dobija aktivniju ulogu još u procesu prikupljanja prvih dokaza.
Šta vam znači da se sud rasterećuje? Ne znam.
Da li su sudovi toliko opterećeni, to kažete ovde, a sa druge strane nam Ministarstvo priprema iznenađenje, verovatno za neku od narednih sednica, gde ukida sudove po Srbiji, sve sa namerom, kako reče ministar Stojković, da sud približi građanima.
Sada ne znam samo kako će da ga približi ako u nekoj opštini ukine opštinski sud, ali o tome ćemo kada to bude na dnevnom redu.
Dakle, dame i gospodo, niti je dobar član 270. niti su dobri svi ovi članovi o kojima smo mi govorili. U ovom zakonu je dobro ono što je ostalo iz ovog pozitivnog zakona, vidim predsedniče, završavam.
Još jedanput pozivam da se ovaj zakon povuče iz procedure i još jedanput se kunem i tvrdim da ova vlada, ova vlast niti hoće, niti može da se izbori sa kriminalom u Srbiji.

Izvinjavam se, stvarno ste u pravu, ali sam gospodina Jojića ne upozorio, samo sam komentarisao po članu 27. sve je u redu, prihvatio je to.
Na član 270. amandman je podneo poslanik Jovan Palalić.
Vlada je prihvatila amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Na član 272. amandman je podnela Ljiljana Nestorović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 273. i član 273. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

I ovaj amandman, kao i prethodni, odnosi se na deo Predloga zakona iz glave 20-te, to je prethodni postupak - istraga. Ovde dolazi do izražaja to naše koncepcijsko neslaganje. Nismo podneli kompletno amandmane na sve članove gde je postojala potreba da se podnese amandman, a koji ima za cilj da se ispravi ovo rešenje, da istraga ne ide kod tužioca, nego da bude kod istražnog sudije.
Ali, na nekoliko članova smo podneli amandmane da bi ukazali na nelogičnosti i propuste koji mogu da se pojave ukoliko istragu bude vodio nadležni javni tužilac.
U tom smislu treba tumačiti ovu ograničenu intervenciju putem amandmana na član 273. koja počinje sa naslovom, a onda na isti način se sprovodi izmena u svim stavovima ovog člana, gde se pominju reči "obaveštenje policije".
O čemu se zapravo radi.
Mi se nadamo da će posle ovih nekoliko amandmana, koji dolaze na dnevni red, neko obavestiti Vladu da nikakva šteta nije ukoliko se ovaj zakon povuče iz procedure, a mi svi shvatimo da smo danas i ovih dana pričali o jednom nacrtu zakonika o krivičnom postupku. Nije to ni uvredljivo, niti je opasno, već pre svega poučno za sve, kako nas u Skupštini, tako i ove u Vladi, za ove u sudu i naročito za ove ljude koji su stručnjaci, koji ovo prate profesionalno.
Ne postoji mogućnost da kod nas istraga pređe kod tužioca, vi ste toga svesni, zato ste u pretposlednjem članu naveli da ovaj zakon stupa na snagu u nekom datumu 2007. godine. Ako želite da razvijete kompletno taj koncept da istragu vodi nadležni javni tužilac, onda mnoge odredbe ovog zakona ne bi smele ovako da izgledaju, počevši od one odredbe gde vi tužioca tumačite kao džudistu, snajperistu, nekoga ko treba da privodi itd, pa do ovih rešenja koja se konkretno predviđaju u članovima od 270. pa nadalje.
Zašto je ovo potrebno da se kaže? Potrebno je da se kaže da možda ovo obaveštenje i ima nekog rezona, ukoliko se zna da policija po službenoj dužnosti radi neki posao na sprečavanju kriminala, na otkrivanju dela, izvršilaca i rasvetljavanju jednog krivičnog događaja.
Krivičnu prijavu ste zadržali kod pojedinca, kod pravnih i fizičkih lica, koja su po pravilu mogu biti i oštećena lica, te ukoliko se njihova krivična prijava odbaci ili odbije, mogu po osnovu supstitucije da se uključe u krivični postupak.
Kada je u pitanju policija, ona to ovlašćenje nema, ona je praktično servis tužioca i donekle postoji neki rezon da akt, kojim ona obaveštava tužioca da je nešto uradila i da postoji neki osnov i neka sumnja, ide u formi nekog obaveštenja.
Mi smo našim amandmanima hteli da zadržimo istragu kod istražnog sudije. Pošto smo to hteli da učinimo amandmanima, mi smo takve amandmane pisali i amandmanom smo tražili da se briše ovo obaveštenje. Mi ne sporimo da ono može da postoji u konceptu kada tužilac sprovodi istragu. Ali, mi smo principijelno protiv tog rešenja.
Sa nekoliko amandmana vam samo skrećemo pažnju, tužilac je stranka u postupku, tužilac pre nego što odluči da krivično goni, a on se konačno odlučio da krivično goni onog momenta kada je predao sudu odgovarajući optužni akt, da li je optužnica ili optužni predmet.
Pre toga, on mora da dođe do nekih saznanja, bez obzira na stepen verovatnoće i izvesnosti koji mu omogućavaju da podigne odgovarajući akt protiv nekog lica.
U tom delu postupka on je ovlašćen da nešto preduzme, da li direktno, da li preko policije koja je istureno odeljenje, tehnička služba onoga koji proganja i treba da se prikupe ta obaveštenja itd.
Ukoliko vi tužioca stavljate u poziciju da vodi istragu, a on je i prethodno vodio istragu, da to bude jasno, po ovom vašem konceptu on vodi i pretkrivični postupak, pa vodi istragu, pa onda diže optužnicu ili optužni predlog. Izvinite, molim vas, onda se ovde sud i te kako zaobilazi pre podizanja optužnice. Vi njega pitate samo suštinski oko pritvora i oko nekih naredbi, oduzimanja stvari, ulaska u stan itd.
To su opet slučajevi gde postoje izuzeci, gde može bez odobrenja suda da se uradi. Vi ste onda sud maksimalno marginalizovali, a Ustav Republike Srbije ne dozvoljava tu marginalizaciju. U onim odredbama o ljudskim pravima, koje se tiču ne samo prezumpcije nevinosti, nego minimum garancije koja se pruža svakom licu za koje postoji sumnja da je izvršilo neko krivično delo.
Šta hoću da kažem? Hoću da kažem da ovaj vaš koncept - istraga kod tužioca jeste u direktnoj suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije i to je prva stvar. Taj problem ne možemo da rešimo. Vi sada imate situaciju da je pretkrivični postupak pod kontrolom policije i tužioca, u zakonu koji je sada na snazi, ništa značajnije ne menjate ni u Predlogu zakona.
Ali, dodajete istragu koja je bila kod istražnog sudije opet javnom tužiocu, pa javni tužilac vodi pritkrivični postupak vodi istragu. Zašto ste mu to dali? Radi nagodbe, radi svedoka-saradnika, radi zaštićenog svedoka, radi čega? Istražni sudija je postao dežurni sudija, koji potpisuje dve naredbe i jedan pritvor. Kraj priče.
Promenite Ustav ako želite da idete na koncept da tužilac sprovodi istragu, ali molim vas onda promenite i odgovarajuće odredbe Krivičnog zakonika da biste fizičkom licu, oštećenom, omogućili da sam vodi krivični postupak i da ne zavisi od javnog tužioca. To onda ima nekog pravnog rezona.
Ovo, četiri-pet krivičnih dela po privatnoj tužbi, sve ostalo je moguće građanin kao supsidijarni tužilac i oštećeni još treba da dokaže taj status i da mu je povređen neki pravni interes. Danas imate situaciju da se podnose krivične prijave i obični ljudi očevici, kojima možda i nije povređen neki interes i možda i nisu oštećeni, onda sve zavisi od tužioca.
Šta tužilac može da napravi? Može da napravi po vašem konceptu. Može da zabrlja u pretkrivičnom, a može totalno da upropasti u istražnom. Sudija se pita samo za pritvor. Naredba o pretresu stana i privremeno oduzimanje predmeta, i tu je kraj priče. Vi kažete da ćete time efikasnije da gonite. Kažem vam da je to nemoguće.
Ne ulazim u onaj deo koji se tiče garantovanja prava i obaveze države i svih nadležnih organa da poštuju prava građana. U to ne ulazim. Apsolutno znam šta će da se koristi kao argument protiv ovih stavova SRS.
Argument će biti da u dosadašnjem i ovom sistemu koji važi sada i prema postojećem Zakoniku o krivičnom postupku, istražni sudija nije bio aktivan, bio je pasivan. Retko kada je imao neko neslaganje sa tužiocem, pa čak i ako tužilac proceni da ima dovoljno dokaza da može da podigne optužbe i diže neposrednu optužnicu itd.
Da su se istražen sudije same specijalizirale. Zbog čega. Zato što u nekim sudovima čak ni tužilac nije bio transmisija između policije i suda, već policajci uđu unutra i oni kažu sudiji šta treba i kako treba da radi. Vodi računa, moraš tako da uradiš i nama je bitno da to i to spakujemo itd. Ako ste želeli da to izbegnete i da od toga zaštitite građanina, kako ga štitite preko tužioca? To je prosto nemoguće.
Pored tih normativnih, postoje i drugi uslovi i druge okolnosti koje treba da se sklope, pa da tužilaštvo preuzme i istragu, ali budite oprezni. Reći ću vam kako je to, recimo, u Hagu. Čak tamo i ne postoji pravilo, nego se javlja kao običaj da posle prvog pojavljivanja optuženog pred pretresnim većem, mada i oni to krše i kažu pred sudijom, jednim sudijom pretresnog veća, kada mu se čita optužnica i gde se on pita da li priznaje da je kriv ili osporava to, obično se koristi prilika da se optuženi izjasni da li će sam da se brani ili je angažovao obranioca, nepisano pravilo jeste da posle toga tužilac ode na 10 minuta u neku prostoriju sa optuženim, da porazgovara i da se dogovore kako će da se sprovede istraga u nekom budućem periodu.
Onda kreću intervjui, snimanja, razgovori itd, što oni podvlače pod pojam istrage koju tužilac sprovodi, ali on istragu sprovodi u pritvorskoj jedinici. A ono što je pandan našem pretkrivičnom postupku, tužilaštvo obavlja preko ovakvih kancelarija kao što je ova ovde, gde se potencijalni osumnjičeni i potencijalni svedoci pozivaju i takođe pred kamerom, sa audio i vizuelnom opremom, stenogramom u odgovarajućem broju primeraka, od njih uzimaju izjave i saslušavaju itd. Tu nema suda.
U Hagu je pretresno veće ili dežurni sudija pretresnog veća sa potvrdom optužnice tužioca dao i nalog za hapšenje i kraj priče, tu je sve završeno. Vojislav Šešelj, četvrta godina u pritvoru, još nije obavio razgovor sa tužiocem. Formalno-pravno u predpretresnoj fazi čak ni istraga nije pokrenuta.
Skrećem vam pažnju na ovu praksu u Hagu i veliku sličnost sa rešenjima koja provlačite ovim predlogom zakona. Sada mogu nepogrešivo da vam kažem da će u nekim slučajevima, i nisu slučajevi organizovanog kriminala, ako prođe ovakav predlog zakona, da ćemo imati takvu situaciju, da će u fazi još pretkrivičnog postupka tužilac od istražnog sudije da traži da odredi pritvor, on će da odredi pritvor.
I gde će tužilac da sprovodi istragu. Kada kažem istragu, lociram pre svega na relaciju okrivljeni - tužilac, ne potencijalni svedoci, druga dokazna sredstva, veštačenja itd, ali u toj relaciji prema okrivljenom istraga će se sprovodi u istražnom zatvoru.
Ko će da je sprovodi? Javni tužilac. Ko komanduje istražnim zatvorom i ko ima obavezu da mesečno i nedeljno obilazi zatvor i da vidi kakvi su uslovi pod kojima se nalaze pritvorenici. Predsednik okružnog suda, meni se čini.
Zašto sam sve ovo naveo? Ovo će biti neprimenljivo, a ovaj koncept koji vi zagovarate, pa čak i ne zagovarate, nego nekako to je ono od prvog dana kada ste ušli u Skupštinu stalno potencirate: znamo mi da to nije dobro rešenje, ali je važan prvi korak.
Da vas podsetim, prvi korak ste uradili sa Zakonom o izboru narodnih poslanika. Rekli ste da dijaspora treba da glasa, bitan je prvi korak. Glasalo je 800 građana.
Bilo je turističko putovanje za izanđale funkcionere i decu SPS-a, koji su se prijavljivali da kontrolišu tamo izbore i tamo se pojave po dva-tri birača.
Prvi korak ste dali i već posle nekoliko meseci videli da je taj prvi korak promašen, da je to bio korak u ambis. Ovo je isto korak u ambis. Od lošeg rešenja još gore je nedorečeno rešenje.