Molim vas, ne kaže se onaj ko preduzima, nešto u borbi, ne kaže se preduzimač borbe. Ne.
Na član 277. amandman je podneo poslanik Jovan Palalić.
Vlada je prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 278. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Vladimir Homan.
Vlada nije prihvatila amandman, sa ispravkom. Zakonodavni odbor smatra da je amandman, sa ispravkom, pravno moguć.
Neko želi reč? (Ne.)
Na član 317. amandman je podneo Milovan Radovanović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Zoran Krasić, a potom narodni poslanik Petar Jojić. Izvolite.

Znate šta, vrlo je teško kada amandmane SRS napada predstavnik DSS, koji je podneo najviše amandmana na Predlog zakona. Što ste pa vi podnosili amandmane?
Sada ne mogu da shvatim. Da nas je kritikovao za amandmane poslanik DSS koji nije napisao nijedan amandman, poput recimo Miloša Aligrudića, to bih prihvatio. Gospodin Petar Cvetković je podneo najviše amandmana na Predlog zakona. Verovatno ste podneli to zbog toga što je to potrebno, a ne iz nekog hira. Ne ulazim u to ko je kome šaputao i zašto je šaputao. Međutim, krivo mi je kada Vladu Homana diskriminišete i ne prihvatate njegove amandmane.
Što se tiče člana 317, u ovom članu se propisuju slučajevi i način kako da se vrši isključenje javnosti sa glavnog pretresa. One koji će da kritikuju SRS moram da opomenem da se naša intervencija odnosi na stav 1. tačka 6). Znači, ako tražimo da se briše tačka 6), to nije teško da se shvati, znači da postoje u stavu 1. tačke 1) do 5) i postoji stav 2.
Zašto osporavamo tačku 6)? Zato što je u tački 6) naveden razlog zbog koga može veće da odluči da isključi javnost sa glavnog pretresa. Znači, prvi razlog je čuvanje tajne. To je u redu. Drugi razlog, čuvanje javnog reda, u redu. Verovatno se misli šire posmatrano javni red, ne samo u sudnici.
Tačka 3), zaštita morala, neka bude da je u redu, mada sudeći po onome što ima na našim televizijama i novinama, od morala nema ništa. Četvrta, zaštita interesa maloletnika, u redu. Pet, zaštita ličnog ili porodičnog života okrivljenog ili oštećenog, odnosno radi opravdane zaštite privatnosti drugih lica. U redu, ali u praksi se ne primenjuje. U praksi novinari ga okrpe pre nego što je optužnica i stupila na snagu, to da znate.
Tačka 6), otklanjanje ozbiljne opasnosti po život ili telo stranaka, oštećenog, branioca, svedoka ili drugih lica. Da li na ovaj način vi priznajete da sudnica nije obezbeđena za suđenje? Ne znam na šta ste ovde mislili, ozbiljna opasnost po život i telo stranaka. Neko će da bije stranke, tužioca, sudije, pa vi imate onu stražu u sudovima.
Okrivljenog iz pritvora uvek dovodi stražar iz zatvora gde se izdržava pritvor. Ako je na izdržavanju kazna zatvora, zna se, stariji stražar, nadzornik straže sprovode ga. Mislim da je ovaj slučaj potpuno obuhvaćen tačkom 2), očuvanje javnog reda.
Javni red se ne sprovodi samo na ulici. On se valjda sprovodi i u prostorijama. U javnim sigurno. Tako da naša intervencija je stvarno ograničena, jer smatramo da ovakva situacija nije moguća. Ako se ona pojavi, onda znači da predsednik suda, postupajući sudija, veće i svi koji su zaduženi da obezbede red i mir u sudnici ne ispunjavaju svoje obaveze.
Zašto tražimo da se ovo briše?
Zato što predsednik veća može u svakom trenutku da kaže da je potrebno da se isključi javnost sa javnog pretresa iz ovog razloga. On je postavljen na tako niskim granama, otklanjanje ozbiljne opasnosti po život. Sve u domenu pretpostavke. Sa mnogo pretpostavki isključuje se javnost.
Javnost je neophodna sa sudski postupak. Ovde se nabrajaju, nabrajaju pretpostavke na osnovu kojih neko može da zaključi, a pitanje je kakvo je to zaključivanje. Da li je to zaključivanje razumnog posmatrača ili je zaključivanje koje imamo danas u praksi. Malo-malo nekoga uhapsite kada su lokalni izbori, vi samo tada hapsite. Raspišete lokalne izbore za neku opštinu, tamo da l' predsednik opštine ili opštinska skupština, vi uhapsite nekoga, dignete glavom pet-šest dana i onda ti ljudi kažu, au, Koštunica se probudio i hapsi, izgleda da se upustio u borbu protiv kriminala, vidiš ipak on pošten, hajde da glasamo za ovog Sašu, dobićemo i asfalt.
Kada nema izbora vi ne hapsite. Samo hapsite kada su izbori. Uzmite statistiku. Imam pres-kliping, tačno mogu da vam kažem kojom zakonomernošću pred izbore se hapse ljudi. Lokalni, dopunski. Nego, nego, zbog toga hapsite.
Sada ste zatvorili Topionicu zbog izbora u Boru, ali imate problem. Zbog tih lokalnih izbora vi ste zatvorili Topionicu, a ona 80 godina zagađuje Bor i okolinu. Sada ste se setili, ona vaša gospođa diplomirani ekonomista što tamo vodi. Prošli put sam se šalio pa sam rekao, kada bi bio drugi odnos snaga, pa da u Pančevu raspišete izbore, možda bi oni u Pančevu mogli malo da dišu svežeg vazduha, jer biste im zatvorili Naftnu industriju, Petrohemiju, sve biste zatvorili. To je vaša borba protiv kriminala, baš taj član 317.
Sada se u postupcima javlja, vidite i sami, malo-malo pa se pojavi neki advokat kao branilac i kaže da ne smem da komentarišem jer je sud rekao da je tajna, ne smeju da se iznose podaci, a istraga se sprovodi. Član 317. se odnosi na glavni pretres. Samo kažem da postoji velika verovatnoća da ova tačka 6) postoji upravo zbog toga da bi se ona zloupotrebila.
A i formulacija je pogodna za zloupotrebu jer su sve pretpostavke, radi otklanjanja ozbiljne opasnosti po život ili telo stranaka, oštećenog, branioca, svedoka ili drugih lica. Opasnosti po život ili telo, u sudnici, pred većem. Znači, samo treba da bude u pitanju vatreno oružje, hladno oružje i nasilnik. Ako je neko nasilnik, nećete da ga pustite.
Ne znam kako vi znate, znam kako je meni nešto poznato, ali meni uopšte nije jasno kako je vama poznato ovo što ste napisali. Ovde su pretpostavka za pretpostavkom da bi se isključila javnost. Zašto je potrebno da se isključi javnost?
Nemojte da isključujete javnost zbog Nataše Kandić, ona se šeta kroz vaše pravosuđe kao kroz švajcarski sir, čak komanduje, ona gura ovo. Ne smete da se suprotstavite Društvu sudija i ovima drugima.
Mi izražavamo sumnju da će ovaj niz pretpostavki, koji je naveden u tački 6), biti osnov da se isključi javnost sa glavnog pretresa i da će jedva dočekati za pojedine postupke neki predsednici veća da ovo urade. Zato smo podneli amandman. Jer, ako postoji ta vrsta opasnosti, ona je obuhvaćena tačkom 2).
Ako ova opasnost postoji, neće se pustiti nasilnik, neće se pustiti lice sa hladnim i vatrenim oružjem. Napraviće se pristojno udaljenje između optuženog i publike, između više optuženih ukoliko su u sukobu interesa ili u nekom konfliktu. Ako je to sudu poznato, on će da sprovede neke radnje i da obezbedi ta lica da ne postoji ova opasnost. Ali, vama ova opasnost predstavlja osnov da se isključi javnost sa glavnog pretresa, što znači da se pripremate za neke sudske postupke koje želite da okončate bez prisustva javnosti.

 Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Malopre kada je bilo reči o nadležnosti javnog tužioca i vođenju istrage, Ustav je tu jasan. U članu 95. javno tužilaštvo je državni organ, nema status suda. Ono preuzima ustavnu kategoriju, preuzima funkciju suđenja. Ako uzmete da analizirate, kada ima pravo da se sporazumeva, da se ne izjavljuje žalba itd.
Sada bih nešto rekao vezano za član 317. U odredbi člana 294. stav 2. važećeg Zakona o krivičnom postupku stoji da se rešenje o isključenju javnosti može pobijati samo u žalbi na presudu. Imamo regulisano sasvim logično, pravno-tehnički, definicija ne može biti prihvatljivija. Tako u zakoniku stoji i na drugim mestima, kada se žalba protiv odluke suda ne isključuje, već samo njena upotreba odlaže za kraj postupka. A ovde se isključuje pravo žalbe. Možda neko ima interesa da suđenje bude javno i ne bi to trebalo isključiti.
Sada pogledajte, po mom mišljenju izgleda da su mnogi predlozi dati samo da bi se povećao broj intervencija u Predlogu zakona i time stvorio privid novog zakonika. Tako npr. da li je ovo u pogledu ovog člana i u pogledu sledećih. na primer, reči "sa ciljem" zamenjuju se rečima "čiji je cilj". Da li ovde ima neke pravne logike, nemam pojma. Ocenite, razmišljajte, tumačite. Reči "bez odlaganja", evo novuma, inovacije, zamenjuju se rečima "bez ikakvog nepotrebnog odlaganja". Da li je tu nešto novo? Inovacije nema.
Reči "radnje dokazivanja" zamenjuju se rečima "dokazne radnje". Ovde ništa nije novo, samo što su reči zamenile svoj redosled. Reči "samo iz tog razloga" zamenjuju se rečima "samo zato". Kakva je to inovacija? Apsolutno neprihvatljiva.
Reči "zahtev zadržava izvršenje kazne" zamenjuju se rečima "podneseni zahtev zadržava izvršenje kazne". Reči "javne ličnosti" zamenjuju se rečima "ličnosti iz javnog života".
Šta je predlagaču ovde novo? Nema ništa. Samo se pokušava stvoriti privid da pravimo nov zakon, a u stvari samo je trebalo da idemo na izmene i dopune zakona. Stoga smatram da nije bilo potrebno donositi ovaj zakon kao zakonik, trebalo je doneti samo zakon o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku.
Evo zašto, ima tu opravdanja. Imate 346 članova prepisanih iz važećeg zakonika, 116 poluprepisanih članova i imate 70 novih članova koji su preuzeti iz Zakona o krivičnom postupku Bosne i Hercegovine, gde je Pedi Ešdaun izdao nalog da se izradi za Bosnu i Hercegovinu novi zakonik o krivičnom postupku.
Sa druge strane, niko od profesora krivično-procesnog prava, sve sam se raspitao, iz Srbije nije bio uključen za izradu Predloga ovog zakona, osim profesora Milana Škulića, koji je profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu, ali jedini je on kao profesor u ovom timu bio za izradu zakona.
Drugo, niko od profesora krivično-procesnog prava nije dao pozitivnu ocenu ovoga predlogu zakona. Na savetovanju krivičara, koje je održano na Kopaoniku u martu ove godine, niko nije dao pozitivnu ocenu od prisutnih, a bilo ih je više stotina i tužilaca, sudija i profesora, niko nije dao pozitivnu ocenu o ovakvom predlogu.
Ne može se, dame i gospodo, pisati zakon za mesec ili dva dana. Zakonik o krivičnom postupku se piše u zemljama Zapadne Evrope, dakle, i u kontinentalnom i u anglosaksonskom pravu decenijama, a pojedini podsistemi i pojedine glave u tom zakoniku pišu se godinama. Zato se ovaj predlog zakona ne može usvojiti pre stručne rasprave u Srbiji, na taj način da bi dobio podršku i da bi se izradio, ako treba, jedan nov zakon, ali ne ovako da pišemo samo zakon.
A još da bude stvar zanimljivija, zamislite, sada ga donosimo na brzinu, on je sklepan za dva-tri meseca, a njegovu primenu odlažemo 1. juna 2007. godine. Čemu to, kakva je to logika? Nema logike. Zato ovaj predlog zakona ovakav treba povući, kao što je rekao gospodin Zoran Krasić, imamo vremena još godinu dana da pravimo novi zakon, i da imamo jedan zakonik koji će biti jedan deo procesnog prava.

Izvolite, gospodine Mamula, pretpostavljam po istom amandmanu.

I u članu 317. Predlog zakonika ima dobro rešenje. Isključenje javnosti, kao što je navedeno u tački 6), da bi se otklonila ozbiljna opasnost po život ili telo stranaka, oštećenog, branioca, svedoka ili drugog lica, zapravo znači zaštita javne bezbednosti.
Javna bezbednost je ustavna kategorija. Prema tome, ovaj član je u skladu sa Ustavom. Mi moramo da znamo da se promenila nadležnost sudova i da će sada opštinski sudovi u prvom stepenu suditi za veoma teška krivična dela. U Srbiji svi sudovi i sudnice nisu tehnički opremljene i u bezbednosnom smislu kao posebna odeljenja Okružnog suda u Beogradu ili glavna sudnica u Palati pravde u Beogradu. Mnogi sudovi nemaju dobro obezbeđene sudnice, a sudiće za veoma teška krivična dela, tako da je ovo rešenje razumno, jer javnu bezbednost treba štititi. Hvala.

Hvala vam mnogo, gospodine Mamula.
Narodni poslanik Petar Cvetković.

Prvo izvinjenje gospodinu Jojiću, nisam se nasmejao vama, nego sam nešto komentarisao sa kolegom poslanikom.
Što se tiče amandmana i straha gospodina Krasića da bi opstanak tačke 6), dakle, a ona predviđa da se po službenoj dužnosti na predlog stranaka može isključiti javnost i da bi moglo doći do zloupotreba, možda je za gospodina Krasića ovaj strah i opravdan, ali moram istaći da je svaku odredbu bilo kog zakona, a naročito Zakonika o krivičnom postupku moguće zloupotrebiti. Naročito je u krivičnom postupku zloupotreba moguća gotovo kod svake odredbe, i to ne samo u krivičnom zakoniku, već u svim drugim zakonima je moguća zloupotreba odredbi i to nije dovoljno obrazloženje za predlog da se tačka 6) briše.
Možda ima mesta bojaznosti, ali kao što je gospodin Mamula rekao ovo je ustavna kategorija, ovo je dodao bih i nešto više od ovoga što ste vi izneli da ljudima koji bi mogli da ugroze bezbednost, odnosno koji bi mogli da ugroze život ili telo stranaka u postupku, bilo drugih lica koja su u sudnici, te da bi navodno sudsko obezbeđenje, kako ćemo ga nazvati, moglo da takvim licima zabrani ulazak, odnosno da spreči njihov ulazak ili da ne dozvoli unošenje sredstava, kao što rekoste, oružja.
Mislim da sudsko obezbeđenje ne može znati, u jednom trenutku u postupku hipotetički, kako će se sva lica, koja bilo učestvuju pasivno kao posmatrači ili aktivno u postupku, u jednom trenutku ponašati.
Stoga je nužna ovakva odredba, koja će se odnositi na eventualne situacije koje bi se u toku postupka mogle desiti, a mora se i usko tumačiti, ne tako sa zabrinutošću kako ste vi izneli, jer i sam član 317, podsećam, kaže - veće može, po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka, podvlačim, ali uvek po njihovom saslušanju, isključiti javnost sa celog toka javnog pretresa ili sa njegovog dela.
Znači, samim tim ograničenjem odnosno uvodnim rečima je zloupotreba smanjena na najmanju moguću meru, a i tačkom 4) se kaže - u slučaju otklanjanja ozbiljne, podvlačim ozbiljne, opasnosti po život ili telo ovih lica.
Veće će biti u obavezi da tu ozbiljnu opasnost, kako hoćete, utvrdi ili konstatuje i tek nakon toga, kao što rekoh na početku, kao što i ovaj član predviđa, a po saslušanju stranaka ili na predlog stranaka, doneti ovakvu meru.

Samo trenutak, pitam, dva poslanika su se javila, gospodine Jojiću, vi i gospodin Krasić, pa samo pitam da li je replika. Izvolite, vi ste bliži i prvi ste krenuli, ali pitam da znam zbog redosleda.

Dame i gospodo, ovde je sporna jedna činjenica. Ovaj predlog ovog člana je došao u sukob sa članom 22. Ustava Republike Srbije: svako ima pravo žalbe na odluku državnih organa ili bilo kog organa kada je u pitanju rešavanje njegovih prava.
Prema tome, isključivanje prava na žalbu je protivustavna kategorija, nema ovde uporišta. Ako član 22. predviđa da svako ima pravo na jednaku zaštitu u postupku pred sudom i drugim državnim organima, bilo kojim organom ili organizacijom, svakome je zajamčeno pravo na žalbu ili drugo pravo odluke kojom se rešava njegovo pravo. Molim vas, vodi se glavni pretres. Neko ima neki pravni interes da pretres bude javan i vi mu uskraćujete pravo na žalbu, i to je neprihvatljivo.
Sa druge strane, koliko je nama poznato, pod tim uslovom kada je u pitanju isključenje javnosti u sudu, mi razumemo da je to javni red van zasedanja i javni red u zasedanju. Ne možemo to drugačije kvalifikovati, nego ovako, jer to je red i održavaju ga nadležni organi u sudu, a najčešće u poslednje vreme taj red održava straža sudska, ona nije policija, ali je sudska straža i obezbeđenje.