ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 16.05.2006.

6. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

6. dan rada

16.05.2006

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 10:10 do 23:45

OBRAĆANJA

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Samo vi nastavite molim vas, bez dobacivanja.
...
Srpska radikalna stranka

Petar Jojić

Srpska radikalna stranka
A zašto recimo nema te sankcije za tužioca? Da tužilac ne može da uloži žalbu i da ponudi novi dokaz, da ga ne izvlači iz malog džepa i da kaže - jeste, sada imam novi dokaz, ulažem žalbu, pošto je sada nalog tužiocu da mora da ulaže žalbu na svaku presudu.
E sada, ostaje problematično ko će kako da ceni. Da li će sud, sud može a ne mora po ovoj odredbi, da veruje okrivljenom? Može, a ne mora da veruje braniocu. Može reći - da, jeste, neću da prihvatim, odbiću žalbu zbog toga što si to mogao da uložiš kao dokaz na glavnom pretresu. E, šta smo sada uradili? Sada smo onemogućili okrivljenom da učestvuje u postupku kontradiktornom ili u istrazi. Dakle, zabranjujemo mu i onemogućavamo da raspravlja pred sudom i da se brani.
Sve bi ovo bilo dobro da je preciznije određeno. Međutim, sada je na volji ne zakonodavca, nego na volji sudije i na volji tužioca da li će prihvatiti izjavu i dokaze okrivljenoga ili neće. On će jednostavno da kaže - smatram da si ti to mogao da predložiš na glavnom pretresu, ovi dokazi sada više nisu interesantni za sud, žalbu odbacujemo, ne dozvoljavamo pravo žalbe. Građanin je, odnosno okrivljeni, ostao bez prava na žalbu.
To je ono što po mom mišljenju nije trebalo na ovakav način normirati kada to pravo nije isto izjednačeno i sa tužiočevim statusom, jer je i tužilac stranka u postupku. I okrivljeni i tužilac bi morali da imaju ipak ista prava, ista ovlašćenja.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala, gospodine Jojiću. Još neko? (Ne.)         Na član 380. amandman je podneo poslanik Jovan Palalić.
Vlada je prihvatila amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Na član 382. amandman je podneo poslanik Petar Cvetković.
Vlada je prihvatila amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Neko želi reč? (Ne.)
Na član 382. amandman je podneo poslanik Jovan Palalić.
Vlada je prihvatila amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Neko želi reč? (Ne.)
Na član 388. amandman je podneo poslanik Đorđe Mamula.
Vlada je prihvatila amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Neko želi reč? (Ne.)
Na član 388. amandman je podneo poslanik Petar Jojić.
Vlada nije prihvatila amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Petar Jojić

Srpska radikalna stranka
Što se tiče predloženog člana 388. stav (4), mi smatramo da ovaj stav 4. treba brisati zato što nije jasan predlog da se ustanovi dužnost javnog tužioca da izjavljuje žalbu protiv oslobađajuće presude, dakle kako predviđa član 388. stav 4 Predloga. Moglo bi se tumačiti da bi ta dužnost obuhvatala sve oslobađajuće presude, ne samo one izrečene u postupcima koji su vođeni po zahtevu javnog tužioca.
Predlog je potpuno nelogičan. Kako bi se mogao naterati, i to jedan državni organ, da upotrebi pravni lek protiv svake odluke za koju je našao da ne sadrži nijednu nepravilnost ili nezakonitost. Na šta bi se taj tužilac u svojoj žalbi pozvao, kako bi se to slagalo sa njegovom dužnošću da bude objektivan.
Cilj javnog tužioca u krivičnom postupku je postizanje zakonite presude, a ne presude koja je po svaku cenu na štetu optuženog.
To mi mogao biti rezon kojim se rukovodi privatni, ali ne i javni tužilac. Zašto ona ne bi bila obavezna i žalba javnog tužioca protiv presude kojom se optuženi oglašava krivim?
Da li pravo na žalbu može da bude i dužnost? U novi ustav bi onda trebalo uneti odredbu koja bi glasila da svako ima pravo, a poneko i dužnost, na žalbu protiv sudskih odluka.
S obzirom da je ovakva predložena norma besmislena, nelogična je, nepravilna i u ustavu neutemeljena. Predlažemo da se odredba člana 388. stav (4) briše, pa iz iznetih razloga predlažem Skupštini da usvoji ovaj amandman.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Dozvolićete mi da se koristim autorskim pravom na ovu rečenicu, da je uzmem iz stenograma. Po amandmanu niko više, poslanička grupa? Iz druge poslaničke grupe. Narodni poslanik Miloš Aligrudić. Izvolite, povodom amandmana.
...
Nova Demokratska stranka Srbije

Miloš Aligrudić

Demokratska stranka Srbije
Hvala, gospodine predsedniče. Dakle, ne mogu da odolim pošto je ovo baš interesantno. Jasno je, ovde je reč o članu zakona koji govori o tome koja lica imaju pravo izjavljivanja žalbe, pa u tom članu, kao što je gospodin Jojić pravilno primetio, u članu 4. stoji - javni tužilac je dužan da izjavi žalbu ako je sud doneo oslobađajuću presudu.
I vi ste primetili da se ovim članom praktično, vi ste sami naveli da tu postoji ustavni problem itd. međutim, moram da skrenem pažnju na sledeće.
Ova odredba stava (4) člana 388, koja govori o obavezi javnog tužioca da izjavi žalbu na oslobađajuću presudu, sme se posmatrati samo u kontekstu celine predloga zakona koji je ovde dat, u kontekstu drugih odredbi koje imamo u odnosu na poziciju javnog tužioca u postupku. Setite se samo njegove uloge u istrazi, setite se samo njegove uloge u rukovođenju postupkom, u onom delu u kojem je on moćan da to čini.
Dakle, s te strane se postavlja krajnje opravdano pitanje. Ako neko, a to je javni tužilac, nije privatni tužilac u parnici, pa da mi kažemo - privatni tužilac sme ili ne sme da izjavljuje žalbu, to je skandalozno, to je neustavno.
Ovde se radi o javnom tužiocu, ovde se radi o zakonu koji uređuje jednu materiju krivičnog postupka i radi se o poziciji javnog tužioca.
Mi njemu u ovom trenutku kažemo ovom odredbom - da li je moguće da vi gospodine, javni tužioče, puštate da ceo tok rasprave teče i da ostanete pri tome, pri optužnici do kraja ovog pretresa, da bi sud doneo oslobađajuću presudu za okrivljenog.
Ako je to tačno, a s obzirom na ono, a to smo samo zaboravili, na one moći iza kojih mi stojimo kada smo dali ovaj predlog zakona, koje vi kao tužilac imate, ako vi dopustite da dođe do oslobađajuće presude, izvinite, dužni ste da izjavite žalbu na tu presudu. To je bio jedini rezon.
Mogu da se složim krajnje kolokvijalno samo u odnosu na ono što ste vi do sada rekli. Ne mogu u tom smislu da polemišem, samo dajem jednu drugu vrstu argumenta, bez potrebe da mi replicirate, dakle, ništa ne diram od onoga što ste vi izgovorili za govornicom. Stojim iza toga, stojim kao da je nešto moguće.
Ali, ovde se radi o vrlo prostoj tezi. Ako je neko javni tužilac, zastupao optužnicu tokom celog postupka i imao ona ovlašćenja koja ima u prvoj fazi postupka, u svim drugim fazama postupka i doživi oslobađajuću presudu od strane suda, to ne može proći tek tako. On jednostavno mora imati obavezu da izjavi žalbu na presudu koju je sud doneo kao oslobađajuću, jer je u svakom trenutku bio gospodar tog procesa, gospodar sopstvene optužnice do momenta donošenja presude. To je bio jedini rezon.
Ne vidim koji bi drugi rezon bio za postojanje ove odredbe i samim tim, kada o tome govorimo mi vidimo da tu postoji potpuno koncepcijska razlika. Ovo što ste vi govorili u potpunom je saglasju sa ovim što ste govorili kada je reč o drugim odredbama ovog zakona i kada ste govorili o ovom zakonu u načelu. Kada je reč o svim neslaganjima koje imamo u pogledu ovog zakona, ova odredba je potpuno u saglasju sa konceptom zakona koji je ovde predložen. To se samo na taj način da objasniti.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Prvo ministar, pa potom vi po amandmanu, imate još 10 minuta.

Zoran Stojković

Ako tužilac koji zastupa optužnicu učestvuje u postupku i nađe da nema dovoljno dokaza, on treba da odustane i da da mogućnost oštećenom da preuzme gonjenje. Ako on ostane do kraja pretresa pri svojoj optužnici, svi dokazi izvedeni, i daje vam završnu reč, u kojoj obrazlaže dokaze i tvrdi da je njegova optužnica osnovana i predlaže osuđujuću presudu, kako onda da objasnite da se sutra ne žali na presudu. Na taj način direktno oduzima pravo i mogućnost oštećenom da zaštiti svoja prava.
Mi ne moramo mnogo da se sporimo, imali ste prilike čak i da čitate, a ljudi i moje kolege koje su učestvovale u postupcima suđenja dobro znaju da je to bila najveći povik i ukazivanje na korupciju. Kaže - on je meni oduzeo pravo, doneta oslobađajuća presuda, treba da bude osuđujuća, a ne mogu da se žalim kao oštećeni de fakto. Znači, tužilac do kraja pretresa, ako ima sve dokaze a misli da ih nema, dužan je da odustane, da da mogućnost oštećenom da zaštiti svoja prava.
Zato je uvedena ova obaveza. Ako smatra da nije bilo mesta osuđujućoj presudi, morao je da uradi drugu radnju, da odustane od optužnice i da da tom nesrećnom oštećenom pravo da proba da zaštiti svoj interes.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Izvolite.
(Petar Jojić, sa mesta: Samo jedna intervencija.) Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Petar Jojić

Srpska radikalna stranka
O čemu se zapravo ovde radi? Sve bi ovo bilo u redu da javni tužilac nađe da ima dovoljno osnova da zastupa optužnicu do kraja i da on kaže - predlažem da ga sud osudi po zakonu i da ga oglasi krivim. Šta ćemo da radimo u onom slučaju kada kaže javni tužilac - ostavljam sudu na ocenu. On kaže - sudu ostavljam na ocenu u odnosu i na optužnicu, i na kaznu i na sve ostalo što sledi. Šta ćemo onda da radimo? Ako uradi, u tome je problem.
U tim slučajevima, zbog toga se mi ne slažemo i smatramo da ovde ima određenih stvari koje dobro nisu rešene i neće biti u primeni. Ne možete vi naterati javnog tužioca da on protiv svoje savesti radi, da po svaku cenu mora da izjavi žalbu protiv svake presude.
Valjda treba ostaviti javnom tužiocu nešto po sopstvenoj oceni, jer govorimo da u članu 22. Ustava Republike Srbije piše - javni tužilac je nezavisan državni organ. Ako je tako, može li on nezavisno da odlučuje? Trebalo bi i to da odlučuje, a ne ono - daj sada će neko iz neke vlasti da mu naloži šta treba da radim. Ne, ni u kom slučaju.
Do sada je u praksi našoj, u dugogodišnjoj, višedecenijskoj, ipak iskristalisano i mi imamo i sudsku praksu izrađenu i ne vidim potrebe da je ovo rešenje trebalo uvoditi i da po svaku cenu, jer se ovim vrši pritisak na tužioca na jedan poseban način. Treba ostaviti nešto javnom tužiocu, jer se sudiji kaže, sudi nezavisno, a kažemo u Ustavu i javni tužilac kao državni organ je samostalan. To je organ uprave. Šta smo uradili?
Vi predlažete rešenja u kojima on treba da bude i sudija, šta ćemo da radimo? On ulazi u suštinu do koske, preuzima pravosudnu funkciju, jer on poziva okrivljenog da se s njim sporazume. Jeste, poziva ga da se sporazume o visini kazne i predlaže sudu da zakaže ročište da bi sudija izrekao presudu.
On je već ušao, ušetao je na mala vrata u funkciju sudske vlasti. U tome je problem. Ono što mislim i smatram u svakom slučaju je trebalo razmišljati i ovim rešenjima.