Izvolite, gospodine Krasiću.

Gospodine Cvetkoviću, 23 godine sam živeo u zatvoru, nemam strahova, ne znam zašto vi meni pretite. Znate i sami da sam rođeni KP-domac, otac mi je bio nadzornik straže, moja životna želja je da budem upravnik zatvora.
Sve to lepo znate, ne plašim se uniforme, jer mene je uniforma školovala, hranila. Nemojte vi da se sekirate u moje ime, nemam za šta da se plašim.
Ali, moram da vam skrenem pažnju, nemojte da brkate babe i žabe. Član 317. reguliše isključenje javnosti. Naveo sam, samo smo jednu tačku obuhvatili amandmanom, iako ima mesta za još nešto da se interveniše tu. Zašto? Zato što tačka 2) pokriva sve to, a vi ste pričali o konkretnoj situaciji koja nije razlog za isključenje javnosti sa pretresa, već za udaljenje nekog lica koje ometa ili nepuštanja nekog lica da bude prisutno u sudnici.
Nema nikakvog straha, samo da vam kažem kako to u praksi izgleda. Slična odredba postoji i u postojećem zakonu.
Kada je bilo suđenje Vojislavu Šešelju, u silnim predmetima koje je prvo Đinđić, a i ovi drugi koji su pokretali protiv Vojislava Šešelja, retko kad se pojavio problem veličine sudnice da bi bila prisutna javnost. Šćepanović je pravio posebne spiskove, zbog njemu poznatih razloga, ali nije isključio javnost, a neke sudije su isključivale javnost.
Jedan iz Prvog opštinskog suda je isključio javnost povodom javno obećane nagrade, a to bi valjda država trebalo i da plati napokon. Isključio je javnost iz jednog dela postupka, kad je trebalo policija da dođe sa svojim predstavnikom i da se uključi u postupak. Policija nikada nije htela da dođe. Uvek je isključenje javnosti bilo u čijoj funkciji? A čija šteta? Šteta Vojislava Šešelja.
Problem tačke 6) je u tome što se na sistemu prezumpcija, pretpostavki, mogućnosti, po sistemu predsednik suda stavio prst na čelo, pa kaže - moguće da postoji opasnost po život i zdravlje nekoga, hajde mi da isključimo javnost, pa se isključi javnost. Kad isključi javnost, dođu stručni saradnici, sudijski pomoćnici, svi oni mogu da budu prisutni, a ljudi koji su zainteresovani za taj predmet ne mogu.
Znači, tačka 6) omogućava često zloupotrebe i zato je treba izbaciti. Ako postoji realna opasnost po život i zdravlje, postoji straža, postoje drugi nadležni, odstraniće ta lica, udaljiće ta lica ili, pošto idete sa novom tehnikom, planirajte kavez za tužioca, kavez za okrivljenog, kavez za svedoke, kavez za veštake, kavez za sudije, a onda pustite javnost neka se slobodno šeta, onda ste obezbeđeni.

Na član 323. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Petar Jojić.

Narodni poslanik Gordana Pop-Lazić uložila je amandman na član 323. i predložila je da se ovaj član menja, a menjanje tog člana bi izgledalo ovako: "Ako optuženi, branilac, oštećeni, zakonski zastupnik, punomoćnik, svedok, veštak, tumač ili drugo lice koje prisustvuje glavnom pretresu ometa rad i red ili se ne pokorava naređenjima predsednika veća za održavanje reda, predsednik veća će ga opomenuti.
Ako opomena bude bezuspešna, veće može narediti da se optuženi udalji iz sudnice, a ostala lica može ne samo udaljiti, nego i kazniti novčanom kaznom do 100 hiljada dinara".
Ono što je neprihvatljivo, po našem stanovištu, nije primereno odrediti novčanu kaznu od 400 hiljada dinara. Ovo nije na mestu i zbog toga ulažemo ovaj amandman.
Drugo: "Po odluci veća, optuženi može biti udaljen iz sudnice za određeno vreme, a ako je već saslušan na glavnom pretresu, onda i za sve vreme dok traje dokazni postupak. Pre završetka dokaznog postupka, pozvaće predsednik veća optuženog i obavestiće ga o toku glavnog pretresa.
Ako bi optuženi nastavio da narušava red, da vređa dostojanstvo suda, veće ga može ponovo udaljiti iz zasedanja. U tom slučaju, glavni pretres će se dovršiti bez prisustva optuženog, a presudu će mu saopštiti predsednik ili sudija član veća u prisustvu zapisničara".
Treći stav što predlažemo: "Braniocu ili punomoćniku koji posle kazne produži da narušava red, može veće uskratiti dalju odbranu, odnosno zastupanje na glavnom pretresu i u tom slučaju stranka će se pozvati da uzme drugog branioca, odnosno punomoćnika.
Ako optuženi koji nije saslušan to nije u mogućnosti da učini, odnosno ako u slučaju obavezne odbrane sud nije u mogućnosti da bez štete za odbranu postavi novog branioca, glavni pretres će se prekinuti ili odložiti. Ako privatni tužilac ili oštećeni kao tužilac ne uzmu drugog punomoćnika, veće može odlučiti da glavni pretres nastavi bez punomoćnika, ako nađe da njegovo odsustvo ne bi bilo štetno za interese zastupanog. Rešenje o tome, sa obrazloženjem, unosi se u zapisnik na glavnom pretresu. Protiv ovog rešenja posebna žalba nije dozvoljena". Predlažemo i da stav 4. glasi: "Ako sud udalji iz sudnice oštećenog kao tužioca ili privatnog tužioca ili njegovog zakonskog zastupnika, glavni pretres će se nastaviti i u njihovom odsustvu, ali će ih sud upozoriti da mogu uzeti punomoćnika".
Stav 5. predlažemo: "Ako javni tužilac ili lice koje ga zamenjuje narušava red, o tome će predsednik veća obavestiti nadležnog javnog tužioca, a može i prekinuti glavni pretres i od nadležnog javnog tužioca zatražiti da odredi drugo lice da zastupa optužnicu".
Stav 6. "Kad advokata ili advokatskog pripravnika koji narušava sud kazni, obavestiće o tome advokatsku komoru".
Mi smatramo, iz obrazloženja se vidi, da je rešenje u Predlogu apsolutno neprihvatljivo. Prihvatljivo je u tom delu što mi predlažemo da umesto 450 hiljada dinara bude kazna 100 hiljada dinara.
Po našem mišljenju, ovo je izuzetno visoka kazna i ovako drakonsku kaznu ne treba ugrađivati u zakonik, jer za to nema opravdanja, jer se u praksi nije desilo da dolazi do takvog narušavanja reda u sudu da bi se morala izricati kazna od 450 hiljada dinara, koja bi iznosila preko godinu dana zatvora, ako bi se izricala kao i novčana kazna.

Reč ima narodni poslanik Petar Cvetković.

U članu 323. radi se o merama za održavanje reda u sudnici.
Suština amandmana, kao što smo čuli od gospodina Jojića, jeste u tome da se amandmanom predlažu mnogo blaže kazne od kazni predviđenih Predlogom zakona.
Gospodine Jojiću, otkud vašoj poslaničkoj grupi briga za te nevaspitane i nekulturne ljude koji učestvuju u postupku? To su advokati, punomoćnici, zakonski zastupnici, veštaci ili druga lica koja su nekulturna i narušavaju red za vreme trajanja postupka.
Otkud vaša briga za ta lica koja su, kao što rekoh, nevaspitana i nekulturna, kad strukovna udruženja, advokatska komora nije imala primedbe na ovakve predloge?
Naš je zaključak i smatramo da je našeg čoveka, onog koji ne poštuje red u sudnici, kao što rekoh nekulturnog, nevaspitanog, najlakše kazniti udarcem po džepu.
Neka budu kulturni, neka poštuju pravila postupka i neće doći u situaciju da plaćaju kaznu. Stoga treba predvideti visoke kazne, kako bi se klonili nepoštovanja reda u sudnici.

Hvala vam. Gospodine Jojiću, sad biste tri minuta po Poslovniku, kao repliku, je l' to. Izvolite, gospodine Jojiću.

Vidite, moram nešto da vam kažem. Nažalost, Advokatska komora Srbije nije uložila nijedan amandman niti obavestila Skupštinu da li ima primedbe ili nema.
To je problem, to potvrđuje činjenicu, onu moju i što mi ističemo celo vreme, da nadležni subjekti koji su trebali da učestvuju u javnoj raspravi nisu učestvovali. Ova brzina, ova kratkoća vremena pretvoriće se u gubljenje vremena. Ovo je jalova rabota.
Moram da kažem da Advokatska komora Srbije nije dostavila ni jedan jedini amandman, niti je stavila bilo kakve primedbe, jer se postavlja pitanje da li je Advokatska komora u tom pogledu bila informisana da će ovaj zakon biti stavljen u proceduru skupštinsku u ovom vremenskom periodu i na ovakvu brzinu. U tome je samo problem.
O kulturi i nekulturi u sudu nisam govorio. Međutim, radi se o tome da se iz sudske prakse zaključuje da nismo imali takvih slučajeva da bi trebalo izricati novčane kazne koje prelaze preko godinu dana zatvora, kad bi se ta kazna pretvorila u novčanu kaznu i kada bi se ona pretvarala kao što Krivični zakon predviđa.

Hvala vam, gospodine Jojiću. Znaju se ovlašćeni predlagači amandmana. Molim vas još neka poslanička grupa? (Ne) Hvala.
Na član 344. amandman je podneo poslanik Momir Marković.
Vlada nije prihvatila amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Narodni poslanik Petar Jojić. Izvolite.

Dame i gospodo, problematične su odredbe stava 2. člana 344. ovog predloga zakonika, prema kojima su optuženi i njegov branilac dužni da svoje dokazne predloge saopšte odmah po saznanju, s tim što branilac koji prekrši tu obavezu može biti novčano kažnjen do 300.000 dinara, isključen iz daljeg postupka i da žalbu zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja ne mogu uložiti samo ako učine izvesnim da za nove dokaze nisu znali u vreme održavanja glavnog pretresa.
Nije jasno šta je tu osnov da za disciplinsko kažnjavanje branioca. A za dokazivanje kada je žalilac saznao za nove dokaze bilo bi vrlo komplikovano i nesigurno, skoro nemoguće. Zašto? Vidite, vi učestvujete ili kao branilac, ili kao stranka u postupku, tužilac, ili kao oštećeni ili kao okrivljeni u toku postupka. U toku postupka predlažete dokaze, dokaze predlaže tužilac, predlaže branilac, predlaže ili punomoćnik.
Šta se događa ovde, da li branilac ili punomoćnik oštećenog može saznati sve dokaze u momentu dok se vodi postupak? Smatram da ne. Šta će se dogoditi ako okrivljeni i njegov branilac dođu do novih dokaza, a tužilac i sud će da kažu - da, ti si sada ponudio sudu dokaze, a šta si čekao, što to nisu uradio u toku pretresa. A on kaže - pa molim vas, u toku pretresa nisam za te okolnosti i za te dokaze znao. E, kaže - to nas ne interesuje.
Okrivljeni ne može ta dokazna sredstva da upotrebi u ožalbenom postupku kao nove dokaze, ne može da ih upotrebi. Ako bi ih upotrebio, stoji na raspolaganju javnom tužiocu da stavi prigovor, da stavi predlog da se odbije, a da okrivljeni ne može da ih upotrebi uz žalbu i da predloži kao nove dokaze. E, a šta će se dogoditi ovo što je rekao gospodin Krasić. Šta će se dogoditi?
Gospodine ministre, dobro veče, dobro došli. Pa lepo, pozdravljam ministra, molim vas.