Ovlašćeni predstavnik za ovu tačku je narodni poslanik Zoran Krasić i na pominjanje imena i obraćanje poslaničke grupe, nije bilo nikakvog uvredljivog izlaganja pojedinačno.

Ne mogu da pričam o TV emisijama i o tim stvarima, jer to ne znam, ali gospodine Cvetkoviću, u Predlogu zakonika o krivičnom postupku postoji i član 554. Da vam pročitam kako on glasi: "Stupanjem na snagu ovog zakonika prestaje da važi Zakonik o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", broj 70/01)", ovo "01" je 2001. godina.
Znači, ako u našim amandmanima prepoznajete nešto retrogradno, to nije 48. godina, pre pedeset godina, nego 2001. godina, kada je donet najdemokratičniji Zakonik o krivičnom postupku. Napadajući nas, vi napadate kompletan DOS. Meni je to drago, samo morate da kažete - ja, Petar Cvetković, napadam DOS koji je 2001. godine uzeo predlog zakona koji je napravio Petar Jojić, pa ga je Momčilo Grubač nešto malo zakukuljio i zamumuljio i upropastio.
Sve što ne valja u postojećem zakonu, to je rezultat delovanja Momčila Grubača, a vi znate ko je on. Vi njega napadate.
Naše amandmane podelili smo ih u dve grupe. Prva grupa amandmana, gotovo do člana 270, odnosila se na ispravljanje grešaka u postojećem Zakoniku o krivičnom postupku i to one odredbe koje su prepisane sa nedostatkom u ovaj novi predlog. E sad, što se tiče člana 275, gde ste rekli da smo samo 15 sekundi upotrebili, a da ne pričamo o koncepcijskom neslaganju.
Evo, neću da vam pričam o koncepcijskom neslaganju. Samo mi nađite logičnu vezu između člana 275. i člana 270. stav 2. gde istragu sprovodi javni tužilac, a on može da naredi istražnom sudiji da sprovode određene istražne radnje, i član 275. gde rešenje o sprovođenju istrage donosi javni tužilac, a nezadovoljna strana može da izjavi žalbu o kojoj rešava istražni sudija.
Ako nađete pravnu logiku u korelaciji između ove dve norme svaka čast, ali mi kažite kako će da se primene ova dva člana bez naših amandmana. U startu sam rekao da naši amandmani kada je u pitanju ovaj deo istraga i naovamo, nisu podneti na sve članove gde je bilo potrebno da se interveniše, već samo na pojedine, gde želimo da vam skrenemo pažnju da ovo povučete i da kažete - hvala Narodnoj skupštini što smo obavili javni pretres nečega što možemo da tumačimo kao nacrt akta. Uzećemo u obzir sve ove primedbe, sve ove stavove, bez obzira na koncepcijska neslaganja i u nekom periodu predložiti jedan bolji zakon, tim pre što ni Vlada ne predlaže da ovaj zakon stupi sutra ili juče, nego nekog datuma, mislim da je to jun 2007. godine, 1.6.2007. godine.
Znači, dajte ako treba da odložimo ovo i za mesec-dva dana da se to sve zamiksa, da se sredi i da se donese kvalitetan zakon, jer i onako mislim da postoji čak i jedan njihov amandman, gde i ono odlažu primenu ne za juni nego za neki datum 2008. ili 2009. godine. Znači, ne postoji tolika potreba za nekom žurbom. Mnogo nam je važnije u ovom trenutku da napravimo kvalitetan zakon, pa bez obzira u kojoj koncepciji da ide. Rekao sam vam ovde koji su problemi u vašoj koncepciji. Ova dva člana koja sam vam citirao ne mogu da se primene. Ta dva člana ne razgovaraju, fali im nešto.

Hvala vam. Samo trenutak, molim vas. Razumem da su se ovde uspostavila neka čudna pravila. Dakle, naravno da ste pomenuti lično, pa vaš je amandman.
Pobogu, naravno da je vaš amandman u izlaganju o amandmanu, a pri tome povodom, molim vas gospodin Cvetković je jasno rekao da demantuje nešto što se po javnosti stalno odnosi na njega, iza formulaciju koja je korišćena da se glasa za sudije, naravno povodom primera koji ste vi dali.
Ali pobogu, dakle, nije ništa uvredljivo nego naprotiv daje podatke o sebi narodni poslanik, a podsećam vas da pravo na repliku po članu 101. odluku o slučajevima iz stava 1. i 2. ovog člana donosi predsednik Narodne skupštine i malopre sam je doneo i saopštio svima. Nije korektno da sada na taj način kada čovek kaže – pobogu, nisam nešto radio, o tome se priča na televiziji, pričaju različiti poslanici.
Može da se pomisli za ovakav slučaj kakav je izneo autor ovog amandmana gospodin Cvetković i sada ćete vi da demantujete da čovek nije glasao za nešto za ono što on kaže da nije glasao. Nemojte molim vas, nije ništa uvredljivo. Imaćete prilike, a vi isto, nema razloga. Budite ljubazni, pravila su ista za sve, jer vam je gospodin Krasić kao neko, i tako sam i rekao, ko je za ovu tačku u celini ovlašćeni predstavnik, povodom vašeg izlaganja i vašeg shvatanja, a povodom eventualnog pogrešnog tumačenja izlaganja članova, dobio repliku i on je replicirao po Poslovniku, dobio je pravo i nema razloga da sada vas dvojica zloupotrebljavajući nešto što je već rečeno iznosite privatne podatke.
Svima vama je potpuno jasno, zakon je važan, pozicija je važna. Ako mislite da sam nešto povredio, imaćete prilike pa ćete potražiti. Sada vas pitam, povredio sam? Naravno, samo mi recite gde sam povredio Poslovnik. Izvolite. U protivnom ću stvarno morati da vam oduzmem reč, jer nastojim da korektno međusobno iznosite podatke svi. Izvolite.

Pa evo, predsedniče, po Poslovniku, lično sam pomenut.

Gospodine Četroviću, pošto sam dao objašnjenje, nisam u prilici da vas saslušam pa da dam pojašnjenje. Budite ljubazni, postupio sam po članu 101. stav 3. gde piše izričito - odluku u slučajevima iz stava 1. i 2. ovog člana donosi predsednik Narodne skupštine. Molim vas, nije korektno ni prema kolegama ni prema svima nama ako se oko takvih stvari prepucavamo. Budite ljubazni.

Ne želim da se prepucavam predsedniče, samo kratko da kažem, ne treba meni tri minuta. Nisam uopšte rekao da poslanici DSS nisu glasali za izbor predsednika Trgovinskog suda u Kraljevu, Dmitrić Zlatka. Ali sam rekao da je narodni poslanik, član Odbora za pravosuđe, Nedimović, osporio na Odboru izbor Zlatka Dmitrića za predsednika Trgovinskog suda.
I dobro se sećam kada je bilo ovde glasanje da je došlo do zabune u poslaničkom klubu DSS. To je njihov problem. Verovatno od onoga što sam i pomenuo ministra pravde Stojkovića, koji je dolazio po pravu nadzora u Kraljevo da izvrši nadzor rada Trgovinskog suda u Kraljevu.
I umesto, nažalost, da je usledio predlog za razrešenje, nije došlo do razrešenja, nego je došlo do reizbora Zlatka Dmitrića za predsednika Trgovinskog suda.
Postojali su opravdani, istiniti razlozi za njegovo razrešenje. Samo ću jedan primer, a to dobro zna i ministar Stojković, primer privatizacije "Autoprevoza" iz Vrnjačke Banje, neću druge primere navoditi, biće prilike pa ćemo razgovarati. Hvala.

Hvala vam mnogo, gospodine Četroviću. Tražili ste povredu Poslovnika da potvrdite ono što je rekao gospodin Cvetković za sebe lično. Molim vas, molim vas. Hvala vam svima na međusobnom razumevanju. Da li još neko želi reč. Hvala vam, gospodine Cvetkoviću što ste odustali.
Na član 277. amandman je podneo poslanik Nemanja Šarović.
Vlada nije prihvatila amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Mi ćemo sa još nekoliko amandmana samo da ukažemo na ove principijelne, ali moram da kažem i neke nedorečenosti koje vrve prosto u svim odredbama ovog zakona.  
Član 277. se odnosi na nešto što ima naziv Dokazni predlozi okrivljenog, branioca, oštećenog i punomoćnika oštećenog u istrazi. E sada, mi ovim amandmanom samo skrećemo pažnju da u našem konceptu istragu vodi istražni sudija i stvarno to deluje skromno u odnosu na veličinu ovog člana 277, ali cilj nam je da vam skrenemo pažnju.
E sad, zašto vam to pričam? Iz jednog prostog razloga što u tzv. optužnom sistemu, gde je istraga kod onoga koji goni, tužioca ili tužilaštva, tužilaštvo ima još jednu dodatnu obavezu da, pored dokaza koje treba da obezbedi da bi osnažilo svoj budući optužni akt, tužilaštvo ima obavezu i da obezbedi, prikupi, sačuva i optuženom, odnosno u ovoj fazi već okrivljenom, dostavi sve dokaze koji idu njemu u korist.
E sada, razmislite kakav će biti taj tužilac kod nas koji treba da goni NN lice i neka bude po ovim vašim stavovima iz člana 277. da sprovodi neki kvazidokazni postupak, obezbeđuje neke dokaze i dođe do dokaza koji ide u korist okrivljenog. Šta vi mislite, da li će on to da da okrivljenom. Vi ćete da kažete - ovde je obezbeđeno prisustvo okrivljenog, njegovog branioca itd.
E sada ću da vam kažem kakav je drugi problem. Drugi je problem taj što je javni tužilac ovlašćen da vodi tzv. pretkrivični postupak. On tek kasnije može da donese rešenje o sprovođenju istrage i da u pretkrivičnom postupku uradi sve šta mu je po volji i po želji. Nema nikakvu kontrolu.
Potcenili ste istražne sudije tvrdnjom da oni retko osporavaju javnom tužiocu, retko izražavaju neko protivljenje, obično aminuju.
Vidite, u postojećem sistemu jasno su podeljene faze, pretkrivični postupak, istraga, glavni pretres. Tačno se zna gde koja počinje, gde koja završava.
Ako javnog tužioca ovlastite da bude komandant parade u pretkrivičnom postupku, vi ga zovete prethodna istraga, i ukoliko ga ovlastite da vodio istragu, a marginalizujete sud, kažite mi kad će u istrazi pred javnim tužiocem da se obezbede dokazi odbrane. Prva stvar.
Druga stvar, da li odbrana može da obezbedi dokaze na drugi način. Ako odbrana obezbeđuje dokaze na drugi način, dokaze odbrane, a ne preko javnog tužioca, onda svaki malo vispreniji advokat može da namagarči javnog tužioca na glavnom pretresu. Zašto?
On ima dokaze koji daju potpuno drugu sliku o okrivljenom. On ih čuva. Pusti tužioca neka se izlupetara tamo u svojoj istrazi koju bude vodio.
Kada se pojavi glavni pretres, javni tužilac može samo da sedne na klupu, jer da je znao da postoje ti dokazi kod odbrane, možda ne bi ni podigao optužnicu. Zašto sve ovo pričam?
Ne zbog koncepcijskog neslaganja, ali ako razvijate jedan sistem, onda ga razvijte, razradite ga do detalja, do tančina, da bude jasan, da budu podeljene uloge, vi ste išli sa jednom kombinacijom i ta kombinacija je opasna, zato što je nedorečena.
Sada ću da vam dam drugi primer. Pre nekoliko meseci, mislim da ima pola godine, Karla del Ponte je podigla protiv Vojislava Šešelja, odnosno podnela zahtev za izmenu optužnica.
Zadržano je tih 14 tačaka, 14 optužbi, ali je, pošto je pao koncept udruženog zločinačkog poduhvata, ne znaju kako da doskoče Vojislavu Šešelju, oni se sete da krenu sa govorom mržnje kao oblikom izvršenja krivičnog dela.
Gde su našli iskustvo? Iskustvo su našli u jednoj presudi suda za Ruandu. Tamo neki je otišao na radio i preko radija pozivao ljude na zločine koji su se tog trenutka dešavali. To nema veze sa Vojislavom Šešeljem, ne može ni da se upoređuje. Pričam zbog javnosti da zna o čemu se radi.
U zahtevu za izmenu optužnice oni su naveli sijaset lokacija gde su navodno neki činili zločine, a na te neposredne izvršioce, a oni ne znaju ko su ti neposredni izvršioci, mogao je svojim govorom mržnje da učestvuje Vojislav Šešelj kao podstrekač.
Sve u domenu naučne fantastike, po sistemu kako radi Vojin Dimitrijević, Nataša Kandić, Goran Svilanović, Nebojša Čović i ovi drugi koji su molili, preklinjali, samo pomerite Šešelja, jer će sigurno biti izabran za predsednika ako se ponove izbori. On je zbog politike tamo, nije on zbog neke krivično-pravne odgovornosti.
Kada su dostavili te materijale, a tužilac ima obavezu da obelodani dokazni materijal, onda jednostavno svaki razuman posmatrač je mogao da vidi da taj materijal, te izjave, nemaju nikakve veze sa Vojislavom Šešeljem, niti sa bilo kojim čovekom koga on poznaje u životu. Ali ima sa Vukom Draškovićem.
Onda je Karla del Ponte tražila od pretresnog veća da izda sudski nalog, da se izvrši organizovani prepad, da se ne dozvoli odgovor na taj zahtev, upada se u onu malu ćeliju da se uzmu dokumenti, jer Karla del Ponte se prevarila. Ona taj materijal nije predstavila kao oslobađajući materijal Vojislava Šešelja, nego kao materijal tužilaštva kojim se dokazuje krivica Vojislava Šešelja, a u materijalu nema krivice, ima prozivanja Vuka Draškovića.
Navodno neki svedok je rekao - ti koji su prošli tu nosili su sliku Vojislava Šešelja i Vuka Draškovića, 91, 92. godine, svi iz Srpske garde su više mrzili Vojislava Šešelja nego bilo koga Zengovca itd. Sve je montirano, to vam pričam, zato što je to montirano.
Vuka Draškovića drže u šaci. Ili ćeš da pevaš ovu pesmu, ako ne pevaš tu pesmu, član 11. bis Pravilnika o postupku i dokazima, Vukčević ima da ti sudi ovde za ratne zločine. I zato je Vuk ovakav. Što reče Bajro pre neki dan kada ga je Danica Drašković terala da potpišu neki sporazum, kaže - vrlo rado bih potpisao, ali nemam ruke, isekao mi tvoj Vuk još pre 12, 13 godina.
Eto na šta liče krivični postupci, a vi ste napravili nešto još gore. Kod vas se ne zna koji je sistem u pitanju. Vi ste totalno istražnog sudiju pretvorili u dežurnog sudiju, koji se predstavlja da je ćata, koji udara potpise i pečat. Ništa drugo. Naravno da dižemo glas protiv toga. Zašto? To je najsuprotnije Ustavu Republike Srbije.
Ako već gazite Ustav Republike Srbije, onda ga gazite nekim normalnim konceptom, koji možete da branite na neki način. Vi ovde ne možete da branite koncept, jer ovde između svakog člana postoji šupljina, a između nekih postoji suprotnost. O tome se radi.
Sada vi mene optužujete kako mi po svaku cenu želimo da napišemo neki amandman, da nešto osporimo. Teško nam je da pišemo amandmane, ali računamo ako možemo nešto da urazumimo, pošto se ovo približava, za koji mesec dolazimo na vlast, pa zašto da vraćamo ponovo da se ovo dorađuje. Nama je najviše stalo da sada budu normalni propisi. Skupo je ako se mi igramo, posle svake vlasti se menjaju propisi.
Nama je interes da ovaj propis liči na nešto i zato podnosimo amandmane. Vi naše amandmane tumačite kao sredstvo da se kupi vreme da bi poslanici SRS pravili propagandu. Evo nas ima pet-šest, ne želimo propagandu. Sada svi gledaju neke druge emisije. Verovatno ovi profesori, ove sudije prate ovo, pa mogu stručno, jer njih to interesuje, sutra će oni da se hvataju za glavu.
Samo da vas podsetim, na toliko predloga zakona smo vas upozorili, kada ih budete doneli na silu, da će biti neprimenljivi i kod svakog tog predloga zakona se desilo kada ste ga izglasali da je postao neprimenljiv. Jači smo za to jedno iskustvo. Dokazali ste se da ovo osim neke lepe priče nema ništa drugo pozitivno. Apsolutno ništa pozitivno nema.
Zato nije dobro da istragu, koja je zamišljena kao što je danas sadržinski opisana u postojećem Zakoniku o krivičnom postupku, prevalite da je radio javni tužilac. To je osnovna greška. Tužilac može da sprovodi samo onu svoju istragu koja ide njemu u prilog. On da obelodanjuje dokaze koji idu u korist okrivljenog, nemojte molim vas.
Vi u Hagu imate podignutu optužnicu, čovek smešten u pritvor i tek onda počinje istraga. Istraga nakon podizanja i potvrđivanja optužnice. Malo gde to postoji. Da budemo načisto. Ko je sprovodi? Tužilac. Gde je sprovodi? U pritvoru. Ko komanduje jedinicama u pritvoru? Sud. Ko donosi rešenje? Javni tužilac. Ko razmatra žalbu protiv tog rešenja? Istražni sudija. Tužilac može da naloži istražnom sudiji da sprovede neku istražnu radnju, koja ne bi mogla da se kao dokazno sredstvo pojavi u fazi glavnog pretresa.
Zar vam ne deluje da je sve to pobrkano. Nema apsolutne nikakve logike. To je neka neuspela resavska škola, ajde malo ovamo, ajde malo ovamo i ništa neće da ispadne. Videćete. Nemoguće da stručna javnost toliko vrišti povodom ovakvog predloga zakona, a da se neki koji su dobili zadatak da ovo izglasaju prave da ne čuju, da ne vide.
Nisu valjda ti profesori na nekom drugom mestu diplomirali. To su isti profesori, i oni koji su pisali i ovi koji osporavaju. Naravno, mi nemamo tolike averzije prema konceptu, ali ga razradite. U ovom trenutku mora biti samo onaj koncept koji je u skladu sa Ustavom.
Alternativni koncept, koji podrazumeva suprotnost sa Ustavom, za nas je neprihvatljiv. Zašto? Nas obavezuje Ustav koji kaže da moramo da poštujemo Ustav i zakone. Zašto bi to mene to obavezivalo, a vas ne bi obavezivalo. Valjda vas više obavezuje.

 Hvala vam. Da li još neko želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Petar Cvetković, po istom amandmanu.

Tako je, uvaženi kolega Krasiću, vi pravite priču radi priče i kritizerstva. Vidite, to ću vam dokazati na primeru ovog amandmana, baš zgodno.
U ovom amandmanu na član 277, o kome niste govorili, ja ću govoriti o amandmanu, predlažete, između ostalog, odnosno predlagač amandmana kaže, pratite me, molim vas, u stavu 3. reči "javni tužilac" zamenjuju se rečima "istražni sudija".
Ovako, stav 3. glasi: ''Ako javni tužilac oceni da lice iz stava 2. ovog člana krši svoju dužnost utvrđenu u tom stavu, predložiće istražnom sudiji da mu izrekne novčanu kaznu.'' Sa izmenom koju predlažete glasio bi: ako istražni sudija oceni da lice iz stava 2. ovog člana krši svoju dužnost utvrđenu u tom stavu, predložiće istražnom sudiji. Znači, istražni sudija predložiće sam sebi i to je po vama smisleni amandman. (Iz sale: A stav 1?)
Evo šta piše, u stavu 1. isto to, samo vam pokazujem na ovom primeru koji su to amandmani i da je nemoguće braniti ovakve amandmane, ili nastojati ili tražiti njihovo usvajanje. Pričate priču koncepcijsku, u redu je, i vraćamo se na ono što nisam prilikom obrazlaganja prethodnog amandmana rekao, a vi ste pokušali da iskoristite na neki drugi način i rekli da je prethodni Zakon o krivičnom postupku iz 2001. godine. Jeste.
Vi ste potvrdili moje stavove da su rešenja od pre tri ili pet decenija, jer zakon od 2001. godine nije u nečemu bitnom izmenio ili uveo nove institute od onih koji su postojali 1947, 1948. ili 1974. godine. Upravo je tu bilo kontinuiteta. Ovo što vi pričate i zalažete se, to su upravo rešenja koja su važila prethodnih decenija.
Ovaj krivični zakonik predlaže, jeste, koncepcijski novo, savremeno, u skladu sa strategijom borbe protiv kriminala, u skladu sa tim da je i ova skupštinska većina i ova vlada odlučna u tome da stane na put kriminalu.
Ponavljam, svi ste se složili da je kriminal po nedozvoljeno visokoj stopi. Mi preduzimamo, mi radimo na tome, imamo dobre namere, imamo znanje, imamo volju, imamo Vladu, imamo vladajuću većinu i mi ćemo istrajavati na tome.