Reč ima narodni poslanik Đorđe Mamula.

Predloženi amandman ne treba prihvatiti zato što je loš, jer nije predložen amandman na član 256, koji je uzročnoj vezi sa ovim članom 273. Znači, prihvata se rešenje iz 256. a ne prihvata se rešenje iz člana 273. Prema tome, ovo je nedosledno.
Inače, koncept istrage u kojoj je pojačana uloga tužioca je mnogo bolji nego dosadašnji. Mi sada imamo isprepletanje uloge tužioca i istražnog sudije.
Istražni sudija se po pravilu uvek slaže sa zahtevima tužioca, gotovo da su neznatna ta neslaganja. Policija postupa po nalozima tužilaštva.
Po Zakonu o tužilaštvu, tužilac ima vrlo velika ovlašćenja i sada se ona oživotvoruju kroz ovaj način kako je predloženo u ovom zakonu. Prema tome, ovaj amandman ne treba prihvatiti jer je nedosledan i dovodi u pitanje delimično koncept zakona, ali ne dovodi u pitanje član 256, na koji niko nije podneo amandman.

 Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 275. amandman je podneo poslanika Miljko Četrović.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Miljko Četrović.

Poštovani narodni poslanici, amandman koji sam podneo na član 275. logična je posledica principijelnog stava poslaničke grupe SRS da ova suštinska izmena, kako je navedeno u obrazloženju da se ne prihvata od strane Vlade Srbije amandman narodnog poslanika Vjerice Radete na član 270, gde se istraga iz nadležnosti istražnog sudije ovim zakonom predviđa i prenosi javnom tužiocu.
Iz obrazloženja Predloga zakona, pogotovo glave XX, što je dato uz Predlog zakonika, navodi se da istragu sprovodi javni tužilac i istražni sudija može na njegov zahtev sprovesti pojedine dokazne radnje. Po tačkama je navedeno šta se faktički postiže prebacivanjem istrage u nadležnost javnog tužioca i ova blaža forma tzv. tužilačke istrage će dovesti do toga da krivični postupak potencijalno značajno ubrzava istragu i ceo postupak krivični, da se javni tužilac čini znatno aktivnijim u postupku, da se krivični sud rasterećuje u određenoj meri i da će faktički biti efikasnije sprovođenje Krivičnog zakona i zakonika o krivičnom postupku i da će faktički doći do daleko bržeg presuđenja u krivičnim predmetima.
Gledajući i ovu odredbu smatram da, saglasno podnetom amandmanu, rešenje koje je ovde predviđeno po članu 275. na žalbu za sprovođenje istrage, ipak saglasno prethodnim članovima, istragu treba da vodi istražni sudija i da faktički ovo rešenje treba da se briše i da se zameni rečju "zahtevu", kao što je i ranije bilo, da zahtev za sprovođenje istrage sprovodi javni tužilac istražnom sudiji.
Nema ovde ministra pravde. Kada pogledamo pravu i realnu situaciju, a slušali smo večeras uz neke anegdote poslanika DSS, koja je ne sticajem okolnosti već namerno večeras izuzetno bila aktivna u komentarisanju odredbi ovog zakona, odnosno amandmana koje je podnela poslanička grupa SRS na ovaj predlog zakona, i jedan mladi kolega Nedimović reče da će po usvajanju ovog zakona Vlada Republike Srbije žestoko krenuti sa obračunom protiv organizovanog kriminala, a nije pomenuo druge vidove kriminala.
Organizovani kriminal jeste najteži oblik kriminala u državi Srbiji koji se provlači godinama, a iz dana u dan, iz meseca u mesec, da ne kažem iz godine u godinu sve je veći. Nema kolege Nedimovića, ni još nekih koji su ovde diskutovali iz poslaničke grupe DSS, a hteo bih i ministru da se prenese da nema te organizovane mafije ili organizovanog kriminala ili uopšte kriminala kome ne može da se suprotstavi organizovana država ili država u kojoj postoji vladavina zakona.
Nažalost, u državi Srbiji nema vladavine zakona i zato imamo ovakvo stanje.
Ako pogledamo završnu odredbu, kada odredbe ovog zakonika stupaju na snagu, izuzev članova 107. i 110. i od člana 117. do člana 122. da odredbe ovog zakona stupaju na snagu 1. juna 2007. godine, da li će ovo stanje haosa i anarhije u funkcionisanju javnih tužilaštava i sudova se nastaviti do stupanja na snagu odredbi ovog zakonika. Da li će tužioci raditi svoj posao, počev od opštinskih javnih tužilaca, okružnih javnih tužilaca, republičkog javnog tužioca, sa svojim zamenicima?
Da li će u Kraljevu ovo što se događa i širom Srbije, i ovde u Beogradu pogotovo, okružna javna tužilaštva, posebno u Kraljevu, imamo već predlog da je opštinski javni tužilac predložen za zamenika opštinskog javnog tužioca, odnosno za okružnog. Koliko imam saznanja da je već okružni javni tužilac predložen i imenovan za zamenika specijalnog tužioca u specijalnom odeljenju Okružnog suda u Beogradu.
Da li je to rezultat uspešnog rada Opštinskog javnog tužioca i Opštinskog javnog tužilaštva u Kraljevu i uspešnog rada Okružnog tužioca u Kraljevu, imajući u vidu stanje kriminala, krivičnih dela, neprocesuiranih dela, nesprovođenja i nepresuđenja konačnog, i da oni koji su učinili ta dela dobiju zaslužene kazne, da im budu izrečene i da bude izrečena pravda.
Pomenuo bih neke primere vezano za privatizaciju širom Srbije, a i vezano za Kraljevo. Bivši većinski vlasnik koji je postao na osnovu aukcije za "Poljopromet", otuđio je na kriminalan način jedan veliki deo tog bivšeg društvenog preduzeća.
Trebalo je godinu i po dana okružnom tužilaštvu i istražnom sudiji Okružnog suda da podigne optužnicu za tu pljačku društvene imovine.
Nažalost, radnici koji su ostali bez posla, koji nisu skoro dve godine primali plate i dalje ih ne primaju i nemaju posla, morali su da budu ti koji su morali da pritiskaju, na neki način da teraju okružnog tužioca i istražnog sudiju okružnog suda da se podigne optužnica. Znate li za koje krivično delo: za krivično delo zloupotrebe službenog položaja i nema teže kvalifikacije krivičnog dela.
Da ne govorim o drugim krivičnim prijavama koje stoje u fiokama i kod opštinskog i okružnog tužioca kada su u pitanju krivične prijave protiv stečajnih upravnika kod Trgovinskog suda u Kraljevu, ali nažalost, poslanička grupa DSS i ovaj mladi kolega koji nije sada ovde prisutan je osporio imenovanje ili reizbor predsednika Trgovinskog suda u Kraljevu, ali DSS, iako je ministar upoznat sa izuzetno lošim radom i zloupotrebama koje je činio, a i dalje čini predsednik Trgovinskog suda u Kraljevu, DSS, odnosno poslanička grupa je glasala za tog predsednika i on je ponovo nastavio da vodi tu funkciju predsednika Trgovinskog suda u Kraljevu.
Imamo i tu situaciju da je vlasnik privatizovanog preduzeća "Elektron" fiktivnim računima ili fakturama izdejstvovao kod Trgovinskog suda u Kraljevu rešenje o izvršenju na osnovu verodostojnih isprava i za dva meseca je Opštinski sud u Kraljevu, odnosno sudija zakazao prodaju celokupne nepokretnosti tog privatizovanog preduzeća, na osnovu fiktivnih računa, iako je 110 radnika, odnosno 112 bilo u momentu privatizacije, a sada ih ima 10 u tom preduzeću koji ne rade ništa, a ostali su isterani iz tog preduzeća bez otpremnine i bez mogućnosti da dalje žive i rade.
Ovde je bilo priče o radu specijalnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu i Specijalnog tužilaštva, efekti tog rada su poznati građanima Srbije: toliko godina koliko ima pravosnažnih presuda tog specijalnog odeljenja Okružnog suda. I da li ovo što je ovde bila večeras diskusija oko one ogrlice ili elektronskog praćenja onih koji se nađu ili kao okrivljeni ili optuženi, ali su na slobodi, da li se to priprema za članove mafijaških grupa, raznih kriminalaca iz oblasti finansijske mafije, koju očigledno predstavljaju u Srbiji i vode Labus, Dinkić, Jelašić.
Jasno se vidi ovde šta se dogodilo sa zamenikom guvernera Narodne banke Republike Srbije, kako je on pušten iz pritvora, kako je postavljen na mesto savetnika, ne znam kako mu je sada zvanično mesto gde je vraćen. I u kojoj to ozbiljnoj državi u svetu, gde se ovo dogodi u Narodnoj banci, da guverner Narodne banke ne bude smenjen i da ne snosi nikakvu odgovornost. To je samo moguće u državi Srbiji i u državi gde je na vlasti Vlada demokratskog bloka, koju vodi Vojislav Koštunica.
Mnogo je priče, ništa se konkretno ne događa, evo da pomenem za Kraljevo, pošto sam pomenuo Okružnog javnog tužioca, šta je učinio on i celo okružno tužilaštvo u Kraljevu, i istražni sudija, i Okružni sud, i da pomenem tu MUP, odnosno SUP Kraljeva za razbijanje organizovanog snabdevanja drogom omladine u Kraljevu.
Bio sam u situaciji, ne zbog toga, da razgovaram sa okružim tužiocem koji je verovatno sada bivši, on je tačno znao kako se organizuje rasturanje droge u Kraljevu. Ta pošast koja je zahvatila celu Srbiju, a posebno Kraljevo, uništava nam decu i omladinu, a da faktički nema nijednog ozbiljnijeg postupka da se organizatori i rasturači droge privedu pravdi. Da li je to zasluga da taj bude zamenik specijalnog tužioca? Nije ni čudo zašto je ovakvo stanje i zašto su ovakvi rezultati specijalnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik povodom istog amandmana Zoran Krasić.

Više zbog onoga što je gospodin Mamula rekao da onaj prethodni amandman ne treba prihvatiti, jer se nije protegao na neki prethodni član.
Malopre sam rekao da mi nismo hteli da na svaki član podnosimo amandman, da bi otklonili taj nedostatak i formulisali koncept.
Morate da vidite ono o čemu mi ceo dan danas diskutujemo. U ovom članu 275. je regulisana situacija kome se upućuje žalba, a ovde se kaže, žalba protiv rešenja o sprovođenju istrage. Znači, protiv rešenja o sprovođenju istrage osumnjičeni i njegov branilac mogu, u roku od tri dana od dana dostavljanja rešenja, izjaviti žalbu istražnom sudiji, koja ne odlaže izvršenje rešenja o sprovođenju istrage. O žalbi rešava nadležni istražni sudija.
Gospodine Mamula, pogledajte šta je napisano u članu 270, gde je bilo amandmana SRS, obratite pažnju, ali onaj koncepcijski amandman, gde se u stavu 2. kaže - istragu sprovodi nadležni javni tužilac, a na njegov zahtev ili na zahtev drugih ovlašćenih tužilaca, određene dokazne radnje u istrazi mogu, u skladu sa pravilima ovog zakonika, sprovesti istražni sudija.
Kako neposredno viši organ, koji razmatra žalbu na rešenje o sprovođenju istrage, može po nalogu nižeg da sprovede određenu istražnu radnju. Zar vam se ne čini da je to nelogično. Ne pričam o tome da je nezakonito, jer pravi se zakon, ali je nelogično. Ako je istraga prešla od istražnog sudije tužiocu, kako sada tužilac može da naredi istražnom sudiji da sprovede neku istražnu radnju? Kako bi opštinski sud mogao da naloži okružnom šta treba da uradi? Ovo samo u zemlji Srbiji postoji i nigde više. Nemamo mi kao opozicija zadatak da vam svaki član ispravljamo.
Gospodine Mamula, gospodin Jojić je radio temeljno ovo, on je 390 amandmana pripremio da bi se ovaj zakon sredio. Naravno da nam ne pada na pamet da 390 amandmana prilažemo.
Mi smo rekli da ćemo podneti četrdesetak i nešto amandmana. Zašto? Da vam ukažemo na pogrešan koncept. Sve je pogrešno ovde. Šta očekujemo? Očekujemo da se povuče ovaj zakon i da se kaže - hvala na ovoj raspravi, čuli smo primedbe, nešto možemo da ispravimo i da se ponovi drugi predlog zakona. Odmah sam rekao da nikakva bruka i sramota nije. Krenulo se s jednim konceptom, evo vidite, taj ko vam je radio taj koncept, on ne zna ni taj koncept. Šta vas je namučilo? Ustav Republike Srbije, zato što sud odlučuje o pritvoru.
Ne želim da komentarišem još neke nelogičnosti u članovima između 270. i 277, ali pročitajte svaki član pažljivo, pa ćete videti koliko tu ima nedostataka. Vi ovaj zakon ne možete da primenite. Sudije i tužioci ima da se svađaju i da se smeju jedan drugome.
Vi kažete da ne želite da istražni sudija bude nemi posmatrač. Pa, vi ste ga devalvirali. On je sada službenik tužilaštva.
On po nalogu tužioca mora da sprovede istražnu radnju, ne ovog nadležnog, nego i svakog drugog tužioca, jer taj istražni sudija je ovlašćen da postupa na svojoj teritoriji.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Mamula.

Dakle, vi niste osporili ono što sam rekao. Drugačiji koncept nije argument za ono što sam rekao. Prema tome, moja primedba je bila jasna: ili se podnose svi amandmani koji su u vezi ili se ne podnose. Ako ne podnesete amandman na prethodni član 256, koji je u vezi sa članom 273, onda vi prihvatate jedan član, a drugi ne prihvatate. Znači, nema doslednosti. Prema tome, vi niste osporili ono što sam rekao.

Izvolite, narodni poslanik Petar Cvetković, po amandmanu na član 275.

Dame i gospodo, gospodin Krasić je svojim izlaganjem upravo dao argumente da ovaj amandman ne treba prihvatiti. Kao što smo čuli, pominjanje koncepta je jedino izvesno u tome da nisu dati amandmani na sve članove zakona koji su povezani, kao što je gospodin Krasić za ovom govornicom izrekao, te da se pominjanje jednog koncepta samo u raspravi o pojedinostima, odnosno o amandmanima ne može opravdano isticati.
Ovde je najmanje bilo reči o amandmanu na član 275. gospodina Četrovića, a vraćam se na amandman, jer od ovih 15 minuta koje su gospoda koristili, nisu ni 15 sekundi poklonili pažnje ovom amandmanu. Ističem da je sam amandman kontradiktoran sebi, te da i izdvojeno ga posmatrajući, van koncepcije, ne treba ga prihvatiti.
Čitava koncepcija osporavanja zakona i pojedinih rešenja svodi se na jednu pojavu koja je možda već postala i pravilo - da se za ovom govornicom iznose neke neistine koje treba osporavati i gubiti vreme na to.
Ponovo ću ukazati na ovu opasnu pojavu nekih poslanika SRS, da iznose neistinu u pogledu izbora ili osporavanja pojedinih sudija. Tako je gospodin Četrović izneo neistinu u pogledu Trgovinskog suda u Kraljevu, ako sam dobro zapamtio, a to je izgleda i pravilo, jer gospodin Cvetanović za Trgovinski sud u Leskovcu i trgovinske sudove po južnoj Srbiji, pre neki dan ističe na medijima da je Petar Cvetković osporio, a zatim glasao za predlog. To su totalne neistine i dužan sam to da kažem. Ali, opasno je, da li je to instrukcija ili uvaženi poslanici SRS imaju zajedničkog instruktora?
Poslanici DSS, a najmanje ja, u ovom slučaju, koji je pomenut pre neki dan na jednoj TV od gospodina Cvetanovića, ni u jednom slučaju nisu, barem oni koji su osporili, drugačije glasali. Onoga koga sam osporio, glasao sam protiv njegovog izbora i to je bilo tako u vreme izbora tih sudija.
Da se vratim ponovo na argumente i amandman. Kao što rekoh, od strane poslanika SRS je bilo najmanje 15 sekundi govora o amandmanu na član 275, a bilo je isticanja nekih navodnih koncepcijskih primedbi, koje očigledno upućuju na davno prevaziđena rešenja, koja upućuju na to da treba zadržati rešenja zakona koji je donet pre pet decenija. To su ti instituti koji se vuku decenijama, da li je pet ili tri, svejedno. To su nastojanja da se ne učini pomak u donošenju novih zakona, odnosno uvođenje novih i savremenih instituta krivičnog prava.
Stoji saglasnost gotovo svih poslanika i svih poslaničkih grupa da je stanje kriminaliteta u Srbiji loše u tom smislu da je visoka stopa kriminaliteta. Takođe, stoji i rešenost i ove skupštinske većine i aktuelne Vlade Republike Srbije da se ta stopa kriminaliteta dovede u mnogo podnošljivije okvire, da se stopa kriminaliteta smanji što je više moguće, odnosno da se značajno smanji. U tom sklopu je i ovaj predlog zakonika o krivičnom postupku, a to je, nismo valjda zaboravili, bilo je pre nekoliko dana, razmatrali smo u načelu strategiju za borbu protiv kriminaliteta.
Znači, dokaz za nastojanje za donošenje boljeg zakona, kojim će savremeni instituti krivičnog prava biti uvedeni u pravnu praksu i u krivičnopravnu praksu u Srbiji, jeste nastojanje ove vladajuće većine, odnosno Vlade Republike Srbije da stopu kriminaliteta svede na neku podnošljivu meru.
U tom smislu, zalaganje za neka prevaziđena rešenja, odnosno nastojanje da čisto iz kritizerskih razloga, kritike radi kritike, ne treba primenjivati. Mislim da to nije potrebno gospodinu Krasiću, jer od previše kritike upravo dokazuje da treba ovaj predlog zakona usvojiti u celosti, odnosno da, recimo, u konkretnom slučaju, amandman na član 275. ne treba prihvatiti.