Dame i gospodo poslanici, evo ja ću pročitati, znači narodni poslanik Darko Glišić iz SRS traži da se u članu 52. stav 3. menja i to sledećim rečima: "Trgovina hartijama iz stava 2. ovog člana obavlja se isključivo u skladu sa odredbama ovog zakona".
Da pogledamo tekst čija je izmena predložena. Kaže: "Trgovina hartijama iz stava 2. ovog člana obavlja se isključivo u skladu sa odredbama ovog zakona, ako ovim zakonom nije drukčije određeno".
E sada da pročitam obrazloženje predlagača, odnosno Vlade Republike Srbije: "Amandman se ne prihvata. Ovim odredbama neophodno je jasno definisati šta se podrazumeva pod trgovinom na organizovanom tržištu, kao i način na koji se ona obavlja, odnosno određuje se da se trgovina na organizovanom tržištu obavlja isključivo u skladu sa odredbama ovog zakona, ako ovim zakonom nije drukčije određeno."
E sada, da vidim te pravnike, stručnjake i eksperte iz G17 i one druge koji podržavaju ovu vladu, šta je pisac ovim hteo da kaže. Evo, to me vrlo interesuje šta je pisac hteo da kaže i koja je razlika između teksta "trgovina hartijama iz stava 2. ovog člana obavlja se isključivo u skladu sa odredbama ovog zakona", znači, sve se uređuje ovim zakonom, čak i ono što nije dozvoljeno.
Taj nastavak rečenice "ako ovim zakonom nije drugačije određeno", da li to podrazumeva da će zakon biti suprotan sam sebi u nekim odredbama? Doduše, u stanju ste i to da uradite, nije ni to vama strano, ali kada je u pitanju ovakva materija ne bi trebalo.
Stvarno bih voleo da vidim i onog ko je ovakve, da kažem, u najmanju ruku, gluposti pisao u zakonu, a još i samo obrazloženje Vlade.
Razumem da se potkrade neka greška, žurite brzo da donesete zakone, vreme vam ističe, neće biti četiri godine veka ovoj vladi, dajte da još neki dinar ili evro, to više volite, ukradete od građana Republike Srbije, pa brzo pišete zakon i promakne vam nešto, ne pročitate lepo.
Ali, evo, Darko Glišić, narodni poslanik, vam je ukazao na jedan deo koji ne bi trebalo da stoji u zakonu. Umesto da ovakav amandman, koji u suštini ne menja ni zakon ni odredbe ovog zakona, prihvatite, vi date obrazloženje sa kojim se sve više i više uplićete, kako ono naš narod kaže, kao pile u kučine.
E, tako to izgleda kada zakone pišu ljudi koji izgleda niti su dugo bili, niti su učestvovali u nekom ozbiljnom projektu i izradi nekog zakona. Ne bih nikoga da vređam lično, ali meni se čini da su tvorci ovog zakona, bar onog tehničkog dela, znamo ko je osmislio, to je Mlađan Dinkić i Miroljub Labus, ali oni koji su to njihovo osmišljeno pretvarali u ove rečenice, da im je ovo prvi zakon, odnosno ova tri prva zakona, jer su greške iste ili slične.
Mislim da pripravnici u nekom ministarstvu ne bi trebalo da pišu zakone koji su izuzetno važni. Jedan ovakav jeste važan, jer u svakom slučaju tržište hartija od vrednosti treba da se uredi, ali ne na način koji odgovara Mlađanu Dinkiću, Miroljubu Labusu, Vojinu Lazareviću, Vuku Hamoviću i ostalim satelitima oko Mlađana Dinkića, ima ih još, da ne trošim ovo vreme koje je za diskusiju da nabrajam njihova imena. Znači, samo za nabrajanje imena tih satelita morali bismo da utrošimo ceo jedan radni dan.

 Hvala vam, gospodine Arsiću.
Da li još neko želi reč? Narodni poslanik Zoran Krasić. Vi ćete, naravno, voditi računa o tome da pripravnici imaju svi ista prava, kao i oni u stalnom radnom odnosu, pa i pravo na iste greške je l′? Hvala vam. Izvolite, narodni poslanik Zoran Krasić.

E moj gospodine Markoviću, pripravnici su pripravnici, oni se osposobljavaju da bi nekada mogli samostalno da rade, ali ako se pripravnik pusti da samostalno radi, onda nastaje velika šteta za državu. Imali smo prilike to da vidimo kada su oni sa čarapama ušli u NBS, odnosno NBJ, tako je bilo. Imamo i sudski postupak. Doduše, dokaze smo obezbedili, pa ćemo videti kako stoji.
Da vidite, na ovom amandmanu se vidi kako je opasno kada čovek mrzi i kada je sujetan. Naravno, ne pominjem imena, ali se prepoznaje iz ovog odgovora, odnosno mišljenja. Kaže – amandman se ne prihvata. To je naredba. "Ovim odredbama", to se sada misli na član 52... Međutim, gospodin Glišić nije napao ceo član 52, koji ima četiri stava. On je samo jedan stav, za koji je smatrao da bi se gospodin Nikola Milošević, da je kojim slučajem tu, kao vrsni logičar, verovatno smejao sa ove govornice i mogao bi da da dijagnozu onoga ko je pisao ovo...
Nemam nameru nikoga da vređam, gospodine predsedniče, nemate potrebe da se sekirate, ali vidite šta se sad tu kaže. Gospodin Glišić traži da se izbriše tekst – trgovina hartijama iz stava 2. ovog člana obavlja se isključivo. Kada se kaže "isključivo", onda se potencira. To je isto kao da se kaže – mora ili ne sme drugačije, kažnjivo je ako je drugačije, naređuje se da bude ovako. Reč "isključivo", uzmite rečnik, ima kod Tome gore na prvom spratu, ovog službenika koji vodi računa o pravopisu.
"U skladu sa odredbama ovog zakona", a onda: "ako ovim zakonom nije drugačije određeno". Kada ste rekli – u skladu sa ovim zakonom, onda ste obuhvatili od naslova do poslednjeg člana. Obuhvatili ste i sve izuzetke koji postoje u zakonu, ali vi dva puta potencirate da ne mora da bude po zakonu. Još ako nađete nekog stručnjaka, inspektora kao što ga je Parivodić celo jutro branio, koji se razume i u prava intelektualne svojine, onda smo obrali bostan.
Vaše obrazloženje kaže: "Ovim odredbama neophodno je jasno definisati šta se podrazumeva pod trgovinom na organizovanom tržištu", ovo što traži Glišić da se briše nema veze sa ovim što pričate, "kao i način na koji se ona obavlja, odnosno određuje se da se trgovina na organizovanom tržištu obavlja isključivo u skladu sa odredbama ovog zakona, ako ovim zakonom nije drugačije određeno."
Da li ovo neko vežba pravopis, ili pokušava Stevana Lilića da imitira u Vladi, da prepisuje jedno isto? Da bi narod shvatio, to bi otprilike onako bilo – ti ga pljuješ, a on misli kiša pada. Ako mi sa Vladom Republike Srbije treba da raspravljamo o logičkim stvarima i da sumnjamo u mentalno zdravlje, onda, molim vas, mi nismo stručnjaci za te stvari. To je neka druga profesija. Ovaj poriv da se sve odbija, ne sme da se prihvati, pa to je strašno. Ne postoji bolji dokaz da je ovo privatni zakon.
Vidite, čak ni u javnosti se ne štrecaju mnogo oni koji obično skaču. Zašto? Pronašli su interes. Znaju oni kakva će biti primena ovog zakona.
Zašto bi sada oni napadali zakon koji njima odgovara? Nedorečen, neprecizan zakon, sa puno kontradiktornih odredbi, to je želja svakog uzornog kriminalca. Svaki uzorni kriminalac želi zakon u kome ne postoji nikakva veza između prvog i drugog člana, između 15. i 16, a obraduje se kada su sedmi i 377. međusobno kontradiktorni.
Imamo takav zakon. Imamo zakon kojim se menja prethodni, ovaj koji je sad na snazi, evropski zakon. Mi sa više elemenata evropskog menjamo zakone sa manje elemenata evropskog. Mi sa Mlađinim menjamo Labusove. To je strašno. To je strašno šta se radi i koliko se ova Narodna skupština ponižava. Dokle, videćemo, zavisi od nedelje.
Nadam se, gospodine predsedniče, da nećete da zamerite ako pozovem građane Republike Crne Gore da ne glasaju za ono što Mlađin pajtaš u Crnoj Gori Milo radi. Isto što Milo radi, to će i Mlađa da radi. Ako treba, razoriće državu, samo da ne ide u zatvor.
Milo je zbog toga organizovao referendum. Ili će da padne sa vlasti, pa ide u zatvor, a pošto mu se ne ide u zatvor, on kaže – au, mi smo mnogo ugroženi, dajte brže referendum, ako se sami razvijamo, ima da se razvijemo, kako ima da bude silno. Tako će i Mlađa da nam zapeva, naročito Čeda Antić da mu da...
(Predsednik: Zameriću vam, jer Skupština i sutra zaseda, tako da će biti različitih povoda. Sada je amandman.)
Samo pričam zbog toga što vidim veliku sličnost između ovog predloga zakona i onoga što Milo Đukanović ima napisano, a i onoga što nema napisano, a sprovodi u Crnoj Gori. Samo upozoravam građane Republike Srbije da između Mila i Mlađe nema neke principijelne razlike: onaj ima tamo Miška Vukotića, a ovaj će da ima Čedu Antića; onaj će da mu da istorijsku podlogu, ovde će mu ovaj dati istorijsku podlogu; on tamo ima nekog matematičara, i Mlađa ima ovog svog matematičara ovde. Nema tu razlike. Oni su na istom konceptu i tu vas, predsedniče, podržavam što ste vi jasno stavili do znanja da ne prihvatate taj koncept.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 54. amandman je podneo narodni poslanik Stefan Zankov.
Odbor za finansije nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Vlada ne prihvata amandman.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.
Dobar dan. Ovo je pozdrav u ime svih vas novom poslaniku Vesni Raci-Radisavljević. Izvolite, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo poslanici, evo kakav vam je zakon. Samo obrazloženje Vlade je vrlo zanimljivo za čitanje.
Ne znam, da nije reč o ovako ozbiljnoj stvari, šta bi bilo smešnije – da li Predlog zakona, da li obrazloženja koja daje Vlada Republike Srbije.
U članu 54, a narodni poslanik Stefan Zankov je tražio da se ovaj član briše, kaže se – bez odobrenja prospekta za izdavanje hartija od vrednosti može se vršiti izdavanje i ponuda hartija od vrednosti unapred poznatim kupcima, i to: Republici Srbiji, Narodnoj banci Srbije, profesionalnim investitorima, svim postojećim akcionarima u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva i zaposlenima kod izdavaoca, kada se akcije izdaju jedino radi dodele tim licima u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.
Narodni poslanik Stefan Zankov u ime SRS traži da se član briše, a obrazloženje zašto se amandman ne prihvata je – ovom odredbom se ne omogućava povlašćen tretman određenih učesnika na tržištu, već se propisuje efikasnije, fleksibilnije izdavanje hartija od vrednosti koje kupuju unapred poznati kupci, kao što su Republika Srbija, NBS i profesionalni investitori za koje se zna da su najlikvidniji i najsigurniji učesnici na tržištu. Takođe se omogućava da se izdavanje hartija od vrednosti bez odobrenja prospekta može vršiti svim postojećim akcionarima i zaposlenima itd.
Jedno logično pitanje: a ko je taj ko profesionalnim investitorima može da kaže da su to najsigurniji učesnici na tržištu hartija od vrednosti i po čemu su oni sigurniji, nego bilo koji drugi učesnik na tržištu hartija od vrednosti?
U članu 2. Predloga zakona stav 1. tačka 10) kaže se: "Profesionalni investitor je pravno lice koje, zbog vrste svoje delatnosti, može da proceni značaj buduće investicije u hartije od vrednosti ili druge finansijske instrumente."
Kaže – koje, zbog vrste svoje delatnosti, može da proceni. Koji su to profesionalni investitori onda, koja je to vrsta posla kojom se bave, šta to piše u njihovom rešenju, aktu o osnivanju, statutu, pravilniku o radu, da bi oni mogli da budu najsigurniji u ovoj materiji da mogu da kupuju hartije od vrednosti bez izdavanja prospekta?
Dalje, zašto se stalno ovde spominje Republika Srbija i sve povlastice se daju ili Republici Srbiji ili Narodnoj banci Srbije, pa mogli ste da napišete i lokalne samouprave i jedinice autonomnih pokrajina itd., ceo jedan konglomerat državnih institucija i različitih nivoa vlasti stavite u jednu istu situaciju. Čak i taj deo niste hteli da ispoštujete, već ste odredili isključivo Narodnu banku i Republiku Srbiju.
Ko vrši procenu u ime Narodne banke, odnosno Republike Srbije koje će hartije od vrednosti da se kupe bez prospekta i na osnovu čega? Razumem da je to na stranom tržištu, borite se možda da otkupite neki naš dug, 10 centi za dolar duga; u redu, ne treba vam prospekt, kupujete nešto što biste posle 10 puta morali skuplje da vratite.
Sada postavljam pitanje – od koga će Republika Srbija i Narodna banka da kupuju hartije od vrednosti za koje nije izdat prospekt i na osnovu čega će oni da procene da su te hartije od vrednosti dobre za Republiku i Narodnu banku? Ili će neko da kaže – izvinite, bila je loša procena, izgubili smo na ovom poslu i nismo imali prospekt, ali sve u skladu sa zakonom. Da li to Mlađan Dinkić hoće u ime Vlade Republike Srbije da kupuje hartije od vrednosti bez prospekta? Hoće li guverner Jelašić da kupuje hartije od vrednosti bez prospekta?
Ako postoji prospekt, on ne može da kaže "imao sam lošu procenu", i onda odgovara onaj ko je izdao prospekt. Ko će ovde da profitira – onaj koji prodaje; i to će dobro da profitira, sigurno bolje nego da je svoje akcije emitovao na realno tržište, sigurno bolje. On će tu da zgrne ogroman novac. Smem da se kladim da je taj pripadao onoj grupi satelita o kojoj sam pričao malopre, grupi satelita konglomerata oko Mlađana Dinkića i Miroljuba Labusa.
Nije dovoljno što ste opljačkali privredu, što ste zatvorili, opljačkali banke, nije dovoljno što su pare sa Kipra nestale i o tome priča Velja Ilić, Vladan Batić, koji ih je najverovatnije uzeo. Sada nije dovoljno ni što će od malih akcionara da se na određen način u nekom vremenskom periodu otme tri-četiri miliona evra, nego moramo i dalje čak i od države iz budžeta još uvek da uzimamo. Zašto stalno stavljate da su Republika Srbija i Narodna banka povlašćene?
Mogu da se dogovore Mlađan Dinkić i Vuk Hamović – emitujem toliko i toliko akcija, nećemo prospekt, nećemo javnu ponudu, nećemo na berzu, nećemo van berze, telefonskim razgovorom, platićeš mi toliko i dobri smo toliko i podelimo toliko.
Moguće je i teoretski i hipotetički, i u praksi ste dokazali da je moguće kada ste prodavali Nacionalnu štedionicu. Taj posao je započeo Božidar Đelić kada su zajedno svirali u istom orkestru i Božidar Đelić i Mlađan Dinkić i kada je postala Nacionalna štedionica vlasništvo ove dvojice mafijaša i kriminalaca, Lazarevića i Hamovića. Kada je to postalo previše opasno i očigledno, rešili njih dvojica da to prodaju, ali opet mnogo skuplje nego što su kupili. Pa je isto na takav način koji se predviđa u odredbama člana 54. ovog zakona, i 55, 56. i 57, znači, prodata Nacionalna štedionica, jedan deo većinski, grčkoj "Evrobanci".
Tada Mlađan nije hteo da ponudi i državni deo na prodaju, jer, bože moj, kupiti celu banku u jednom komadu je dosta jeftinije, nego je kupovati iz više delova. Ova dvojica su prodala, "Evrobanka" je već postala većinski vlasnik, sada ne mora da plati onaj ostatak državi u onoj vrednosti u kojoj je platila Vuku Hamoviću i Vojinu Lazareviću, već manje. Imaju 60 i više posto kapitala u svom vlasništvu i imaju pravo glasa i raspodele kapitala, dividendi itd. Ne moraju da mole da postanu vlasnici.
Prodali smo, siguran sam, mnogo jeftinije onaj deo Nacionalne štedionice koji pripada državi Srbiji u nominalnoj vrednosti jedne akcije, nego što je to prodato od strane Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića, a sve smo uradili i njima išli u korist i da oni budu ti koji će da zarade ogroman novac, a da građani Srbije, odnosno država bude oštećena.
To su mehanizmi kako se ovakvi zakoni, koji kada ih neko pročita na prvi pogled izgledaju dobri, ali tako to izgleda kada treba da ih sprovode Mlađan Dinkić, Labus itd. Jesu se sada oni malo sporečkali; i vi ste se sporečkali sa DS u izbornoj kampanji 2003. godine i tada ste pravili dijagrame kako ovo, kako ono, a onda ste odmah posle izbora sklapali sa njima dogovore i predlagali njih kao jednog od učesnika Vlade Republike Srbije. Kao što ste se pomirili sa Demokratskom strankom, tako će i ova dvojica, Miroljub Labus i Mlađan Dinkić, da se pomire jedan sa drugim. Bože moj, u interesu im je vlast i profit i tu sve sujete, sve veličine, kada su njihove osobine kao ljudi u pitanju, padaju, jer bitno je samo biti na vlasti i što bolje proći u finansijskom smislu.

Hvala. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Samo za zapisnik, skrećem pažnju, u ime matematičara, hemičara i astronoma: teoretski, konglomerati nemaju te satelite, ali smese teoretski mogu, a jedinjenja po pravilu redovno.
Da li neko želi da govori o amandmanu koji je na član 55. podneo narodni poslanik Goran Dunjić, a koji Odbor za finansije nije prihvatio, a Zakonodavni smatra da je amandman pravno moguć? Vlada nije prihvatila. Izvolite, gospodine Krasiću.

Mada mi ovo nije bilo jasno, kao i ono prošli put u vezi kapetana i onog pacova, ali dobro.
Član 55. reguliše postupak izdavanja hartija od vrednosti bez javne ponude poznatom kupcu. On počinje: "Izdavalac hartija od vrednosti iz člana 54. ovog zakona...".
U članu 54. nema nijednog izdavaoca hartija od vrednosti. Član 54. govori o izuzecima prema vrsti investitora, a ne prema vrsti izdavaoca. To je isto kao kada se pozivate na nekoga koji postoji negde, a tamo nema njega, nego neki drugi predmet. Pozivate se na čoveka iz susednog stana, a stan prazan. Da budemo precizni.
Dobro, to sve ide kako treba. Ovde se javljaju tzv. profesionalni investitori i ovde se propisuje taj postupak da bez javnog oglašavanja može da se izvrši izdavanje hartija od vrednosti.
Moram da vam skrenem pažnju da se u tom članu gotovo u svakom stavu pojavljuju reči poput "rešenje o odobrenju izdavanja hartija od vrednosti bez javne ponude poznatom kupcu".
Imate to već u stavu 2, gde Komisija propisuje kako to treba da izgleda, pa onda u stavu 3 – Komisija donosi rešenje o odobrenju izdavanja hartija od vrednosti bez javne ponude poznatom kupcu kada utvrdi da obaveštenje sadrži sve potrebne podatke, da je priložena potrebna dokumentacija, da su podaci u skladu sa odlukom izdavaoca o izdavanju hartija od vrednosti i dostavljenom dokumentacijom.
Stičete utisak da je to jedna instanca u celokupnom postupku. Taj postupak kasnije ide – izdavalac hartija od vrednosti dužan je da uz ponudu koju upućuje licima dostavi obaveštenje o izdavanju hartija od vrednosti bez javne ponude poznatom kupcu, čije je izdavanje rešenjem odobrila Komisija.
To donekle možete da shvatite, da je neko rešenje na početku donela Komisija, međutim, kada dođete do pretposlednjeg stava onda vidite da je izdavalac hartija od vrednosti dužan da, u roku od sedam dana od dana isteka roka za upis i uplatu tih hartija, Komisiji podnese zahtev za dobijanje rešenja o odobrenju izdavanja hartija od vrednosti (kod vas je to isto rešenje i na početku i na kraju postupka, opet neki pripravnici prevodili) i dostavi još ugovor iz stava 6. na osnovu koga je izvršena prodaja hartija od vrednosti, dokaz o broju upisanih i uplaćenih akcija od vrednosti.
Na kraju kada treba da bude da je sve to lepo završeno, da je komisija odobrila ceo postupak, opet se pojavljuje rešenje iz stava 2. To je ono što sam malopre pričao.
Malopre sam pričao da između članova nema međusobnog razgovora i razumevanja, a ovde unutar istog člana nema razgovora i razumevanja. Zašto? Zato što se kompletno ekspertsko znanje ove materije svelo na 126 glasova.
Moram da vam skrenem pažnju da je slična situacija bila i sa Zakonom o javnim nabavkama. Došli su mladi, pametni, fini eksperti, predstavili Zakon o javnim nabavkama kao svetsko čudo, to će da reši sve moguće stvari, a kada je krenula primena videlo se da to ne može da se primeni. Kada su ljudi otišli do Ministarstva finansija, tada je bio Đelić, ništa mu nije bilo jasno šta su to napisali u zakonu, otišli kod čoveka koji je zadužen za te stvari i on kaže – čekajte da izvadim iz ove fioke, mi smo prepisivali slovenački koncept. Prepisali slovenački zakon, pogrešili u prevodu i dobili smo srpsku varijantu slovenačkog zakona, ali srpska varijanta ne može da se primeni.
Kada je u pitanju ovaj član, teško da ko može da shvati šta je napisano, ali ono što svako može da prepozna to je ta namera Mlađana Dinkića – što gore to bolje.
Podsetiću vas na one table kada ste pričali o tome kako je Demokratska stranka krala glasove iz Bodruma; čim se spojite sa njima, sve ću da vas podsetim. Imam pres kliping, imam sve moguće snimke, da javnost Srbije obavestim o podvali koja se priprema.
Ministar Bubalo se zarekao da više nikada neće da dođe u Skupštinu, ne može da izdrži pritisak ovde. Mlađa beži i čim dođu njegove tačke nađe neki posao u Vojvodini da nešto propagira, verovatno registruje seljake ili ih ponovo vara.
Sve ću da vas podsetim kako ste se ljubili, grlili, kako ste se svađali, međusobno optuživali. Obaveštavam javnost: svi oni imaju zadatak da vas pomalo prevare kako radikali ne bi došli na vlast. Prevarili ste se, jer gospodin Albijanić nas svodi na razumnu meru, još malo pa fali 150. Pozivam građane Srbije da vode računa sledeći put kada glasaju. Nije bitna lepota, nego da vidimo te principe ko šta radi i kako radi.
Građani Srbije moraju da znaju da je ovaj zakon pisan za jednu interesnu grupu, za nekoliko ljudi koji treba da legalizuju svoje prljave pare. Vidite, da bi se taj proces završio i ta tajna operacija, 126 ljudi ovde ima da digne ruku, a apsolutno sam siguran od tih 126, 125,5 nije pročitalo ni pet članova ovog zakona, jer se glasa na bazi poverenja. Upozoravam skupštinsku većinu – ne dajte blanko poverenje Mlađanu Dinkiću. Rekao je suficit, pa sutradan nema za penzije. Sada su skoro četiri dana ljudi čekali, gužve, padaju u nesvest ljudi.
Samo da vas podsetim ko su to profesionalni investitori u našoj zemlji, neka srpska javnost zna. To su banke sa sedištem u Republici, znači ovi mafijaši "Raiffeisen", "Societe generale". "Raiffeisen" je u prvoj godini 20% povećao svoj kapital, a vratio sva osnivačka sredstva u inostranstvo i hvalili su se u Nemačkoj i Austriji da takvu zlatnu koku nisu mogli nigde da nađu.
To da znate, to su ovi omogućili nekome da uzme pare i da se pere nešto više od četiri milijarde. Podsetiću vas, Batić je napao Dinkića, Velja Ilić, mada ono PDV - pola daj Velji, i on je napao Dinkića, Borka Vučić ga je napala, 78 kutija sa obrascem 1054 je uzeo, sakrio da se ne vidi istina gde su pare.
Dalje, međunarodne finansijske institucije, kao što su Međunarodna banka za obnovu i razvoj, Međunarodno udruženje za razvoj, Međunarodna finansijska korporacija i Evropska banka za obnovu i razvoj, oni su profesionalni investitori, mogu da kupuju hartije od vrednosti kada žele i gde žele, bez javnog oglašavanja.
Kaže – osiguravajuća društva sa sedištem u Republici. Malo su zastali, jer smo digli galamu zbog poteza koji su radili sa 15 osiguravajućih društava i sva osiguravajuća društva biće strana ovde. Društva za upravljanje investicionim i dobrovoljnim penzionim fondovima sa sedištem u Republici Srbiji – i ti će biti stranci; brokersko-dilerska društva sa sedištem u Republici – i ovo što imamo formalno-pravno da je naše nije naše.
Onda idu banke, osiguravajuća društva, brokersko-dilerska društva, društva za upravljanje investicionim i dobrovoljnim penzionim fondovima, investicioni i penzioni fondovi sa sedištem u državama članicama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, državama članicama Evropske unije.
Objasnite mi koju to beneficiju daju države članice EU Srbiji. Nema nijedne beneficije. Ko je vas ovlastio da dajete njima beneficije? Osnovni princip u međudržavnim odnosima jeste reciprocitet. Prodajete državu, sve prodajete. Nije sve na prodaju.
Dalje, druga pravna lica sa sedištem u Republici ili u državama članicama OECD i EU, koja svoja novčana sredstva ulažu u hartije od vrednosti radi ostvarivanja dobiti na osnovu razlike u ceni ili radi zaštite finansijske imovine od tržišnih rizika, odnosno radi ostvarivanja prava iz hartija od vrednosti.
U ovom zakonu nema Srbina, nema srpske firme, nema naših interesa. Vi koji činite većinu prilikom glasanja za ovaj predlog zakona ponašaćete se u Srbiji kao stranci, ponašaćete se apsolutno kao sledbenici Havijera Solane. On je bombardovao, vi dižete ruku, posledice su iste.

Na član 56. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.        
Odbor za finansije nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe podneo sam amandman na član 56. Predloga zakona da se ovaj član 56. briše. Osnovni razlog zbog koga treba brisati ovaj član jeste stvaranje tržišta bez povlašćenih učesnika, a koje ovaj član 56, kao i oni prethodni, upravo ...  
Pravo pitanje bi bilo kako danas funkcioniše tržište hartija od vrednosti. Ono što se dešavalo u prethodnom periodu do danas, dešavalo se uglavnom mimo zakona i u režiji onih koji su oktobra 2000. godine došli na vlast u Srbiji i koji su kreirali državnu i ekonomsku politiku Srbije.
Ovaj član 56. dobrim delom se oslanja na član 54, gde se jasno vidi da i te kako ima povlašćenih učesnika na tržištu hartija od vrednosti, koji su ovde redom pobrojani, počev od Republike Srbije pa nadalje. Kada se malo podrobnije analiziraju potencijalni kupci koji imaju mogućnosti kupovine hartija od vrednosti mimo odobrenog prospekta, odmah se može uočiti mogućnost zloupotrebe.
Ne mislim samo na zloupotrebu Republike Srbije, već zloupotrebu onih koji pod okriljem pojedinih ministarstava, direktora agencija, predsednika komisija, predsednika upravnih odbora, čak i predsednika i potpredsednika Vlade, mogu da nanesu ogromnu štetu državi, privrednom subjektu i zaposlenima, odnosno akcionarima. Podmićivanje državnih funkcionera čije ingerencije direktno utiču na status i pozicije pojedinih učesnika na tržištu hartija od vrednosti upravo svoje uporište nalazi u ovom članu zakona.
Pogledajmo unazad samo nekoliko afera čiji su akteri bili visoki funkcioneri Vlade. Setimo se samo kako se država ponela prilikom privatizacije "Knjaza Miloša" i one euforije koja je vladala prilikom otkupa akcija od zaposlenih. Vlada je išla tako daleko da je akcije radnika "Knjaza Miloša" htela da grupiše u paketu i da ih proda jeftinije za 6.000 dinara po jednoj akciji u odnosu na cenu koju je nudila druga konkurentska firma.
Zato su predstavnici firme, koju je tako zdušno protežirao sada već bivši potpredsednik Vlade Miroljub Labus, valjda iz običnog ljudskog sažaljenja išli u kućnu posetu dotičnom funkcioneru, koji je zbog povrede noge goste sa ponudama primio u svojoj kući. Eto, i tada su radili koferi, koji će uskoro postati statusni simbol stranke u rasulu.
Posle propasti ovog dela, a zbog hrabre odluke gospodina Milka Štimca, kasnije pacijenta Kliničkog centra, Vlada je burno, u pola noći, reagovala pod pritiskom Miroljuba Labusa radi poništenja odluke Komisije za hartije od vrednosti, a kao glavni krivac je označen Milko Štimac.
Ovo je jedan od najupečatljivijih primera zloupotreba u ime Republike Srbije zarad interesa onih koji dolaze u kućne posete državnim funkcionerima. Možemo samo da pretpostavimo šta se tek radilo neposredno posle dolaska DOS-a na vlast 2000. godine, ali to se samo nastavilo sa današnjom vladom, ona je nastavila ono što je DOS nekada radio.
Umešanost kriminalnih struktura u organima vlasti iz redova Demokratske stranke, govorim za onu prethodnu vladu, direktno je uticala na procenu vrednosti preduzeća koja su se tada prodavala, pre svega mislim na tri srpske cementare, 2002. godine, a zatim i na sva ostala preduzeća.
Evo vam najbolji dokaz za ovo što govorim: država Srbija je ovih dana pokrenula istragu na najvišem nivou zbog dva miliona i 300.000 dolara koje su, po navodima istrage, Nemanja Kolesar, tadašnji visoki funkcioner Demokratske stranke i tadašnji šef kabineta predsednika Vlade Zorana Đinđića, i ekipa dobili u vezi sa privatizacijom Fabrike cementa u Popovcu kod Paraćina.
Ovo je takođe dokaz kako je nekome Republika Srbija kao institucija poslužila kao sredstvo da zloupotrebom položaja sebi pribavi materijalnu korist.
Sada je smešno kada neko hoće da ih brani, pa kaže da je na tenderu sve bilo po zakonu, da niko nije uticao na izbor kupca, ali neka se neko zapita zašto je vrednost cementara drastično umanjena za onu vrednost koju su te cementare imale 2000. godine, pre dolaska DOS-a na vlast.
Ko je za to odgovoran? Oni koji su tada vladali i, nažalost, deo vlada i danas. Smanjenjem cena preduzeća smanjila se srazmerno i visina akcija koje su jednim delom, odnosno u visini od 15%, pripale radnicima. Tako su svi oštećeni, i država i zaposleni. Niko nikome ne poklanja uzalud jedan jedini cent, a kamoli dva miliona i 300.000 dolara. Javnost u Srbiji, sve građane baš interesuje kako će se okončati istraga oko ove afere i po njoj će se videti da ova vlast nema ni hrabrosti ni želje da konačno istera pravdu do kraja.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 57. amandman je podneo narodni poslanik Dragutin Perić.
Odbor za finansije nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Vlada nije prihvatila amandman.
Reč ima narodni poslanik Dragutin Perić.