Dame i gospodo narodni poslanici, amandman se odnosi na član 21, a član 21. reguliše vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja. Tim amandmanom sam nastojao da pojasnim prvi stav ovog zakona, odnosno da se iz tog prvog stava izbace podzakonska akta koje propisuje Komisija za hartije od vrednosti.
Celo pre podne smo vodili raspravu o nadležnosti Komisije koja daje ovaj zakon i po mišljenju srpskih radikala, očigledno je da su ona prevelika. Dozvolite mi, ipak bih da pročitam ovaj stav, jer će vam biti sve jasnije.
Znači: "Vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja društva za upravljanje i investicionog fonda vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija". Ovo je sasvim u redu, ali se u tom stavu dodaje – " i podzakonskim aktima Komisije".
Pod tačkom 10. u ovoj sednici imamo Zakon o računovodstvu i reviziji i bilo je sasvim neprimereno da se, kada je već predlagač predložio i jedan i drugi zakon, a iovako je neprimereno paralelno zakonodavstvo, ne uvrsti u zakon, dakle, mislim na ovaj o računovodstvu i reviziji, eventualno obaveze društva za upravljanje u odnosu na računovodstvo i finansijski izveštaj.
Prema tome, smatram da je na ovaj način stvoren nepotreban prostor za menjanje Zakona o računovodstvu i reviziji i da je bilo sasvim dovoljno da se ova materija kojom bi se uredilo društvo za upravljanje ubaci u Zakon o računovodstvu i reviziji, a očekujemo da će to biti u ponedeljak ili utorak.
Želim da kažem da već imamo, nažalost, jednu agenciju, odnosno instituciju koja se potpuno otrgla kontroli državnih organa, a to je Agencija za privatizaciju i, kao član Odbora za privatizaciju, dosta dobro sam upućen u sve probleme.
Činjenica je da je Agencija za privatizaciju, kao država u državi, svi građani Srbije svesni su pljački, otimačina, i svako preveliko ovlašćenje, bilo koje institucije, a ovde se radi o Komisiji za hartije o vrednosti, izaziva nelagodnost, ne samo kod mene, nego kod većine poslanika SRS.
Smatram da je predlagač morao mnogo ozbiljnije da definiše položaj Komisije za hartije od vrednosti, ali očigledno da je tajkunski lobi koji vlada Srbijom, zahvaljujući Zakonu o privatizaciji i već spomenutoj Agenciji, stekao ogroman novac.
Interesovanje za Komisiju za hartije od vrednosti i te kako je veliko, ubuduće ćemo imati priliku da Komisiju za hartije od vrednosti prepoznamo kroz tu prizmu Agencije za privatizaciju, jer će na isti način kako je Agencija za privatizaciju ostavila mnogobrojne građane bez akcija, radnih mesta, pljačkajući kapital radnika, malih akcionara, postupati i Komisija za hartije od vrednosti.
Očigledan je interes da se Komisija za hartije od vrednosti osmisli kao institucija koja će imati ogromna diskreciona prava i od koje će zavisiti vlasnička struktura u svim preduzećima širom Srbije.

 Još neko o amandmanu? Izvolite, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo poslanici, u članu 21. stav 1, kaže se: "Vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja društva za upravljanje i investicionog fonda vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija".
Znači, jedan zakon je u proceduri, obavljena je rasprava u načelu. Ali, u Predlogu zakona postoji taj osnovni Zakon o računovodstvu i reviziji koji je trenutno na snazi, tako da se postavlja pitanje šta je sa ovim tekstom koji je u ovom amandmanu, a koji je podneo narodni poslanik Zoran Antić, i traži se da se briše "i podzakonskim aktima Komisije".
U samom Predlogu zakona, znači već se podrazumeva da će taj zakon biti usvojen, Komisija za hartije od vrednosti ima svoje određene nadležnosti i po Zakonu o računovodstvu i reviziji ona uređuje određenu materiju koja nije regulisana samim Zakonom o računovodstvu i reviziji. To je više onaj tehnički deo koji se tiče plana, radi usklađivanja našeg plana sa međunarodnim računovodstvenim standardima i slično. To je zbog toga.
Međutim, Komisija u samom Predlogu zakona ne zadire u način obračuna i sastavljanja finansijskih izveštaja i u tome jeste problem. Znači, hoće li taj podzakonski akt biti u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija ili neće.
Da predlagač ima želju da ova oblast bude uređena u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji, to bi pisalo u samom Predlogu zakona. Ali, obaveza u pravljenju podzakonskih akata Komisije podrazumeva da će da bude u primeni Zakon o računovodstvu i reviziji ili da će možda podzakonski akti za vođenje posebnih knjiga društva za upravljanje biti u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji i da li će njihov način obračuna i sastavljanje finansijskih izveštaja biti i za ostala pravna lica koja sastavljaju finansijski izveštaj.
Čak i Narodna banka samo u jednom delu traži da se sastavljaju finansijski izveštaji, a to su za banke i osiguravajuća društva, zbog specifičnosti njihovog vida poslovanja, najviše zbog toga što su rezerve, deponovana sredstva itd, prihodi koje ostvaruju.
Međutim, ovde je reč o prihodima koji su isključivo iz uslužne delatnosti, a to je pružanje usluga, odnosno vođenje investicionih fondova.
Ne vidim razlog zašto bi društva za upravljanje imala poseban način sastavljanja računovodstvenih i finansijskih izveštaja i zašto bi i to morala da određuje Komisija za hartije od vrednosti, pogotovo iz razloga što već imamo važeći Zakon o računovodstvu i reviziji, s jedne strane, a sa druge strane imamo zakon koji je u proceduri, za koji se skupštinska većina nada da će biti usvojen onako kako je predložen, uz one amandmane koje je predlagač zakona prihvatio.
Komisiji ne treba ostaviti mogućnost da radi posao Narodne skupštine, a članovi Komisije da rade posao narodnih poslanika. Verujem da postoji volja kod narodnih poslanika da zadrže svoj integritet i da svoja ovlašćenja ne prenose na organe državne uprave, pogotovo i u ovakvim oblastima kao što je trgovina hartijama od vrednosti, jer na taj način i Skupština i poslanici gube svoj integritet, u stvari, čitav ovaj posao koji radimo polako počinje da gubi smisao.

Pošto je zvučalo uvredljivo, svakako ne gubi smisao, te moram da branim dostojanstvo Skupštine. Istovremeno, sve vas molim da branite sposobnost da kratko i efikasno, u interesu svih, onih koji predlažu amandmane i onih koji ih obrazlažu, obrazlažemo amandmane, jer znam da su svi predlagači za to sposobni.
U svakom slučaju, to ne utiče na dnevni red danas, jer ćemo svakako raditi samo do završetka rasprave ove tačke u pojedinostima. Znate šta znači reč predsednika Skupštine sa ovog mesta.
Da li još neka poslanička grupa želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 21. i sve ostale članove u kojima se pojavljuje reč "eksterna", amandman je podneo narodni poslanik Mita Avramov.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, već duže vreme imamo jedan naziv u našem zakonodavstvu, a to je počelo sa usvajanjem Zakona o vrhovnoj državnoj revizorskoj instituciji i tu se prvi put spominje reč "eksterna kontrola", u ovom slučaju "eksterna revizija finansijskih izveštaja", tako da bi predlagači zakona, pogotovo kada je to Vlada Republike Srbije, trebalo da obrate pažnju. To možemo da oprostimo nekom narodnom poslaniku ili grupi narodnih poslanika, ali Vladi Republike Srbije ne. Znači, koristimo domaće reči u odgovarajućem padežu.
Reč "eksterna" je reč stranog porekla, nije za sada zaživela u srpskom jeziku, kao što su mnoge druge reči.
Ne treba u zakonima koje predlaže Vlada Republike Srbije da koristimo strane reči, pogotovo ne one koje još uvek nisu uspele da pronađu svoje mesto u našem jeziku.
Ovim amandmanom, koji je podneo narodni poslanik Mita Avramov, traženo je da se reč "eksterna" zameni u odgovarajućem padežu rečju "spoljna", što u prevodu to i znači. Ne postoje pravi razlozi zašto predlagač zakona ovaj amandman nije prihvatio, jer bi se u nekom kasnijem zakonodavstvu i u drugim zakonodavnim aktivnostima na ovo obratila pažnja, čak i u onim zakonima koji su doneti sa ovakvim stranim rečima i stranim izrazima, došlo bi do kasnijih ispravki, da se u odgovarajućem padežu stavi odgovarajuća reč koja je našeg porekla, znači iz srpskog jezika.

Da li još neko želi reč o amandmanu? (Ne.)
Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Igor Bečić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Moj kolega Igor Bečić podneo je amandman na član 25. Predloga zakona o investicionim fondovima i predlaže da se u stavu 3. u tačkama 1), 2), 3) i 5) reč "nacrt" zameni rečju "predlog".
Malopre je o ovome govorio gospodin Arsić. Smatram da bi kod ovih termina koji se koriste u zakonima trebalo mnogo češće da se vodi računa o srpskom jeziku i da se koriste termini koji su prikladniji za ovu materiju koju tretira član 25, a to je dozvola za investicione fondove.
Smatram da je predlog koji je dao moj kolega Igor Bečić znatno bolji i da je sasvim logično da umesto reči "nacrt" imamo reč "predlog", pa vas molim da u danu za glasanje o tome povedete računa. Ovo je samo tehnička korekcija ovog zakona i mislim da bi pomogla da sam zakon bude jasniji.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvinjavam se, sigurno ne sa istom argumentacijom, pošto su obe reči srpske.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 25. Predloga zakona je traženo da se u tačkama 1), 2), 3) i 5) reč "nacrt" zameni rečju "predlog".
Obrazloženje Vlade je sledeće: "Amandman se ne prihvata. Radi se o neprihvatljivoj pravnotehničkoj redakciji. Termin "nacrt", koji se koristi u Predlogu zakona se uobičajeno koristi u praksi izrade akata pravnih lica i sasvim je adekvatan ovoj oblasti".
Slažem se u jednom delu. Akt je u izradi dok ga radi pravno lice. Ako se akt dostavlja Komisiji, onda to više nije nacrt, onda je to predlog. Vlada Republike Srbije, odnosno ministarstvo ima nacrt zakona.
Može da ga stavi na javnu raspravu, ali ga nije još uvek nikome predložila. Onog časa kada uđe u proceduru za dobijanje saglasnosti, onda postaje predlog.
Ne vidim razlog da se ovakav amandman ne prihvati, jer u samom obrazloženju lepo piše: "Radi se o neprihvatljivoj pravnotehničkoj redakciji. Termin "nacrt", koji se koristi u Predlogu zakona...".
Znači, zakon je u proceduri, postao je predlog. Nacrt prospekta osnivačkog akta, ugovor koji se podnosi Komisiji više nije nacrt, on je tamo radi dobijanja saglasnosti. Postaje predlog.
Znači, nije uobičajeno da neki organ daje saglasnost na nacrt, zašto bi mu uopšte bila potrebna saglasnost, to je nacrt, nešto što će možda da trpi izmene neke procedure, znači nešto što nije konačno. Isključiva volja od onoga koji radi taj nacrt jeste da li će da prihvati neke sugestije ili ne.
Ali, ako se traži dobijanje saglasnosti, a ovde još piše – "zahtev za izdavanje dozvole za organizovanje otvorenog, odnosno osnivanje zatvorenog fonda.
Komisija donosi rešenje po zahtevu iz stava 1. ovog člana u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva".
Uz zahtev za izdavanje dozvole iz stava 1. ne ide nacrt, jer se ne može na osnovu nacrta izdati dozvola, nego na osnovu predloga. Predlog može da bude odbijen ili prihvaćen, a nacrt je nešto što neko radi u svojoj kancelariji za sebe, dok ne iznese i ne uputi zvaničnom organu. Onog časa kada završi kod zvaničnog organa, to je predlog.

Hvala, gospodine Arsiću.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 26. amandman je podneo poslanik Tihomir Đuričić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite, gospodine Antiću. Narodni poslanik Zoran Antić ima reč. Izvolite.