"Član 26. briše se", predlog je mog kolege Tihomira Đuričića.
Ovim članom predlaže se da se Komisiji za hartije od vrednosti daju neka diskreciona prava da ona procenjuje ciljeve, veličinu investicionih fondova i kaže se – "i druge bitne karakteristike investicionog fonda".
Na osnovu te procene, Komisija za hartije od vrednosti daje sebi za pravo da daje dozvolu, da proceni mogućnost investicionih fondova, a prethodni član 25. u potpunosti je definisao šta je potrebno da biste dobili dozvolu za investicione fondove.
Tako da ovaj predlog mog kolege, da se član 26. briše, u potpunosti stoji, jer se ovde navode neke karakteristike investicionih fondova koje se procenjuju od strane Komisije koje ne stoje i bukvalno predstavljaju pitanje Komisije za hartije od vrednosti za rad finansijskih, odnosno investicionih fondova. Uz to Komisija za hartije od vrednosti procenjuje visinu osnovnog kapitala društva za upravljanje i procenjuje moguću održivost upravljanja investicionim fondom.
Znači, ona isto tako zahteva da portfolio-menadžeri koji upravljaju investicionim fondovima poseduju dozvolu, to se samo po sebi i podrazumeva, i da se na adekvatan način bitno štite interesi članova, odnosno akcionari investicionog fonda. U ovoj trećoj tački ponajbolje možemo da vidimo da i sam zakonodavac na neki način priznaje dugovečnost ovog zakona, da Komisija za hartije od vrednosti štiti interese članova investicionog fonda.
To je ono o čemu ceo dan govorimo i pokušavamo da ubedimo predstavnike predlagača, da su prevelika i preširoka prava Komisije za hartije od vrednosti, kada je ona dala sebi za pravo da štiti interese članova, umesto da to radi zakon jasnim i definisanim normama, na osnovu kojih neće biti zloupotrebe tih interesa.
U svakom slučaju, pozivam vas da još jedanput, poštovane kolege, razmislite o ovom članu. Mislim da amandman stoji, i te kako stoji i da su ove norme date u članu 26. u potpunosti nepotrebne.

Hvala vam, gospodine Antiću. O istom amandmanu, narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, član 26. je, na određen način, opet u suprotnosti sa samim zakonom. Čak da stvar bude još malo tragičnija, u suprotnosti je i sa članom 25. Predloga zakona o investicionim fondovima.
Članom 26. – "Komisija izdaje dozvolu iz člana 25. ovog zakona kada, uzimajući u obzir predložene investicione ciljeve, veličinu i druge bitne karakteristike investicionog fonda, proceni..." Opet reč: "proceni".
Malopre smo pričali o tome da direktor društva za upravljanje može da odgovara ukoliko nije dobro procenio rizik u koji nekom svojom aktivnošću može da stavi određeni investicioni fond. Znači, i Komisija, kada procenjuje, prihvata deo tog rizika na sebe. Veoma zanimljivo.
Znači, Komisija kao organ uprave, nezavisan, koji se stara o sprovođenju jednog zakona, ne može da procenjuje nešto što nije tema zakona. Komisija može samo da utvrdi da li su uslovi iz člana 25. Zakona ispunjeni i na osnovu ispunjenosti uslova da izda dozvolu za rad, odnosno da odbije zahtev.
Tako da u članu 26. treba samo da piše – Komisija izdaje dozvolu iz člana 25. ovog zakona kada utvrdi da su ispunjeni uslovi iz člana 25, a ne kada proceni da visina osnovnog kapitala društva za upravljanje omogućava održavanje upravljanja investicionim fondovima.
Na osnovu kojih kriterijuma? Tu ne možete da koristite kriterijume koji važe u zemljama EU ili u zemljama koje već duže vreme imaju razvijeno tržište hartija od vrednosti. Te procene su nerealne, naši fondovi još uvek nisu toliko razvijeni, čak i ovi državni fondovi nisu toliko razvijeni. Pa evo, čak i Fond zdravstvene zaštite mora da se dopunjuje iz budžeta Republike Srbije.
Onda očekujete da će Komisija, na osnovu nekih iskustava koja važe u zemljama u okruženju i zemljama koje imaju i razvijeno tržište hartija od vrednosti, pravilno da procenjuje. Nemojte da stavljate Komisiju u neprijatan položaj. Komisija može, znači, ako joj se ostavi mogućnost da procenjuje, da donosi pogrešne procene, a onda neko ima pravo i da postavi pitanje odgovornosti za rad te komisije. Jednostavno, njihov odgovor može da bude – nismo bili u mogućnosti da donesemo pravilnu procenu.
Isto, ukoliko neko pretrpi štetu odbijanjem dozvole, kriva je Komisija, a ukoliko nije mogao da osnuje fond, nije mogao da napravi određen prihod i on trpi štetu. To je deo rizika svih onih koji žele da učestvuju na tržištu hartijama od vrednosti, da investiraju u fondove, toga moramo da budemo svesni.
Jedino što posao Komisije treba da bude jeste da zaštiti tržište hartija od vrednosti i fondove od zloupotreba i špekulacija. To je posao Komisije, da se stara da svi učesnici imaju ravnopravan tretman pred zakonom i na samom tržištu. Ovako stavljamo Komisiju da ona bude ta koja će "da vedri i da oblači", ali ne na osnovu zakona, već na osnovu njihovih diskrecionih prava. E pa, Komisija nema prava na ta diskreciona ovlašćenja.
Ona se stara o sprovođenju zakona, stara se da svi učesnici budu potpuno ravnopravni, da neko ne zloupotrebi zakon, svoje ovlašćenje ili položaj. O tome se stara Komisija. Znači, ispunjavanjem uslova iz člana 25. dobija se saglasnost Komisije, a ne na osnovu njihovih slobodnih procena.
Ljudi, gde će to da nas odvede? Može da se desi da Komisija danas jedan zahtev odbije, sutradan ili posle nekoliko dana potpuno identičan zahtev prihvati. Onda ona strana koja ujedno ima pravo da se žali, ali to pravo niste ostavili u zakonu, u Predlogu zakona upravna akta koja donosi Komisija su konačna, eventualno ako može da se pokrene upravni spor pred nadležnim sudom, ali to već samim tim demotiviše eventualne akcionare da uopšte pristupe takvom fondu.
Zato, smatram da ovaj član 26. treba izbrisati, a nadležni skupštinski odbor može začas da izvrši preformulaciju da ovim amandmanom Komisija izdaje dozvolu kada se utvrde odredbe člana 25. ovog zakona.

Još neko? (Ne.)
Na član 29. amandman je podneo poslanik Branislav Blažić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, još jedan izuzetno bitan amandman, bitan iz pozicije SRS, jer SRS smatra da domaći investicioni fondovi treba da se koriste pre svega za pomoć domaćoj privredi, domaćeg finansijskog tržišta.
Članom 29. date su široke mogućnosti investiranja koje podrazumevaju da se te mogućnosti šire i van granica naše zemlje i amandmanom gospodina Blažića predlaže se da se ove mogućnosti koje se odnose na investiranje van granica naše zemlje eliminišu iz ovog zakona.
U prvom stavu dato je 18 mogućnosti za investiranje – od dužničke hartije od vrednosti, preko akcija, pa do nepokretnosti. Predlažemo da se u stavu 1. tačke 4), 8), 9), 11), 13) i 15) izbrišu iz ovog teksta zakona. Pročitao bih jednu ili dve da biste mogli da prepoznate o čemu se radi.
Pod tačkom 4) predlaže se da novac koji se prikuplja od građana Srbije kroz investicione fondove može da se uloži u dužničke hartije od vrednosti koje izdaju države članice EU, OECD-a, odnosno susedne države, kojima se trguje na organizovanom tržištu u tim zemljama.
Ili, recimo u tački 8) – "Hartije od vrednosti koje izdaju pravna lica sa sedištem u državama članicama EU, OECD-a, odnosno susednim državama, kojima se trguje na organizovanim tržištima u tim zemljama".
Očigledno je da danas naša privreda i te kako kuburi sa novcem, da je i te kako nelikvidna, da skupim bankarskim kreditima nadoknađuje nedostatak sopstvenih obrtnih sredstava i ovaj zakon o investicionim fondovima je imao za cilj da razvije finansijsko tržište i da se preko finansijskog tržišta, preko primarne trgovine prirodno snabde izuzetno povoljnim, jeftinim sredstvima i omogući da izađemo iz ove bede i siromaštva koja nas svakodnevno pritiska, pritiska sve građane Srbije i sasvim je nelogično i neprimereno da je u tekstu Zakona data mogućnost za domaće fondove da investiraju van granica naše zemlje.
I ovako imamo veliki problem sa likvidnošću našeg tržišta. Ono je poprilično nelikvidno.
Da smo kroz novi Zakon o tržištu hartija od vrednosti dozvolili vanberzansko trgovanje, na tom vanberzanskom trgovanju moći će sami vlasnici akcija da izlaze i nude svoje akcije. Znači, povećaće se ponuda akcija, a ukoliko se na neki način ponudom kapitala, makar kroz investicione fondove, gde se parira toj ponudi akcija, imaćemo još nelikvidnije tržište nego što ga imamo danas. Prema tome, više je nego očigledno da ove tačke nisu smele da se nađu u članu Zakona koji predlažemo za brisanje. Rekao bih da srpskoj privredi i te kako fale investicije, strane investicije.
Ništa novo neću da kažem, ukoliko ne ponovim da stručna javnost procenjuje da nam je godišnje potrebno nekih 2-2,5 milijarde evra ulaganja u našu privredu da bismo sačuvali onaj privredni rast koji smo imali u ove prethodne dve godine, da bismo izbegli dužničku krizu koja nam stoji za vratom. Prema tome, očigledno je da ovakva rešenja koja ne idu u korist naše privrede, ne mogu biti podržana od strane poslanika SRS i siguran sam da svi poslanici SRS neće glasati, a nadam se da do dana za glasanje možda i poslanici iz drugih poslaničkih grupa preispitaju svoje stavove, jer je ovo što je dato u ovom amandmanu i te kako potrebno.

Izvolite, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo poslanici, čini se da je želja predlagača bila, barem u obrazloženju se pričalo, da se usvajanjem ovih zakona stvaraju uslovi da građani koji imaju slobodna finansijska sredstva mogu da investiraju, umesto da danas drže na štednji novac kod banaka uz određen poslovni rizik, ali i uz mogućnost da zaradi više nego što bi to dobio od kamate koje im daju te iste poslovne banke. Da kažemo da je to, barem naizgled, lepa želja.
Međutim, s druge strane, taj novac koji već imaju naši građani ipak treba da se uloži u domaću infrastrukturu privrede. Znam želje predlagača, a to je da se ispune direktive EU, ali naša privreda je još uvek daleko od toga da ispunjava njihove standarde.
Samim donošenjem zakona, kojim se reguliše trgovina hartijama od vrednosti, ne rešava se problem pristupanja EU. Naša privreda, barem u nekom manjem delu, mora da bude kompatibilna sa njihovom. To ne može bez kapitala. Ili će naša pravna lica da se zadužuju kod domaćih banaka pod izuzetno nepovoljnim uslovima, ili će to raditi sa stranim bankama koje nemaju svoja sedišta ili će država to morati da radi umesto njih.
Prihvatanjem ovog amandmana obezbedilo bi se da i jedna i druga strana i one koje imaju novca i žele da ulažu da bi zaradili nešto i druga strana koju predstavlja privreda, koja takođe ima hroničan nedostatak obrtnih sredstava, sredstava za investicije, za osavremenjivanje, za nabavku novih proizvodnih pogona za proširenje svoje delatnosti.
Znači, to je ono što našoj domaćoj privredi nedostaje. Kada bi se ovaj novac uložio isključivo u domaću privredu, mogućnost za brži razvoj privrede bi bila daleko veća. Ne samo mogućnost, nego bi to i u narednih par godina dalo određene rezultate i ne bi samo privreda kao privreda u tome imala uspeha. Sa proširenjem pogona proizvodnje, proizvodnog programa, uvek se otvaraju nova radna mesta, gde se zapošljava nova radna snaga.
Što više radnika radi, što je novostvorena vrednost veća, država od toga ima koristi, prvo u onom delu koji se odnosi na fondove zdravstvene zaštite, PIO, itd, manje će biti učešće budžeta Republike Srbije. Sam budžet će bolje da se puni, gde ostavlja državi prostora za njene investicije, jer će više radnika da radi i više ljudi da prima platu i da troši da bi živelo. Ne treba taj kapital od tri ili četiri milijarde evra, koliko se procenjuje da imamo, da ulažemo u strane firme. One su već dovoljno bogate.
Neće puno ljudi imati od toga neku veliku korist, a mislim na građane i na ove male akcionare. Sigurno će im biti veća korist ako ulažu u domaću privredu, pa neko od njihovih članova porodice nađe posao u toj istoj domaćoj privredi i prima platu. Jedino na takav način, a u početku nismo i moramo da budemo svesni, ne možemo da ispunimo sve uslove koje EU stavi pred nas.
Ako ne možemo, onda hajde bar da to radimo korak po korak i da ne pravimo štetu svojoj domaćoj privredi, jer jedino sa njom, pod uslovom da bude razvijena da može da se nosi sa konkurencijom stranog porekla, bar na domaćem tržištu, možemo uopšte da maštamo o EU.
Ako našu privredu guramo u prvi plan, čak i samo članstvo u EU, ništa nam to ne znači, nećemo imati fabrike i nećemo imati pogone. Imaćemo samo firme koje će da eksploatišu naša prirodna rudna bogatstva i kome se posreći da radi tu, a neće to biti veliki broj verujte, jedino će oni da obezbede sredstva za život, a čak ni oni neće moći da primaju enormno velike plate. Setite se u "Sartidu", kažu da su plate redovne, radi se puno, ali su još uvek male.

Hvala.
Da li se još neko javlja o istom amandmanu? (Ne.)
Na član 30. amandman je podneo poslanik Stefan Zankov.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Zoran Antić.

Hvala, gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, Stefan Zankov, naš kolega, predložio je amandman na član 30. i njegov cilj bio je da se izvrši što je moguće veća disperzija rizika kada je u pitanju ulaganje kapitala investicionih fondova.
Sa ovom disperzijom rizika došli bismo u situaciju da investicioni fondovi posluju znatno sigurnije da bi se izbegli rizici ulaganja i to je ono što je u prirodi svakog investicionog fonda, s obzirom na nizak nivo edukovanosti naših građana i na činjenicu da imamo izuzetno plitko tržište, da je ponuda hartija od vrednosti izuzetno slaba na našem tržištu, što nas svrstava u robno tržište, finansijsko tržište, tržište hartija od vrednosti.
Mislim da je amandman sasvim u redu, stav 1. tačka 2) se odnosi na ulaganje u novčane depozite banaka. Stefan Zankov, naš kolega, kao što rekoh, predlaže da se tu sa 20% imovine investicionih fondova spusti na 10%. Predlog je da se mnogo više sredstava odvoji za privredu, da privreda direktno ima sredstva na raspolaganju i da se ne ide preko banaka.
Ulaganje u novčane depozite banaka znači, u svakom slučaju, jedno neefikasno iskorišćenje novčanih potencijala, jer se kroz obavezne rezerve bitno utiče na visinu kamatnih stopa kod banaka. Već imamo situaciju da su kamate za privredu nepodnošljive. To bitno utiče na poslovanje privrede i na efikasnost same privrede. Kao što imamo prilike svi, a pre svega građani Srbije, da vidimo, odražava se na kompletnu privredu, a pre svega na sve manji i manji broj radnih mesta.
Uz ove predloge, treba naglasiti da su investicioni fondovi sami po sebi izuzetno jaki igrači na finansijskom tržištu, da preveliki upliv njihovog kapitala pojedinim privrednim subjektima može da bude i štetan. Prilikom povlačenja tih investicionih fondova, a pre svega mislim na strane investicione fondove, možemo očekivati ozbiljne probleme za ona privredna društva, one privredne subjekte iz kojih se povlači veliki kapital.
S obzirom na to, smatram da je amandman i te kako prihvatljiv i da je amandman sa ciljem da se pomogne privredi Srbije, a da se bankarski sektor učini manje atraktivnim.

 Hvala, gospodine Antiću. Da li se još neko javlja o istom amandmanu? (Ne.)
Na član 40. amandman je podneo poslanik Dragan Živkov.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Veroljub Arsić.