Dame i gospodo poslanici, u članu 56. reguliše se koliko se čuva imovina otvorenog fonda od njegovog raspuštanja.
U Predlogu zakona stoji da Kastodi banka najmanje pet godina od raspuštanja otvorenog fonda čuva poslovne knjige i dokumentaciju otvorenog fonda, u skladu sa propisima kojima se uređuje arhivska građa.
Vlada, kao predlagač, ovaj amandman je odbila uz obrazloženje: "Predloženi rok za čuvanje poslovnih knjiga i dokumentacije otvorenog fonda je dovoljan s obzirom na poslove koje obavlja Kastodi banka".
Pretpostavljam da je u izradi ovog zakona učestvovalo Ministarstvo finansija, kao i u izradi Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
U Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji piše da se poslovna dokumentacija čuva najmanje deset godina. To je ministarstvo odredilo za pravna lica. Znači, preduzeće koje posluje mora svoju dokumentaciju da čuva najmanje 10 godina. Zašto takvi uslovi ne važe i za fondove? I tu se stiče određen profit i na taj profit se plaća porez.
Međutim, banka koja vodi fond nije dužna da čuva tu dokumentaciju. Na osnovu čega će, ako se u nekom kasnijem periodu utvrdi da je došlo do nepravilnosti u poslovanju fonda, u obračunu poreza itd, a imamo i zakon koji to reguliše, nadležan poreski organ da izvrši kontrolu, odnosno gde? U istorijskom arhivu?
Predlagač, odnosno Vlada, barem bi trebalo da paze da one zakonske predloge koje sami daju, da se staraju o tome da budu kompatibilni jedan sa drugim.
U članu 56. imamo odredbe koliko se dokumentacija mora čuvati. U Zakonu o investicionim fondovima i u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji stoji koliko se dokumentacija vremenski mora čuvati.
Koji će zakon da bude u primeni? Kada je u pitanju Komisija za hartije od vrednosti, onda će verovatno da bude Zakon o investicionim fondovima, a kada je u pitanju poreska policija, onda će da bude Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Zar sve to nije moglo da bude u skladu sa jednim zakonom ili dva zakona da budu potpuno kompatibilna? Da kažem da se napravila greška prilikom pisanja zakona, dešava se. Ko ne radi taj ne greši, ali ako vam već narodni poslanici ukazuju na mesto gde ste pogrešili, zašto se onda tvrdoglavo držite svog rešenja, iako vidite da niste u pravu. Ili možda odgovor treba potražiti u tome da je podnosilac ovog amandmana narodni poslanik SRS, pa je iz tih razloga ovaj amandman odbijen.
Imajući u vidu iskustvo da smo često podnosili amandmane na vaše osnovne zakone, da ste te amandmane odbijali, a onda smo posle nekoliko meseci imali izmene i dopune tih zakona, gde su baš bili sadržani amandmani narodnih poslanika SRS, s tom razlikom da su bile izmene i dopune zakona i da je predlagač bila Vlada Republike Srbije.
Verujem da ćemo, kada budemo radili izmene i dopune Zakona o investicionim fondovima, da nađemo u tim izmenama i dopunama i ovaj amandman koji je u ime SRS podneo narodni poslanik Miljko Četrović.