Radi se o raskidanju ugovora između zatvorenog fonda i društva za upravljanje.
Znači, postoji situacija da zatvoreni fond jednostavno nije zadovoljan uslugama koje mu daje društvo za upravljanje, kao i načinom kako fond raspolaže sredstvima i traži sporazumni raskid ugovora.
Ukoliko dođe do samog sporazumnog raskida ugovora, u stavu 2. se kaže: "Sporazumni raskid ugovora iz stava 1. ovog člana proizvodi pravno dejstvo od dana kada Komisija odobri ugovor o upravljanju sa novim društvom za upravljanje".
Postavlja se pitanje, verujući da je ipak potreban određeni vremenski period da Komisija odobri novi ugovor, šta se dešava sa fondom u tom vremenskom periodu? U samom zakonu je predviđeno da posao, odnosno one neodložne poslove i dalje vodi ono staro društvo za upravljanje.
U amandmanu koji sam podneo, tražio sam da se stav 2. predloga zakona izbriše. "U slučaju iz stava 1. ovog člana kastodi banka sa kojom društvo ima zaključen ugovor, do zaključenja ugovora sa novim društvom za upravljanje i po dobijanju saglasnosti od strane Komisije, a najduže tri meseca, obavlja samo neodložne poslove u vezi sa upravljanjem zatvorenim investicionim fondom".
Dodajem novi stav 3. koji glasi: "Pod neodložnim poslovima iz ovog člana podrazumevaju se poslovi koji treba da se obave da ne bi nastupila šteta".
Znači, banka koja isto tako vodi na određeni način sredstva fonda, u svakom slučaju je i kadrovski i organizovano i tehnički opremljena da može da obavlja te neodložne poslove. U obrazloženju Vlade se kaže da se amandman ne prihvata, jer Predlogom zakona uređena procedura obezbeđuje kontinuitet u upravljanju fondom, pri čemu su jasno precizirane nadležnosti Komisije u ovom postupku, što omogućava očuvanje imovine fonda.
"Odredbe predviđene amandmanom su suvišne iz razloga što sporazumni raskid ugovora društva za upravljanje i zatvorenog fonda proizvodi pravno dejstvo tek nakon odobrenja ugovora o upravljanju sa novim društvom, od strane Komisije". U tome jeste problem. Koji fond će da menja društvo za upravljanje, ako ono odgovara njegovim zahtevima i radi posao onako kako se to očekuje, raskida ugovor kada nije zadovoljan. Znate onu narodnu – tim koji pobeđuje se ne menja.
Dakle, ovde dolazi do toga da sam fond nije zadovoljan kako se raspolaže njegovim sredstvima, nije zadovoljan načinom vođenja društva za upravljanje i traži raskid ugovora. Sada imamo situaciju da društvo za upravljanje može zato što gubi posao, već je sasvim izvesno da će se potražiti drugo društvo, da će se sklopiti ugovor sa njim, a ono takvo kakvo jeste nastavlja da obavlja posao vođenja tog fonda. Hoće li mu biti u interesu u tom trenutku da taj fond vodi na neki bolji način, kako nije do sada? Neće, vodiće ga verovatno na gori način.
Zato, prihvatanjem ovog amandmana onemogućava se zloupotreba od strane društva za upravljanje, jednostavno, zato što je došlo do sporazumnog raskida ugovora, i onom periodu koji predstavlja vakuum do pronalaženja novog društva za upravljanje i nove saglasnosti Komisije, odnosno da odobri ugovor koji je sklopljen između društva za upravljanje i Investicionog fonda. Znači, u tom periodu je sprečena eventualna zloupotreba starog društva za upravljanje koje je izgubilo ugovor za vođenje fonda.
Sasvim me čudi da se ovde insistira na nekom kontinuitetu. Da je on bio dobar za fond, ne bi došlo do raskidanja ugovora. Hvala.

 Na član 69. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Stamenković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 80. amandman je podneo narodni poslanik Bore Kutić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Zoran Antić.

Pri kraju smo ovog zakona i došli smo do odeljka koji se odnosi na nadzor i na nadležnost Komisije koja je tretirana kroz član 80.
Bilo je već dosta reči o tome koja su prava Komisije, da su ostavljene mogućnosti Komisiji da nekim podzakonskim aktima reguliše pojedine probleme ili pojedine institute u oblasti investicionih fondova.
Sasvim je bilo razumljivo da se kroz nadzor, kao nadležnosti Komisije, omogući da se na neki način makar iskontroliše rad Komisije za hartije od vrednosti. To SRS, a ispred nje je učinio poslanik Bore Kutić koji je predložio amandman kojim bi se stav 2 – "U vršenju svoje nadležnosti Komisija donosi rešenja koja su konačna", promenio da glasi ovako: "Protiv rešenja koja donosi Komisija može se u roku od osam dana od dana prijema rešenja uložiti prigovor ministarstvu nadležnom za poslove finansija".
Mislim da je sasvim logično da, ukoliko su već diskreciona prava Komisije za hartije od vrednosti ovolika, a prevelika su očigledno, ne samo u Zakonu o tržištima hartija od vrednosti, nego očigledno i u Zakonu o investicionim fondovima, imaćemo prilike i u ponedeljak da vidimo kroz zakon za preuzimanje da imamo jednu instituciju koja prevazilazi sve što je do sada viđeno u našoj praksi.
Bilo je sasvim logično da nadzor nad Komisijom za hartije od vrednosti ima makar Ministarstvo finansija. To je ono što je predloženo ovim amandmanom. Smatram da je amandman u potpunosti prihvatljiv, da bi onemogućio vođenje nekih upravnih sporova koji bi mogli da se pokrenu na osnovu pojedinih rešenja koje donosi Komisija za hartije od vrednosti i da bi ubrzao rešavanje svih problema koji bi se mogli javiti u okviru sprovođenja ovog zakona.

Još neko o istom amandmanu? (Ne.)
Na član 85. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica.

Poštovani narodni poslanici, moj uvaženi kolega Petar Jojić podneo je amandman na član 85. Predloga zakona o investicionim fondovima, tako što je predložio da se član 85. briše.
Predloženi član predviđa kažnjavanje lica koje saopšti privilegovane informacije i kojim drugo lice kupi hartije od vrednosti ili na drugi način raspolaže hartijama od vrednosti. Dakle, kazniće se novčanom kaznom od tri meseca do tri godine.
Mi, srpski radikali, smatramo da je potrebno izvršiti unifikaciju Krivičnog zakonika.
Sa ove govornice se više puta pominjalo da to treba uraditi i da sva krivična dela treba da stoje u Krivičnom zakoniku Republike Srbije. Smatramo, ako je potrebno i svakog dana zasedati i menjati zakon, ali ova krivična dela treba da stoje u Krivičnom zakoniku Republike Srbije.
S obzirom da se i sledeći amandman odnosi na kažnjavanje, gospodine predsedniče, iskoristio bih mogućnost...
(Predsednik: Niko nema ništa protiv? Izvolite, nastavite i o amandmanu na član 86.)
Dakle, u ime SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o investicionim fondovima, tako što sam predložio da se član 86. Predloga zakona briše. Ovaj predloženi član predviđa krivičnu odgovornost izdavaoca projekta koji ima nameru da obmane investitora objavljivanjem neistinitih podataka, gde je predviđena kazna do tri godine. Razlikuje se od ovog prethodnog samo u tom smislu što kod prethodnog ne postoji umišljaj, a ovde je potreban direktan umišljaj, kako ovde stoji, znači namera, kako bi mi pravnici rekli, svest u volji da se učini krivično delo.
Dakle, isto je obrazloženje. Smatramo da je potrebno izvršiti unifikaciju krivičnih dela, da bi trebalo da stoje samo u Zakoniku o krivičnom postupku, da njega treba menjati, ako treba i svakodnevno, čime bi se postigla pravna sigurnost, a na kraju bi se postigla i saglasnost odredbi pojedinih zakona sa Krivičnim zakonikom Republike Srbije, koji je jedan od najvažnijih sistemskih zakona.

Dakle, ovo prvo je bilo obrazloženje o amandmanu na član 85, koji je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li o tom amandmanu želi još neko reč? (Ne.)
Potom, uz saglasnost, amandman na član 86. koji je podneo narodni poslanik Božidar Koprivica.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neki želi reč? (Ne.)
Na član 92. amandman je podneo poslanik Ljubomir Kragović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je poslednji amandman, ali je prilika da se kroz ovaj amandman ukaže na neozbiljnost Vlade i predlagača.
Ako smo dve godine čekali na Zakon o tržištu hartija od vrednosti, pa onda na osnovu ovog zakona koji treba da donesemo čekamo još šest meseci da se on implementira, sasvim je nekorektno da se toliki rok ostavi predlagaču da taj zakon sprovede u praksu.
Ista je stvar sa Zakonom o investicionim fondovima. Trebalo je da bude i u skupštinskoj proceduri i primenjivan istog trenutka kada i Zakon o privatizaciji, znači još 2002. godine. Do sada se nije uredila ta oblast, koliko je vremena prošlo, koliko izgubljenih akcija, novca malih akcionara, koliko je obezvređen kapital malih akcionara, da bismo došli u situaciju da se ovaj zakon o investicionim fondovima donese i preimenuje u roku od šest meseci od stupanja na snagu. Znači, potrebno je dodatnih šest meseci da bi se ovaj zakon sproveo u praksu.
Što se nas iz SRS tiče, sasvim je primeren rok od 60 dana. Ovim amandmanom smo hteli da ubrzamo rad Vlade i da ovu problematiku naglasimo, jer nam se čini da je stvarno prošlo isuviše vremena i da je sasvim normalno da Vlada mora mnogo brže da radi, jer je situacija u zemlji i te kako teška, naročito kada je u pitanju oblast finansijskog sektora.

Još neko o istom amandmanu? (Ne.)
Čestitam vam svima na odgovornosti.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima i pošto konstatujem da predstavnici predlagača ne žele da daju završnu reč, zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Deveta tačka dnevnog reda – Predlog zakona o preuzimanju akcionarskih društava, biće razmatrana u pojedinostima, kao što smo i rekli, u ponedeljak u 10,00 časova.
Hvala vam svima na odgovornosti. Doviđenja i prijatno.