Opomenuo sam i njega nakon tri minuta. Hoćete li, molim vas, da privedete kraju?

Hoću i molim vas za dodatnu informaciju, ovo što sam pitao oko Trgovišta, da mi neko pruži, posebno iz Ministarstva kulture. A za ovo što se tiče MLM modela, dobro se vidi kako je široka akcija, na punktu ne možete 400 ukupno, sa sve angažovanjem DS-a i svih mogućih političkih stranaka, da skupite, a onda po modelu – ti radiš na carini, dobićeš otkaz, može da se skupi još 4.000 potpisa.
Mi, gospodine Albijaniću, za vašu zabranu ne skupljamo, nećemo nikada, ni kada budete na 2%, kada budete miljama daleko od ove Narodne skupštine, kada spustite sa sadašnja tri na dva posto, svejedno, kako god da bude, šta god da bude, čuvaćemo vas kao malo vode na dlanu, jer se po tome razlikujemo, između ostalog. Ali, kada skupljate potpise a ne možete da skupite neku ozbiljniju cifru, kao boga vas molim, tražite pomoć od srpskih radikala, mi ćemo kolegijalno da vam pomognemo, da se ne sekirate mnogo, šta god da je u pitanju.
Kažete – ne možemo da skupimo 100.000; daćemo vam mi 100.000 za dva dana, da možete da kažete da ste bar negde nešto skupili. Mi imamo toliku podršku da možemo da kažemo – učinite im da se ljudi ne osećaju tako tužno, jadno i usamljeno, pomozite im, dajte im malo potpisa. Ali ćemo mi nešto drugo da radimo. Samo vi lepo skupljajte potpise, samo vi nas zabranjujte i svoj posao radite, a mi jednu drugu knjigu pripremamo. Dakle, kada se ta knjiga u petak ili u ponedeljak bude pojavila, sa njom ćemo upoznati javnost, a vi sa uvredama nastavite, to pokazuje meni samo u kolikom ste paničnom strahu, a nemojte da pružate odgovor na jedno lagano i konkretno pitanje vezano za upravu carinarnice, za trezor, domove zdravlja, škole i apotekarske ustanove.
To građanima Srbije dovoljno govori u kakvom se paničnom strahu nalazite i vi i celokupan režim i kako i koliko se plašite demokratske volje građana Srbije i promene vlasti. Na vašu žalost, ta promena vlasti je sve bliža i ona dolazi neumitnom brzinom.

Kada ste prvi put postavili pitanje dao sam informaciju da ću obavestiti predsednika Narodne skupštine o pitanju koje ste postavili i očekujem da će on, pošto će voditi poslepodnevni deo sednice od 15,00 časova, dati povratnu informaciju.
Replika, pomenut je gospodin Albijanić.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo, Nebojša Zdravković, čelnik naše stranke u Kragujevcu, častan je, odgovoran i pošten čovek i nemojte njega da uzimate u vašem lažnom kontekstu ovde. Dosta je više vaših lažnih papira i ostalih stvari kojima mašete, demagoških priča takođe. Da vam kažem, nemojte ovde, takođe lažno, za skupštinskom govornicom tobože javnosti da kažete kako ja vama pretim. Dok prolazim, ja vama pretim. Prvo, ja vama nikada nisam pretio, niti pretim, svi znaju kakav sam čovek, a to što ste vi plašljivi kao zec, to je vaš problem. I kada prolazim, vi se mene plašite.
Ne mogu da verujem da vi za dekana koji je izbacivao profesore na ulicu i tukao studente kažete da je častan čovek. Kako vas nije sramota da tako nešto pričate, Vučiću? Kako vas nije sramota, imate li vi obraza uopšte? Vi kažete meni, citiram vas – radikali su snage haosa i bezumlja. Ja to nikada nisam govorio, to ste vi sami ovde malopre izgovorili, niti ću ja to tako govoriti. Tačno i precizno navodim elemente kakvi ste i šta ste.
Što se tiče puteva, škola, bolnica, infrastrukture, to danas Vlada radi, zahvaljujući obračunu i sa kriminalom i sa korupcijom, zahvaljujući tome što je raskrinkan Bogoljub Karić i njegova firma, a vi se dobro sećate da je do vas sedeo u Vladi Republike Srbije tada, kada sam pričao o vašem ministrovanju i šta ste radili kao ministar informisanja, do vas je sedeo Bogoljub Karić.
Mi danas jesmo u prilici da građanima Srbije konačno razrešimo to pitanje Karić, i kroz veliki nacionalni investicioni plan vratimo građanima kroz izgradnju puteva, škola, bolnica i svih ostalih stvari. Nemojte više lagati građane Srbije, nemojte izmišljati, dosta je takvih stvari.
Inače, G17 plus ne zabranjuje nijednu političku stranku, niti to može, ali to može uraditi javni državni tužilac tako što će uputiti zahtev Ustavnom sudu Srbije. Vi ste neki vajni pravnik, pa znate kakva je procedura i da određene stvari ne može uraditi jedna politička stranka, već prosto državni tužilac po službenoj dužnosti Ustavnom sudu Srbije, i to vas očekuje u narednom periodu, pa se vi bavite nadležnim državnim organima, pravnik ste, umećete to da rešavate.
Nemojte više ovde širiti kojekakve laži o načinu prikupljanja potpisa. Građani, pokazalo se, imaju buđenje nove energije i žele da se suprotstave takvom načinu rada. Ja sam vam rekao, ne postoji ništa dobro što ste uradili u prethodnih 15 godina, ne možete ništa da ponudite građanima, samo mašete lažnim papirima. Izgovarate ovde lažne demagoške priče. To je jedino, zapravo, što vi radite.

Po Poslovniku, Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam plašljiv kao zec, to je istina, plašim se i senke Miloljuba Albijanića. To čudovište kada se pojavi bilo gde, svi se plaše, i deca se plaše, neću ja da se plašim.
Dame i gospodo narodni poslanici, ne dobih odgovor da li je ovo potpis Nebojše Zdravkovića ili nije. Je li ovo njegov potpis ili ne? Očekujem od vas odgovor, ne očekujem od njega, mene ne interesuje šta će on da kaže. Ja sam najgori demagog, sve najgore na svetu, šta god da je rekao. Sve je tačno. Mene samo interesuje da li je ovo tačno ili ne i tu informaciju očekujem od nadležnih državnih organa. Mene to interesuje.
Mene ne interesuje ništa drugo, mene interesuje vaše mišljenje o tom pitanju. Da li je istina da su uprave carinarnice, domovi zdravlja i apotekarske ustanove gde su čelnici G17 plus predvodnici, odnosno na čelu tih institucija, da li su oni tamo skupljali potpise za zabranu naše stranke? To ja pitam MUP Srbije, zato što je to krivično delo, zloupotreba službenog položaja. Da li će ta lica za to da odgovaraju ili ne? Kod sebe čuvam originalni potpis dr Nebojše Zdravkovića, ne kopiju, original. Spreman sam da vam dam da proverite kod grafologa da li je to istina ili ne.
Što se tiče obraza o kojem govorim, svako od nas čuva svoj obraz i svako o svom obrazu brine. Ja brinem o svom obrazu i obrazu svoje dece. Oni su mali, ali brinem o tome da im niko ne kaže nigde – tata vam je ovakav, onakav, i Danilu i Milici. Nemojte da brinete o mom obrazu.
O mom obrazu će možda još da brinu moji roditelji, brat, to je moj posao, ne vaš.
Trudio sam se u životu da radim kako znam, da radim vredno, da budem prilično odgovoran. Nekada radim i po 15, 16 sati, to znaju moji saradnici, prijatelji SRS; smem da se pohvalim, teško je naći, ne kažem da ih nema, ali nije lako naći vrednije.
Istovremeno, nikada nikome neću da dozvolim ni porodicu ni mene lično da napada zbog obraza, zato što do toga držimo i svoj obraz čuvamo i štitimo na svakom mestu, a pogotovo neću vama najgorima u Srbiji da dozvolim da o mom obrazu govorite na bilo kojem mestu. To nikada više nemojte da govorite i nikada nećete moći da govorite, gospodine Albijaniću.
Sada ovde imam, dame i gospodo narodni poslanici, pošto nisam dobio odgovor, molim vas još jedanput, gospodine Obradoviću, vi znate šta ovo znači, da mi kažete... Izvinjavam se gospođici Jovanović, ja sam pogrešio, rekao sam da imaju 3%, pa će da padnu na 2%, oni tamo imaju 1,6%, pašće na 0,5%.
Molim vas, gospodine Obradoviću, računam da kao odgovoran čovek utičete na predstavnike MUP-a da vam dostave informaciju da li je ovo istina, da li sam ja slagao ili ne. Spreman sam da vam dam kopiju, a ukoliko je reč o MUP-u, njima sam spreman da predam i originalni papir sa originalnim potpisom da se proveri ko laže, gospodin Albijanić ili ja. Ne želim da kažem da on laže, neka provere i neka kažu ko laže, kao i onomad kada su slali mejl iz prostorija G17 plus, tobože svađajući Tomu i Vučića i ne znam ni ja šta sve.
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Vučiću, a ovo ako hoćete kopiju, ja ću proslediti predsedniku Narodne skupštine.)
Dostaviću vam kopiju, gospodine Obradoviću, za nekoliko minuta i ja sam sa tim završio. Postoje Slankamenački dani, iskoristiću to u nekoliko sekundi ili desetina sekundi, od 5. avgusta 2006. godine, pošto ne znam kada će Skupština zasedati, 5.8. je predviđeno takmičenje u noćnom ribolovu, organizuju sve srpski radikali, 6. je predviđen šahovski turnir, takođe i turnir u malom fudbalu, 6. je prevlačenje konopaca, tačka 5. je parada konjskih zaprega, tačka 6. takmičenje u spremanju kotlića od divljači, pa neka se nađe i gospodin Albijanić, pa neka učestvuje u nekoj od ovih tačaka.
Dobro bi bilo, siguran sam da bi našao pravo mesto i da bi razveselio malo i građane Slankamena, ubeđen sam da bi oni uživali.
Hvala vam još jedanput, gospodine Albijaniću, na moru ličnih uvreda, samo nastavite, nemam ništa protiv, a ja ću i dalje da vas se plašim, znam koliko ste opasan čovek i koliko ste svi iz G17 plus opasni. To je nesumnjivo za sve naše građane.

Paja Momčilov, pa Vladimir Homan.

Poštovani narodni poslanici, umesto da raspravljamo o zakonu, silom prilika došli smo u poziciju da nam ovde neko zamera što hoćemo da uredno izgledamo, što poštujemo modu. Treba izgleda da zatvorimo modne kuće, zabranimo u ovoj zemlji modne revije, to vam se sugeriše. Naravno, postoji još jedna stvar koja je potpuno jasna, da neko može pristojno i uredno izgledati i ako ima ukus, pa ne mora mnogo para na to da da. No, treba da skinemo mašne, pretpostavljam da će to biti naredna etapa kada će nam se to reći.
Izašao sam upravo zbog ovoga što je ovde govoreno. Reklamiram povredu člana 104. Poslovnika. U jednoj tiradi ovako ostrašćenoj uvaženi poslanik je govorio gospodinu Vučiću kako laže, kako je Karić sedeo pored njega. Ja sada ne znam o čemu se radi. Već sam jednom izašao i objasnio da sam ja sedeo pored Karića, a da Karić pored nikog drugog nije sedeo. Karić nije menjao mesto dok je bio u toj vladi. Sada jedan čovek koji pledira da je ozbiljan kaže narodnom poslaniku – lažeš, lažeš, sedeo si pored Karića. Proverite vi da nije sedeo možda Dinkić, kada se dogovarao oko Mobtela, pored Karića. To će možda da bude interesantnije za građane Srbije nego ko je gde sedeo u Vladi.
Ja sam sedeo, vi gospodine lažete, sramota je to, i sada se smejete, što je sada već problem možda i druge prirode, ne samo problem morala i dostojanstva ovog parlamenta. Smejati se, a kolegi poslaniku vikati – lažeš, lažeš, sedeo si pored Karića, ja to više ne razumem, to stvarno ako neko može da objasni bilo bi dobro.
Prema tome, molim vas, nemojte se služiti lažima. Pored gospodina Karića sedeo sam ja i niko više. Opet te vaše stalne priče, vraćanja u prošlost, da vidimo mi šta je danas. Mi o današnjosti pričamo, vi hoćete u budućnost da gledamo, a stalno vam je priča iz prošlosti. Ko je tu retrogradan i retroaktivan hajde da vidimo.

Po Poslovniku, narodni poslanik Vladimir Homan, nadam se da smo iscrpli seriju replika. Posle gospodina ću dati pauzu od pet minuta da sredimo misli.

Nadam da smo iscrpli replike. Samo želim da se vratimo na dnevni red.
(Aleksandar Vučić, sa mesta: Slažemo se, vratite se na dnevni red, ne morate pauzu da dajete.)