Izvolite, gospodine Homan.

Odlučiće predsedavajući da li će biti pauza ili ne. Treba da se vratim na dnevni red. Ja sam svašta slušao za ovom govornicom šta se izjavljuje. Nadam se da nećemo više da pričamo ko nateže konope, ko igra šah i kad, a što se tiče toga ko je gde sedeo, nisam verovao da ste toliki bukvalista, nije to baš značilo da je sedeo pored, to je bilo više figurativno, ali ako ste bukvalista to je vaš problem.
Što se tiče drugih stvari, čuli smo malopre, i to bih želeo da razjasnimo, da se SRS zalaže za gradnju stanova Romima i drugim ugroženim delovima našeg stanovništva. Ja se samo nadam da to neće biti po principu kako je rađeno u Valjevu, gde je traženo od direktora Javnog preduzeća "OSA" da od onoga ko finansira izgradnju stanova uzima 5% za potrebe stranke. Nadam ste da nećete tako da gradite stanove. Valjda će biti bolje.

Hvala. Da li o amandmanu na član 19. narodnog poslanika Vjerice Radete još neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, Odbor za odbranu i bezbednost podneo je amandman na član 22.
Vlada je prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Koprivica.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, zakon o ličnoj karti je izuzetno loš zakonski projekat, praktično jedan pravni promašaj; on bi imao smisla samo ako biste prihvatili amandmane SRS. U ime SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o ličnoj karti i predložio da se u članu 23. stav 2. tačka zamenjuje zapetom i dodaju reči, citiram: "osim ako lična karta nije pronađena, a nestanak nije objavljen u Službenom glasniku".
Dakle, da pojasnim. Stav 2. člana 23. Predloga zakona glasi – protiv rešenja nadležnog organa kojim se lična karta proglašava nevažećom nije dozvoljena žalba. Žalba mora biti dozvoljena, to je ustavna kategorija, tako da bi ovaj stav Predloga zakona, ako bi ostao, bio u direktnoj suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije, jer je Ustavom zagarantovano pravo na žalbu i dvostepenost odlučivanja.
Zato sam i predložio ovaj amandman u ime SRS i predvideo mogućnost izjavljivanja žalbe, ali u slučaju ako lična karta nije pronađena, a nestanak nije objavljen u "Službenom glasniku RS". Dakle, u ovom slučaju smatram da se mora dozvoliti ulaganje žalbe kao redovnog pravnog sredstva na rešenje, shodno Zakonu o opštem upravnom postupku i shodno Ustavu Republike Srbije kao najvišem pravnom aktu. Na ovaj način, ako bi se usvojio amandman, smanjilo bi se administriranje i dodatni troškovi.
U svakom slučaju, ovaj amandman je opravdan, pravno moguć i poboljšao bi tekst zakona, zato predlažem da ga u danu za glasanje usvojite. Hvala vam najlepše.

Hvala, gospodine Koprivica. Za reč se javio, po amandmanu, narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite, gospodine Krasiću.

Povodom ovog amandmana ne bih ulazio u detalje dopuštenosti žalbe protiv rešenja kojim se proglašava lična karta nevažećom u ovim situacijama koje su predviđene zakonom, ali bih samo pojačao ovo što je gospodin Koprivica rekao.
Pravo na žalbu može eventualno da se isključi, ali mora da se obezbedi mogućnost vođenja upravnog spora. Ovde takva mogućnost nije data, i ako se ima u vidu da je gospodin Koprivica predložio pod kojim uslovima je moguća žalba, znači ukoliko se u međuvremenu pronađe ta lična karta, onda stvarno ne vidim razlog zašto se ovo ne prihvata, tim pre što je ovo pravno-tehnički moguće rešenje i u skladu je sa Ustavom. Međutim, ovde se sve odbija.
Moram da skrenem pažnju poslanicima većine koliko ovde ima odredbi zakona koje su potpuno neprimenjive. Počeću, recimo, od člana 19. koji je ipak u nekoj vezi sa ovim članom 23.
Kaže: "Imalac ne sme da koristi ličnu kartu", ali ceo član je upućen na pojedinca, na njegovu volju da zakon njemu zabranjuje da nešto radi u situaciji koju on treba da utvrdi da je nastupila i pošto je takva situacija onda se volja pojedinca, zapažanje pojedinca, saznanje pojedinca, osećaj pojedinca javlja kao kriterijum, a kasnije imate da se po tom osnovu javlja čak i neka sankcija. Znači, ako ja smatram da fotografija na ličnoj karti odgovara opisu, kako onda vi mene možete da proganjate?
Član 19. ste napisali u odnosu na pojedinca, imaoca lične karte. Niste ga napisali u odnosu na objektivno stanje koje utvrđuje neki nadležni državni organ.
Ja sam vas i u načelnoj raspravi upozorio na ovaj nedostatak i da je ovo praktično neprimenljivo, jer činjenicu utvrđuje pojedinac, a vi njega kasnije pozivate na neku prekršajnu odgovornost zbog toga da li je on to utvrdio ili nije, što je pravno-tehnički, pravno-logički apsolutno nemoguća situacija.
I prošli put sam vas obavestio: da ste u ovom članu 19. naveli da je tokom neke kontrole, identifikacije predstavnik nadležnog državnog organa ustanovio da se javlja neki od tih nedostataka iz člana 19. stav 1, prva, druga, treća i četvrta tačka, i sa nekim pisanim tragom upozorio imaoca lične karte da taj nedostatak treba da otkloni u nekom roku, onda bi ova norma imala neki smisao.
Ova je norma napisana po sistemu samokontrole. Velika je odgovornost po osnovu samokontrole, a ne postoji kriterijum kako će da se oceni samokontrola i kvalitet samokontrole. Verovatno ste nešto prepisivali i u tom prepisivanju preterali.
Dalje, ovde su na delu neki pokušaji da se skrene diskusija sa ovih stvari koje su vrlo značajne kada je u pitanju lična karta i evidentiranje i uopšte sam pojam javne isprave kojom se dokazuje identitet pojedinca. Vraćam diskusiju na ono što je bilo pre dva sata za ovom govornicom.
Uzmite praktično moguću situaciju da neko lice dođe do prijavnice Narodne skupštine sa novom ličnom kartom, želi da poseti nekog poslanika ili predsednika Narodne skupštine. Radi identifikacije da ličnu kartu sa novim podacima i tu se nađu matični brojevi roditelja, oba, jednog, nije bitno, i lice koje stoji pored njega u redu uspe da zapamti taj trinaestocifreni broj, ode do prvog kompjutera, uđe na sajt, recimo, grada Beograda, otkuca taj matični broj i dobiće podatke da li je pod tim matičnim brojem neko upisan u jedinstveni birački spisak i izlistani svi podaci, ulica, broj, datum rođenja, godina starosti, sve, sve, sve.
O tome očigledno niste želeli da razmišljate, jer tehničke mogućnosti opreme koja je nabavljena zahtevaju da se i ovakvi podaci ubace. Znači, u bilo kom gradu na teritoriji Republike Srbije gde postoji kompjutersko vođenje jedinstvenog biračkog spiska postoji mogućnost da otkucate trinaestocifreni broj, ukoliko ga kompjuter prepozna dobićete sve upisane podatke o licu koje ima taj matični broj. Ako napravite grešku prilikom kucanja vama kompjuter neće da prihvati. Zašto? Zato što je princip o kome je gospodin Nikolić juče pričao da je nemoguće da dva lica imaju isti matični broj. Verovatno o tome niste razmišljali.
A kakve posledice mogu da budu, mogu da vam samo nagovestim. Ako je neko u sporu sa imaocem lične karte pa nije u mogućnosti da mu se revanšira za nešto što je ovaj njemu uradio, onda saznajući podatke preko JMBG njegovih roditelja može da napakosti deci koja se nalaze kod babe i dede ili imovini tog lica koje se nalazi kod njegovih roditelja.
Verovatno iz ovog primera koji sam naveo možete da zaključite zašto su bitni amandmani SRS, koji su, pre svega, u funkciji čuvanja privatnosti svake osobe, zaštite podataka o ličnosti i evidentiranja i prikazivanja na ličnoj karti, u ovoj vašoj verziji, samo onih podataka koji su neophodni da se izvrši identifikacija imaoca lične karte, bez bilo kakvog drugog podatka kojim bi se moglo ući u porodične, rodbinske ili bilo koje druge odnose u koje naravno stupa taj pojedinac, jer on nije mogao da padne sa Marsa.
Nadam se da posle ovoga nećete da se iznenadite ako zbog nove lične karte sa ovim podacima, koje vi naprosto gurate da budu prisutni ovde, mi imamo situaciju još boljih mogućnosti za zloupotrebu podataka o ličnosti. Siguran sam da namera ne bi smela da vam bude ta, a na primeru sam vam pokazao šta može da se desi.
Samo da vam skrenem pažnju, ako u MUP, u odeljenje koje bude vodilo centralni kompjuter za sve ove stvari, ubacite samo jedno lice, insajdera neke od kriminalnih grupa demokratskog bloka u Srbiji, onda možete da zamislite šta će sve da se dešava.
Samo da vas podsetim, prozivali ste mnoge pripadnike nekih klanova kako su mahali sa legitimacijama državne bezbednosti i imali po sedam, osam ličnih karata. Ko nama garantuje da ovaj sistem ne bude još bolje iskorišćen za tu vrstu zloupotreba?
Drugo, šta znači engleski jezik na obrascu? Kažite pošteno da li je to samo ta identifikacija ili još nešto šifrovano za one iz inostranstva koji bi vrlo rado hteli da imaju uvid u demokratsku strukturu u Republici Srbiji, u kretanje pojedinaca, starosnu strukturu i sve druge podatke.
Doduše, vi u demokratskom bloku ste se međusobno optuživali da je neko odneo CD nekoj stranoj špijunskoj službi, za mnoge stvari ste se optuživali međusobno.
Sada manifestujete sposobnost da napravite koalicioni kapacitet, radi kapaciteta razvijate demokratiju po sistemu da i najmanje prisutna stranka u Narodnoj skupštini može da zastupa Srbiju, a stranka koja ima preko 40% popularnosti u Srbiji ne sme da zastupa Srbiju. Vama smetaju pojedinci u sali, vama smetaju pojedinci u blizini. Sreća moja što vi smetate građanima Srbije.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Zlatan Jovanović.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov.

Poštovane koleginice i kolege, ispred SRS narodni poslanik Zlatan Jovanović je podneo amandman kojim želi samo da na jedan precizniji način reguliše ono što je sadržina člana 25. Naime, ovde se govori o evidenciji i korišćenju podataka. Član 25. ima naslov – Evidencija o ličnim kartama, nadležnost za vođenje evidencije.
Smatrali smo da stav 2: "Evidenciju o ličnim kartama vodi nadležni organ" treba preciznije formulisati, da se reči "nadležni organ" zamene rečima "ministarstvo unutrašnjih poslova (nadležni organ)". To tako treba i da piše.
U svom odgovoru predlagač zakona kaže da to nije potrebno, jer je već u članu 6. istog zakona nadležnost određena. Član 6. stav 1. kaže: "Ličnu kartu izdaje na propisan način ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove".
U ovom članu se govori o izdavanju, a u članu 25. govori se o vođenju evidencije. Mislimo da ovako neprecizno obrazloženje ne stoji i, ako je već tako, mislim nije teško da se prihvati i da se ovde napiše kako treba.
Naime, kad mi pričamo nama se ovde često zamera da smo mi neke retrogradne snage, da ne poznajemo realnost savremenog vremena, da smo izgubili osećaj za tu realnost i da ne možemo da idemo u budućnost. Slobodan sam sa ovog mesta da kažem da samo dva motiva nas navode da branimo na ovakav način amandmane i naše stavove. Prvi i osnovni motiv je interes građana.
Pitam vas da li je u interesu, kada imamo milion nezaposlenih i kada je prosečan lični dohodak na nivou Srbije 20.000, da neko izdvoji 102 miliona evra za skupu opremu, za uvođenje nečega čime hoćeš da bude prvi u Evropi? Hajde da pitamo građane i da čujemo odgovor. Umesto da su te pare bile usmerene na otvaranje novih radnih mesta i stvaranje pretpostavki za to, na socijalne programe i na druge stvari, mi treba da se takmičimo sa Evropom u nečemu što je još i za tu Evropu i za taj savremeni svet kome težimo problematično.
Reče neko od mojih kolega da ćemo mi možda ponuditi nekome i računaljku. Hoćemo, ukoliko ne razume neke stvari. Onda ćemo očigledna sredstva, elementarnija i dostupnija nečijem razumu, da ponudimo. Zašto da ne?
Ako neko hoće da bude Evropljanin i građanin sveta neka uzme kompjuter, neka ode na jednu veb stranicu koja se zove "Privacy international" i neka vidi šta savremeni svet i predstavnici najrazvijenijih zemalja sveta misle o čipovima i o registraciji nas građana putem čipova. Toliko o savremenosti i o našoj obaveštenosti.
Nama kažete da ne znamo. Znamo. Sa par mojih kolega bio sam u centru koji radi biometrijske podatke, uzimanje trodimenzionalne slike i čipiranje. Gledali smo kako taj proces ide. Pošto smo sve to videli, sada ćemo vam postaviti nekoliko pitanja. Nema ovde ministra, vidim da nema ni gospodina koji je tu statirao ispred Ministarstva. U prvom trenutku sam pomislio da je čovek sprečen obavezama, da stvarno ne može da bude tu, ali nije, nije on slučajno odsutan. Njemu je ovaj zakon podmetnut. On ovaj zakon ne može da brani na pravi način.
Evo jednog dokaza. Neko je ovde izašao i čitao je pismo nekih udruženja fotografa koji kažu – sada se mi brinemo da li ćemo izgubiti posao, nećemo moći da radimo fotografije za lične karte. Izađe ministar i kaže da nije tačno, da će moći. E, neće moći, jer tehnološki proces biometrijskog uzimanja slike je potpuno sofisticiran proces i skup proces. Ti ljudi neće moći to da rade u dogledno vreme. Možda, ako se opreme savršenom opremom. Tu je svetlost jako važna, te kabine.
Bio sam u toj kabini, to je specijalna kabina, slična je onima kada smo imali one automate. Znači, to je jedna potpuno nova tehnologija.
O čemu je reč? Reč je o tome što je vlada pokojnog premijera Đinđića kad je došla na vlast htela da uvede elektronsku administraciju i komuniciranje građana sa državom elektronskim putem. Onda je Mihajlović to brzo pokušao da sprovede u delo baš na planu državne bezbednosti gde je rešio da uvede elektronsku ličnu kartu.
Ako je lična karta dokument za dokazivanje identiteta srpski radikali tu nemaju nikakvih problema, mislimo da ni građani Srbije neće imati nikakav problem, ali je već problem kod drugog stava vašeg prvog člana gde kažete da je to dokaz o drugim činjenicama koje ona sadrži. Tu je problem, u tim drugim činjenicama.
Šta nam je sve ovde zamerano, kako mi ne razumemo – imate bankovne kartice i tamo imate mikročipove. Da, ali kad popunjavamo upitnike u bankama ne govorimo ni ko nam je bio otac i majka i koji im je lični broj, ne govorimo ni koja smo stranka, ne govorimo ni druge podatke. Tih drugih podataka na tim bankarskim kartama nema. Nemojte da vršite zamenu teza. Nismo mi toliko prosti. A vaša argumentacija počinje da bude elementarno nedopustiva, skoro da kažem i prosta. Prema tome, nemojte se voditi zamenom teza. Raspravljajte o onome što mi kažemo, što uistinu kažemo, ne izvrćite naše reči i naše misli.
Zašto smatramo, da se ponovo vratim ovom članu, da je važno da evidenciju u ličnim kartama vodi nadležni organ? Skrećem vam pažnju na član 9. koji kaže – štampanje obrasca i upisivanje podataka; ko pročita ovo, stavili smo zamerku, kakav engleski jezik, jasno je čemu služi engleski jezik, da će eventualno ovo da bude putna iskaznica. Nikad, u svetu je pasoš ono što je putni dokument i to će biti.
U svetu, jasno je nama, postoji veliki strah od terorizma, kriminala i smatraju da će biometrijski podaci stavljeni na čip biti neko rešenje za zapadni svet i razvijene zemlje sveta. Ako je to problem, stavite na pasoše, ako to bude međunarodna konvencija, ako mi budemo potpisnici toga, taj mikročip sa našim biometrijskim podacima, nećemo imati ništa protiv. Sada pričamo o ličnoj karti u Srbiji danas i šta treba ona da omogući.
Član 9. kaže – štampanje obrasca i upisivanje podataka; nema reči ni o štampanju, ni o upisivanju, nego samo o jeziku i pismu. Pročitajte pažljivo i videćete. Šta mene interesuje? Gde će se štampati lična karta, hoće li u MUP-u ili negde drugde? To je jako interesantno pitanje, ja sam skoro sklon da verujem da neće u MUP-u da se štampa, a pokušaću i da obrazložim zašto, opet na osnovu interesovanja i informacija od ljudi koji se time direktno bave, koji su nosioci toga.
Znamo mi da i Norveška pravi taj sistem ličnih karata, ali uzima otisak pet prstiju.
Da vam kažem još nešto, smatra se da je ovo za lopova, kada otkriješ, kad daš samo ovo malo, jer ako određuješ otiske, kažu, lopov uvek koristi palac, a palac je univerzalan prst koji koristi za identifikaciju nekog ko je ukrao ako hoćeš da ga preko traga na nekom predmetu identifikuješ.
Prema tome, eksperti, nemojte nama spočitavati da se ne pripremamo. Pripremamo se i te kako dobro. Možda grešimo, možda nismo u pravu, imamo pravo na greške, svoje greške smo uvek plaćali i mi smo to priznavali. Nikada od toga bežali nismo, nikad nismo kazali da smo pametniji od naroda, nikad narodu zamerali nismo, kad nas je cenio na onom pravom i jedinom mestu, a to su izbori.
Hajde da se vratimo ovome. Jedan interesantan primer iz medicine: recepti koji su štampani i koji su bili zaštićeni bar kodom pre izvesnog vremena odjednom su ukinuti i onda je Fond dao velike pare da se mimo tendera odredi štampanje novih recepata sa novom zaštitom, gle kome, Zavodu za izradu novčanica. To je koštalo mnogo skuplje nego što je "Stilos" radio, "Stilos" je firma koja je ranije štampala te obrasce; "Stilos" je na tenderu morao da dobije svoj posao, a Zavod je to dobio bez tendera i bez jasne ekonomske računice da se to isplati. Da neće opet ove obrasce da štampa Zavod za izdavanje novčanica? Nemamo koga da pitamo. Ovo je razgovor gluvih. Nažalost, pričamo ovde sa narodom i postavljamo pitanja u ime našeg naroda. Zašto ne sme da se dozvoli ovoj instituciji da ona ovo radi?
Još jedno interesantno pitanje: zašto je, kada je već kupljena ovako skupa oprema od 102 miliona evra, trebalo ovoliko vremena da se ovako neprecizan zakon u ovakvoj formi da pred narod? Kaže ovako, prvo zbog toga što su finansijske inspekcije u Ministarstvu ove poslove češljale godinu dana. Naravno, neko je hteo da dokaže da je Mihajlović napravio neke malverzacije, koliko je to uspelo ne znamo, koliko je to dogovorom prevaziđeno opet ne znamo.
S druge strane, bilo je predviđeno krilo bombardovanog MUP Srbije za sedište odeljenja koje će raditi lične karte i to odeljenje je sprečavano da bude rekonstruisano dugi niz meseci. Izgleda, kada je do dogovora došlo, evo, ovo će da štampa Zavod za izdavanje novčanica, onda je to moguće. Ne sme se to dozvoliti.
Ako se to dozvoli onda će oticanje tih podataka apsolutno biti moguće. Neko kaže – praviš neku pretpostavku bez veze. Hajde još jedan dokaz da nije bez veze.
Postoji jedna afera lažiranog novca iz Zrenjanina. To policija zna bolje nego ja. Tamo je uhvaćeno da je korišćen onaj hologram koji je bio dostupan izgleda samo nadležnom za štampanje tog novca. Ako je to moguće, onda je sve moguće.
Prema tome, da budemo potpuno jasni, ističe moje vreme, srpski radikali kažu – ne treba nam skupa i nepotrebna tehnologija da bismo bili prvi u nečemu. Drugo, nećemo da se zadire u našu privatnost, jer većina razvijenih zemalja sveta i ljudi na svetu, i u Engleskoj i u Americi, to ne žele, ne želimo ni mi. Kad bi se ova lična karta ograničila na biometrijske podatke za identifikaciju ne bi bilo nikakvih problema. To je cela istina.
Zbog toga, ovaj površni zakon je sumnjiv zakon, to je zakon proistekao iz nagodbe dve stranke na vlasti, a nikako nije u interesu građana. Proces ovakvog izdavanja i praćenja će tek da košta, jer za očitavanje ovih kartica imate stacionarne instrumente, imate pokretne. Ko će da plati cenu pokretnih i stacionarnih instrumenata, pitam ja vas. Hvala.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Momir Marković. Izvolite, gospodine Markoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo još jednog amandmana kojim SRS pokušava da popravi nešto što se popraviti ne da. Evo još jednog zakona kojim bi da nas ukoloteče, upregnu, obesprave i svedu na nivo amorfne mase koju će moći sutradan da mese ove gazde, vlastodavci, jer su ih oni doveli na vlast, i nalogodavci, jer ih oni i plaćaju.
Narodni poslanik Petar Jojić je podneo amandman na član 28. u kome traži da se tačka 2) briše. Pročitaću ceo član: "Nadležni organ može podatke iz evidencije davati državnim i drugim organizacijama i organima, kao i pravnim i fizičkim licima, i to pod sledećim uslovima", pa sada tačka 1) bi mogla da ostane, ali tačka 2) kaže "da su subjektu koji traži podatke", a to znači i fizičkom licu koje traži podatke, "ti podaci neophodni za izvršavanje poslova iz njegove nadležnosti".
Fizičko lice može biti i onaj koga ste zaštitili. Čume. On je zaštićeno fizičko lice. Njemu su potrebni podaci o imovnom stanju nekoga, jer hoće čovek da ga reketira. Onda će nadležni organ dati, jer su mu potrebni za izvršenje poslova.
Na stranu to što se kroz ovaj i ovakav zakon pokušava opravdati onih 102 miliona dolara, a koje je neko, bivši ministar, koji je mogao da bude sve samo nije mogao da bude ministar, jer se toliko napreže i kada intervju daje da prosto ne znate da li daje intervju...
Potrošio je 102 miliona državnih para, kupio je neku opremu, jer mu je neko negde rekao da je to izuzetno i da to vodi direktno u Evropu, a sada to treba uposliti.
To što je i čip izuzetno opasan, gospodin Momčilov samo je deo toga rekao šta sa čipom sve može da se radi... To što je čip izuzetno opasan, jer ga možete napuniti podacima, jer su neprikosnoveni, jer preko njega možete delovati na sve, pa čak i na psihu onoga ko nosi ličnu kartu sa sobom; to što je čip izuzetno opasan, jer će vas svakog trenutka iz satelita moći pratiti i gde se krećete i gde se nalazite itd., apsolutno vašu privatnost ukidaju, to na stranu.
To što ste prvo čipove ugrađivali psima lutalicama, zakon smo doneli ovde da se psima lutalicama ugrađuju čipovi, pa će onda veterinar samo da prinese onaj čitač čipa i tačno će se znati koje je kuče, čije je kuče eventualno ako je zalutalo; to što ste junadima na farmama ugrađivali čipove, hajde na stranu.
Zašto ne ugradite i ljudima čipove i onda prođe policajac sa onim pored, pa odmah očita i kako se zovete i koja vam je krvna grupa i da li ste osuđivani itd. Šta će vam lična karta? Dakle, Orvel kuca na vrata Srbije, na otvorena vrata Srbije, vi ste mu vrata otvorili, ne mislim na Orvela, nego mislim na onu knjigu Orvela "1984".
Još jedna stvar o kojoj se govorilo, to je pitanje onoga što na engleskom piše u ličnoj karti, pošto je bilo tu nedoumica, da odmah i to razjasnimo. Dame i gospodo narodni poslanici, onaj što se sada predstavlja ministrom spoljnih poslova, onaj građanin Srbije Vuk Drašković, oslovljavaju ga kao Danin muž, ali to na stranu, potpisao je sa NATO paktom ugovor neovlašćeno, po kome oni mogu da špartaju po Srbiji kada hoće i gde hoće i koliko hoće da se zadržavaju. Ovo je engleski, jer će nas oni legitimisati kada nas sretnu na ulici. Ovo je engleski da bi oni mogli da razumeju, jer možda neće imati taj čitač, ali sigurno će biti opremljeniji. I oni i oni njihovi pomoćnici koji mogu biti regrutovani i iz Hrvatske, i iz Albanije, i sa Kosova, i iz Al kaide, što da ne, jer i ona sarađuje sa njima i to uveliko.
Kada smo već kod toga, onaj drugi građanin Srbije, nažalost Srbije, koji se predstavlja kao ministar vojske nedavno je, na najveću sramotu srpskog naroda, pozvao dva F-16 da slete na Batajnički aerodrom, nekoliko dana pre godišnjice ubistva male Milice Rakić. Taj idiot major otvoreno kaže, u stvari nije on idiot, idiot je ovaj što ga je doveo, otvoreno kaže da je on učestvovao u operacijama.
Da li to znači da je on bacio onu bombu koja je ubila malu Milicu Rakić ili onu devojčicu, izvinjavam se roditeljima i rodbini te devojčice što ne mogu da se setim, na mostu, onog genija matematičkog od 14 godina što je ubio?
Možda je baš isti taj, i neko dozvoljava da ti dolaze danas na Batajnički aerodrom, i za nesreću stoji gardista, čuva mu avion dok se on šepuri po Batajničkom aerodromu. Džigerica mi se okretala, i pretpostavljam svim patriotama; za vas, gospodo iz vladajuće koalicije, nisam baš siguran. Pitajte kako su se osećali roditelji onih koje su ti isti piloti pobili po Srbiji. I to su građani Srbije.
Zašto brisati tačku 2), da može fizičkim licima dozvoliti, da su subjektu koji traži podatke ti podaci neophodni za izvršavanje poslova iz njegove nadležnosti? Pa, ne može niko da ima, osim MUP-a, ove podatke, čak ni oni, sve podatke kojima ćete nahraniti čipove. Ne može niko.
Vlada je odgovorila sledeće: "Vlada ne prihvata amandman, jer bi brisanjem tačke 2) iz člana 28. Predloga zakona mogućnost zloupotrebe bila povećana...". Gde ćete veće zloupotrebe nego da dođete u SUP i da za bilo koga iz Srbije tražite podatke – potrebni su mi radi obavljanja mog posla. Možda će da ga prati Čume, eventualno, možda će neki njegov da ga prati. I likvidacije su bile završni deo praćenja. Gospodo, građani Srbije postaju potpuno nezaštićeni. Kaže: "... s obzirom da bi nadležni organ podatke iz evidencije mogao davati subjektu koji traži podatke i kada mu oni nisu potrebni." Šta će onda taj nadležni organ da radi, odakle pravo onda nadležnom organu, ukoliko se ova tačka 2) izbriše, da daje podatke bilo kome? Potrebni su fizičkom licu, potrebni su za izvršenje posla. Kaže, može da dobije podatke iako mu nisu potrebni za izvršenje posla.
Uostalom, u državi Srbiji je sve moguće, pa je moguće i da nedavno ovaj gradonačelnik Beograda slavi Dane Dunava na Savi! Kaže, mali mu bio Dunavski kej u Zemunu. Pa, Dunav protiče i kroz Palilulu i kroz Grocku, ako su već toliko gadljivi na radikalski Zemun. Zašto ne slaviše u nekoj drugoj opštini? Po toj logici je mogao i na Moravi, i na Turiji, i na Đetinji i na Toplici, jer se one, eto, ulivaju u Dunav.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da amandman narodnog poslanika Petra Jojića treba prihvatiti i ovu tačku 2) iz člana 28. brisati.