Paja Momčilov, pa Vladimir Homan.

Poštovani narodni poslanici, umesto da raspravljamo o zakonu, silom prilika došli smo u poziciju da nam ovde neko zamera što hoćemo da uredno izgledamo, što poštujemo modu. Treba izgleda da zatvorimo modne kuće, zabranimo u ovoj zemlji modne revije, to vam se sugeriše. Naravno, postoji još jedna stvar koja je potpuno jasna, da neko može pristojno i uredno izgledati i ako ima ukus, pa ne mora mnogo para na to da da. No, treba da skinemo mašne, pretpostavljam da će to biti naredna etapa kada će nam se to reći.
Izašao sam upravo zbog ovoga što je ovde govoreno. Reklamiram povredu člana 104. Poslovnika. U jednoj tiradi ovako ostrašćenoj uvaženi poslanik je govorio gospodinu Vučiću kako laže, kako je Karić sedeo pored njega. Ja sada ne znam o čemu se radi. Već sam jednom izašao i objasnio da sam ja sedeo pored Karića, a da Karić pored nikog drugog nije sedeo. Karić nije menjao mesto dok je bio u toj vladi. Sada jedan čovek koji pledira da je ozbiljan kaže narodnom poslaniku – lažeš, lažeš, sedeo si pored Karića. Proverite vi da nije sedeo možda Dinkić, kada se dogovarao oko Mobtela, pored Karića. To će možda da bude interesantnije za građane Srbije nego ko je gde sedeo u Vladi.
Ja sam sedeo, vi gospodine lažete, sramota je to, i sada se smejete, što je sada već problem možda i druge prirode, ne samo problem morala i dostojanstva ovog parlamenta. Smejati se, a kolegi poslaniku vikati – lažeš, lažeš, sedeo si pored Karića, ja to više ne razumem, to stvarno ako neko može da objasni bilo bi dobro.
Prema tome, molim vas, nemojte se služiti lažima. Pored gospodina Karića sedeo sam ja i niko više. Opet te vaše stalne priče, vraćanja u prošlost, da vidimo mi šta je danas. Mi o današnjosti pričamo, vi hoćete u budućnost da gledamo, a stalno vam je priča iz prošlosti. Ko je tu retrogradan i retroaktivan hajde da vidimo.

Po Poslovniku, narodni poslanik Vladimir Homan, nadam se da smo iscrpli seriju replika. Posle gospodina ću dati pauzu od pet minuta da sredimo misli.

Nadam da smo iscrpli replike. Samo želim da se vratimo na dnevni red.
(Aleksandar Vučić, sa mesta: Slažemo se, vratite se na dnevni red, ne morate pauzu da dajete.)

Izvolite, gospodine Homan.

Odlučiće predsedavajući da li će biti pauza ili ne. Treba da se vratim na dnevni red. Ja sam svašta slušao za ovom govornicom šta se izjavljuje. Nadam se da nećemo više da pričamo ko nateže konope, ko igra šah i kad, a što se tiče toga ko je gde sedeo, nisam verovao da ste toliki bukvalista, nije to baš značilo da je sedeo pored, to je bilo više figurativno, ali ako ste bukvalista to je vaš problem.
Što se tiče drugih stvari, čuli smo malopre, i to bih želeo da razjasnimo, da se SRS zalaže za gradnju stanova Romima i drugim ugroženim delovima našeg stanovništva. Ja se samo nadam da to neće biti po principu kako je rađeno u Valjevu, gde je traženo od direktora Javnog preduzeća "OSA" da od onoga ko finansira izgradnju stanova uzima 5% za potrebe stranke. Nadam ste da nećete tako da gradite stanove. Valjda će biti bolje.

Hvala. Da li o amandmanu na član 19. narodnog poslanika Vjerice Radete još neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, Odbor za odbranu i bezbednost podneo je amandman na član 22.
Vlada je prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Koprivica.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, zakon o ličnoj karti je izuzetno loš zakonski projekat, praktično jedan pravni promašaj; on bi imao smisla samo ako biste prihvatili amandmane SRS. U ime SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o ličnoj karti i predložio da se u članu 23. stav 2. tačka zamenjuje zapetom i dodaju reči, citiram: "osim ako lična karta nije pronađena, a nestanak nije objavljen u Službenom glasniku".
Dakle, da pojasnim. Stav 2. člana 23. Predloga zakona glasi – protiv rešenja nadležnog organa kojim se lična karta proglašava nevažećom nije dozvoljena žalba. Žalba mora biti dozvoljena, to je ustavna kategorija, tako da bi ovaj stav Predloga zakona, ako bi ostao, bio u direktnoj suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije, jer je Ustavom zagarantovano pravo na žalbu i dvostepenost odlučivanja.
Zato sam i predložio ovaj amandman u ime SRS i predvideo mogućnost izjavljivanja žalbe, ali u slučaju ako lična karta nije pronađena, a nestanak nije objavljen u "Službenom glasniku RS". Dakle, u ovom slučaju smatram da se mora dozvoliti ulaganje žalbe kao redovnog pravnog sredstva na rešenje, shodno Zakonu o opštem upravnom postupku i shodno Ustavu Republike Srbije kao najvišem pravnom aktu. Na ovaj način, ako bi se usvojio amandman, smanjilo bi se administriranje i dodatni troškovi.
U svakom slučaju, ovaj amandman je opravdan, pravno moguć i poboljšao bi tekst zakona, zato predlažem da ga u danu za glasanje usvojite. Hvala vam najlepše.

Hvala, gospodine Koprivica. Za reč se javio, po amandmanu, narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite, gospodine Krasiću.

Povodom ovog amandmana ne bih ulazio u detalje dopuštenosti žalbe protiv rešenja kojim se proglašava lična karta nevažećom u ovim situacijama koje su predviđene zakonom, ali bih samo pojačao ovo što je gospodin Koprivica rekao.
Pravo na žalbu može eventualno da se isključi, ali mora da se obezbedi mogućnost vođenja upravnog spora. Ovde takva mogućnost nije data, i ako se ima u vidu da je gospodin Koprivica predložio pod kojim uslovima je moguća žalba, znači ukoliko se u međuvremenu pronađe ta lična karta, onda stvarno ne vidim razlog zašto se ovo ne prihvata, tim pre što je ovo pravno-tehnički moguće rešenje i u skladu je sa Ustavom. Međutim, ovde se sve odbija.
Moram da skrenem pažnju poslanicima većine koliko ovde ima odredbi zakona koje su potpuno neprimenjive. Počeću, recimo, od člana 19. koji je ipak u nekoj vezi sa ovim članom 23.
Kaže: "Imalac ne sme da koristi ličnu kartu", ali ceo član je upućen na pojedinca, na njegovu volju da zakon njemu zabranjuje da nešto radi u situaciji koju on treba da utvrdi da je nastupila i pošto je takva situacija onda se volja pojedinca, zapažanje pojedinca, saznanje pojedinca, osećaj pojedinca javlja kao kriterijum, a kasnije imate da se po tom osnovu javlja čak i neka sankcija. Znači, ako ja smatram da fotografija na ličnoj karti odgovara opisu, kako onda vi mene možete da proganjate?
Član 19. ste napisali u odnosu na pojedinca, imaoca lične karte. Niste ga napisali u odnosu na objektivno stanje koje utvrđuje neki nadležni državni organ.
Ja sam vas i u načelnoj raspravi upozorio na ovaj nedostatak i da je ovo praktično neprimenljivo, jer činjenicu utvrđuje pojedinac, a vi njega kasnije pozivate na neku prekršajnu odgovornost zbog toga da li je on to utvrdio ili nije, što je pravno-tehnički, pravno-logički apsolutno nemoguća situacija.
I prošli put sam vas obavestio: da ste u ovom članu 19. naveli da je tokom neke kontrole, identifikacije predstavnik nadležnog državnog organa ustanovio da se javlja neki od tih nedostataka iz člana 19. stav 1, prva, druga, treća i četvrta tačka, i sa nekim pisanim tragom upozorio imaoca lične karte da taj nedostatak treba da otkloni u nekom roku, onda bi ova norma imala neki smisao.
Ova je norma napisana po sistemu samokontrole. Velika je odgovornost po osnovu samokontrole, a ne postoji kriterijum kako će da se oceni samokontrola i kvalitet samokontrole. Verovatno ste nešto prepisivali i u tom prepisivanju preterali.
Dalje, ovde su na delu neki pokušaji da se skrene diskusija sa ovih stvari koje su vrlo značajne kada je u pitanju lična karta i evidentiranje i uopšte sam pojam javne isprave kojom se dokazuje identitet pojedinca. Vraćam diskusiju na ono što je bilo pre dva sata za ovom govornicom.
Uzmite praktično moguću situaciju da neko lice dođe do prijavnice Narodne skupštine sa novom ličnom kartom, želi da poseti nekog poslanika ili predsednika Narodne skupštine. Radi identifikacije da ličnu kartu sa novim podacima i tu se nađu matični brojevi roditelja, oba, jednog, nije bitno, i lice koje stoji pored njega u redu uspe da zapamti taj trinaestocifreni broj, ode do prvog kompjutera, uđe na sajt, recimo, grada Beograda, otkuca taj matični broj i dobiće podatke da li je pod tim matičnim brojem neko upisan u jedinstveni birački spisak i izlistani svi podaci, ulica, broj, datum rođenja, godina starosti, sve, sve, sve.
O tome očigledno niste želeli da razmišljate, jer tehničke mogućnosti opreme koja je nabavljena zahtevaju da se i ovakvi podaci ubace. Znači, u bilo kom gradu na teritoriji Republike Srbije gde postoji kompjutersko vođenje jedinstvenog biračkog spiska postoji mogućnost da otkucate trinaestocifreni broj, ukoliko ga kompjuter prepozna dobićete sve upisane podatke o licu koje ima taj matični broj. Ako napravite grešku prilikom kucanja vama kompjuter neće da prihvati. Zašto? Zato što je princip o kome je gospodin Nikolić juče pričao da je nemoguće da dva lica imaju isti matični broj. Verovatno o tome niste razmišljali.
A kakve posledice mogu da budu, mogu da vam samo nagovestim. Ako je neko u sporu sa imaocem lične karte pa nije u mogućnosti da mu se revanšira za nešto što je ovaj njemu uradio, onda saznajući podatke preko JMBG njegovih roditelja može da napakosti deci koja se nalaze kod babe i dede ili imovini tog lica koje se nalazi kod njegovih roditelja.
Verovatno iz ovog primera koji sam naveo možete da zaključite zašto su bitni amandmani SRS, koji su, pre svega, u funkciji čuvanja privatnosti svake osobe, zaštite podataka o ličnosti i evidentiranja i prikazivanja na ličnoj karti, u ovoj vašoj verziji, samo onih podataka koji su neophodni da se izvrši identifikacija imaoca lične karte, bez bilo kakvog drugog podatka kojim bi se moglo ući u porodične, rodbinske ili bilo koje druge odnose u koje naravno stupa taj pojedinac, jer on nije mogao da padne sa Marsa.
Nadam se da posle ovoga nećete da se iznenadite ako zbog nove lične karte sa ovim podacima, koje vi naprosto gurate da budu prisutni ovde, mi imamo situaciju još boljih mogućnosti za zloupotrebu podataka o ličnosti. Siguran sam da namera ne bi smela da vam bude ta, a na primeru sam vam pokazao šta može da se desi.
Samo da vam skrenem pažnju, ako u MUP, u odeljenje koje bude vodilo centralni kompjuter za sve ove stvari, ubacite samo jedno lice, insajdera neke od kriminalnih grupa demokratskog bloka u Srbiji, onda možete da zamislite šta će sve da se dešava.
Samo da vas podsetim, prozivali ste mnoge pripadnike nekih klanova kako su mahali sa legitimacijama državne bezbednosti i imali po sedam, osam ličnih karata. Ko nama garantuje da ovaj sistem ne bude još bolje iskorišćen za tu vrstu zloupotreba?
Drugo, šta znači engleski jezik na obrascu? Kažite pošteno da li je to samo ta identifikacija ili još nešto šifrovano za one iz inostranstva koji bi vrlo rado hteli da imaju uvid u demokratsku strukturu u Republici Srbiji, u kretanje pojedinaca, starosnu strukturu i sve druge podatke.
Doduše, vi u demokratskom bloku ste se međusobno optuživali da je neko odneo CD nekoj stranoj špijunskoj službi, za mnoge stvari ste se optuživali međusobno.
Sada manifestujete sposobnost da napravite koalicioni kapacitet, radi kapaciteta razvijate demokratiju po sistemu da i najmanje prisutna stranka u Narodnoj skupštini može da zastupa Srbiju, a stranka koja ima preko 40% popularnosti u Srbiji ne sme da zastupa Srbiju. Vama smetaju pojedinci u sali, vama smetaju pojedinci u blizini. Sreća moja što vi smetate građanima Srbije.