Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, replika.

Gospodine potpredsedniče, vi ćete malo kasnije da nam objasnite kao diplomirani pravnik svoje slobodno tumačenje Poslovnika kada je u pitanju obaveza ministra da bude ovde prisutan, a vama kolega da repliciram zbog toga što ništa niste izrekli o amandmanu gospođe Gordane Pop-Lazić, koji je mnogo precizniji i bolji u članu 1. u definisanju slobodne zone, nego ovaj koji ste predložili, pa  ne znam kako da vam se zvala ta radna grupa.

Ne znam kakav je to manir Vlade Republike Srbije i vas pojedinaca da nam govorite o nekakvim javnim raspravama i radnim grupama i vi ste sada nešto superiorniji u odnosu na poslanike koji kritikuju, u konkretnom slučaju SRS, ili pokušavate to da budete. Vi, konkretno, imate portparola u vašoj stranci koja ne zna i nije čula za ime opštine Ražanj.

Pre neko veče sam gledala, gostovala je na jednoj kragujevačkoj lokalnoj televiziji, razmišlja, mlađa žena, Grbićka, kaže da je to neki manji grad na jugu Srbije. Ovaj je gleda da joj pomogne, jedan grad na Jugu, ne zna kako da se seti i onda joj ovaj na kraju kaže – Ražanj.

Znači, portparoli ne znaju ni nazive gradova u Srbiji i vi sada kažete da ne znate kako ćete dalje sa nama da vodite polemiku o ovom zakonu. Evo kako, konkretnim činjenicama, a naročito zbog drugog stava koji je veoma važan, a koji je predložila gospođa Gordana Pop-Lazić.

Možda možemo u ovom prvom delu da pronađemo neku zajedničku crtu sa vašim predloženim tekstom zakona, šta je to slobodna zona i da se ovim zakonom uređuje položaj slobodne zone, odnosno uslovi za osnivanje i rad slobodnih zona. Kasnije, kada budemo konkretno došli do podataka o tome šta su i kroz kakve Tantalove muke pojedine opštine kroz decenije morale da prođu da bi zadržale status slobodne zone i da je osnivaju, a tek one koje imaju nameru, to je katastrofa, jer su tolike barijere, naročito u carinskom smislu da je ukupan nivo spoljnotrgovinske razmene, a da ne govorimo o opštem okruženju i našoj privredi, u slobodnim zonama 1% u Srbiji.

Ono što je 30%, što ste i malopre rekli na moju karakteristiku, odnosno podatak da je to 20%, a kreće se do 30%, u Srbiji je 1%, to je 30 puta manje nego u nekoj normalnoj zemlji. Možda Mađarska u ovom trenutku beleži 40%. Možda neka druga zemlja koja je ekspanzivnije krenula sa tim poslom.

Ali veoma je važno bilo da, mada predlagač to nije hteo, nema ga ovde, niti se upušta u ovu raspravu i daj Bože da i on zna, a on zna gde je Ražanj, pošto je tamo već jednom bio, ali se neslavno proveo – gospođa Pop-Lazić je predložila da se dopuni da bi bio precizniji amandman, da postoji drugi stav koji glasi: "Na robu koja se unosi i iznosi iz zone, i robu koja je smeštena u zoni primenjuju se mere carinskog nadzora i kontrole u skladu sa propisima koji uređuju carinski sistem i carinski postupak".

Možda vam se čini da je beznačajno, ali i te kako je važno, zbog mogućih zloupotreba i zbog činjenice da su se slobodne zone do sada koristile isključivo za trgovinsku razmenu, ali ovako niskog procenta od svega 1% ili neke nikada nisu počele da funkcionišu, kao što je slobodna zona Lapovo, o čemu ćemo kasnije govoriti.

Po Poslovniku, narodni poslanik Goran Jakšić.

Mi se ovde u principu dobro razumemo. Ponekad možda nemamo baš dobro razumevanje, ali nije to bitno. Imaćemo priliku da ovde vodimo polemiku. Nisam baš od ljudi koji u parlamentu vode polemiku, za mene je parlament jedno mesto gde se vodi konstruktivna rasprava. Ima tu prilika, televizija, mitinga, gde možemo da vodimo političke polemike.

U samom Predlogu vašeg zakona koji ste dali kroz ove amandmane, u tom prvom članu postoji taj drugi stav, ali taj drugi stav je takođe u Predlogu zakona koji imamo sada pred nama, koji je u raspravi. Ovaj stav je dat u nekim drugim članovima i ta vaša zamerka da toga nema ne stoji.

Dakle, u Predlogu zakona koji imamo u raspravi, ali na drugim mestima utvrđeno je ono što je u predlogu vašeg amandmana. Čitali smo amandmane i u vašim predlozima ima mnogo stvari koje su u samom zakonu, ali su nešto drugačije raspoređene, to je činjenica. Ja sam vrlo male razlike primetio, rekao sam malopre i ponoviću još jedanput.

Vrlo malo razlika postoji posle organizovanja po članovima određenih stvari i to je, čini mi se, najveća razlika i u onome što su vaši amandmani, odnosno što u njima piše – u mnogim mestima vezivanje za stari zakon i za neka rešenja iz tog starog zakona, što smo u Predlogu ovog zakona hteli da promenimo i jesmo promenili.

Mislim da je to ipak jedan korak napred radne grupe. Mislim da je dobro što više ljudi uključivati i nemam ništa protiv. Znao sam da SRS ima neke svoje predloge i svoje sugestije, i da te predloge čujem i da se o tim predlozima raspravlja i pre ove rasprave o ovom zakonu.

Gospođici Nataši Jovanović dužan sam objašnjenje da nigde u Poslovniku ne piše da ministar ili predstavnik Vlade mora da bude u sali, već piše da ima pravo da učestvuje, da dobije reč i da da završnu reč. Pravo, kao i svaki poslanik, možete da iskoristite i ne morate da iskoristite.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Nisam mislila da ću morati kolegi pravniku da objašnjavam Poslovnik, ali gospodine Mihailoviću, pošto ili pogrešno tumačite ili svesno nećete da pročitate ono što piše u Poslovniku, moraću ja to da uradim.

Član 87. Poslovnika kaže: "Na sednicama Narodne skupštine, pored narodnih poslanika, učestvuju", dakle, ne "mogu", nego "učestvuju", "članovi Vlade, ovlašćeni predstavnici drugih predlagača zakona i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, kao i druga lica koja predsednik Narodne skupštine pozove".

Dakle, član 87. obavezuje Mlađana Dinkića da danas sedi ovde. To što putuje u Irsku, to je njegov problem. Pitam se samo šta će u Irskoj, da možda neće pare sa Kipra da prenosi u Irsku, možda je tamo sad sigurnije.

(Miloljub Albijanić, sa mesta: Ja sam tu.)

Kakve veze ima što ste vi tu? Da li ste vi Mlađan Dinkić? Da li ste vi "drugo ja" Mlađana Dinkića? Neverovatno!?

Član 194. stav 3. kaže: "Predstavnici Vlade na sednicama Narodne skupštine i njenih odbora mogu biti samo članovi Vlade i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo", dakle, ne piše da oni, ako hoće, ne budu, nego mogu biti isključivo članovi Vlade i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, "kad je na dnevnom redu sednice Narodne skupštine predlog zakona koji je za Vladu pripremio Republički sekretarijat za zakonodavstvo".

Stav 4. člana 194. kaže: "Predstavnici Vlade učestvuju u radu Narodne skupštine u skladu sa ovlašćenjima utvrđenim zakonom". Dakle, "učestvuju", a ne "mogu", ako im se hoće.

Član 196. Poslovnika kaže: "Uz predlog zakona, drugog propisa ili opšteg akta, ili uz drugi materijal koji podnosi Narodnoj skupštini, Vlada obaveštava Narodnu skupštinu o svojim predstavnicima i poverenicima za sednice Narodne skupštine i njenih odbora". Vlada Republike Srbije obavestila je Narodnu skupštinu da je predstavnik predlagača po ovoj tački dnevnog reda Mlađan Dinkić.

Znači, gospodine Mihailoviću i kolege poslanici, dopalo vam se to ili ne, mi danas radimo suprotno odredbama Poslovnika. Nije ovo prvi put. Verujte, možda se i ne bih javila da intervenišem po Poslovniku, ali imam obavezu, zbog građana Srbije koji me na svakom koraku pitaju kako poslanici skupštinske većine imaju morala da ih nema u sali, kako predstavnici Vlade imaju morala da ne učestvuju u radu Narodne skupštine.

Ja onda svim građanima vrlo strpljivo objasnim, svakome ko me to pita, sve ovo što piše u Poslovniku i kažem da ne razumem zašto neće da poštuju Poslovnik, ali znam da ga ne poštuju.

I znam da Vlada Republike Srbije radi isključivo po direktivama; prevedu neki tekst zakona, predlože ga Narodnoj skupštini, skupštinsku većinu uopšte ne interesuje, skupštinska većina uglavnom ne učestvuje u radu, kao što po direktivama Vlada Republike Srbije pokušava da uhapsi građane Srbije, pre svega Ratka Mladića.

Onda, nešto što je najsramnije ova dva, tri dana prisutno u javnosti, izlaze političari, Koštunica i Tadić i kažu kako je sramna odluka Haškog tribunala o kazni Naseru Oriću, ali u nastavku rečenice kažu – bez obzira na to, mi moramo da postupimo po zahtevu Haškog tribunala i moramo da izručimo Ratka Mladića.

Onda neki "pametni" izađu i kažu – ko sada može objasniti građanima Srbije da Haški tribunal nije politički i antisrpski sud?

Sada pitam te predstavnike vlasti – odakle im moral da im padne na pamet da i posle odluke o kažnjavanju od dve godine Nasera Orića, da oni uopšte imaju potrebu da građanima Srbije objašnjavaju neobjašnjivo, da objašnjavaju da Haški tribunal nije antisrpski i da nije politička tvorevina?

Naravno, građani Srbije to znaju, a znaju to, nažalost, sasvim sam sigurna, i članovi Vlade i predsednik Vlade i predsednik Republike, ali oni ne haju za to, oni vrlo licemerno nastupaju i kažu, da bi se dodvorili građanima, kao, jeste strašna odluka o kažnjavanju Nasera Orića, ali bez obzira na to, mi Ratka Mladića moramo da isporučimo.

Mi se nadamo i dalje, ono što sve vreme pričamo, i da, bez obzira na ovu odluku, neće biti tog izručenja i tog hapšenja, a pogotovo posle ove odluke o kažnjavanju Nasera Orića. Ako nekom u Srbiji danas nije jasno šta je Haški tribunal, onda mu zaista nije mesto ne u politici, nego uopšte u javnom životu. Neka se zabije u neki svoj ćošak i neka pred ogledalom priča te teorije.

Gospođo Radeta, u jednom možemo da se složimo – da različito tumačimo šta znači učestvovati. Moje mišljenje je da ministar, kao persona koja zastupa Vladu, može loše da zastupa Vladu, može dobro da zastupa Vladu, može da učestvuje nakratko, može na duže, ali to nije pitanje naše obaveze da prekidamo sednice ili da ne radimo po zakonu u pojedinostima ako ministar ne prisustvuje. Kažem, jedino možemo tu da se složimo – da se razlikujemo u tumačenju tog izraza.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Mileta Poskurica.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman. Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Pošto je sasvim izvesno da mi dobro posao ide, demokrata nema, G17 plus se osuo, niko iz vlade Vojislava Koštunice ne sme da uđe u salu, šalju ove ljude, ni krive ni dužne, da hvataju neke beleške ovde. Džabe hvataju beleške, od toga nema ništa.

Gospodine Mihailoviću, povodom one diskusije sa početka ove sednice, očekivao sam da će svi oni koji su izašli ovde da pričaju nešto o povredi Poslovnika, da se pred javnošću Srbije izvine meni i vama, jer smo bili napadnuti ovih mesec dana da nešto širimo, nešto razmišljamo itd. Vidite kako dođe vreme i priznaju sami. Oni koji su nas najviše napadali priznali su jutros, a bogami i ovi koji su tražili da se ja izvinim, već danima nešto kukaju, nariču, tako će da nariču oni i kada je u pitanju Kosovo i Metohija. To moram da vam kažem.

Ovo vam sve pričam kao uvod, da biste shvatili zašto treba da se usvoje amandmani SRS, da posle sa zakašnjenjem ne natrči velika inteligencija, zapljusne one koji su glasali sve ovo što predlaže ministar finansija.

Idemo redom. Mi smo predložili potpuno nov koncept i potpuno nov Predlog zakona o slobodnim zonama. Kako? U formi amandmana. Kakve amandmane? Amandmane na svaki član Predloga Vlade, pa kada uzmete sve naše amandmane, pročitate, videćete da je to nešto malo duži predlog zakona od Predloga Vlade i da je to mnogo kvalitetniji zakon.

Zašto se nama predlaže ovako loš zakon? Šta može da se desi ukoliko se usvoji Predlog zakona koji treba da brani "opravdano odsutni" Mlađan Dinkić? Ako se usvoji Predlog zakona Vlade, imaćete haos u Srbiji, haos na tržištu. To bi onda značilo nešto slično, poštovani građani Republike Srbije, kao ovo što smo imali sa "Neckermann". Otprilike "Neckermann" bi iz Varaždina bio slobodna zona u Hrvatskoj, ovde bi se završavao posao preko G17 plus.

Pošto "eksperti" prave neke šeme i mi smo napravili jednu šemu kako se organizuje prevara i pljačka u Srbiji od strane G17 plus, poslovanjem "Neckermann" i "Quelle" iz Varaždina.

Naravno, ne pričam napamet, imam zvaničnu dokumentaciju, državnu dokumentaciju. Ukrao sam, došao sam u posed, nije bitno kako, ali sve što budem rekao za ovom govornicom odnosi se na zvaničnu dokumentaciju državnih organa Republike Srbije, dokumentaciju iza koje stoji Vlada Republike Srbije, sa

ovim strašnim koalicionim kapacitetom.

Posao je organizovan i sproveden pod patronatom Ministarstva finansija (čitaj: Mlađan Dinkić, G17 plus).

Kaže ovako: "Vlada je na predlog Ministarstva finansija – čitaj Mlađana Dinkića – donela Uredbu o carinski dozvoljenom postupanju sa carinskom robom, puštanju carinske robe i naplati carinskih usluga na osnovu člana 272. Carinskog zakona". Osnivanje "Neckermann" sproveo je Dejan Simić, on je poznato kao član G17 plus, on je poznat po jednoj aferi što je bila skoro.

Samo da vam ja objasnim, ja pričam o demokratskom bloku, vi mene niste razumeli, pričam o kapacitetima, o demokratskom kapacitetu koji se formira u Srbiji i očuvava u Srbiji.

E ovako, preduzeće za katalošku prodaju "Neckermann", DOO Beograd, Zrenjaninski put, osnovano je po odluci o osnivanju od 23. decembra 2002. godine, pa je čak i overeno punomoćje pred Prvim opštinskim sudom 13. januara 2003. godine, a kao punomoćnik koji je overen bio je Dejan Simić iz Beograda.

E sad, ovo ne bi moglo da uspe i da dobije te razmere od 40 do 60 miliona evra, u osnovu uskraćene carine poreza na promet, da se nije napravio sistem. U sistemu se nalazi direktor carine Jerinić, kadar G17 plus, načelnik poreske uprave Ilić, kadar G17 plus, na čelu devizne inspekcije, takođe, čovek iz G17 plus. Svi ovi organi trebalo je da kontrolišu katalošku prodaju i svi su u sastavu Ministarstva finansija.

Nema nikakve kontrole, roba je dolazila, ovde imam čitav spisak propisa koji su prekršeni, pa odgovorna lica koja su, kompletan nalaz svih državnih organa koji ukazuje, pa čak i sve novinske tekstove, javne izjave Ministarstva trgovine i drugih nadležnih službi. Eto šta radi organizovana grupa ljudi G17 plus i zašto oni ne mogu da dođu ovde i ne mogu da izdrže ovu kritiku. Evo, pozivam predsednika Vlade, doslednog borca protiv kriminala da samo uzme dokumentaciju koja postoji u državnim organima i obavesti javnost da li tu postoji neko krivično delo, ko je odgovoran, kako je to urađeno, pod čijim patronatom. Zašto?

Pa ne mogu više građanima Srbije, nekom maglom koju šire neke stranke koje su na vlasti protiv SRS, da prikrivaju bit njihove vlasti, a to je ovo i zbog ovoga je Labus napustio G17 plus. I naravno, Mlađan Dinkić će sve da podmetne na visoke državne funkcije, da on ne bude baš mnogo isturen, kako bi se ova operacija sticanja sredstava završila. Radi onih koji ne čitaju stenogram i imaju namere da mi repliciraju, samo jedno uputstvo za upotrebu reči protiv Zorana Krasića – sve piše u nalazima nadležnih državnih organa.

Ako meni budete replicirali i meni budete osporavali ovo što radim tumačiću da rušite Vladu Vojislava Koštunice. Nemam ništa protiv, samo da vas obavestim unapred da ne istrčite, pošto istrčite tako, ne znate, a ne znate da vas ja čekam na još 16 mesta gde mogu da poništim sve to što imate nameru da iznesete.

Sada da se vratimo na ovo što je zakon o slobodnim zonama. Naravno, ono što smo predložili amandmanom na član 1. i ono što se odnosi na ovaj amandman koji je na dnevnom redu na član 2. – daje se potpuno novi koncept u odnosu na ono što je Vlada zamislila.

Naravno da ne mogu da se prate ovi članovi jer nisu ni adekvatni po materiji, tako da se u Predlogu Vlade u članu 2. nalaze pojmovi, odnosno to je član kojim se opisuje značenje pojedinih izraza koji su upotrebljeni u Predlogu zakona, Predlog Vlade, a u našem članu 2. vrlo precizno se propisuje šta je to zona i šta ona obuhvata.

Jedna principijelna razlika, ako mogu tako da kažem, u pristupu ovoj materiji ogleda se u tome što samo prividno se može reći da je Predlog Vlade liberalniji, ali on je toliko liberalan da praktično može da funkcioniše samo ukoliko Ministarstvo finansija bude blagonaklono.

Ovde se ide potpuno pogrešno, ovde se ne daje saglasnost na osnivanje zone nego se daje saglasnost na odluku o određivanju područja zone. Tu ste napravili grešku, takvih slučajeva ja nisam video, ne postoje u svetu.

Moram da vam skrenem pažnju, da bi poslovala zona, nadležni državni organ treba da da saglasnost čime omogućava vršenje jedne delatnosti koja odudara od uobičajenog i normalnog toka obavljanja delatnosti u skladu sa domaćim propisima. Ovde se radi o jednom izuzetku opravdanom gde ekonomski interes nalaže da se takav izuzetak napravi. Oni su tu dosta iskomplikovali, saglasnost itd. itd. Razlika u odnosu na postojeći Zakon o slobodnim zonama, za koji ja ne bih izrekao tolike kritike kao što su izrekli ovi koji su predložili ovaj zakon, jer kad se pogleda, skoro 90% odredbi je prepisano iz prethodnog Zakona.

Znači, nema tih primedbi, realno ne postoje. Čak ni predlagač nije video neke bitnije nedostatke. To što neke zone, odnosno preduzeća za upravljanje slobodnom zonom nisu zadovoljna postojećim zakonom treba tumačiti kao njihov problem, jer nisu uspele da privuku strane investitore. Treba tumačiti kao problemom njihove nesposobnosti i treba tumačiti njihovim nastojanjem da eventualno ograničenja u pogledu onog minimalnog dela posla koji tu mora da se obavi radi izvoza, njih navodno ograničava, jer u samoj ideji stvaranja zone javilo se nešto pogrešno.

Ja mogu da vam pričam o svakoj zoni pošto sam nekada malo više bio uključen u te poslove. Ove zone koje mi danas imamo, verovatno 60% su političke slobodne zone, izraz megalomanskih težnji pojedinih lokalnih moćnika. Tada su čak rekli i da lokacija, da se nalazi na reci, na magistralnom putu itd, predstavlja neko ograničenje. Pa kada su počeli da tolerišu, pokazalo se da to u stvari nije bilo ograničenje nego su neki smatrali da preko slobodne zone mogu da završe poprilično prljavih poslova, s obzirom na to da se tu nalazi i carina, pa kad se uveže posao onda se završava vrlo, vrlo prljav posao.

Tako, ja ne bih bio toliko spreman da kritikujem postojeći Zakon, a on nije smetnja. I u našem Predlogu nema nikakvih ograničenja, može da se pravi zona maltene na celokupnoj teritoriji Republike Srbije, s tim što se daje neka prednost, ne prednost nego više kao preporuka da se vodi računa o komunikacijama, jer je nemoguće napraviti slobodnu zonu na nekoj zabitoj lokaciji koja ima problema i sa putem i sa strujom i sa vodom i sa akumulacijom i sa kompletnom infrastrukturom. Tamo i kada bi se napravila zona ona bi u startu bila sumnjiva.

Naš Predlog vodi računa o čistim računima, država se samo, neophodno, koliko je potrebno meša u rad slobodnih zona, postoji sloboda.

U našem predlogu dozvoljavamo i transfer i reinvestiranje, jasnije definišemo zabranu eksproprijacije i nacionalizacije u odnosu na Predlog Vlade i mnoge, mnoge druge odredbe su na višem nivou i mnogo kvalitetnije.

Znači, centralna razlika je u tome što vi prividno dajete liberalizaciju, ali pravite sistem koji ne može da funkcioniše bez tate iz Ministarstva finansija. Mi uvodimo poznate veličine, zakonom propisujemo uslove, ko ispuni uslove, dobiće saglasnost za osnivanje zone, procedura je i u vašem i u našem predlogu dosta slična, koji su rokovi potrebni, i mi priznajemo mogućnost da se bez plaćanja dažbina obezbeđuje građevinski materijal za izgradnju objekata u okviru zone itd.

Preporučio bih da o ovome, gospodine Mihajloviću, obavestite predstavnika Vlade, da je ovo što predlaže SRS daleko kvalitetnije od njihovog, rekao bih, skarabudženog predloga. Imali su potrebu da se u nečemu razlikuju od postojećeg Zakona i gde god su krenuli da se razlikuju, napravili su grešku. Ali, vidi se da je ta greška namerna. Zašto? Može čovek jednom i drugi put u životu da pogreši, treći put ne sme, jer ako treći put pogreši, onda je ona kategorija za "Lazu Lazarevića".

Koliko je puta Srbija imala priliku da vidi koliko su se ljudi opekli od strane onih koji su verovali onome koji predstavlja Vladu povodom ovog predloga zakona. Moramo da budemo oprezni. Znate, koga zmija peči, on se guštera plaši. Zato smo podneli amandmane, da bi zaveli neki red i da vas ubedimo da usvojite amandmane, da ne prođe ovakav Predlog zakona kakav je Vlada predložila, jer ako ovakav zakon prođe, budite uvereni da će zone biti u još težoj situaciji.

Mnogo teža situacija za njih nastupa po vašem Predlogu zakona onog momenta kada se promeni direktor Uprave carina, to vam garantujem, jer padaju sve lične kombinacije između carinarnice u slobodnoj zoni, preduzeća za upravljanje zonom i onih koji obavljaju delatnost u zoni. Vodite računa da ne napravite grešku, da opet država ne pravi neke izveštaje.

Da li još neko želi reč? (Da.)

Narodni poslanik, Jakšić.

Hvala predsedavajućem. Ovo što je poslednji govornik rekao, nadam se da je potpuno u pravu, da će novi predlog zakona onemogućiti bilo kakve privatne veze, ljudi koji vode zone, ljudi koji rade u zonama sa carinom, upravom carina i uopšte sa svim poslovima carina. Upravo je to jedan od razloga zašto se određene stvari postrožavaju ovim predlogom zakona, jer je bilo slučajeva, to je tačno, da se u zonama povremeno koriste odgovarajuće veze, koriste beneficije koje zakon predviđa kada su u pitanju zone, ne za razvoj proizvodnje, ne za razvoj svega onoga što treba da bude podstaknuto slobodnim zonama, već za određene kombinacije, kombinatorike itd.

Odlično znamo, drago mi je da ima još ljudi koji su se bavili time, informisali se o tome šta se radi i kako se radi u slobodnim zonama, jer se onda dobro razumemo o čemu govorimo.

Ponoviću, potpuno se slažem da novi zakon onemogućuje dalje mešetarenje kada su u pitanju, pre svega, carinski poslovi i moguće carinske olakšice i beneficije.

Ako bismo se malo našalili, nije možda dobro da u velikoj meri ili suviše oštro kritikujete Predlog ovog zakona koji je dat od strane Vlade, jer kao što smo se sad složili u toku načelne rasprave, a i ovih nekoliko amandmana, postoji ogromna sličnost između Predloga zakona koji je dala Vlada i onog što je vaša stranka dala kroz amandmane. Tako da nemojte mnogo da kritikujete ono što je gotovo isto u jednom i u drugom Predlogu.

Šalu na stranu, kada je u pitanju drugi amandman na član 2, mada on nema direktnu korespondenciju na ovaj zakon, gotovo sve što ste dali u ovom amandmanu obuhvaćeno je Predlogom zakona koji imamo danas na raspravi. Rešenje koje ste predložili u članu 2. i u vašem amandmanu je prisutno u članu 10. Predloga zakona, kao i u članu 13. Predloga zakona, gotovo sve je prisutno što ste vi rekli, ali u jednoj drugoj organizaciji.

Ja sam čovek koji je dugo godina radio u privredi, ovde je nešto precizniji koncept dat, podeljeno je u Predlogu zakona, određena delatnost, odnosno oblasti koje zakon razmatra i to je urađeno upravo sa namerom da bude stvar jasnija onima koji su korisnici zone i da ovo ne bude samo zakon, nego da bude neka vrsta vodiča, što mislim da je potrebno budućim finansijerima, da zakon bude jedna vrsta praktičnog uputstva, šta treba raditi i šta je ono što zakon dozvoljava, a šta je ono što zakon brani kada su u pitanju organizacija i rad slobodne zone.

Neke od tehničkih stvari koje su potrebne da budu uređene u organizaciji jedne zone će biti definisane kroz druge članove Predloga zakona, a biće i u određenim aktima, jer su tehničke stvari u pitanju, mora da donosi i mora to da prati buduća uprava za zone.

Kada je reč o mešanju države, mogu da se složim da se država malo mešala u slobodne zone, ali mislim da je to loše. Ako su slobodne zone potencijal ove države, a jeste potencijal, da ne ulazim u neku ekonomsko-finansijsku raspravu, ima vremena i za to, dakle, ako to jeste potencijal, a jeste, to se svi slažemo, onda država treba malo više da se meša. Ali, da se meša u regulisanje zakona koji će tu oblast da prati direktno i onih indirektnih zakona i da ima odgovarajuće podsticajne mere, odgovarajuću zainteresovanost države i njenih organa, koje plaćaju poreski obveznici, da država vrši odgovarajuću promociju i da stvori odgovarajuće pozitivne uslove za finansiranje i razvoj proizvodnje u zonama. Hvala.